HERAK, ERAKOVIĆ, HERAKOVIĆ, ERAK - rodoslov

"Презимена у Црној Гори", Аким и Вукота Миљанић, Београд 2002./2007. 533. - 534. стр.: Презимена у Црној Гори Вукота Миљанић, аутор необичне књиге, потиче из Бањана. То је тамо где нема путева а ни фабрика, између Билеће и Никшића. Људи се међусобно дозивају с једног брда на друго и обавештавају се да ли има нешто ново из свијета. Случајног пролазника, ако га не познају, питали би: "Коговић си ти, јер ја те не познајем него за поштена." Ако пролазник каже да је тај и тај, па ако је презиме од угледа, онда ће пролазника понудити да сврати и у кућу: "Богами си од добре куће. Био ти је ђед (или неко други) велики јунак, па нећеш ти проћи испред моје куће а да не попијемо каву и ракију." А ако је пролазник од неке породице за коју не влада мишљење да је на "гласу", а онда би било све друкчије: "А ђе си се то јадан не био запутио преко ових урвина, па изиђи на онај путељак височије па право, ниђе не свраћај док не дођеш ђе си наумио. Е, Бога ни т

Проблематика ''Велестово'' (један прилог покушају реконструкције  ране историје  велестовских Ераковића) Петар Пејовић ''Озринићи (племе Старе Црне Горе)'', Београд 2004.; лектор: Предраг Драгић; штампа: ''Верзал'', Београд; тираж: 500. Б. ПОСЕБНИ ДИО: ''Велестово и Барјамовица'' (243. – 301. стр.): 266. – 270. – 271. стр.: «[...] На Велестову постоји предање по ком је у Брешковом Долу било око 30 кућа Брешковаца који су се ''поклали'' са Мићуновићима и у доба Вука Мићуновића се иселили. То су сада Килибарде и Ераковићи у Бањанима, Богмиловићи у Пјешивцима и Дубинићи у селу Једноше у Доњем Загарачу. Познају се њихова кућишта зидана у сувомеђи и ''клаку'' [фуснота 796 – Е-468-6 (54), 412, 413. (''Е-468-6'' значи «Архив САНУ, заоставштина Јована Ердељановића» – hijerakul)]. Брешков До је вјероватно добио назив по личном имену Брешко које је посвједочено на стећцима и надгробним

Родослов братства Ераковића - Кујовића (Свети Василије Велики) Презиме: Кујовић Крсна слава: Свети Василије Велики (14. јануар) Географско одређење: Црна Гора Извор:  https://kujovic.me/Rodoslov_bratstva_Kujovica.pdf Преузето са интернета: 23. септембра 2022.

(Псеудо-?) Ераковићи Светог Василија Великог (и други родови) 1. ''Glasnk zemaljskog muzeja'', Sarajevo 1965/1966. god. ''Narodna predanja o starom stanovništvu u dinarskim krajevima'' (S - 86) > Indeks građe (Vlajko Palavestra) > ''L Fantastični tragovi života starog stanovništva '': 77.str.: «A 11.2 U selu Lubnici, u Vasojevićima, živjele su Klimente Latini. Priča se kako u to vrijeme nije nikako padao sneg, no neki put s jeseni, dok su se oni bavili u planini Bjelasici, padne sneg, što njih jako uplaši da nije kakva kazna božija, pa se odmah nekud isele, a na njihovo mesto dođu Obradovići, koji, po kazivanju, kao da su još pre 300 – 350 godina doselili iz Njeguša, a starinom su iz Hercegovine. Srpski etnografski zbornik V, Beograd 1903, str. 722. [Ako se ne varam, reč je o knjizi ''Vasojevići u Crnogorskoj granici'' od pop Bogdana Lalevića i Ivana Protića – hijerakul]» 2. Секула Добричанин ''Доња Морача (ж