54

"Презимена у Црној Гори", Аким и Вукота Миљанић, Београд 2002./2007.

533. - 534. стр.:

Презимена у Црној Гори

Вукота Миљанић, аутор необичне књиге, потиче из Бањана. То је тамо где нема путева а ни фабрика, између Билеће и Никшића. Људи се међусобно дозивају с једног брда на друго и обавештавају се да ли има нешто ново из свијета. Случајног пролазника, ако га не познају, питали би: "Коговић си ти, јер ја те не познајем него за поштена." Ако пролазник каже да је тај и тај, па ако је презиме од угледа, онда ће пролазника понудити да сврати и у кућу: "Богами си од добре куће. Био ти је ђед (или неко други) велики јунак, па нећеш ти проћи испред моје куће а да не попијемо каву и ракију." А ако је пролазник од неке породице за коју не влада мишљење да је на "гласу", а онда би било све друкчије: "А ђе си се то јадан не био запутио преко ових урвина, па изиђи на онај путељак височије па право, ниђе не свраћај док не дођеш ђе си наумио. Е, Бога ни ти није лако."

Овај кратак увод имао је за циљ да се нагласи значај презимена у Црној Гори. Књига Вукоте Миљанића, управо се бави презименима у Црној Гори. Овај угледни публициста овим проблемом се бави од 1954. године, значи више од 40 година. Прихвати се тешког и одговорног посла, али са великом љубави, па изгледа да му није било тешко. Академија наука Црне Горе помагала га је и усмеравала, па је ово дело приведено крају. Аутор је пропутовао сва места у Црној Гори, бележио све што је чуо и што је могао пронаћи у матичним књигама од времена како се где воде. Обрадио је 650 библиографских јединица и 13.500 братстава (презимена). У презименима је трагао за родоначелником, од кога потиче неко презиме, одакле су дошли, који су докази за неку усмену тврдњу, где се налазе архивске књиге, где се податак може проверити, куда су се расељавали чланови братства и где сада живе, како су мењали презиме (Херак-Хераковић-Ераковић-Петровић и слично.)

Књига има вишеструко значење. У ономастичком смислу, омогућава праћење стварања имена на подручју Црне Горе и тога дела Балкана. Дуго су се одржавала старозаветна имена и презимена да би у неком каснијем периоду име предака послужило за стварање презимена које ће носити наредне генерације. Тако су се презимена умножавала и претакала у обичајне норме. (Било би срамота да се нико у братству не помене по ономе чувеном јунаку Ћетку Пејову Ераковићу. Од Ћетка Пејова постадоше Пејовићи да се - помињу за вечито. Овде се признање даје оцу што је родио великог јунака, а у неком даљем развијању презимена, Ћетко ће добити своје место у презименима.) Тако је било до дана данашњих. Сада се већ напуштају обичајне норме, а прихватају се нова имена под утицајем и помодарством у смислу "како то лепо звучи" да се каже Џон, Алекс, Саша, Насер. Праћењем и проучавањем ономастике сазнајемо о утицају култура и кретању становништва, па књига има значај и у демографском смислу. Омогућава нам да проучавамо бројност становништва на један специфичан начин по презименима. Некада је било у тих и тих преко 100 домова, више их нема. Истребили су се. Били су "тањевини па су се изродили и нестали." Или, "раселили" су се по свијету. Дуговали су крв па су морали да оду и да промене презиме. Нико више не зна ни ђе су ни од кога су.

Књига има значај и са аспекта генетике. Угледне породице задржавале су у виду огранка своје презиме све до данашњих дана. Требало је углед породице задржати, јер је то давало велико преимућство и гратификацију у односу на друге мање угледне. Од добре куће могу се девојке удавати и синови женити, ако су ови други исто тако угледни. "Доброта" и "углед" се одређивало по јунаштву најчешће, понекад и по богатству, а понекад и по мудрости или говорништву. Такав начин селектирања и стварања новог потомства имао је значаја док су неке вредности трајале. Јунаштво као мерило угледа полако нестаје, (више се не ратује сабљом и јатаганом па немаш кога да изазовеш на мегдан. Оружје је модернизовано па ова стара врлина није више на цени). Међутим, остале су приче и легенде које истина и у наше време имају утицаја. (Људи ће пре поверити неки значајан задатак сердара Јанка Вукотића или Пека Павловића него неком другом који је можда изузетно паметан и честит човек, али није од угледне куће).

Књига има велики педагошко-историјски значај. Омогућава да се прати родословље значајних историјских личности и да се на њиховим примерима уче млађе генерације (Примјери чојства и јунаштва Марка Миљанова Дрекаловића: "Јунаштво је сачувати себе од другога а чојство - сачувати другога од себе"). Осим тога, човек треба да познаје своје порекло и своје претке, своје родословље, јер је то део културе народа. Мало бисмо знали о владарима средњовековних држава да нам није оставио у наследство Кристифор Жефаревић Стемотографије и Хералдике. То је књига која је Србима уливала наду у бољу будућност и њихову праведну борбу. И ова књига може да има велики васпитно-образовни значај јер се то не би смело тумачити као пуко набрајање презимена у Црној Гори. Ово је велики историјски докуменат за Црну Гору и Црногорце, па се аутору искрено захваљујемо.

Проф. др Тадија Ераковић

Нови Сад,

12. март 1998. год.