Постови

Приказују се постови за август, 2022

49

Слика
РОДОСЛОВНО СТАБЛО КУЗМИНСКИХ ЕРАКОВИЋА Презиме: Ераковић Крсна слава: Свети архиђакон Стефан (9. јануар) Географско одређење: Срем Аутор: моја маленкост Датум израде: након 5. септембра 2003. године Напомене:Године у заградама испод Григорија, Мојсеја, Стојана, Радомира, Матеја, Милоша(1) и Милоша(2) представљају хипотетички период/оквир у којем су могли бити рођени. Датуми изнад имена представљају датуме крштења у црквеним документима.

48

Слика
Стара икона кузминских Ераковића - Свети архиђакон Стефан (9. јануар) Датум фотографисања иконе: 6. октобар 2015. године Да ли су баш ову икону Ераковићи донели у Срем, или је то првобитна икона коју су у Срему примили, или је, пак, реч о некој каснијој верзији неке још старије иконе, за сада не могу да утврдим. Стицајем околности, данас се та икона налази у једној кући у којој више не живе Ераковићи, тј. у тој кући је сада неко друго презиме, и питање је каква јој је даља судбина. Након што се одселио из нумере 26 и направио своју кућу у суседној улици, деда је икону Св. Стефана купио на некој пијаци и она нема ту вредност као стара. Стара икона је једно време остала у нумери 26, првобитном језгру кузминских Ераковића, све док из ње није отишао и последњи Ераковић. Постоји прича да је један аустроугарски или немачки војник (дакле, нисам сигуран да ли током Првог или Другог светског рата) у наступу беса пушком ударио по икон и  услед чега је она напрсла, па отуда она пукотина која се и

47

Ераковићи Светог архиђакона Стефана 1. Кузмин (Сремска Митровица) С обзиром да потичем од ових Ераковића, ред је да што год напишем и о њима... По мојој некој процени, кузмински Ераковићи спадају у мање или бар средње а самим тим и "маргиналније" групације Ераковића. На југословенском подручју статистички је већа вероватноћа да се наиђе на Ераковиће који потичу из Далмације или из Бањана или из слива Колубаре неголи из Срема. Иако би, по логици ствари, с обзиром да су ми ово најблискији Ераковићи, требало да о њима највише знам, у неким сегментима заправо више или једнако имам представе о неким другим групацијама него о својој. Разлога је више. Пре свега јер се дедина породица средином 20. века (односно, одмах након стасавања дедине деце) убрзо отисла у бели свет, свако на своју страну, мада су гравитирали највише ка Славонији (обе тетке и отац) и ка Београду (обе тетке, отац и стриц). Раздаљине су учиниле своје да убрзо прекину везе са Кузмином и да се, заправо никада више н