HERAK, ERAKOVIĆ, HERAKOVIĆ, ERAK - rodoslov

Велика Ердељановићева синтеза о његушким Хераковићима  и Рајићевићима  (1) Др Јован Ердељановић "Стара Црна Гора", Београд 1926. , Насеља и по рекло становништва (књ. 24), Српски етнографски зборник (књ. XXXIX), Српска краљевска академија; "Стара Црна Гора (етничка прошлост и формирање црногорских племена - са 7 фотографија и 5 карата у прилогу и 3 скице у тексту)", Београд 1978., 2. издање , издаје: Слово љубве, Библиотека фототипских издања, редакциони одбор (др Јован Дубовац, др Андреј Митровић, др Раде Михаљчић, др Милорад Радевић, др Радован Самарџић, др Владимир Стојанчевић), уредник: Раде Војводић, рецензент: др Мирко Р. Барјактаровић, за издавача: Сретен Хркаловић, штампа: Широ "Србија" Београд, тираж: 10.000 412. - 451. стр.: в) Новија браства племена Његуша. Најстарија су од тих брастава, чији су преци доселили у Његуше пред крај 15. века: Хераковићи и Рајићевићи у селима истих имена и Поповићи (Џелетовићи) у Рајићевићима, затим она којима су пре

Петар Рудић (2) IV Петар Рудић "Поповићи из Његуша (ераковићко братство) — скица за родослов", Бијело Поље 1982.; издао и за штампу приредио: Петар Рудић; штампа: НИО „Побједа“ Титоград — Штампарија Бијело Поље ПОПОВИЋИ ИЗ ЊЕГУША (ераковићко братство) О Петровићима из Његуша је прилично доста писано. Међутим, сви ти радови садрже доста грешака и нетачности. Ипак се од њих по свом значају истичу радови др Јована Ердељановића [фуснота 1 - Др Јован Ердељановић: Стара Црна Гора, Српски етнографски зборник СКА, књига XXXIX, Београд, 1926.], Душана Вуксана [ф. 2 - Душан Д. Вуксан: Генеалошка таблица куће Петровића — Његош, Споменица Петра II Петровића Његоша — владике Рада, Цетиње, 1926.] и Риста Ковијанића [ф. 3 - Ристо Ковијанић: Помени црногорских племена у которским споменицима, књига I, Историјски институт ЦР Црне Горе, 1963.], мада и они имају извјесних недостатака. Аутори тих радова су се трудили да обраде само централну грану Петровића. Међутим, Петровићи као братство или Е