64

Митолошка херакологија и(ли) хераколошка митологија (3)

II - ИДЕЈНИ СИСТЕМ "ХЕРАК - БОГУМИЛИ"

Феномен богумилства је у историографији и у националним и локалним митологијама и политикама изузетно сложен, па ће појава имена Херак и презимена Хераковић вероватно морати бити разматрана са тог становишта (као и са становишта конкурентних теорија/идеологија о крстјанима, катарима, патеренима, специфичним облицима православља, католичанства, ислама, универзалног/неутралног/јеретичког хришћанства, гностицизма, манихејства или словенског/илирског/босанског/влашког паганизма/родноверја), али овом приликом бих навео само неколико примера до којих сам дошао а могуће да их има још. У првом примеру (код Ердељановића) колико видим нема експлицитног спомињања богумилства али се наводе некакав верски и грађански рат у Босни пре доласка Турака, као и одређена истицања могућег племићког порекла Херака и Рајича, а то су ранији елементи (који вероватно такође имају своје митолошке/легендарне предисторије) који ће, чини ми се, касније бити уграђивани у неке новије конструкције...

1. Јован Ердељановић "Стара Црна Гора (етничка прошлост и формирање црногорских племена)", Београд 1926.:

— 415. страна: «Г. Милан Карановић на основи историјских података о великом исељавању народа из Босне и Херцеговине, које се десило пред долазак Турака у Босну а услед верског гоњења и грађанског рата (по некима се тада иселило из Босне на 40.000 душа), сматра се вероватно, да су се поменутих шест родова, о којима говори "дробњачко предање", иселили у то време из Босне у херцеговачке Рудине и затим се испред Турака повукли у данашња своја седишта. Шта више на основи неких података он помишља, да су ти родови могли бити огранцима 'макар и споредне властеоске лозе Јабланић - Рађеновић - Павловић и Косачине - Сандаљеве' [фуснота 1 - "Исељени Дробњаци" у Гласнику Зем. Музеја за 1925 год. с. 79.].»

— 444-445. стр.: «Да ли су Херак и Рајич били "од племицке фамилије", дакле од валстелинског рода, као што тврде многи од Његуша? Неки разлози говорили би у прилог томе тврђењу. Први је од њих, што сами Пуношевићи, чији је предак Пунош, као што смо видели, несумњиво био властелин, доводи у неку доста тесну везу Херака и Рајича са својим претком Пуношем: представљају их не само као земљаке него и као такве познанике или пријатеље, да су се Херак и Рајич по примеру Пуношеву доселили такође у Његуше. / Друго, кад су Херак и Рајич по паду Херцеговине под Турке сматрали за потребно, да се уклоне чак у Његуше, то већ показује, да они нису могли бити обични људи, него су морали бити какви истакнутији противници турске силе и вође у борби приликом одбране Херцеговине од Турака. [...] Даље је у овом погледу од особитог значаја предање, да је данашње братство Поповићи-Џелетовићи у Рајићевићима пореклом од попа, којег су још Херак и Рајич добавили с Очинића у Цетињском Племену, пошто у то време нису имали попа. А то зацело не би учинили и не би могли учинити људи, који би били без икака значаја и који би припадали нижим друштвеним редовима.»

2. Veselin Konjević "Herak Vraneš (rodonačelnik plemena Vraneši)", MATICA, broj 64, zima 2015.; 313 - 348. str. (у овом као и свим наредним текстовима подвучене и истакнуте реченице су са моје стране учињене, док су истакнути наслови у извору)

«Drugi Herakov sin, knez Đurđe (u zapisu „blagočestivi gospodar knez“) ne samo da obnavlja već i proširuje manastir Zastup, kod Bijelog Polja, iako je tako proširivanje crkava i manastira bilo zabranjeno zakonskim propisima i izričitim naredbama Porte. U jednom zapisu sa mineja manastira Zastup, iz 1537. godine, koji je ostavio jeromonah Nikifor, navodi se da su „povoljni uslovi za prepisivački rad u manastiru, zahvaljujući blagočestivom gospodaru knezu Đurđu...“ [f. 61 - Ž. Šćepanović: isto, str. 347, 348. Ovaj podatak da je knez Đurđe obnovio manastir Zastup, negiraju sve češće tvrdnje, koje se javljaju u novije vrijeme, da je knez Herak Vraneš bogumil, doseljenik iz Bosne. Bogumili su hrišćanska sekta, koja je doživjela pogrom od Nemanjića. Oni nijesu imali svoje crkve, već su svoje obrede upražnjavali pod vedrim nebom. Činjenica da je Herakov sin, knez Đurđe obnovio manastir Zastup jasno ukazuje na to da Heraci (Vraneš i njegov sin Đurđe) nijesu bili bogumili.]»

3. http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2004-12-18&id=50259

Kultura i društvo - Subota, 18. decembar 2004. godine

«KRITIČKO IZDANjE “LUČE MIKROKOZME”, CANU, 2004

Poetika i estetika

Najnovije, kritičko izdanje Luče Mikrokozme (Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, Podgorica, 2004. sadrži tri literaturološka dijela, čiji su autori Miron Flašar i Milo Lompar, potom dva lingvistička djela (čiji je autor Aleksandar Mladenović), bibliografiju izdanja (čiji je autor Ankica Vasić), kao i religiozno-alegorijski, filozofsko-romantični spjev Luča mikrokozma, štampan u Beogradu, Knjažestva srpskoga knjigo pečatnjom, prema prvom izanju, budući da nijesu sačuvani ni original ni prepis sa kojega je djelo štampano. Prirodno i logički bi bilo očekivati da se kritičko izdanje smatra definitivnom verzijom (ultima manus), budući da su u njemu ispravljene sve evidentne jezičke i korektorske greške.

U uvodnoj raspravi - “Njegoševa Luča mikrokozma” Miron Flašar se bavi najšire shvaćenom piščevom ideografijom (filozofijom i psihologijom stvaranja), potom procesima generiranja poetskih ideja i književnog teksta, kao i situiranjem u kontekst komparativne književnosti. U drugom prilogu - “Objašnjenja uz Luču mikrokozma” bavi se tumačenjem i razumijevanjem najsloženijih simboličkih i metaforičkih čvorišta, objašnjavanjem suštinskih premisa paradigmatike i sintagmatike djela, odnosno katalogiziranjem najbitnijih premisa intencionalnog i lingvističkog luka. Pri tome nam se čine najzanimljivijim ona Flašareva gledišta o vrsti, obliku i učestalosti pojavljivanja međusobnih uticaja, doticaja i podsticaja iz evropske i svjetske književnosti, kao i ona stanovišta koja se odnose na komparativistički zasnovana proučavanja (osobito ukoliko imamo u vidu imagologiju kao posebnu disciplinu).

S evidentnom erudicijom i nesvakidašnjom predanošću i koncentracijom Flašar se posvetio isključivo dijahronijskoj ravni, ukazujući na brojnost izvora sa kojih se napajao Njegoš u intencionalnoj fazi nastajanja djela, od antičke epske herojske (Homerove Ilijade i Odiseje), preko Vergilijeve Enejide i Danteove Božanstvene komedije, do Miltonovog Izgubljenog raja i Klopštokovog Mesije. Pri tome su najbitnije one “kontaktne zone” koje je Njegoš ostvarivao sa ruskom književnošću ove prevenijencije, pri čemu mislimo na višetomna djela Gavrila Romanoviča Deržavina, koja je pisac imao u svojoj biblioteci, a posebno na Mihajla Matvejeviča Heraskova (Vaseljena), Semjona Sergejeviča Bobrova (Drevna noć vaseljene) i izbora Prevod i podražavanje grčkim i rimskim stihotvorcima koji je Merzljakov sastavio i preveo na ruski. Na taj način se ukazuje na široku rasprostranjenost tzv. “šestodnevske ili “heksemeralne književnosti” svih civilizacija i kulturnih modela, od kanonske do apokrifne književnosti.

U primijenjenoj ravni posmatrano, lako je vidjeti kako proces situiranja Njegoševe Luče Mikrokozma dobija vremenom ne samo na intenzitetu nego istovremeno i na dubini i egzaktnosti novih saznanja i iskustava, bez obzira na primijenjeni način mišljenja (logički, analogni, intuitivni, ejdetski, diskurzivni). Radi se, naime, ne samo o evidentnom “prilivu znanja” nego i o “korekciji toga znanja”, kako s pravom tvrdi filozof Karl R. Poper.Ta crvena nit njegošologije se tka decenijama, zahvaljujući analitičkim naporima Alojza Šmausa i Anice Savić Rebac, zatim Mirona Flašara i Slobodana Tomovića, do najmlađih njegošologa, za sada - Mila Lompara i Duška Babića. Na proces generiranja poetskih ideja ili istorijata ideja ukazuje Flašar osvjetljavajući ovu problematiku primjerenim tumačenjem Platona, Origena, Plotina, Filona iz Aleksandrije, Jambliha, Porfirija, Makrobija, čitavog niza pitagorejaca, platoničara i neoplatoničara, kao i ne malog broja gnostičara. Nadovezujući se na spomenutu crvenu liniju najpoznatijih njegošologa, i Lompar ukazuje na brojne tematske, stilske, jezičke i tehničke paralelizme, pri čemu pojedini naučnici najčešće utvrđuju paralele između Njegoševe Luče Mikrokozma, s jedne, i Haziodove Teogonije, poznatog klasičnog epa Mahabharata i Miltonovog Izgubljenog raja, s druge strane, o čemu zanimljivo i znalački piše Vasilije Tomović u hvale vrijednoj knjizi Rat bogova i titana (1987).

U kakav se sve kontekst nacionalne i nadnacionalne književnosti može sve dovesti Njegoševa Luča mikrokozma pokazao je Lompar utvrđivanjem paralelizma najprije sa Biblijom, a potom i sa djelima: Vordsvorta, Helderlina, Lamartina, Šelija, Novalisa, Bodlera, Remboa, Verlena, Miltona, Getea, Dostojevskog, Tomasa Mana, L. Kostića, M. Crnjanskog, J. S. Popovića i drugih stvaralaca i mislilaca. Komparativističko isljeđivanje književnih fenomena i nuomena dopunjeno je bočnim osvjetljavanjem brojnih drugih, rješivih problema i apodiktički nerješivih aporija, kojima se, s manje ili više sreće i uspjeha, bavi savremena filozofska, estetička i poetološka aporetika. Tu , prije svega, mislimo na teme i probleme koje nalazimo u djelu: Platona, Origena, Renana, Hajdegera, Diltaja, Puhala, Junga, Pulea, de Unamuna, Pikera, Fridriha, Jaspersa, Gadamera i mnogih drugih.

Čitava gama pokrenutih tema i problema postaje utoliko složenija i zanimljivija ukoliko se već spominjanim oblastima duhovnih djelatnosti doda još i mitologija kao oblik modelovanja stvarnosti, budući da se u Njegoševom načinu pjevanja i mišljenja najčešće javlja manihejska i neomanihejska slika svijeta, otjelotvorena najčešće u binarnim opozicijama: Svjetlost - Mrak i Poredak- Haos. Njegošolozi tim povodom s pravom tvrde da je Njegoš preuzimao i “helensko-novoplatonski monizam” i “iransko-menihejski dualizam” (A.Savić-Rebac). U čitavom kritičkom izdanju, po našem mišljenju, nije bilo dovoljno riječi o još tri pjesnikova inspirativna izvorišta: orijentalnoj književnosti, predajnim oblicima kulture, prema kojima je pokazivao posebnu naklonost, i apokrifnoj književnosti, bez obzira na to što te”kontaktne veze” nijesu lako dokazive i što su često korišćene posredovanim putevima (na što ukazuje Njegoševa Bilježnica, objavljena 1956.

Na kraju, slobodni smo da Flašarevu dijadu pretvorimo u trijadu, jer je ona mnogo primjerenija Njegoševom pjevanju kao “prvom osnovu” i mišljenju kao “posljednjem računjanju”, kako kaže Hajdeger.

Radomir Ivanović

Kultura i društvo»

4. http://www.nin.co.yu/2001-04/19/17562.html

«S one strane iskre

"Luča mikrokozma" i posle 150 godina ostaje najveći filozofski ep spevan na srpskom. Ali, niko kao Anica Savić-Rebac nije imao filozofsku pamet i intelektualnu hrabrost da ukaže koliko su na Njegoša uticali gnosticizam, bogumilstvo pa i Kabala

Prošlo je, evo, i sto pedeset godina od smrti Petra Petrovića Njegoša, a mi i dalje ne znamo: ko je, zapravo, genije sa Cetinja? Ključ te tajne, svakako, leži u "Luči mikrokozma", a "Luču" je teško - osvetliti.

"Luča mikrokozma" nije bila "integrativni ni pokretački element nacionalne kulture, kao 'Gorski vijenac', već je kao filozofsko-poetska tvorevina pre svega privlačila tumače i istraživače." (Aleksandar Petrović)

Za Anicu Savić-Rebac "Luča mikrokozma" bila je pak "najviši izraz jugoslovenske kulture" te je ova žena, jedna od najumnijih koje smo imali, a da nismo znali da je imamo, posvetila "zaprepašćujući napon energije" potreban da se "Luča" prevede na engleski i nemački!

Može se reći da je Anica Savić-Rebac bila prva i poslednja sveštenica Njegoševe vere zapisane u "Luči mikrokozma".

Jer, šta sve nije radila za "Luču". Ne samo da ju je prevela na engleski i nemački nego je, usamljena u tom poduhvatu, radila i na "Lučinoj" evropskoj, svetskoj promociji. Dopisivala se sa evropskim naučnicima i književnicima, dopisivala se sa Ludvigom Radermaherom, jednim od njenih bečkih učitelja, sa Hansom Lajzegangom, ali i sa Tomasom Manom koji je njene odlomke uneo u svoje delo, a Rebeka Vest je ushićeno pisala o srpskoj filozofkinji i poetesi.

Samo u Srbiji, Anica Savić-Rebac nije imala podršku za ono što je radila. Jednostavno, nije imala sagovornika sebi ravna. Malo je ko, ovde, razumeo i njenu filozofsku poetiku,a još manje njen naučni uvid u "Luču". Srpskoj "prvosveštenici" Anici najviše se približio jedan Francuz, srpski akademik Miron Flašar, njen učenik. Ali, i on će je, vremenom, napustiti. Jer, vratolomne su staze kojima je ona išla. Vratolomnije od cetinjskih visina.

I, tu smo, i danas. Na jednoj strani Anica sa Njegošem, na drugoj, svi mi.

Anica Savić-Rebac (1893-1953) bavila se Njegošem od svojih tridesetih godina pa do kraja života. Kao plod tog istraživanja pojavila su se njena dva izuzetno važna rada: "Njegoš i bogomilstvo"(1951. godine) i "Njegoš, Kabala i Filon" (1952)

Lukrecije, Dante, Milton...

Šta tamo piše?

Na samom početku spisa "Njegoš i bogomilstvo" ona kaže:

"Širina i bogatstvo genija Njegoševog vide se, koliko u Njegovim originalnim potezima, toliko i u Njegovoj sposobnosti da odabere i spoji razne motive i mnogostruke uticaje, i da ih pokaže u novom imaginativnom jedinstvu: to je, uostalom, ona mislilačka originalnost kojoj obično teže pesnici, i kada im je pravac duha izrazito filozofski. Luča mikrokozma upravo zadivljuje poznavaoce bogatstvom opštefilozofskih, mistično-filozofskih i mitskih motiva koje je vizija pesnikova čudesno slila; i to je, već, originalnost visokog stepena. Ona je, dakako, povećana mnogim vanrednim, sasvim novim potezima. Pogrešno je, međutim, insistirati na originalnosti u smislu apsolutne novine, smatrati da u prvom redu ona stvara mislilačku značajnost uopšte, a pogotovu mislilačku značajnost pesnika. Ni Lukrecije, ni Dante, ni Milton nisu predstavnici jedne nove filozofije koju su oni stvorili; njihova mislilačka značajnost je u odabiranju i pesničkom oživljavanju filozofskih zamisli. To ne znači da njihova dela nisu i sama važni izvori za filozofiju koju iznose... Ali to nije glavna mislilačka vrednost njihovih spevova."

Anica Savić-Rebac, hirurškom preciznošću, uočava tri osnovne zamisli "Luče mikrokozma": pad božanske duše u materiju, "svetlosna filozofija" i "slika kosmičke borbe". Sve tri zamisli bliske su i srodne, same po sebi, i javljaju se, po pravilu zajedno.

I Savić-Rebac prati razvoj tih ideja. Tako, ona prati, Njegoševu ideju o "izgubljenom raju", i "padu grešne duše" u "tamnicu tela", još od "oko 600. godine pre n.e. negde između Trakije i Atike". Tamo se ta misao javlja prvi put, "skoro izvesno kao samonikla" i to "u krugovima orfičara". Od njih su ideju preuzeli Empedokle, Pindar i Platon, zatim se ona može pratiti kroz celu antičku književnost. Helenski filozofi i pesnici, međutim, ne kažu kakvo je bilo ogrešenje duše. Ideja pobune i borbe svetla i tame pripisuje se Origenu, a, istovremeno, javlja se i u onovremenoj gnozi.

"Druga osnovna koncepcija Luče, svetlosna filozofija, verovatno je orijentalnog porekla, ali njen filozofski najznačajniji lik, onaj koji je preovlađivao u poantičko doba, prvenstveno u srednjovekovnoj zapadnoj, islamskoj i jevrejskoj filozofiji neoplatonskog pravca, izradila je helenska filozofija, kojoj je, uglavnom, tuđ etičko-dinamički dualizam svetlosti i mraka, dobra i zla", piše Anica Savić-Rebac dodajući da drugu granu svetlosne filozofije "ona koja ističe borbu svetlosti i mraka, javlja se, dakako, još u mitsko-religijskim predstavama u Iranu u zrvanizmu i naročito u zoroastrizmu; zatim u 3. veku n.e. u manihejstvu koje je, u stvari, jedan osoben spoj gnostičkih i iranskih predstava. Najzad, produžava se u srednjovekovnom neomanihajestvu bogomila i katara."

Starobalkansko nasleđe

Zatim, u spisu ''Njegoš i bogomilstvo" piše: "Kao čovek koji je nosio začudo živo starobalkansko nasleđe, nagomilano kao u vekovnom podsvesnom sećanju, on (Njegoš) je mnogo bliži starim helenskim oblicima tih zamisli nego zapadni pesnik. To važi, u prvom redu, za staroorfičku ideju o predživotnom ogrešenju duše i njenom padu u materiju koju je prihvatio spiritualist Njegoš; a ona je takve prirode da je mogla vrlo tesno da se spoji sa svetlosnom filozofijom i zato ništa nije stajalo na putu da naš pesnik staru identifikaciju boga i svetlosti, koja se javlja i u Jovanovoj prvoj poslanici, načini središtem i životnim elementom speva ('Luče'). Ali, u vezi sa Njegoševom svetlosnom filozofijom javlja se i jedan element nov i čudan, koji se može objasniti samo jednim drugim, mnogo direktnijim starobalkanskim nasleđem... U osnovnom mitu Luče, kosmička borba vodi se među svetlosnim silama; i sam Satana je samo pobunjeni svetlosni anđeo."

Zašto je ovo važno? Zato što je satana kao svetlosni anđeo, takođe, bogumiska ideja.

Frapantan je za poznavaoce manihejstva i bogumilstva, piše Anica Savić-Rebac, i opis u "Luči" "prodiranja mračnih sila u nebesku oblast, jer u potpunosti odgovara Manijevom učenju o tom početnom momentu kosmičke borbe".

Na kraju krajeva, sam pojam "luča mikrokozma" ili "svetlosno ja", "nebeski dvojnik čoveka", "Njegov pratilac i vođ u nebo i besmrtnost" (A.Savić-Rebac) jesu "karakteristične neomanihejske ideje". Jer, još u biografiji Manijevoj nalazimo "nebeskog dvojnika".

Sa manihejstvom i bogumilstvom je i ideja u "Luči" da će "zemlja biti spaljena u sudnji dan".

Anica Savić-Rebac bila je, i te kako, svesna da "podudaranja između našeg pesnika (Njegoša) i bogomilstva veoma su teško poglavlje, jer, u ovom času ispitivanja, još nije moguće označiti određenije Njegov (Njegošev) put do manihejskih i neomanihejskih tradicija".

Međutim, ako pretpostavimo da Njegoš uopšte nije poznavao manihejske ideje, kaže Anica Savić-Rebac, "naročito ne u takvim detaljima kao što proizlazi iz 'Luče', stavili bismo se pred još teži zadatak: da ispitujemo unutarnju zakonitost koja neminovno vodi od jedne mitske i mističke predstave ovog kruga do druge, i, da zatim pretpostavimo da se isti proces donekle samostalno razvijao u pesnikovom umu".

To bi, prema Anici Savić-Rebac, bilo "još čudesnije" nego mogućnost da je ''Njegoš imao uvek budnu pažnju i razgranatu lektiru, i da je uspeo da se informiše o tradicijama koje su igrale tako važnu ulogu u životu Njegovog naroda".

A šta je Njegošu od bogumilske"razgranate literature" sigurno moglo da bude lako dostupno?

Janez Kopitar i Vuk Karadžić bili su, dakako, obavešteni o bogumilstvu "mada reč bogomili nije ušla u Vukov Rječnik" (A. Savić-Rebac).

Njegoš i jeresi

Kopitar se o bogumilskoj temi dopisivao sa Gizelerom koji je 1842. godine izdao spis Eutimija Zigabena o bogumilima "i lako se mogao povesti o tome razgovor i prilikom Njegoševih boravaka u Beču i Njegovih sastanaka sa Vukom, naročito početkom godine 1844. godine, kada je onde boravio preko dva meseca. A svakako su i drugi naši obrazovani ljudi bili obavešteni o bogomilstvu, koliko je to tada bilo moguće" (A. Savić-Rebac).

Inače, Njegoš je, bez sumnje, čitao o srednjovekovnim jeresima i u nekoj ruskoj opštoj istoriji ili u istoriji crkve. Njegovo poznavanje nekih crta Manijevog učenja "upućuje na ozbiljan izvor". Najzad, Njegoš je imao i neposredan izvor u crnogorskoj narodnoj tradiciji i poeziji, u severnoj Crnoj Gori, pogotovo. Otuda je i pesma o "Caru Duklijanu i Krstitelju Jovanu". Ova narodna pesma, a i druge mogle su za Njegoša da budu inspirativne kao što je za Getea bila legenda o doktoru Faustu.

Zato, na kraju spisa ''Njegoš i bogomilstvo", Anica Savić-Rebac zaključuje: "Tako je došlo da, donekle, možemo čitati Luču kao što bismo čitali neko od izgubljenih dela bogomilske književnosti balkanske - kao delo koje nam u izvesnom smislu kazuje više o suštini bogomilstva nego sami oskudni direktni spomenici."

Za razumevanje Njegoševe "Luče" ne manje važan je i spis ''Njegoš, Kabala i Filon" mada Anica Savić-Rebac kaže:

"Za istoriju balkanske kulture i njen kontinuitet ovi kabalistički elementi nemaju značajnost bogomilskih, ali su ipak veoma karakteristični i ne smeju se prevideti kad se teži razumevanju za razumevanjem Njegoša i Njegovog filozofskog speva."

Jevrejske veze

Kao što Platon nije smeo da se čita u Danteovo vreme, a ovaj ga je potajno čitao, tako je i Njegoš, u potaji, čitao štošta.

Anica Savić-Rebac je sigurna da je Njegoš, "veliki samouk čitao dela za koja inače ne znamo da su mu bila poznata i vodio razgovore, sa nama nepoznatim ličnostima o problemima koji su van uobičajenog toka opšteg obrazovanja".

Veliko je pitanje da li će se naći materijalni, to jest "filološki" dokazi o tim lektirama i razgovorima. Te dokaze i tragove je, možda, i sam Njegoš uklonio jer je "bio dovoljno pametan da ne upozorava izrično na izvore kao što su bogomilstvo i Kabala - izvore koji bi, kako je sam dobro znao, duboko šokirali veliki deo tadanje publike - a možda šokiraju i jedan deo sadanje".

Zna se, međutim, da je Njegoš poznavao Jevreje sa kojima je "imao trgovačke veze i koji su mogli biti, u isti mah, trgovci i učeni kabalisti".

Ukoliko su sačuvani arhivi jevrejskih opština u Dalmaciji i Boki Kotorskoj, možda ćemo nešto više saznati.

Ali, Njegoš je do znanja iz Kabale mogao da dođe i preko svog učitelja Sime Milutinovića Sarajlije. Ili, preko - "Fausta".

Zatim, piše Anica Savić-Rebac, veoma je zanimljiv "susret" Njegoša sa Viktorom Igoom u kabalističkom motivu tzv. crnog sunca, oličenja satane. S tim, što treba reći da je Igo pesmu o crnom suncu napisao deset godina posle Njegoševe "Luče".

Iako još nerasvetljena, "Luča" i posle sto pedeset godina ostaje najveći filozofski ep, spevan na srpskom.

DRAGAN JOVANOVIĆ»

5. http://www.pravoslovo.net/tekstovi/arhiva/anica.pdf

«АНИЦА САВИЋ-РЕБАЦ

Или мистерија смрти најпаметније Српкиње

[...] У том смислу се и на Аничин рад у медреси може гледати као на свесну или несвесну конспиративно - шпијунску мисију за српску ствар. С друге стране, та мисија је скоро пар деценија одвојена од свих европских елитних токова, масонских или нацистичких, парамасонских или комунистичких, свеједно, обезбедила Аници Савић - Ребац, један ретко луксузан смирај, један ескапистички пут у мистичке дубине Истока. Скривена у Хасановом загрљају, у Скопљу, ту у тракијско - македонском гребену где су зачете ранојелинске мистерије, одакле су изгамизале Сибиле она ће поринути у корене источне психоделије.

Најбоље чувана тајна или трач из овог периода, за коју постоји само један живи сведок-дервиш, говори да су Аница и Хасан свој пројекат "бoга од стварности" појачали опијатским искуством. Тек ту ће Аница разумети задимљене амбијенте "златноморунске завере", ту ће се суочити са суштином балканске мистике која трансцендира епохе, етносе и религије, ту ће уз Хасана разумети линију спознаје која ничеански започиње код Заратустре, наставља се у тракијско-македонским мистеријама да би експлодирала кроз дионисијске светковине, jер ће заправо ту, у аутентичном попришту трачанских паганских наркотичких опијумских ритуала, који су пресудно утицали на античке претплатонске мистерије и баханалије, Аница разоткрити суштину континуитета балканског психоделичног осећања света. Оно што је за Грахама Грина значила Индокина то је за Репчеве била Македонија.

Али, за разлику од овог опскурног агента Интелиџенс сервиса, писца дилетантског "Воза за Истамбул", њихово просветљење је било на њиховом тлу. Зато је било дубље и трагичније. Дубље јер је појачавало њихов национални патос и трагичније јер их је дeфинитивно паганском наркотизованом екстазом неповратно удаљило од хришћанских двери.

Тако иницирана Аница је могла да схвати лаику неразумљиву, линију која води од младобосанског патриотског завереништва, преко аписовског црнорукашког тероризма ка бечкој конспирацији у полеђини српског, јовановићевског клуба и завршава се у руском, комунистичком, скоро па асасинском, коминтерновском терору. Просто говорећи, окренула се опсесивно идеји смрти.

[...]

Па опет, комунисти су, ипак, поставили најпаметнију Српкињу на право место, из медресе и влажних гимназија 1946, на предлог професора Будимира, постављена је за ванредног професора Универзитета у Београду, за предмет Историја римске књижевности и латински језик. Комунисти, ма како били далеко од идеала Платоновог аристократског комунизма, пружили су Аници могућности за њен опсесивни рад, преводе, препеве, песме, философске текстове. Аница, која је у свом тексту "Његош, Филон, Кабала" покушала да докаже да је Његош паганско-кабалистички мистик, сада је и сама улазила у тајне кабалистичке езотерије.

Сасвим срећно живећи у свом измишљеном свету унутар велике црвене илузије, Хасан и Аница су били срећни као Филемон и Баукида. Мада би било пре саркастично упоредити Тита, још саркастичније Крцуна са Зевсом, ипак се предкатаклизмична етапа у животу најбизарнијег паганског пара у модерној српској историји може разумети као један судбински ноктурно, као један празни, нимало епикурејски, тренутак прижељкивања краја. [...]

Исидора Бјелица

"Тајни живот славних Српкиња"»

6. http://www.vidovdan.org/arhiva/article122.html

Духовност: Његош и исихазам

Постављено 19.09.2005

Тема:

«Srdan Miljkovic

ELEMENTI ISIHAZMA U NjEGOSEVOJ LUCI MIKROKOZMA

[...] Sada, kada su u dovoljnoj meri iscrpljeni biografski i istorigorafski podaci koji svedoce o Njegosevom isihazmu, njegovoj molitvi, vreme je da se zapocne traganje za elementima isihazma i u njegovom pesnickom delu, tacnije u Luci mikrokozma. Metod putem kojega je moguce potvrditi prisustvo filosofije svetlosti u pomenutom Njegosevom epu, odgovara teoriji reda-po-red Bogdana Popovica. Ovaj metod cini se najpogodniji, jer i hronoloski, kako se ep razvija, umesno je pratiti postepeno razvijanje sva tri stadijuma isihasticke gnoseologije. U samom tekstu epa nailazi se, naime, na svedocanstvo o prisustvu drugog i treceg stadijuma ove gnoseologije, odnosno na teorijsko i mistagosko poznanje.

Dosadasnja relevantna literatura o stvaralastvu Petra II Petrovica Njegosa, a posebno o njegovom delu Luci mikrokozma, pristupa Njegosevom pesnickom delu kao iskljucivo intlektualnom, noetskom, racionalnom umetnickom ostvarenju, prenebregavajuci cinjenicu da su pesnik (poeta, stvaralac) i njegovo delo daleko vise od racionalne egzistencije. Tako Anica Savic-Rebac u svojoj studiji Luca mikrokozma od Petra Petrovica Njegosa[14] prati prisustvo ideja i motiva koji, po njenom misljenju, zive u Luci kao reminiscencije na knjizevna i filosofska dela, odnosno sisteme misljenja iz ranije knjizevne, filosofske, religiozne i pseudoreligiozne tradicije s kojom je Njegos – iako je imao skromno, ali izuzetno probrano, a time ipak kvalitetno znanje – mogao doci u kontakt. Anica Savic-Rebac Lucu mikrokozma shvata gotovo kao jedan konglomerat ideja i motiva, od onih koji su prisutni u stvaralastvu Platona, Vergilija, Pindara, Dantea, Lamartina, Miltona, te u ruskom narodnom pesnistvu, kao i umetnickoj ruskoj, francuskoj, italijanskoj, engleskoj i grckoj poeziji (koje je upoznavao putem dostupnih prevoda), preko onih koji su sastavni deo hriscanstva, misticke, svetlosne filosofije (a sklonost prema njoj primio je od svog ucitelja Sime Milutinovica Sarajlije), orficke filosofije, bogumilstva, neomanihejstva, pa sve do onih prisutnih u kabalizmu, kao i, naravno, onih koji su prisutni u isihastickoj svetlosnoj filosofiji. Dakle, Anica Savic-Rebac shvata Lucu mikrokozma kao produkt mnogobrojnih nabrojanih uticaja raznih filosofskih, religioznih i pseudoreligioznih sistema i ucenja, sto znaci da u svojoj pomenutoj studiji prati u Luci genezu odredenih ideja i motiva iz pomenutih sistema, posmatrajuci na taj nacin Njegosevu stvaralacku licnost iskljucivo kao racionalnu kategoriju, ne uzimajuci u obzir trosloznost Njegoseve stvaralacke licnosti koja je posledica prisustva isihasticke misli u svim slojevima zivota Petra II Petrovica Njegosa (istorijskom, tradicijskom, duhovnom, drustveno-politickom, kulturnom, ontoloskom, religiozno-filosofskom). Iz ovoga proizilazi da Anica Savic-Rebac potvrduje samo Njegosevu informisanost o isihazmu, ali ne i praktikovanje ovog duhovnog pokreta koji je daleko vise od jedne intelektualne stvarnosti na nivou obavestenosti, koji je, naprotiv, noseca ideja celog Njegosevog epa, i celokupnog stvaralastva i zivota Petra II.»

7. http://p210.ezboard.com/fistorijabalkanafrm11.showMessageRange?topicID=640.topic&start=41&stop=60

Istorija Balkana > Istorija I > Poslije prekopanih arhiva spektakularna knjiga akademika!

[...]

Samo Vila

4/8/08 18:07

«Na rubu sa crkvom

Izvođenja Anice Savić-Rebac o bogumilskom uticaju na NJegoša su spekulativna i bez filoloških dokaza - smatra dr Milo Lompar

Vojislav D. Nikčević, član Dukljanske akademije i borac za crnogorski jezik i književnost, autor dela "NJegoš i gnoza" o poreklu gnosticizma u "Luči mikrokozma" za NIN kaže:

"NJegoš poznaje staru vizantijsku istorijsku kulturu i ceo mit o satani kao prvorođenom božjem sinu i dualizmu dobra i zla. Bogumilstvo je samo jedna od varijanti gnostičkog učenja u crkvi istočnog obreda i striktno se vezuje za Slovene, tj. Bugare. Anica Savić-Rebac je genijalno otvorila problem bogumilstva, a takođe i Milan Budimir u svojim ogledima." Profesor dr Slobodan Tomović ističe da je ''NJegoš duboko hrišćanski mislilac i najreligiozniji filozof. Čovjek koji je živio boga i spojio poetsku inspiraciju sa teološko-filozofskim stremljenjima i dao sam vrh metafizički, od kojeg se dalje ne može."

A dr Milo Lompar, profesor sa Filološkog fakulteta u Beogradu smatra da je Anica Savić-Rebac pokušala da razume 'Luču mikrokozma" prvenstveno iz perspektive istorije ideja:

- Pošla je od nečeg što je nesporno - da u 'Luči' postoji gnostičko učenje, a ono nije pravoverno, dogmatičko. Htela je da prepozna odakle dolaze elementi gnostičkog učenja (preko Kabale, Filona, preko mislilaca koji su bili na rubu sa crkvom) i ključna ideja joj je da su tu - bogumilski uticaji. Međutim, nije pronašla filološke dokaze za tako nešto, ma kakav trag da je NJegoš bio upoznat sa izvesnim korpusom bogumilskih ideja, misli ili tema. NJena izvođenja su ostala spekulativna, na nivou konstrukcija i razmišljanja..."

Kasnije je Miron Flašar "modifikovao" njeno učenje i precizno pokazao da prodor gnosticizma kod NJegoša ide preko novoplatonskog prosvetnog predanja. "Mislim da je Flašar prilično egzaktno dokazao otkud taj NJegošev gnosticizam budući da je pregledao njegovu biblioteku i nalazio pismene tragove njegovih čitanja. NJegoš je čitao Platona, a pošto gnosticizam proizlazi iz Platona, onda je prirodno da je njegov gnosticizam odatle."

Na pitanje koje mu je tumačenje, kao profesoru i savremenom njegošologu bliže, dr Milo Lompar za NIN kaže:

"Ako je reč o filološkoj tačnosti, onda mi je svakako bliže Flašarevo tumačenje. Prosto, Flašar je pronašao tu vrstu filološkog traga a Anica nije, što sa druge strane ne znači da je Flašarevo tumačenje i razmišljanje o 'Luči mikrokozma' i bolje, jer Anica je, po mom mišljenju, podsticajnija i to što je spekulisala imalo je samostalnu, intelektualnu snagu, kao i sve drugo što je ona pisala. Ona je napisala prilično malo ali je gotovo sve izvanredno."»

8.

a) http://www.sarajevo-x.com/forum/viewtopic.php?f=49&t=61222&start=50 — Forum ‹ Opšte/opće diskusije ‹ (H)istorija/povijest > Bosnjaci u Njegosevim stihovima > 3.str. (текст сам копирао са интернета 6.IX 2010.)

[...]

— hrabren miloradovic (3. IV 2009., 17:22): Mala informacija!! / Petrovići-Njegoši , njihovo poreklo je iz Bosne iliti iz Zenice! / Doselili su krajem 15.veka u današnju Crnu Goru!! / Potiču od pretka Heraka , jedno vreme su boravili u staroj Hercegovini pod planinom Njegoš po kojoj su posle dobili i ime , i posle su odatle odselili i osnovali istoimeno selo pod Lovćenom "Njeguši"!!

— Bosanac sa dna kace (4. IV 2009., 06:42): ja, i ? pa i Karađorđevići su porijeklom Albanci, pa? :) / da i oni sa Đekne nijesu oklen iz BiH? 😀😁

— hrabren miloradovic: To da su Karađorđevići Albanci to je mantra braće ujčevine , znaš oni kao izraziti arijevski Goti u nedostatku bilo čega argumentovano mlate da smo Cigani,Vlasi,Turci... nema šta nismo!! , ali to upravo govori o njima , pa i o tebi jer se koristiš jeftinoćama!! / Karađorđevići su iz srpskog plemena Vasojevića u današnjoj CG!! / Ako sećaš Đekna još nije umrla!! ,pa još čisto pamti svoj Bošnjanski zavičaj i žestoke bogumilske žurke podno Visokog , ali su je nažalost vrbovali zli Vlasi cool sirom i skorupom , pa je prodala tolerantno patarenstvo za mrsnu večeru! 😁

— dr.gog: Sir ne mora biti mrsan 😁 ,patarenstvo jest bilo tolerantnije u odnosu na uzvisine. / "Braće ujčevine kao izrazitih arijevskijeh Gota" 8. aludiraš na NDH gluposti pri pukom pominjanju jedne teorije.Čemu srklet i toliki uskličnici

— hrabren miloradovic (5. IV 2009., 01:00): Aludiram , jer me podsetilo to pominjanje Karađorđevića o njihovom poreklu šiptarskom na braću forumske ujake koji osim te informacije mlate konstantno o vlasima,Turcima i naravno o genima i gancijima! , i nisam mogao da ne primetim gotski momenat u komentaru na ekipu iz Topole od forumaša Bos. na dnu Kace ! / Mada , verovatno grešim! , jer Kaca ne može nikako biti gotsko cveće i da zaista tako razmišlja! 😁 / U svakom slučaju , Njegoš je poreklom Bošnjanin i njegov predak Herak je zasigurno samim početkom 16.veka prisustvovao ceremoniji obeležavanja tačno 300 godina od rečenog "velikog DA sa figama" rezoluciji koju je doneo sv.Nepogrešivi komesar Rima o odricanju jednog od do tada važeća dva bogumilsko-dualistička Boga na Bilinom Polju ! / Ali mrsnog Heraka večno u duši zovući ga dobre vlaške vile,goveda i brda , on uvreženo tolerantan u svojoj naivnosti dobrog Bošnjanina neuvidevši da njegova tri sina obesna bivaju vrbovana od "rascijanske pravoslavne crne ruke i udbe" , i nažalost duši njegovoj prostoj konvertuju se u pravoslavne šizmatike i postadoše nositelji onoga što je u potpunoj suprotnosti veri koju je Heraku rodna gruda dala! / Ako nije ovako bilo ubile me zduhe bogumilske ! 😁

— hrabren miloradovic (5. IV 2009., 01:41): Ali pošto ništa u životu i na nebesima nije slučajno , vidi se da od bogumila Heraka potomak imena P.P.Njegoš II u sebi nosi duh predaka , što i pominju mnogi učeni ljudi od zanata!

Evo malo o tome u neki člancima , zaista!!

..U studiji o Njegošu Jerotić polazi od uticaja dualističkih religija na pisca "Luče mikrokozma", i onda, jednom sintetskom opservacijom pojma vremena u tom spevu, koja se oslanja na zapažanje Miodraga Pavlovića o jednovremenosti zbivanja u "Luči", zaključuje o diskretnom prisustvu dualističke jeresi u Njegoša. Finim analizama Jerotić je utvrdio, služeći se jungovskom metodologijom, karakter i poreklo Njegoševe religiozne misli određujući joj mesto između judaističkog protestantizma i jednog krila gnosticizma.

I ovaj, kao i sledeći esej (o Lazi Kostiću) pokazuje koliko pesnička imaginacija ima da zahvali kolebanju pesnika između krajnosti: u Njegoša između paganizma i hrišćanstva, u Laze Kostića unutarnja dinamika misli uključuje hrišćanstvo, ateizam, helenski paganizam i dualističku jeres (bogumilsku antropologiju, kaže Jerotić), što se na kraju razrešava hrišćanskom spiritualizacijom Anime ("madonizam"). Ovim je ocrtan psihološki i filozofski okvir za dalja izučavanja poetskih struktura.

Najduži, najbolji i, po meni, književno i filozofski najizazovniji ogled posvećen je Bori Stankoviću i njegovim "božjacima". Ovaj ogled pokreće niz pitanja, pa i onih koja spadaju u najviše religijske misterije, a kao ljudska "tajna" izvanredno su plodna podloga za književnu imaginaciju. Mističnoj ideji "božjaka" duguju svoj nastanak najhermetičniji i simbolski najzgusnutiji Heseov roman "Hodočašće" (1932) kao i roman jednog od naših najvećih savremenih pisaca Miodraga Bulatovića "Crveni petao" (1958). Oba otelotvoruju ideju o "skrivenom Bogu"..

http://www.rastko.org.yu/filosofija/jerotic/drugi_o_jeroticu.html

I još ..

Anica Savić-Rebac (1893-1953) bavila se Njegošem od svojih tridesetih godina pa do kraja života. Kao plod tog istraživanja pojavila su se njena dva izuzetno važna rada: "Njegoš i bogomilstvo"(1951. godine) i "Njegoš, Kabala i Filon" (1952)"

"Lukrecije, Dante, Milton...

Šta tamo piše?

Na samom početku spisa "Njegoš i bogomilstvo" ona kaže:

"Širina i bogatstvo genija Njegoševog vide se, koliko u Njegovim originalnim potezima, toliko i u Njegovoj sposobnosti da odabere i spoji razne motive i mnogostruke uticaje, i da ih pokaže u novom imaginativnom jedinstvu: to je, uostalom, ona mislilačka originalnost kojoj obično teže pesnici, i kada im je pravac duha izrazito filozofski. Luča mikrokozma upravo zadivljuje poznavaoce bogatstvom opštefilozofskih, mistično-filozofskih i mitskih motiva koje je vizija pesnikova čudesno slila; i to je, već, originalnost visokog stepena. Ona je, dakako, povećana mnogim vanrednim, sasvim novim potezima. Pogrešno je, međutim, insistirati na originalnosti u smislu apsolutne novine, smatrati da u prvom redu ona stvara mislilačku značajnost uopšte, a pogotovu mislilačku značajnost pesnika. Ni Lukrecije, ni Dante, ni Milton nisu predstavnici jedne nove filozofije koju su oni stvorili; njihova mislilačka značajnost je u odabiranju i pesničkom oživljavanju filozofskih zamisli. To ne znači da njihova dela nisu i sama važni izvori za filozofiju koju iznose... Ali to nije glavna mislilačka vrednost njihovih spevova."

Anica Savić-Rebac, hirurškom preciznošću, uočava tri osnovne zamisli "Luče mikrokozma": pad božanske duše u materiju, "svetlosna filozofija" i "slika kosmičke borbe". Sve tri zamisli bliske su i srodne, same po sebi, i javljaju se, po pravilu zajedno.

I Savić-Rebac prati razvoj tih ideja. Tako, ona prati, Njegoševu ideju o "izgubljenom raju", i "padu grešne duše" u "tamnicu tela", još od "oko 600. godine pre n.e. negde između Trakije i Atike". Tamo se ta misao javlja prvi put, "skoro izvesno kao samonikla" i to "u krugovima orfičara"

http://www.nin.co.rs/2001-04/19/17562.html

I naravno evo on-line "Luča Mikrokozma" da se ima pravi uvid u materiju!!

http://www.rastko.org.yu/rastko-cg/umjetnost/njegos-luca_mikrokozma.html

...No vremena pitatelnica mi,

okićena cvijetnim vremenom,

okrunjena sunčanim zrakama,

ali vlase cvijetne pletući,

bisernom ih rosom nasipljući

pri igranju svjetlokosih zv'jezdah,

- da dičnija na jutro izide

pred očima svoga vladaoca -

na sva moja žarka ljubopitstva

smijehom mi odgovara njenim.

Koliko sam i koliko putah

svod plavetni neba sveštenoga,

brilijantnim zasijat sjemenom,

zaklinjao dušom zapaljenom

da mi svetu otkrije tainu:

ali ga je tvorac ukrasio,

veliku mu knjigu otvorio,

da tvar slavi tvorca i blaženstvo

al' da čovjek na nje listu čita

ništavilo prekomjerno svoje?

S vnimanjem sam zemaljske mudrace

voprošava o sudbi čovjeka,

o zvaniju njegovom pred Bogom;

no njihove različne dokaze

nepostojnost koleba užasna:

sve njih misli najedno sabrane

drugo ništa ne predstavljaju mi

do kroz mrake žedno tumaranje,

do nijemog jednog narječenija,

do pogleda s mrakom ugašena.

Snom je čovjek uspavan teškijem,

u kom vidi strašna prividjenja,

i jedva se opred'jelit može

da mu biće u njima ne spada.

On pomisli da je neke pute

od sna ovog osvobodio se;

ah, njegove prevarne nadežde:

on je tada sebe utopio

u sna carstvo tvrđe i mračnije

i na pozor strašni snovidjenja! ....

— Bosanac sa dna kace (6. IV 2009., 09:53): de nam jos koju iz SANU mitologije / de, de / kako ono; ....s neba prije ameba....😱

— sen555: Što se tiče Njegoša o njemu ne vrijedi raspravljati, ono što je on napisao možda je za Srbe književnost a za mene je obično smeće, obzirom da je u svoje vrijeme prežvakao sve epske pjesme tipa kraljevića marka nije ni čudo odakle dolazi njegov radikalizam, rasizam, šovinizam i mržnja svega što nije srpsko. Ali u književnosti ne možemo gledati samo na književnu vrijednost djela, trebamo prepoznati ideje koje se kroz njega provlače... Srbi su inače, oduvijek opterećeni time da je ono što je srpsko dobro, a što nije srpsko ne valja. vjerujem da i danas ima slučajeva gdje djed na krilu drži unuka i uz gusle mu pripovjeda o kraljeviću marku, časnom srpskom junaku koji svojom časnom sabljom odrubi milione turskih glava... i onda se pitamo otkud tolika mržnja na balkanu, zašto jedni druge ne vole... nekad je bio Njegoš danas je Kačavenda... Vrijeme je drugo, ljudi su drugi, ali ono što se prenosi, kao što sam već navela, s djeda na unuka, ne mijenja se... cilj ostaje isti... junak je onaj ko odrubi više glava, muških, ženskih, dječijih... nije bitno, bitno je da su turske... Nekad pročitah pjesmu "Kraljević Marko i Arapkinja". Pitaše marka zašto ubi arapkinju, mladu djevojku, a on reče - crno lice a bijeli zubi, ružnom mi se učinila... njegoš stvara po tom principu, a kako je bio ugledni vladika onda možemo pretpostaviti kakav uticaj i danas njegovo djelo ima na srpsku kulturu uopće. ovo više nije ni pitanje književnosti, ni pitanje historije, ovo je sociološko i psihološko pitanje...

— hrabren miloradovic: Evo ja kao Srbin za boldovano ću ti reći da si u pravu , a za drugo nisi!! / Refleksija Njegoša i negativno tumačenje u novom vremenu njegovog dela nije njegova krivica! / Njegoš je čovek svog vremena , a tad nije bilo gej-brakova i ljudskih prava! , pa mu se ne može staviti na teret mržnja! / Njegovi stihovi su o borbi za slobodu , nadam se da razumeš šta to znači , jedino ako ne misliš da raja sa kolca vladala , a sami Turci bili obespravljeni i ubijani u svome carstvu!😊 / Ti takođe reflektuješ tadašnje vreme na ovo , znači da se identifikuješ sa nabijačima na kolac srpske raje i sirotinje zarad azijskih porobljivača koje eto Njegoš mrzi! / Ako se tako gleda onda nikad kraja ludlu!

— sen555: Ja govorim o ovome: "Bez muke se pjesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova! Junaštvo je car zla svakojega, a i piće najslađe duševno, kojijem se pjane pokoljenja. Blago tome ko dovijek živi, imao se rašta i roditi! Vječna zublja, vječne pomrčine nit dogori niti svjetlost gubi." Tzv. kult srpskog junaštva koji živi i danas, očito je. Naravno, nisu svi Srbi odgajani na ovakvom principu, kao što se kaže, u svakom žitu ima kukolja. Srbi kolektivno u svoju svijest treba da ugrade činjenicu da nisu svi muslimani Turci, da Bošnjaci nisu Turci...

— hrabren miloradovic: Ti stihovi koje si naveo su opšte vrednosti za svakoga ko voli slobodu , pa eto i za Srbe! / Jedno je zloupotreba toga , a drugo poštovanje dela koje pripada romantizmu 19.veka u svrsi oslobođenja. / Nisu svi Srbi odgajani da bukvalno i retrogradno shvataju tako što , ali da ih ima?! ima ih!! / Što se tiče kolektivnog ugrađivanja bilo čega u svest , to malo teže ide kod svih , a ne kod Srba samo! / Kao što Srbi oduvek znaju da Muslimani(Bošnjaci) nisu Turci , tako i Bošnjaci znaju da nisu nikakva nacionalna posebnost već najobičniji čisti sunarodnici Srba , ma kako god sebe nazvali! / E sad ti to ugradi kolektivno ako možeš!

б) http://www.sarajevo-x.com/forum/ — Forum ‹ Opšte/opće diskusije ‹ (H)istorija/povijest > Iskrivljena povijest Bosne i bajka o bogumilima

— mark II: Pa upravo zbog tako pravovjernih i tolerantnih pravoslavnih i katolički učenja, isti ti šamski monofiziti su cijelo vrijeme bili u sklopu Salahudinove vojske u borbi protiv "humanih i humanitarnih" krstaša koji su opsjedali cijelu regiju. Taj problem sa Arijanstvom, monofizitstvom i patarenskim "herezama", razlog je da se i katolička i pravoslavna crkva imaju čega stidjeti narednih deset hiljada godina. Čitaj o pogromima nad monofizitima (optuženi za Arijanstvo i Manihejizam) od strane Vizantije i pravoslavne crkve - mada se oni danas računaju kao pravoslavci - čitaj o katoličkim pogromima katara i bogumila.... Pa moji prijatelji Arapi kršćani vele da su Evropejci - pagani, obični pagani.... Obiđi malo te izvorne kršćanske krajeve, pa ćeš vidjeti svašta nešto - a ne samo SANU-ovu apologetiku ponavljati u besvijest.

— hrabren miloradovic (1.IV 2009., 17:56): Koja priča ! / Kakvi crni Arijanci monofiziti i ostale zezalice , kakve oni veze imaju sa Bogumilima??  , pitanje između crkava je zbog priznavanja i nepriznavanja nekih crkvenih sabora gde donosila odluka o prirodi Hrista! / Bogumili sa time nemaju veze , oni su dualisti sa sve zlim i dobrim Bogom! / Ti ovde optužuješ pravoslavce za pogrome nekih arapskih monifizita , i neke krstaše bla,bla... , otišao si predaleko burazeru , Bogumili su tema! / Znači po tebi kad su došli Osmanlije , jadni Bogumili u Bosni da bi sačuvali bogumilstvo pređoše u islam?! , jel tako!? :) / Onda je to vrlo čudan način branjenja svoje ponosne vere koju toliko branili od katolika i pravoslavaca! / Nisi mi dao podatak da se neki vladar sam sebe nazivao bogumilom ili patarenom jer eto utripovao si da je to šatro pogrdno nazivlje! / Znači drugi njih tako zovu , a oni sami sebe krstjanima ! , a usput po bogumlskoj dualističkoj doktrini oni krst odriču! / Čudo jedno! / Onda zaklinju se u svopjim pobeljama sa svetim trojstvom koje je nezamislivo bez krsta , a još usput imaju dva Boga! / Mani se derane opet ti kažem , upadaš u žestoku kontradikciju!!

— MarkII (5.IV 2009, 17:46): Halo, drug, ja tvoju budalaštinu da Vlahe nazivaš Srbima nisam tako okarakterizirao, ali je klasična budalaština i podmetanje - jer velika je razlika između Vlaha i Srba tog vremena (ne da mi se pisati o doseljavanju Srba u Bosnu - i nisu svi pravoslavci Srbi, ali ti to miješaš, a oštar si na jeziku pa te to kuraži). Svaka od pastvi je slijedila svoju elitu, pa tako i Bošnjani. Stećak jeste simbol bogumilstva i zaostavština koju je bosanska hereza ostavila i katolicima i pravoslavcima i muslimanima, štagod ti, Radoslav Dodig i vama slični o tome mislili. Kao i svaki seljak odbrana od argumenata ti je da druge nazivaš neznalicama, krijući se iza avatara. Pobij papinsko karakteriziranje Bošnjana kao nevjernika i distinkciju u odnosu na katolike i pravoslavce - jer tema je Crkva bosanska i njena hereza, a ne stanje naroda u srednjem vijeku. Kada pobiješ navedeni tekst, i kada on više ne bude postojao, ja ću priznati da nikada nije bilo heretičke Crkve bosanske niti Bošnjana. Do tada, sve što mogu reći o tebi jeste da si blagoglagoljiv i oštar na jeziku, ali u duši male(h)ni kompleksaš, kojem umjesto da me raskrinka kontraargumentima, nužno treba da nekoga nazove neznalicom. O islamizaciji sam iznio opažanja Katoličke crkve i napravio paralelu sa onim što se već kroz historiju događalo - ti ih, sveznalice, pobij argumentirano. Već sam ranije navodio Nenada u sklopu svog "domoljubnog" odnosa prema državi, pa mi ne zamjeri, bolje bi ti bilo da zamjeraš onima koji ubijaju djecu zbog falsificiranih tvrdnji da Bosne i Bošnjana nikad nije bilo; kada sam navodio citate sa stećaka to sam eksplicitno i radio. Btw. imam Leksikon Stećaka. Sa druge strane, po mom dubokom uvjerenju i pravoslavno i katoličko kršćanstvo u svojoj razrađenoj dogmi sadrže klasično paganstvo, koje nije svojstveno samo srednjevjekovnim Bošnjanima, koje tako "plastično" opisuješ. Mislim da si ti malo zalutao - tema je bogumilstvo kao pojava (mit ili ne) i heretička Crkva bosanska (mit ili ne). O spomenutim dogmatskim razlikama svakako nisu raspravljali obični ljudi, nego crkve i kler koji ih je predvodio, pa se malo otrijezni i preslušaj.

— hrabren miloradovic: Moram reaogavati! , naraočito na ono o Vlasima Markane , jer tek sad vidim da si na tragu razmišljanja Pavelića a samim time njegovog cveća!! / Čuj razlika jasna oko Srba i Vlaha?! 😳 / Nego daj da vidim koja je razlika između Vlaha,"Bošnjana" i Srba na prostoru BiH u srednjem veku?!

1.Jel postoji koji zapis na vlaškom jeziku?

2.Jel postoje deklarisani Vlasi sa svim svojim vlaškim narodnosnim osobinama na tlu BiH(ma šta ona bila)?

3.Jel postoji ijedan vladar koji sam sebe deklariše Vlahom?

E kad mi ovo odgovoriš , onda mi reci jesu li Vlasi bili Bogumili i članovi CB , ako jesu onda onda je logično da imamo i zapis sa stećka sa imenom i prezimenom vlaškim , naravno na "vlaškom" jeziku! / p.s / Uf , Težak si ko grubo otesani stećak od strane vlaha-govedara!

[...]

— hrabren miloradovic (3.IV 2010.): Pošto je sve vidim crvenim slovima kao u crkvenom kalendaru obeležene reči "Bošnjani , bosanski..." , moram autora teksta pitati čiji je junak (H)Relja Bošnjanin?! , jel srpski ili bošnjački?! / Ako je srpski ?! , kako to da ga Srbi slave u svojim pesmama a on je "Bošnjanin" tj.nije Srbin! , a ako je bošnjački junak zašto on nije u bošnjačkoj tradiciji već samo u srpskoj , malo je to nelogično jel de?!

— Nezbilj (4.IV 2010.): Pitanjem koje si postavio i načinom kako si ga formulisao, upravo si dotakao srž cijele ove rasprave. Ti i nenad uporno poistovjećujete Bosnu i Bošnjane sa bošnjačkom tradicijom, što dokazuje tezu koju uporno ponavljam, a to je da je vaš percepcija istorije potpuno deformisana srpskim nacionalističkim ideološkim nabojem. Srednjevijekovnu Bosnu i Bošnjane nisu izmislili ni Benjamin Kalaj, ni odbornici ZAVNOBIH-a, ni Alija Izetbegović, ni pojedini federalni mediji, već srećom posjedujemo pisane i druge materijalne dokaze na osnovu koji možemo dokazati nepobitne istorijske činjenice. Sve povelje koje sam naveo a koje su samo fragment onoga što je sačuvano govore o bosanskoj državnosti i suverenitetu kao i autentičnosti samoidentifikacije Bošnjanin koju koriste bosanski vladari, plemstvo i njihovi podanici na isti način na koji srpsko ime i identifikaciju koriste raški vladari i plemstvo. Međutim današnji srpski, hrvatski i bošnjački identiteti i ideologije nastaju stotinama godina kasnije i ni jedna od ove tri ideologije ne može ni prisvajati niti negirati bosansko srednjevijekovlje. Istorija Bosne ostavština je svakog građanina Bosne i Hercegovine, identifikovao se on danas kao Bošnjak, Srbin, Hrvati Bosanac, Bosanc i Hercegovac ili ina vrsta chlovika. Vecina vas Srba koji danas pljujete po imenu Bosne ste krvi tih dobrih Bošnjana koji su sa ponosom nosili svoje ime. Dakle ovo ti je odgovor na pitanje čiji je junak ovaj ili onaj, zašto Bošnjanci svojataju Kulina, a Srbi Tvrtka, je li Herceg Hrvatski ili Srpski i zašto Bobovac svojataju Hrvati. Istorija Bosane i Hercegovine je zajednička svojina svih nas i to istorija onakva kakva stvarno jeste, a ne onakva kakvu bi svako volio da je vidi i tumači. Bosanski vladari i plemići bili su suvereni na svojoj zemlji koju su zvali Bosna i sebe su zvali Bošnjanima, a to ko je koga u 19. ili 20. vijeku prigrabio i prisvoijo potpuno je nebitno pitanje.

— hrabren miloradovic (5.IV 2010.): Ja ću se referisati na boldovano uglavnom , ali dokazaću da je sve u tekstu najobičnija bezvezarija! iz lsedećih razloga! / Što se tiče nacije , ona kakvu danas znamo je produkt 18. i 19.veka , ali to ne znači da je ranije nije bilo jer nacija ne može iznići iz ničega , već ona izlazi iz narodne tradicije i baštinjenja iste! / A svi znamo nadam se , barem oni koji hoće da znaju da se niti Kulin niti Kotromanići nisu kod nikog baštinili , kako kod Hrvata tako i kod Muslimana(Bošnjaka) naročito , i naravno kod Srba! / Ta dinastija je doslovno zaboraljena i iskopana u 19.veku , kao što ni stećke niko nije baštinio niti je iko znao ko je tamo sahranjen , zvali su ih grčka groblja i biljezima! / Hrvati svuda po Hrvatskoj nisu znali za svoje hrvatske kraljevske dinastije dok fratri nisu iskopali LDP ,Mavra Orbinija i DAI , znači ništa ni od te tradicije! / Jedino su Srbi imali baštinjenje srpskih kraljeva,kneževa,careva,junaka iz srednjeg veka zbog crkve najviše , zato i Hrvati iz BIH tj.iz Hercegovine naročito guslaju o Marku Krlajeviću,Milošu Obiliću,braći Jakšićima...u 19.veku , a da si ih pitao ko je Zvonimir ili Stjepan Tomaš rekli bi "Ne znamo te kraljeve , ali znamo ove "naše" o kojim i guslamo"! / Jedini istorijski lik iz srednjeg veka sa tla BiH koji se relativno baštinio je Herceg-Stjepan , a od ostali ama baš niko! / I kad su postali Hrvati eto kod njih i hrvatskih kraljeva za koe nikad nisu čuli pre toga! / Ti ladno se usuđuješ da pričaš da su u Bosni svi krvi "dobrih Bošnjana" i da to današnji Srbi i Hrvati tamo dobro znaju?! , pa kako te bre nije sramota da to pominješ?! , pa jel ti znaš da je moja Vojvodina veliki deo Srbije naseljen upravo iz BiH?! , kako od kraja srednjeg veka tako i do današnjih dana! / Što ih ne prozoveš da su oni zapravo svi Bošnjani?! , i da se zavaravaju da su Srbi?! , najstarija srpska porodica iz Vojvodine se preziva "Bošnjački" a o svim hercegovačkim korenima da i ne govorim! / Što se ne pozoveš na korene Njegoša?! , sami Petrovići su govorili o tome da su poreklom od Heraka iz okoline Zenice! , jel vladika Nikolaj Velimirović iz mesta zvan "Bošnjaci" u Srbiji i takođe zna da je poreklom iz Bosne , p'a šta sad?! / Znači ti određuješ ko će šta dfa baštini , e pa da je druga situacija ja bih se složio sa tobom , ali nije! / Jer kako sam rekao Kotromaniće i sve vladare iz srednjovekovne Bosne NIKO nije baštinio , a naročito ne preci današnjih Bošnjaka , tako da je pravo moje i svih Srba barem isto a ja mislim da je čak i veće jer tvoji islamski preci koje takođe baštiniš su uništili sećanje na Kotromaniće i ostale , i ti bi sad takođe i jedne i druge da baštiniš , a men i ostalim Srbima govoriš da na to nemamo pravo jer mi već imamo naše Nemanjiće , a ovi su ako vaši?! / Pa to je više nego smešno , jer moja rodbina se zove kao sa stećaka i rodbina mi živi blizu stećaka , i ti mi govoriš šta može i šta ne može?! , i ja da pljujem po Bosni?! , pa je si ti zdrav?! , ja nisam niti ijednom pljunuo već neću nikad prihvatiti što neko izvrće istoriju tako što se nazvo Bošnjakom nedavno i sad ima šatro licencu na Bosnu a ja eto nema jer sam Srbin , a po tebi Srbi imaju Srbiju a Bošnjaci Bosnu! / Kad se malo avertiš i bojle razmisliš onda će Bosna imati budućnost sa svim tri narodima zajedno , ovako jako teško jer oni koji su nedavno sebi nadenuli "nacionalno" ime i koji nikad nisu ni pomislili na staru srednjevekovnu Bosnu a kamoli je baštinili počinju da Srbe prozivaju da nemaju na to pravo kao oni! / Sramota!

— Nezbilj (9.IV 2010.): Vjeruj mi Hrabrene, potpuno razumijem tvoju frustraciju. Suočavanje sa istinom i prihvatanje zablude u kojoj živiš je jedan težak i emocionalan proces, a katarza kroz koju upravo prolaziš je slična onoj kroz koju prolaze alkoholičari ili ovisnici o heroinu. Da srpski nacionalizam nije tako zanosan i opojan ne bi se tolika nedužna krv lila ovim prostorima i ne bi toliki zlikovci ponikli iz te ideologije. Međutim kako budeš dublje ulazio u detalje i fragmente svih tih konstrukcija u koje si vjerovao kao u apsolutne istine shvataceš kako je većina koncepata u koje vjeruješ najobična gomila šovinističkog smeća.

Srpstvo kakvim ga ti danas poznaješ je plod stvaralačkog rada nekolicine pojedinaca čije su ideje kasnije razrađivane nadograđivane i uklapane u iskonstruisane istoriografske okvire kroz djela različitih autora a zatim i kroz naučne institucije, obrazovni sistem, političke pokrete i državne strategije Srbije.

Srpstvo kao ideologija razvijalo se tokom 19. vijeka na slijedeći način. Razvoj srpskog nacionalnog koncepta zapocinje u periodu borbe za priznavanje automomije Srbija u sklopu Osmanskog carstva. Dobivanjem autonomije 1833. Knezevina Srbija dobija prostor za razradu nacionalnog koncepta po uzoru na druge nacionalne pokrete u evropi tog doba.

Program velikosrpske nacionalne politike prvi put je detaljno razraden u poznatom dokumentu Nacertanjje odnosno „nacrt“ Ilije Grasanina objavljen 1844. Grasanin je pored ostalih obavljao funkciju ministra unutrasnjih poslova Knezevine Srbije 1842.-1853. Nacertanije razraduje plan sirenja Srbije na okolne zemlje kroz pridobijanje susjednih naroda za ovu ideju. Tako izmedu ostalog kaze:

„Da bi se narod katoličke vjeroispovijedi od Austrije i njenog upliva odvraćali i Srbiji većma priljubili nužno je na to osobito pozornost obraćati. Ovo bi se najbolje postići moglo posredsvom fratara ovdašnjih, između kojih najglavnije trebalo bi za ideju sjedinjenja Bosne sa Srbijom zadobiti;...K ovome treba dakle uciniti da se Bošnjaci i ostali Slaveni obrate;... Na istocnog veroispovedanija Bošnjake veci upliv imati nece biti za Srbiju težak zadatak;.. nekoliko mladih Bošnjaka u srpsku službu državnu prima da bi se ovi...obucavali i za takove cinovnike pripravljali koji bi ono što su u Srbiji naucili posle u svom otecestvu u djelo privesti mogli."“ http://www.rastko.rs/istorija/garasanin ... anije.html

Kapitalan doprinos razradi teze o svesrpskom porijeklu juznoslavenskih naroda dao je i Vuk Karadzic u svom dijelu „Srbi svi i svuda“ iz 1849. zastupajuci tezu da: svi izvorni govornici bilo kojega dijelekta štokavskoga narječja su etnički Srbi. Vuk ovako kaze na pocetku navedenog teksta: „Zaista se zna da Srbi sad žive u današnjoj Srbiji, u Bosni, u Hercegovini, u Zeti, u Crnoj Gori, u Banatu, u Bačkoj, u Srijemu, u desnom Podunavlju od više Osijeka do Sentandrije, u Slavoniji, u Hrvatskoj, u Dalmaciji, i u svemu Adrijatičkom primorju gotovo od Trsta do Bojane.“

Dakle kao istorijski argument Vuk se poslužio sa ni manje ni veše do: „zaista se zna“ Vuk, medutim njegova ideja pansrbizma imala je dalekosezne implikacije na kolektivni osjecaj istorije kod tadasnjih i buducih Srba i posluzila kao osnova ideje velike Srbije.

Vecina srpskih istoricara nastupili su sa Vukove platforme o velikosrpskom porijeklu juznoslavenskih naroda i srpskim zemljama koje su obavezno ukljucivale BiH. Medutim poslije drugog svijetskog rata razvojem moderne istorijografije i arheologije navedene teze padale su u vodu jedna za drugom narocito pojavom stranih istoricara na nasim prostorima. Vise nije bilo moguce negirati postojanje Bosanske srednjovijekovne drzave, dobrih Bosnjana, vladarske porodice Kotromanica, Crkve bosanske, bosanskih stećaka, bosanskog alfabeta Bosanćice, bosanskih vladara, Kralja Tvrtka, Kulina Bana itd.

Medutim srpska istorijografija pronasla je objasnjenje. Sve je to srpsko. Bosna je samo geografski pojam, kao i naziv Bosnjani jer to je naziv koji u srednjem vijeku za sebe koriste Srbi iz Bosne. Bosanćica je „samo jedna vrsta srpske ćirilice“, Tvrtko Kotromanjic je bio Srbin, a bosansko kraljevstvo dio srpskih zemalja. To sto u srednjem vijeku u Bosni osim uz Drinu i u istocnoj Hercegovini nema ni jedne pravoslavne crkve nije sporno, jer Srbi su i drugih vijera osim pravoslavne, a Bosanska crkva je naravno samo „ogranak srpske pravoslavne crkve“.

Iako su sve navedene teze u naucnim krugovima oborene generalno misljenje o istoriji medu srpskim narodom je ostalo na žalost na linijama navedenih teza.

Evo na primjer poznato je da su Miloradovići vlaška porodica iz Huma. Vlasi su kao što znaš neslavenskog porijekla služili su se neslavenskim romaniziranim jezikom i najvjerovatnije su doselili na naše prostor sa područja današnje Rumunije. Poznato ti je možda da je u dušanovom zakoniku Srbima zabranjeno da se žene sa Vlasima tako da je jasno da su se u srednjem vijeku Vlasi smatrali posebnim etnicitetom. Međutim kako su Vlasi večinom živjeli u Humu i Raškoj i večinom su bili pravoslavci tokom osmanskog perioda pod uticajem SPC Vlasi su se utopili u srpsku etničku masu. I tako ti danas kada govoriš o Hercegovačkim srpskim porodicama bez dvojbe MIloradoviće pripisuješ vijekovnoj srpskoj tradiciji i bla bla bla. Preskačeš činjenicu da je ova porodica bila jedna od Humskih porodica najlojalnijih bosanskom kralju odnosno da su Miloradovići bili zaduženi za sakupljanje vojske po Humu za bosanskog vladara. Ali da se ne natežemo lakše je možda da mi nabrojiš stećke na kojima se spominje naziv Srbin ili Srblje ili srpska zemlja ili bilo šta u vezi toga u Humu. Tebi i ovom Kaboomu je dovoljan dokaz o srpstvu stećaka to što su natpisi pisani ćerilicom kao da je to srpsko pismo ili što se nalaze u blizini pravoslavnih crkava. Hum je prije svetog Save bio večinom katolički i najstarije crkve u Humu pripadale su stonskoj biskupiji. Kada je uspostavljena humska eparhija 1219. stonski biskup je protjeran a eparhija silom uspostavljena na području katoličke biskupije a katoličke crkve pretvorene su u pravoslavne.

To što su Nemanjići došli na vlast u Humu 1168. ne znači da su njihovi podanici automatski postali Srbi. Osim toga ni Nemanjići se oduvijek ne nazivaju srbima. Meni koliko je poznato u domaćim srpskim poveljama se naziv Srbi počinje koristiti tek sredinom 13. vijeka a ako nisam u pravo molim te da me ispraviš. Do tada se koristio naziv rašljani a vladarska titula spominjala je Rašku, Hum itd. Tek Dušan u 14. vijeku uvodi naziv Srblje u vladarsku titulu. Spsku tradiciju odnosno mitologiju nemanjića i srednjevijekovne istorije razvili su svećenici SPC tokom osmanskog perioda i tu tradiciju prenosili vjernicima. Zato su priče o nemanjićima, kraljeviću Marku, caru Dušanu i caru Lazaru i drugim istorijskim ili izmišljenim likovima očuvane kod pravoslavaca dok tradiciju o Kotromanićima nije imao ko da usmeno sačuva. Katolička crkva odnosno franjevci sačuvali su priče o ličnostima vezanim za katoličku vjeru kao što je posljednja bosanska kraljica Katarina a u narodu je ostao dobri ban Kulin i njegova dobra stara vremena. Muslimani opet također nisu naročito vodili računa da sačuvaju svoju predislamsku tradiciju. Međutim istoriografija je mnogo šira od usmenih predanja tako da osporavati bosansku državnosti i značaj njene vladarske porodice zato što se nisu sačuvala usmena predanja je apsurdno. Mnogobrojni pisani dokumenti i materijalni dokazi koji su sačuvani govore puno više od bilo kakvih mitova i legendi.

I na kraju o porijeklu tvojih vojvođana bre. Ja lično želim da vjerujem da pravoslavci koji se pojavljuju u značajnom broju na poručju današnje Krajine nakon osmanskog osvajanja nisu večinom doseljenici iz Srbije i Hercegovine već da se radi o većinom domaćem lokalnom stanovništvu koje poznajemo pod istorijskim imenom BOŠNJANI (ponavljam BOŠNJANI ne BOŠNJACI jer taj naziv se javlja kasnije za vrijeme osmanlija) ali realno mislim da se radi o mješavini domaćih i doseljenih. Poznato je da je pravoslavlje kao vjera napredovalo u Bosni nakon reorganizacije pećke patrijaršije sredinom 16. vijeka. Obzirom da ih na tim područjima nije bilo pravoslavaca sto godina ranije mogli su se tu pojaviti samo kao lokalno stanovništvo koje je prihvatilo pravoslavlje ili kao doseljenici iz navedenih pravoslavnih područja. Također je poznato da su osmanlije naseljavale u pogranična područja stanovništvo iz drugih područja kako bi branili granice. Istorijski opet se spominju Vlasi koji su imali dozvolu da se kreću i sele po carevini i činili su lokalno regrutovanu osmansku vojsku.

III - ИДЕЈНИ СИСТЕМ "ХЕРАК(ОВИЋИ) - ЈЕВРЕЈИ"

Како ми се чини, овај систем је много сложенији и дубљи од претходног ("Херак - Богумили") али се могу назрети и неки повезиви елементи (нпр. преко неких књижевних теорија о односу Његоша и Кабале...можда...). Биће да припада идејном систему "Срби - народ небески" (по Тодоровићу ИС:СНН који је у блиској вези са идејним системом "Срби - народ најстарији"), мада би у динарско-јадранској варијанти пре био део система "Црногорци - народ небески". Овде сам запазио два интересантна представника ове конструкције - господин Ратко Церовић и господин Александар Вељић, али могуће да има још аутора за које не знам. Како ствари стоје, у конструкцији "Херак(овићи) - Јевреји" или "Херак(овићи) - јудаизам" укључене су (односно конструкција је укључена у) посредно(?) изгледа и у идеологије или политике неких грађанских односно верских организацијa (или "иницијативa") - Ратко Церовић (https://www.facebook.com/profile.php?id=100009314879494) је извршни директор НВО "Ликуд Црне Горе" (која је члан Светске Ликуд и Светске Ционистичке Организације) као и консултант и представник "Hagana Montenegro", док је Александар Вељић (https://www.facebook.com/aleksandar.veljic.uzice) потпредседник "Food Research International", оснивач и менаџер у непрофитабилној библиотеци "The Hope of Israel", као и неплаћени старешина у "Continuing Church of God" (http://www.ccog.org/). Г. Вељић је између осталог и радио-водитељ као и председник "Друштва за очување сећања на Холокауст". Из дописке са г'ђом Александром Ераковић-Павлићевић (која, узгред да споменем, има (сопственим признањем) одређени отклон од ових, како их називам, митогених/идејних конструкција, али која је еклектичким и неким оригиналним изворима/увидима створила (и још ствара?) можда сопствени митопоетички а можда и митогени свет који тек треба да истражим), стекао сам утисак да постоје одређени контакти између самих представника овог система (могуће између Вељића и Церовића али нисам још увек сигуран) као и неких представника идејног система "Херак Негус" о којем ће бити речи у наставку.

1. О било каквој вези са Јеврејима први пут сам чуо у разговору са г. Јовом Ераковићем (потомак је Љубоје Ераковића који је брат мог прадеде Душана из Кузмина) 12.XII 2002. Поред изузетно вредних података за родослов, саопштених од стране Јове, 25.XII записујем у свој "Дневник" следеће: "Сећа се још да му је покојни Вукашин Ераковић (брат Благоте) сасвим случајно и у 'пролазу' рекао да је много пре његушког Херака постојао један други Херак који је био на двору Немањића и који је био Јевреј по пореклу, али да нема везе са данашњим (Х)ераковићима." 

2. Следећи податак, вероватно сличан претходном, сазнајем од професорa Тадијe Ераковићa, приликом нашег сусрета у Новом Саду августа 2004. године. Мислим да ми је тада професор кратко саопштио да је на двору Немањића био неки Херак Јевреј али нисам сигуран да ли сам својим каснијим открићима података о Хераку са Луштице (магистру, видару), који је био дворски лекар Стефана Црнојевића, несвесно интерполирао у могући податак који ми је Тадија саопштио. Међутим, ако је Тадија ипак повезао Херака са Луштице и Јевреје, онда би то био могући траг утицаја некакве информације о конструкцији "Хераковићи - Јевреји", јер о томе не налазим у досадашњој литератури о Хераку са Луштице.

3. Ратко Церовић

a) За г. Ратка Церовића први пут сазнајем (вероватно јула 2008. године када сам копирао податак на мој рачунар) са форума сајта чији наслов нисам запамтио али чија је адреса за коментаре била http://www.a-free-guestbook.com/gb/bizg/2. Ту, међу бројним коментарима поштовалаца јудаизма са ex-Yu простора, проналазим тада за мене прилично изненађујућ коментар:

«20. Ratko Cerovic - 2007-02-23 02:35:26

Ja sam Crnogorac iz Podgorice, koji je proucavao svoje porijeklo i utvrdio da su moji Sefardi koji su dosli u Bosnu i prezivali se Yerak-Herak,a sve se desilo kada sam vidio grb Cerovica u Becu(Austrija)na kome su tri Davidove zvijezde.Cak sam povezao i vladarsku kucu Petrovic-Njegos sa prezimenom Yerak jer i njihov grb ima Davidovu zvijezdu.Molim Vas da mi pomognete u ideji gradnje Sinagoge u Podgorici jer jedino u Crnoj Gori nema Sinagoge od bivsih Republika SFRJ a nas po porijeklu ima izgleda dosta.Unaprijed zahvalan,Ratko Cerovic»

б) На следећи Ратков траг наилазим на facebook-групи "Bratstvo Erakovići". На жалост, по обичају, закаснио сам да меморишем поруку на рачунар јер је била написана изгледа »31. јануар 2011. у 1:52 пре подне« а потом обрисана, а ја сам то открио тек августа 2011. године. Симо Ераковић је 1.II 2011. покушао да одговори на ту Раткову поруку. Међутим, овде је битно то да Ратко спомиње (како сазнајем преко Симиног одговора) још и Шпанију а коју не спомиње у поруци из 23.II 2007. године. Осим тога, из Симине поруке тумачим да Симо, упркос вишедеценијском сакупљању података о бањанским Ераковићима, ипак није знао за евентуалне конструкције "Хераковићи - Јевреји".

Simo Eraković (1.II 2011., 4:56 am): «Sve do Travnika sam cuo , ali ono sa Yerak , Spanijom , Hebrejskim i starim zavjetom si me totalno izgubio , nesto tako nikad nisam cuo ... gde si to procitao ? / Mada , ruku na srce , realno gledajuci nema skoro nikakve razlike dali je tako ili nije , ali me interesuje cisto da znam / Kazem sa razlogom da nema nikakve razlike , jer i sve i da je tako , ne vidim da igra neku ulogu . / Mi Erakovici za koje se pouzdano zna po rodoslovu da smo srodnici , nemamo nekog preteranog kontakta , sem mozda ovde na FB ( nadam se mozda u nekoj lepsoj , skoroj buducnosti jednog dobro posecenog Skupa Erakovica ... ) a vec u Velestovu se gubi svaki realni kontakt , da ne pricamo o Njeguskom polju ili ranije .»

в) Издвојени делови из преписке између госпође Александре Павлићевић-Ераковић и мене:

— Aleksandra (15.X 2012., 20:07): ima nesto, moguce / meni je zanimljiva transkribcija imena (H)Erak , chitanje / uhvatih jednom zhicu moguceg nastanka Herak od Yerak..i nestade u trenu...

— Ja (15.X 2012., 20:21): Zašto ti je to zanimljivo, hoću reći imali nekog konkretnog povoda ili?...

— Aleksandra: ima nesto iza, samo ne znam tachno sta

— Ja: Ahaaa, misliš na Ratka Cerovića?

— Aleksandra: mozhda i to, nije iskljucheno

— Ja: Ratko je za mene 2. čovek od kojeg čujem spominjanje jevrejstva u problematici oko Heraka (1. je Tadija a koji mi nije to pojasnio a ja zaboravio da ga pitam), ali od Ratka 1.čujem da se i Cerovići vezuju za sefarde???

— Aleksandra: ja sam cula to i od josh jednog Erakovica-Popovica sa Njegusha / mada sve to ne mora nishta da znachi

— Ja: E? / To mi tek sad kažeš...

— Aleksandra: isto je, kad god...slusham sta sve ljudi prevrcu preko jezika dok o nama zbore..

— Ja: "ne mora ništa da znači" / meni znači sve!!

— Aleksandra: ne znam... / uvek su istorije vladarskih kuca bile na meti manipulacija

— Ja: nema to nikakve veze, za istoriju su bitne i laži, da se zabeleže...destilovane i pročišćene imaju bar zrnce vrednog... šta još znaš, reci miii?!!!!

— Aleksandra: da su erakovici sefardi, jedni od retkih pravih semita koji su proterani iz izraela , otishli u spaniju jer su navodno postovali boga Vaala a ne Jahvea...bajkovito zar ne? / nekome je bitno da pridobije srodnishtvo vladalachke porodice CG, nista drugo

— Ja: Kakva crna bajka. / Sa strukturalno-antropologičarskog (Ivica Todorović) stanovišta ovo već ima mesto među mitemama. / Nije mi to problem (ima više vrsta npr. mitem "Sarbon-Herak"), nego mi nisi rekla sve: kakva je veza srodništvo-u-pokušaju i pseudo judaizam, tj. ko konkretno pokušava da se poveže (Ratko, jel?) / izvini kucam sporo sa mobilnog

— Aleksandra: nije mi to ratko rekao, vec jedan njegush kroz shalu jedan prof. sa fakulteta u Podgorici / navodno je predsednik udruzhenja Jevreja iz Beograda(mislim alkalaj da je bio tada) govorio da na Sorboni postoji knjiga u kojoj je Njegosh svrstan medju 100 najvecih Jevreja Evrope / a ti uzmi ozbiljno ili ne, svejedno mi je... / posto mi je odavno zbilja svejedno ako otkrijem da sam ovo ili ono, no ne smetrami da znam / za sve treba vremena, dragi moj rodjache, trebamo i mi da smo podesni za istinu, ne zaboravi

— Ja: "šta je istina?" / nego da nisu spominjani, u konverzaciji, jedan Vukotić i jedna Pjanovićka, kao autori?

— Aleksandra: ne, nichega od pomenutog nisu autori / istina radi puno sa nashim ubedjenima, dovoljno. / idem sad, kasno mi je, do chitanja neki drugi put. / pozz

— Ja: Hvala Sašo na odgovorima. / Jako mi sve ovo znači, informativno.

— Aleksandra: mislim da shvatam, inache negde pola metra iza potiljka vezujem sve ove niti...pravi se nesto / pozz.

— Ja (16.X 2012.): i kad ispleteš ne zaobiđi me i pošalji mi džemper, ide zima 😊

— Aleksandra: dzhemper kroz kog duva promaja:)))) bolje ista nego svasta neshto / jesam li ti ja prosledila net verziju knjige Sefardi u bosni koju sam dobila od jednog rabina iz Jerusalima?

— Ja: Ne

— Aleksandra: ok, shaljem ti onda / http://www.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fwww.mediafire.com%2F%3Fz14jass3cxc4q&h=tAQGekiHZ / pogledaj, ja josh nisam imala vremena / knjiga, po njemu najbolja, Sefardi u Bosni

— Aleksandra (9.II 2013.): hvala ti puno na trudu da sve ovo izdvojish, prepishesh(kopirash) i poshaljesh. / negde od 2002. sam intenzivnije u tom, naravno, kasnije je bilo i pauza ali ne u smislu odustajanja vec pre predaha usled zasicenja materijalom i nekih drugih interesa. / nekako, dok nisam upisala umetn. terapiju, bila sam na 3 koloseka: erakovici-vizantija-judaizam, ni sama ne znajuci zashto, uvek je to ishlo uporedo, kad me ponese. kasnije sam saznala da broj 3 simbolizuje oca, ja cu to prevesti kao potrebu za sigurnom zashtitom.

i dane duzhim o tom. Kovijanic Rista kao i Erdeljanovica sam chitala, istorija stare CG i primorja njegova lezhi mi u BD. Tamo sam prochitala i za majcine Petrovice da su iz podlovcenskog sela Ceklici otishli (preko Pive) za Srbiju. Kovijanic mi se u jednom trenu uchinio kao bajkovito interpretirani Erdeljanovic. / Deretica sam chitala paralelno sa dr. Semirom Osmanagicem. I jedan i drugi bajkoviti, nekako im se tvrdnje podrzhavaju....dok ne padnu u vodu. mada ni to nije sve bzv. O kamenju koje je nekad lebdelo i o kojem Semir pricha sam slushala od jedne jako zanimljive osobe i ima svoja uporishta ako se objashnjava sa jednog drugog aspekta no je ispalo da je cela pricha oko piramida samo marketinshki projekt nove bosne. ok. nebitno. Deretic bi mozhda i bio u pravu kada bi smo zaboravili da ne samo mi vec i okolni pripadaju indoevropskoj grupi jezika. Isto tako, zanimljivi Dejan Luchic chesto pretera, neshto ciljano, neshto mu se otme, egom. Donekle ga razumem i to "donekle" i nije tako loshe, jer treba da postoji neshto da bodri nash dh, samo ne dalje od toga jer onda ima suprotan uchinak. Dalje, bila sam u prepisci sa ljudima koji navodno rade na otkopavanju "bosanskih piramida" jer sam htela da tamo radim deo svoje solo terapije. nespretni su i veoma neprofesionalni tako da se dalje nije niti kontaktiralo, ne ulivaju poverenje u bilo kakav vid serjoznog. / Deretic je zanimljiv ali nedovoljan, lichi mi na mastavu, krnju piramidu. / Nisam od onih koje hvata panika nikakve vrste , kad se radi o istoricharima ili paraistoricharima koji bi mogli da urushe moj koncept jer isti , fiksiran u svesti nemam. / apropo erakovica, ono shto je ochigledno jeste, da se koriste kao medijum opredeljenja Crnogoraca za tamo, odnosno amo. kao da bi se cela CG identifikovala tada sa tom spoznajom. chak je bolo negde pomena i da su bili katolici, tj, vladarska kuca u proshlosti. kako god bilo, nece niti ijedna zemlja biti onoga chija je bila no ce biti onoga ko je svim srcem skoncentrisan da je ima, a to finansira ljubav i ideja da se neshto od iste uchini. / isto tako, ne sumnjam da je i Jevrejima kompliment da prepametni Njegosh , vladar (josh vazhnije) bude jevrej po geneologiji. semit je moguce. Uostalom, nasha zemlja, ako je verovati haplo grupama ( koje su se razdvojile mislim negde pre 10 000godina) ima izvestan broj semita. Opet i medju samim Jevrejima postoje drugachija mishljenja kada se radi o sefardima-semitskim i ashkenaskim jevrejima koji su navdno potomci turskih plemena. / a onda tek Katari koji naseljavaju Bosnu u doba kad i placenici cara dushana... / uglavnom, imamo istorije na pretek a josh vishe paraistorije. / shto se tiche Erakovica, geneologije koja se ochitava u izgledu, konstituciji, to se gubi. Tachan ostaje samo shturi opis, sve drugo pripada pre literarnom delu teksta, vezivu tih nekih konkretnih segmenata.

[...]

— Ja: http://www.domaci.de/viewtopic.php?t=18059&start=0&postdays=0&postorder=asc&highlight= (http://www.domaci.de/viewtopic.php?t=18059&postdays=0&postorder=asc&start=0)

— Aleksandra: chitam pomalo i radim josh neshto...svejedno...manipulativno spekulativno mnogi svetski struchnjaci koji su se potpisivali ispod projekta su odustali. / moguce je da je samo zheshca prevara i nishta drugo mada imanecheg drugog o chemu sada ne bihn / hvala. / chitacu jednom dalje nekom drugom prilikom

— Aleksandra (6.IV 2013., 22:58): evo sta sam dobila danas od Ratka Cerovica koji radi sa Blagotom Erakovicem i josh nekima, princ Nikola je takodje pri tom :

"poticemo od Heraka Negusa i od Jevrejskog plemena Dag , cak su bili ucesnici bitke na Tudjemili 1042 godine pod Dukljanskim kraljom Vojislavom"

a inace je i knjiga objavljenja u Italiji 1935 u Veneciji

— Ja (6.IV 2013.): Eto! / Sad znamo ekipu :))))

— Aleksandra: da / htedoh taman da ratku poshaljem blagotin govor sa skupa kad mi on reche da sa blagotom radi i pricha

— Ja: Deder priupitaj ga još nešto...kad si već šnjim tako jel bliska

— Aleksandra: to shto je znao rekao mi je / ostalo se zna, jel / a bliska neshto i nisam tek po pitanju erakovica

— Ja: Otkud mu da su Cerovići od Heraka? / hvala za istraživanje shodno mogućnostima!

— Aleksandra: tako smo se i upoznali, tvrdi da su Cerovici od Erakovica, i prof. popovic sa Univerziteta u Podgorici mi kazhe da Cerovici tvrde da su od Erakovica. Svi su u CG od Erakovica osim oni koji nam se protive i misle da su bolji od nas:))))))))) / molim:)

— Ja: ...a naslov od te knjige iz 1935?

— Aleksandra: pitacu ga / meni je bilo svejedno / josh uvek gledam na to sa distancom ali mi simpa / nemam osecaj ni istine ni lazhi

— Ja: Da li zna nešto od dušana vukotića, usput...i to

— Aleksandra: mogu samo da pitam ali shta konkretno? / uostalom, predstavi mu se i reci, zanemareci sve ovo, da te zanima shta zna o Erakovicima, navedi njegov navod o Jevrejima kojeg ima svud po netu

— Ja: I otkud mu da je YERAK isto što i ZELENO u starom zavetu...uh mnogo brate mili imam pitanja :/

— Aleksandra: otkud znam

— Aleksandra (8.IV 2013.): Njegushi vazhe u CG za najvece interesdzhije. / Petrovici, vladalachka kuca su bili uspesni ne zato shto su svoje srce cenili kao jeftino pa ga lako polagali za svaku glupost nazivajuci hrabroshcu no shto su bili dobri stratezi, mudri, znachi jako pametni, RETKI Crnogorci koji su reagovali mozgom , vecinom CG-ci reaguju prvo srcem/emocijama, ponese ih "stomak" pa tek onda mozgom broje rane. / Erakovici imaju drugachiji mentalitet, ne znam da li je to uticaj Mletaka i taj Dubrovchanin Herak ili jevrejstvo, zbog chega se u mnogome sve i zatashkavalo ali da su bili extra sposobni, jesu

— Ja (7-8.V 2013.): Mislim da sam našao IZVOR odakle je teza da su cerovići od HERAKA: / zajedničko kretanje predaka petrovića i cerovića od travnika do oko banjana spominju: / milutin novičin cerović, svetozar tomić, rovinski, anica šaulić, / a sve je poteklo izgleda od knjaza nikole čije priče prihvataju među prvima: novica cerović, milosav tomić, i možda knez nikola cerović... / ...međutim, svuda stoji RAZLIKA između cerovića i herakovića... / ...osim, a to je ključni momenat u mom obrazlaganju, na 44.str. 1.toma kovijanićeve knj. "Crnog. plemena u kotor. spomenicama" gde piše: / >>Poznato je kako su kralj Nikola i Novica Cerović govorili da su u dalekom srodstvu po zajedničkom pretku Heraku.<< / Po mom mišljenju, nije toliko primarno to da je sama priča izmišljena (ako je) za strateške svrhe, već / neobjašnjivost porekla imenovanja travnika/zenice u predanju o poreklu heraka i raiča... / Drobnjaci su ti koji u svom predanju imaju da potiču iz travnika (8.-9. vek), i mislim da je taj deo preuzet za navodno predanje herakovića... / Sami herakovići potiču, pretpostavljam, od onih grupa poslovenjenih Vlaha, koje su čuvale u svojoj kulturi i baštini starobalkansko ime HERAK... / ...te grupe Vlaha su negde tokom 11-13. veka iz donje Hercegovinu prešle u severnu i centralnu Crnu Goru... / u hercegovinu Vlasi dolaze tokom 7.-10. izgleda iz Panonije sklanjajući se pred navalom Slovena...

4. Александар Вељић

Биће да за господина Вељића нисам чуо пре 2013. (свакако не пре 2012.) године и изгледа да сам сазнао најпре преко лајкова од стране Александрe Павлићевић Ераковић на Вељићевој фејсбук-страници.

a) Издвојени сегменти из преписке:

— Ja (15.IV 2013.): hvala lepo / a pazi sad ovo Aleksandar Veljić piše knjigu o nama?! 

— Aleksandra: da / poslao je meni "fenomen Jevreja" u PDF-u / mislim da se i tamo pominju Erakovici, nisam imala vremena da potanko chitam / istorichar je i ima morepodataka

— Ja: eto sad se i on bavi Jevrejima i Erakovićima...to se izgleda svi bave ovom vezom?? / Mislim da je o njemu moja tetka pričala da neko iz novog sada piše knj. o nama ali ja nisam znao njegovo ime... [постоји вероватноћа да је мислила на професора Тадију (?) - hijerakul]

— Aleksandra: da da, moguce da saradjuje sa ratkom cerovicem i blagotom takodje / znachi, extra! kako god, volim samo da se ne krije pa shta god je. Moje volim pa da su ne znam ni ja ko

— Ja: Kaže za nas će to biti veliko iznenađenje...mislim sad šta ima da se iznenađujemo? hmm...

— Aleksandra: bice, za sve chitaoce, za nas koji neshto od tog znamo nece / ima puno erakovica koji o tom pojma nemaju, ima ih i koji ce u vatru skochiti, ne brini, bice raznih reakcija / ali to je njihov problem ako ga bude bilo / nas par smo vishe spremni da smo od marsovaca:)))))

б) Издвојене поруке са фејсбук-профила Александра Вељића:

— (15.VI 2011.): «"mjesto kod Cetinja koje se zive Ćipur nastalo je od hebrejskog Kipur, prva crnogorska kapa je bila sa Davidovom zvijezdom koja se danas nosi u okolini Cetinja. Petar I Petrović Njegos je pri obnovi uklesao Davidovu zvijezdu u Cetinjski manastir. Zvijezda može da se vidi i danas!"

All my friends recommend group NGO Likud Montenegro, the first Jewish organization in Montenegro.

In advance thank

Executive Director

Ratko Cerovic»

— (16.IV 2013.): «Драги пријатељи и рођаци, 65. рођендан државе Израел повод ми је да најавим књигу "Феномен Јевреја". Писана је једноставним језиком, а на мало простора садржаће занимљиве историјске податке које вероватно нисте имали прилике да сазнате. Та књига биће малог тиража, као и садашња, па је сада време да размислите да ли је хоћете, пре него што буде нестала, као што ће ускоро да нестане ова књига о веродостојности библијског Канона.

"Апостол Павле пише да је Бог послао свог властитог Сина у облику грешног тела (Посланица Римљанима 8:3). Христ је узео на себе тело и крв своје физичке родитељке Марије (Посланица Јеврејима 2:14). Рођен је као људско биће по божанском зачећу у народ јеврејски, област јеврејску и породицу Јудину. Дакле, Исус Христ је несумњиво био Јеврејин" (завршни пасус у књизи коју припремам "Феномен Јевреја")

"... Дакле, видимо да нити су сви Семити Јевреји, нити су сви Хебреји Јевреји. Ни сви данашњи становници државе Израел нису искључиво Јевреји. С друге стране, сви Јевреји јесу Израиљци, Хебреји и Семити. Потребно је да разумемо та јасна и посебна обележја да бисмо могли да потпуно схватимо феномен Јевреја с једне и феномен Израиља с друге стране, посебно зато што се реч „Јудеји“ први пут спомиње у Светом писму у опису рата који су Јевреји водили са Израиљцима (Друга Књига о Краљевима 16:6)" (одломак из историјског дела у припреми "Феномен Јевреја").

"Јевреји су се расејали по свету из Обећане земље коју је населило 12 израиљских племена. После Соломонове смрти, када је на престо ступио Соломонов син Рехобоам, Десет израиљских племена се побунило против пореза и одвојило од племена Јудиног и Венијаминовог 928. године пре Христа" (одломак из књиге "Феномен Јевреја" коју ћемо ускоро имати прилике да држимо у рукама).

"Проучавајући историју, схватио сам да европска цивилизација никада неће моћи да се довољно одужи ни Јеврејима ни Србима за све што су за њу учинила та два народа. Нека нас те чињенице не испуне гордошћу, него свешћу ко смо и поуздањем да срећна и светла будућност очекује наша два вољена народа" (из предговора књизи "Феномен Јевреја", коју ових дана припрема за штампање ваш народни историчар)

"Ову књигу дугујем не само себи због открића мојих сакриваних јеврејских корена, него и свима који су имали и имаће слично искуство, рођацима и пријатељима јеврејског порекла, као и онима који са дивљењем гледају на јеврејски народ" (из предговора књиге "Феномен Јевреја", коју ускоро објављује ваш народни писац)

"Толико је књига написано о Јеврејима који су неспорни феномен и прошлости и садашњости и будућности. А опет, као да откривамо изнова допринос тог народа свеколикој људској цивилизацији, чини се сваком народу и кутку ове планете и сваком сегменту друштвеног живота. Колико су Јевреји дали Србији и Срби Јеврејима сведочи... и то да су Јевреји јуришали у ослободилачким ратовима Србије гинући храбро за своју Отаџбину као „Срби Мојсијеве вере“. Уосталом, на изворишту српске слободарске традиције напајао се Теодор Херцл када се у њему родила идеја да оснује државотворни покрет за стварање савремене државе Израел" (из предговора књиге "Феномен Јевреја", коју ће ускоро да објави ваш народни историчар)

"? У Другој књизи о Краљевима 18:13 читамо да „четрнаесте године краљевања Језекијина Сенахирим, краљ Асирски, крену се на све градове Јудине и узе их“. Око 700-те године пре Христа је преко 200.000 тих Јевреја отерано у робље. Касније су мигрирали на данско полуострво Јутланд (Јудаланд) на северу европског континента , одакле су касније многи прешли у Шкотску" (Из књиге која је у припреми "Феномен Јевреја")

"У Светој земљи данас живи Фаресова грана Јудиног племена. Постање 49:10 додељује благослов скиптра и палице заповести и Зари и Фаресу, Јудиним синовима... Осим што је био Јеврејин , Исус Христ потиче из те Фаресове краљевске лозе којој је додељен скиптар (Јеванђеље по Луки 1:32)" (из књиге која ће ускоро бити објављена "ФЕНОМЕН ЈЕВРЕЈА")»

— Александар Вељић (20.IV 2013., 19:38): У књизи коју припремам биће речи и о пореклу породица Ераковић, Раичковић, Петровић Његош, Поповић, Радоњић и Церовић. Мислим да ће то за многе од вас бити велико изненађење. [ову поруку је касније поделила Jovanka Brasanac Stojicevic - hijerakul]

Natasa Radishic: a mi Radišici???

Radmila Drinic Karanovic: А Дринић, или Карановић:)

Александар Вељић (21.IV 2013., 6:15): Radišići su i dalje velika misterija (polazim od sebe, potomka Radišića :)). Što se tiče i Radišića i svih drugih loza, moraćemo da se strpimo. Igrom slučaja, gore navedena prezimena imaju veze sa hebrejskim poreklom, a knjiga koju upravo pripremam zove se "Fenomen Jevreja". Kao i po pitanju sadašnje knjige, kada ta knjiga bude štampana, obavestiću vas sve preko FB.

—  (24.IV 2013.): «Posle dužeg vremena, večeras na Radio Beograd 202, da vidim stare prijatelje i budem uživo deo emisije "Oblak u bermudama" (20-00h). Radio Beograd 202 lako ćete nači preko www.listenlive.eu sajta (kliknuti na Serbia, a potom na ikonicu winapa pored Radio Beograd 202). Osim što sam veran stanicama, emisijama i ljudima koji su doprineli mom životu i uspehu, vernost starim prijateljima držim kao jednu od najvažnijih osobina. Mada će ovo zvučati kao hvalisanje, istina je da nikada nisam nijednom prijatelju, stvarnom ili lažnom, zario nož u leđa.»

— (26.IV 2013.): «Књига "Веродостојност библијског Канона" је разграбљена. На путу је нова књига под насловом "Феномен Јевреја". Ни њен тираж неће бити велик, али ће садржај надмашити ваша очекивања . Уосталом, већ сте навикли на то да вам ваш народни историчар приреди понеко вама пријатно изненађење. Наравно, фалсификаторима историје то је непријатно изненађење. Они полуде када неко поремети историјске догме и лажи којима су оковали наш вољени народ већ два века.»

— (27.IV 2013.): «Интензивно стилски сређује, са све већим узбуђењем, своју другу књигу на ћирилици "Феномен Јевреја". Као што већ знате, ваш народни историчар има прегршт изненађујућих и занимљивих историјских података за своје читаоце.

Ускоро, веома ускоро, књига која ће вас надахнути невероватним историјским подацима које можда нисте знали: "Феномен Јевреја". Ваш народни историчар има прегршт занимљивих историјских података да подели са својим читаоцима. Хвала пре свега рођацима и пријатељима који су ми извор надахнућа и охрабрења да не посустанем.

Ви ме терате преци да будем бржи, ви ме гоните мученици да не заборавим вашу жртву. Не, заборава нема! Огањ правде ме пржи до сржи, идем ја жив да истином историјском искупим вас мртве. Још само мало, драги рођаци и пријатељи и ето књиге "Феномен Јевреја". И смешиће се на народ срећан са свих страна сене предака мојих српских и јеврејских.»

— (30.IV 2013., 20:23): «Одломак из будуће књиге "ФЕНОМЕН ЈЕВРЕЈА", чисто да вас заинтригира за стотинак страница на којима ћете наћи обиље фасцинантних података:

"Упркос увреженим предрасудама, јеврејски народ не сноси колективну кривицу за Христову смрт. Светина која је викала да крв Христова падне на њих и њихову децу (Јеванђеље по Матеју 27:22-25) представља безначајни део јеврејског народа тог времена. Те Јевреје су наговориле јеврејске главешине које су у ствари сковале заверу да убију Исуса из неколико разлога за које у овом раду немамо простора да их подробније разматрамо. Сетимо се да су јеврејски главари ухапсили Исуса ноћу и тада извели лакрдијски судски процес у тајности, да јеврејски народ не сазна шта спремају. Већина становника Јудеје су сазнали шта се одиграло тек када је Исус умро. Мноштво Јевреја расејаних по другим земљама тек нису знали шта спремају јеврејске старешине у Јудеји".

Završen rukopis "Fenomen Jevreja". Buduća knjiga razobličiće pokoju laž o "narodu Knjige" i otkriće zanimljive detalje iz svetske istorije. U knjizi se Holokaust neće ni spomenuti. Međutim, spominjaće se istorijske činjenice koje ne verujem da ste do sada imali prilike da čujete .»

в) Једно време сам мислио да сам изгубио исечке из Вељићеве књиге "Феномен Јевреја"... Исечке ми је послала гђа Александра Павлићевић Ераковић фебруара 2014. године. Реч је о делимичној 90. страни и целој 91. страни:

5. "Ерец Израел" - Земља Израел

Нисам сигуран колико је овај назив за Израел утицао на митолошку херакологију / хераколошку митологију односно колико је утицао на повезивање имена (Х)Ерак и јеврејства. Први пут сам за назив "Ерец" (Ерес?) сазнао читајући Википедију (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B5%D0%BB, https://en.wikipedia.org/wiki/Land_of_Israel) и изгледа да се односи на стара значења свете или "обећане" земље.

6. Др. Јован И. Деретић "Серби - народ и раса (Нова Вулгата)", Chicago 1996.

Још увек не проверено али изгледа да се овај извод (којег нађох на интеренету јануара 2008. године) налази у поменутој Деретићевој књизи:

«У Старом завету Јевереји називају Сунце "Херес", поред имена Шемеш и то је српско Хорс. Мајани каже да се тако називало сунце код Аморита. На персијском се зове Хорсс, на пахлеви Хорсед, као једно од имена за сунце. Хорс је код Срба бели коњ на коме сунце језди небом или више белих коња са колесницама, као што смо то и сликом приказали.»

IV - ИДЕЈНИ СИСТЕМ "ХЕРАК НЕГУС - ЕТИОПИЈА"

Прву назнаку за овај, по мом мишљењу, изузетно значајан систем, откривам код Душана Вукотића у његовом тексту "Еро - господар света". Ипак, систем више везујем за познатог црногорског редитеља Благоту Ераковића. Наиме, гос'н Благота је августа 2012. године, на великом скупу Ераковића у Бањанима, одржао један по мени интересантан говор који је садржао неке изузетно вредне елементе једне приче која је, како ми се чини, постојала деценијама раније. Причу односно Благотин говор сам прву пут слушао 12.IX 2012. године. Разлог тако касног слушања био је техничке природе јер тада кући нисам имао испараван рачунар и једина могућност била је да видео садржаје (са YouTube-a) гледам на рачунарима у Народној библиотеци Србије. Тада сам забележио главне сегменте Благотиног говора. Иако сам већ тада имао предосећај да снимак на којем је говор може бити избрисан са YouTube-a (из искуства нестајања многих порука на фејсбук-групи "Братство Ераковићи" током година), једноставно нисам успео да га сачувам у оригиналном изводу иако сам то вероватно могао тог 12. септембра 2012. У мојој дописци са г. Небојшом Савићевићем-Ераковићем, од Небојшe 20.XI 2022. сазнајем следеће: «[...] Колико се сећам времена након објављивања видеа са скупа Ераковића, 2012 г., у Штрпцима, настао је сукоб између про-српске и про-црногорске струје (Благота Ераковић) тако је на видеу прво био искључен тон, а затим је видео премонтиран без говора Благоте Ераковића (који је нешто булазнио око светих ратника Његузија из Етиопије, и сличне фантазмагорије). Вероватно је Симо био изнервиран тим  међубратским свађама па се повукао. Жао ми је, вероватно смо, заједно, са овим подацима које сада знамо из генетике, могли да направимо  додатан помак у истраживању родослова велестовско-бањанских Ераковића, али, добро, идемо даље.». Мој одговор Небојши (22.XI 2022.): «Nisam znao za taj detalj tj. za taj "sukob". U jednom trenutku sam mislio da sam čak i ja kriv jer sam počeo da zapitkujem Simu u vezi sa geneologijom a bio je prebukiran raznim stvarima tada. Mada opet nije mi jasno ko je bio na pro-srpskoj strani tog sukoba? [...] Ne znam u kom smislu bi Blagotina priča o Heraku negušu imala uticaj na to razmimoilaženje? Znam da je to nekako vezano za politiku a čak je i Velimir Eraković (ne znam da li je bio na skupu?) napisao članak protiv Blagote - https://www.in4s.net/blagota-erakovic-je-sramota-naseg-bratstva/. Nisam znao da je upravo zbog toga skinut ton. Ja se sećam tog videa, a čak sam pokušao da izanaliziram tu priču i mislim da sam je negde sačuvao na papiru...moram proveriti... Upravo radim na istraživanju porekla te priče i ima indicija da je nije Blagota izmislio nego da postoji mnogo pre njega i stvar je u tome što ona nije jedina priča - tu se nalazi i dosta komplikovana problematija u vezi sa Jevrejima pa i Grcima a mislim da postoje čak i neke sekte... Meni je sve to nekako interesantno da je prezime Eraković u centru tog vrtloga. Da nije, bilo bi prilično dosadno, a kako stvari stoje, izgleda da se stvari zahuhtavaju...». Небојша је на то одговорио: «Što se tiče Blagotinog govora: ne verujem da je samo govor uticao, pre će biti da je reč o političkom opredeljenju. Blagota je, kao što si video iz komentara u štampi, pro-crnogorski orijentisan. Moguće je  i da ima  lične sujete, ne bi bilo čudno. / Što se tiče navodne priče Blagote, o vitezovima  reda Njegusi ili priče o izgubljenom jevrejskom plemenu, itd  iskreno, smatram je umetničkom fantazmagorijom. Cela priča je daleko prozaičnija, po mom mišljenju. Obična balkanska priča o potrazi za boljim životom i  seobama.  Ne vidim da se mogu naći bilo kakvi izvori koji mogu to potvrditi.».

1. Dušan Vukotić "Praroditelj evropskog čoveka (Suri Orao, Srpski Arijevac)", Beograd 2002., izdavač: Pešić i sinovi; или Душан Вукотић "Српска зора бела (велика тајна српског језика)", 2004. Текст сам прекопирао са форума са stormfront.org.

«Ero - Gospodar sveta

[...] Nemci danas imaju naziv za vojsku ( Heer ), ali to, očigledno, nema veze sa titulom Herzog jer se Herzog ne piše sa dva slova "e", kao što je slučaj, na primer, sa vojskovođom (Heerführer ). Nakon svega, Nemci, izgleda, mogu da razumeju svog "Herzoga" jedino ako ima nekoga ko bi im to mogao objasniti. Ako već nismo u stanju da rastumačimo "nemačkog" Herzoga uz pomoć nemačkog jezika, možda, ne bi bilo zgoreg, da to isto pokušamo koristeći srpski.

Dakle, sva je prilika da su Srbi u jednom zlom vremenu, umesto sopstvenog naziva Herakovina ( Herackovina ), prihvatili način kojim su to izgovarali stranci, mada je do takve metateze moglo doći i potpuno spontano, jer se kombinacija "ack", u sličnim rečima, vrlo lako preokreće u "ceg". Da se Hercegovina nekada zvala Herakovina ili Herackovina, potvrđuju nam još uvek prisutna srpska prezimena: Herak(ović) i Rackov(ić). Iz svega navedenog vidimo da nemački "vojskovojvoda" nema nikakve veze sa nemačkim jezikom, već je u pitanju srpski herceg, to jeste, kod Srba dobro znana titula u srednjem veku ( Herceg Stefan ). Konačno, moglo bi se zaključiti da ni pomenuti "herz" ne pripada nekakvom "izvornom" nemačkom jeziku ( docnije ćemo videti da je nemački jezik najvećim delom formiran na osnovu srpskog ), već je to derogirana Herc-egovina ili imenica herc-og. Nastanak samog imena Hercegovina verovatno je tekao sledećim redom: Her-Rastkovina (po Rastku Nemanjiću* [* - Mlađi sin herceg Stefana Vukčića, Vlatko, postao je "milošću Božjom herceg od Svetog Save".]), Her-Rackovina, na kraju, Hercegovina. Srpska vladalačka dinastija iz plemena Njeguša** [** - Titula abisinskog cara, negus, poklapa se sa imenom Njeguš ili Njegoš; to je još jedna potvrda da su Herakovići milenijumski stara gospodarska loza. Srbi su nekada vladali etiopskim prostorom i to se, uz pomoć savremene toponomastike, može nepobitno dokazati.] pripadala je bratstvu Herakovića, Heraka, dakle , gospodarskoj lozi Nemanjića, dok prezime Heraković potiče od ličnog imena Herak, Hero - kasnije poznat kao Ero ( "Ero s onoga svijeta" ) ili Uro ( Uroš ). [...]»

2. Издвојени сегменти из моје дописке са г'ђом Александром Павлићевић Ераковић. Током дописке покушао сам у више наврата да изанализирам кључне елементе из Благотиног говора тако што сам преко неких хераколошких "проблематика" (с моје стране сортираних/груписаних/класификованих проблемских "чворова" односно феномена које ћу детаљније образложити једном другом приликом) покушао да продрем у позадину митолошке конструкције али нисам сигуран да сам у томе и успео...бар за сада... Преписку сам покушао да рашчланим са наведеним "проблематикама" али тако да задржим хронолошки редослед порука:

— Aleksandra (septembar 2012.): imam osecaj daje Simo rekao sve sto je imao po pitanje Erakovica, Blagota Erakovic na skupu zapechatio pozlatom na sveukupni ego i tacka :)

— Ja (septembar 2012.): imam jednu kritiku na Blagotin govor...ali drugom prilikom.

— Ja (17.IX 2012.): Sašo, samo kad budeš imala vremena, premotavaj klip sa Blagotinim govorom (dok nam nisu izbrisali i to) a ja ću te pitati par pitanja (bez obzira da li znaš ili ne)...spremam jednu analizu.

— Aleksandra: znam izgleda vec sad na sto ciljash na Blagotin govor i mislim se da li da ti sad kazhem ili ne . Ima sekvenca pri kojoj mislim da se malo vise zanao i josh jedna gde je ...ahm, neshto pretraljao, kao, odradio to kao da o tome nechemu 100% sto tvrdi i zna.

— Ja (17.IX 2012.): [...] ajd', prenego što "počnemo", izuzetno bih te zamolio da mi kažeš da li još uvek poseduješ na tvom kompu onaj fascinantni tekst o nepojavljivanju Heraka Herakovića u drugim dokumentima i o kultu Svetog Đorđa?!! Sećaš se, stvaila si ga u temu "Poreklo Erakovića"...Za dlaku sam ga ćapio pre pada Grupe...uhh!! / Aco, ti si biser erakologije! / ali toga si već svesna, jel da :)

— Aleksandra (18.IX 2012.): ah, zovite me Biserka !!!:)))) / u kakvom god kontekstu:)))) / nemam niti ijedan tekst, ja uvek po netu pisem kako mi je dodje, intuitivno pipajuci po prostoru koji prepoznajem... / mislish valjda da progovaram iz solar plexusa ili iz mezokorteksa...ccccc sta cesh, odradicu ja i taj chemerni kognitivni deo dva dana pred smrt, valjda

— Ja (23.IX 2012.): Dakle, razmišljajući 19.IX (tokom ranog jutra) kako da shvatim tvoju zadnju poruku (reakciju na biser erakološki), tumačenje me je, na moje zaprepašćenje, nenadano odvelo na sećanje o utisku o strukturi tvog poslednjeg teksta o Heraku i Sv. Georgiju. Naime, mislim da sam taj tekst pročitao svega 2-3 puta ali sam ga ovlaš zapamtio tako što sam tada pokušavao da iznađem formulu tvog stila pisanja kojeg sam još ranije na jedvite jade detektovao razmišljajući o za mene teškim i brilijantnim konstrukcijama koje si izvodila po pitanju istorije Erakovića* [* – kad kažem "teške konstrukcije" mislim na to da neki tvoji tekstovi deluju komplikovano zbog međuodnosa celina koje na prvi pogled ne izgledaju povezivo a da završne celine deluju maestralno sintezično.]. Zadnja poruka me je upravo podsetila na tvoj (tako ja to nazivam) "stil". / Nisam siguran da sam te tačno razumeo (u tom smislu ti se izvinjavam) ali ću pokušati objasniti kako (što je bitnije u ovom slučaju) sam strukturalno – što nije baš ni lepo ni kulturno – razložio tu zadnju poruku: / Svela si svoje zaboravljanje na nauku (solar plexusa, mezokorteks, kognitivni deo) i tako povezala svoje dostignuće sa činjenicom svog zaboravljanja; sarkazam "Biserka" + lakoća lociranja mogućeg pronalaženja zaboravljenog = sarkazam na stanje da ne možeš izvan erakološkolističnog jer si navodno u njemu + ali onda da se nećeš setiti možda čak do smrti. / (zbunila si me samo onim "zovite" gde si pretpostavila nešto nalik javnosti) / To je negde taj stil (sažet u prethodnom), ustvari hipoteza da si tako razmišljala postavljajući poslednji tekst o Heraku (iako bih ja to najviše voleo, ipak ta hipoteza nema ulogu da mi objasni kako si razmišljala već prvenstveno jednu drugu svrhu koju ću objasniti na kraju ove poruke): / Prvo si izvela nepostojanje Herakovo u drugim spisima (van kotorskih "bankarskih" spisa – kao si ih nazvala [ Александра је на http://www.trazimo.info/read.asp?kat=1&id=6791 написала:"Dr. Erdeljanovic navodi da je stari Erak sa Njegusha bio trgovac ; moji su po toj lozi vekovima , neprekidno ,trgovci i umetnici, do dana danas. Sluchajnost ili ne, ne znam" > отуда Сашино касније истицање банкарства његушког Херака (?) - hijerakul]

), zatim si postavila analizu kulta Sv. Đorđa (u Vizantiji čini mi se), pa si se onda (nakon "teze" i "antiteze") maestralno vratila ("sintetizirala") da (izgleda) preko moguće zastupljenosti tradicije nađeš hipotezu o generativnoj dubini tog kulta kod Herakovića (širenje hrišćanskog među Crnogorcima zahvaljujući tome). Kad kažem "vratila" mislim na to da me je zaokupila** [** – naime, nikako nisam uspevao da utvrdim ulogu teze o nedokumentovanosti Herakove (van Kotora) sa ostatkom teksta; u tom smislu, ja još uvek nisam siguran da si time želela naglasiti, kako sam nazvao, "istoričnost poznatosti" viteškog reda na dvoru Nemanjića.] početna, prva stavka o nemanju Herakove zapisanosti  kao paradoksalnosti s obzirom na moguću "istoričnost poznatosti" (zabeleženosti, istraženosti) elitizma ratničke "kaste" {možda pre (jer bi se u nekom drugačijem značenju odnosilo možda na plaćenike koji su ratovali za državu a nisu imali tu određenu/odabranu elitnost?) državne (što će reći regularne) viteške "sekte" – reda; ratničkog društva, udruženja, obavijenog tajnovitošću i zakletvom; neka vrsta srednjevekovne elitne specijalne jedinice lojalne jedino kralju a možda čak ne ni njemu} na dvoru Nemanjića. / Iz toga sam pokušao definisati nekoliko tačaka, prelomnih momenata ili početnih problematika (mogućih povoda konstruisanja tvoga teksta), mada nikako nisam načisto s tim šta bi trebalo da budu "stavke", šta "podstavke", a šta "pod-podstavke":

1. neslučajnost slave Sv. Đorđa kod Herakovića;

2. slabost pisanosti o Heraku;

3. drugačijost  Herakovića u odnosu na sve ostale stanovnike Crne Gore;

4. ne pričanje Petrovića o svojim precima;

5. mistika stopljenosti filozofičnosti povesničkosti nacionalnog ili rasnosnog ili kulturističko-socijalnog (hrišćanskog) s fenomenologijom Herakovića:

1) hrišćanističnost kao tehničkost (u ovom slučaju stopljenosti crkvene institucije sa hipotetičkim mentalitetom, bićem Herakovića = nepostojanje hrišćanstva u Crnoj Gori pre Herakovića),

2) problem forme i porekla mističnosti (srpskih?) ratničkih (viteških) društava-redova kao refleksija "vizantičnosti" (u smislu pitanja "kojoj vrsti reda (da li je uopšte viteški red?) bi uopšte mogao pripadati predak Herakovića i da li je taj red uopšte sa nemanjićkog dvora?")

3) uticaj institucije jednog određenog srpskog srednjevekovnog ratničko-religioznog (viteškog = "vizantističkog") udruženja (recimo nemanjićkog) na tehničko (oslobodilačko-prosvetiteljsko) iskustvo predaka Herakovića a odatle pitanja:

a) da li je "tehnički vizantizam" (kao tradicija, porodični zanat elitističkog viteštva) egzistirao zajedno i paralelno sa prirodnim porodičnim mentalitetom (recimo drugačijim od pomenutog "vizantizma")?

b) da li se "tehnički vizantizam" naknadno stopio sa mentalitetom (i tako ga promenio) tj. ušao u podsvest predaka Herakovića?

c) da li je "tehnički vizantizam" ustvari drugi naziv podsvesti predaka Herakovića (odatle, recimo, mogućnost pitanja o prastarim tokovima hrišćanstva kao kulta: kontinuiranim kretanjem iz Palestine, preko Vizantije do Dinarida)

....

Želeo sam ukazati da upravo tvoj tekst ima nekoliko paralela sa Blagotinim govorom, a zbog toga su sve ovo stavke za pokušaj utvrđivanja fizike tokova i izvora i detektovanje (time i klasifikovanje) osnovnih (bazičnih) matrica. Da li je reč o zajedničkom čitanju istih tekstualnih matrica (npr. uticaj pisanja Petra I Petrovića o nemanjićkom poreklu Petrovića) – čija je parcijalnost uticala na čitalačke podsvesti? Ili podsvesti zauzimaju širi prostor i da kontinuirano teku i ranije od, u ovom slučaju, Petrovog dela o istoriji C. Gore?

— Aleksandra (23.IX 2012.): ti si neko ko mnogo analizira u okviru ove tematike dok ja, sasvim suprotno, pishem stvari kako mi intuitivno dolaze. jednom cu ti objasniti znachaj intuitivnih uvida, koliko god oni tachni odnosno pogreshni bili. Naravno, nadam se da znash ,da intuicija nije onaj svima nam poznati "osecaj iz stomaka" koji ljudi uzimaju kao pouzdan detektor(i tako u mnogome greshe). / hvala za pisanje i pokashaje shvatanje sushtine mojih polazishta  i aspekata; ako to tebi olakshava shvatanje mog pisanja, tj ako tako lakshe komunicirash sa mnom, ok. / Ja imam druge prilaze problematici i drugachije puteve uvida i saznanja, isto tako, ne mislim da sam po pitanju informacija o Erakovicima znalac. / trebace mi josh mnogo snopova informacija da bih u preseku stekla uvid. / toliko. / pozz.

— Ja (24.IX 2012.): Hvala, Sašo, na odgovoru. Nekako ću se snaći valjda. Meni to ništa nije jasno a baš bih želeo da znam. Ti nekako sjajno postavljaš pitanja i to me zainteresovalo. Ograničio bih se samo na ono što znaš, pa bih te tu najviše iskoristio, ako mogu. Pitao bih te samo sledeće: ovako, kad preslušaš Blagotin govor, koje si sekvence već znala a za koje si prvi put čula? Ja sam ovde 1. put čuo za:

1. svete ratnike Neguse (prvo sam razumeo da je rekao "Ejdusi" ili "Ne(v)usi" - tj. nisam isprva ruzumeo tačan izgovor; zbog lošijeg snimka);

2. kretanje Mediteranom istih;

3. povezivanje kraljice Ivana Crnojevića sa istima (preko njenog prezimena - Elizabet Negus, ako sam dobro razumeo ime kraljičino zbog snimka);

4. "veliki Herak Negus" - ako sam dobro protumačio, Blagota je njega povezao sa početkom hrišćanstva (nešto kada najstariji sinovi dobijaju očevo prezime?);

5. bitka na Tušeljevini(?) (isto nisam razumeo ime mesta zbog snimka);

6. odbrana Herceg Novog 1415. (u slučaju da nije u vezi sa prethodnom bitkom) sa sve Maksimilijanom III Habzburgom (ako isti stoji u vezi sa H. Novim?) i dvojicom vojskovođa (nisam razumeo imena zbog snimka);

7. knjiga Božidara Šekularca i Aleksandra Samardžića;

8. državnost od Vladimira Vojisavljevića u vezi sa našim imenom (u planu mi je da čitam ovu knjigu od B. Šekularca - na dohvat mi je ruke)

Znam za:

1. problematiku oko stavljanja prezimena Njegošević (ali ne i za problematiku nastavka -IĆ);

2. relativno oko spominjanja Afrike ali u nešto drugačijim varijantama;

3. sve oko Vukana;

4. 28 porodica od Herakovića (pretpostavljam da sam siguran);

5. raščistio sa knjigom (ustvari knjižicom) "Crnogorski državni i dinastički grbovi", izdavači: Istorijski institut CG i GRAFO Crna Gora - Podgorica: nema ni H od Herakovića.

Dakle, šta od tebe tražim?: samo da mi kažeš koje tačke su ti poznate kao informacija a za koje uopšte nisi čula (nema veze ako ni za jednu nisi čula - važno mi je samo to da naglasiš) i da te zamolim da mi razjasniš mesta koja nisam uspeo razumeti zbog snimka (u slučaju da se bolje razume na tvom kompu). / Sašo, nema veze ako nemaš informacije. Pa nemam ih ni ja!! Meni je samo bitno da razmenimo i ono malo što imamo - ti s tvoje intuitivno-genijalne strane ja sa svoje te neke druge strane, a zajedno više od nekih instituta :) / Ustvari, ti ni ne znaš koliko si mi već pomogla svim onim ranijim tekstovima koje sam uspeo da sačuvam - kasnije ću ih složiti i poslati ih da ih ponovo vidiš :) / E pa gospođo Aleksandra (kako je Jungu Frojd pisao onomad), spreman sam, da sa Vama, ruku pod ruku, izazovem ovaj 21. vek na megdan!

[Нисам сигуран како ми је Александра одговорила на моја питања, ако их је уопште прочитала, а могуће и да ми се порука изгубила приликом слања, а осим тога баш у то време Александра је била преокупирана учењем и послом - hijerakul]

PROBLEMATIKA "BOGUTOVO ČELNIŠTVO" [у време преписке са Александром нисам знао за податак да је у 14. веку постојао војвода Богут који је управљао Угљевиком и припадао властели за време Српског царства; постоје индиције да је постојао покушај повезивања овог Богуте са Богутом из Ковијанићевог извештаја о Његошевим прецима, могуће преко елемента о бици код Велбуждa, али детаљи овог повезивања још увек ми нису јасни; навео бих, такође, и један податак (први пут га прочитао у чланку Војислава Ц. Спасојевића "Ко је Мурату дошао главе" у Вечерњим новостима од 19.II 2012., где Божидар Кљајевић наводи да су др Ружа Ћук и др Илија Синдик открили везу између Немањића и Богуновића) о Богуну Немањићу, па и за то помишљам да је можда елемент трага о настајању конструкције око Богутe... - hijerakul, mart 2023.]:

— Ja (14.X 2012.): Izvini Sašo, kad budeš imala vremena: kada si i gde 1. put saznala da je Bogut(a) bio (ili mogao biti) čelnik cara Dušana? / Ne mogu da se setim, ali ja sam to već negde čuo (tv,radio?) ili pročitao negde? Ali definitivno mi je to ponovio Stefan (u staroj nestaloj grupi "Erakovici" – pre jedno 3 godine). [Наиме, вероватно једна од првих (мени познатих) хераколошких интернет полемика између самих Ераковића одигравала се почетком новембра 2008. године између поменуте Александре и г. Стефана Ераковића на фејсбук-групи "Erakovici" која је изгледа отворена упоредо са већом групом "Bratstvo Erakovići" али која је била кратког века као и сама полемика; неким чудом успео сам да сачувам вероватно целу полемику и изложићу је неком другом приликом - hijerakul]

— Aleksandra: znash kad? kad je Simo radio rodoslov i poslao tekst iz Kotorskog arhiva, mislim da je tamo to zabelezheno. Pozdrava puno!

— Ja: Hvala na odgovoru! / Nisam sad kući ali ću videti posle. To je sigurno ono što je Simo i meni poslao: jedno 2-3 texta (na jednom izvod iz nekih novina = tj. spisak Erakovića iz Banjana; na drugom rodoslov do Njegoša i spominjanje Misalića="Misalice" i 2 brata koja odlaze jedan na Velestovo a drugi na Pošćenje > tu je sigurno i to o Boguti)?

- jedino da je i Stefan dobio isti Simov text (mada spominje "Bodina" kojeg je ili slučajno prespojio ili se zbilja negde spominje kao "drugo-Bogutovo-ime"?);

- ako je kotorski spis onda mora da je reč o Kovijaniću ali ja mislim da je to pogrešnost jer, ako se ne varam, Kovijanić nigde ne spominje "car-dušanovsko čelništvo" kao Bogutov epitet;

- možda eventualno da je reč o nečijem pretencioznom tumačenju postojećeg Kovijanićevog usputog komentara da je Boguta "savremenik bitke na Velbuždu" (što svakako ne znači da je i njen učesnik);

- ali moja je pretpostavka da je reč o nečem trećem: da je "čelništvo" u onom kompleksu one teze (a sa njom i njenih konsekvenci) o (severo-)istočnom poreklu Petrovića (koja se kosi sa "Zenicom/Travnikom)... :)

— Aleksandra: koje je po tebi tacnije odredjenje tzv. severo.istocnog porekla Petrovica? / Ako se rodoslov i prekrajao, prekrajao se iz nekog interesa i taj interes u tom sluchaju nije nikako mogao biti naivan / jos uvek nisam imala vremena da pogledam na youtube govor Blagote Erakovica i cujem ponovo , da bih mogla i te moguce chinjenice da ukljuchim u kontekst

— Ja: Tzv. "(severo-)istočno" poreklo je moj naziv, tj. nigde drugde ne postoji. / Više činjenica me je navelo da osmislim tu tezu za koju ne tvrdim da je tačna:

1. istraživanje sprovedeno oko Heraka Vran(j)eša navelo je izgleda neke autore (ja ne znam koje ali pretpostavljam jedna od struja zagovornika bošnjačkog porekla Petrovića) da Sjenicu (u Sandžaku) protumače kao Zenicu iz predanja a samim tim i Brodarevo kao kolevku Petrovića;

2. preko problematike porekla Punoševića (Punoš-Herak-Rajič) a time i Voj(i)novića koji su iz Kosova ako se ne varam;

3. Tadija u knjizi na samom početku govori (meni ne baš jasno) o nekom mogućem doseljenju iz predela Kosova u Hercegovinu;

4. tvrdnje pojednih begova iz Plava da su oni i Petrovići istog porekla (navešću ti posle sve izvore za ovo);

5. možda i Vasilijeva (verovatno tendenciozna) tvrdnja (a ne Petra I kako sam ti ranije napisao) da P. potiču od Nemanjića.

To su svi elementi za koje znam a koji su me naveli.

Da te pitam još: na osnovu čega pomišljaš da se rodoslov možda prekrajao?

— Aleksandra: intuitivno, mislim da jebilo pokusaja manipulacija zarad interesa / zanimljivo mi ovo Sjenica-Zenica

— Ja (15.X 2012.): Da imam normalan net već bih ti poslao nekoliko stranica iz Tadijine knjige da malo čitaš u slobodno vreme. Ovako mi se skenirano učitava 300 godina. / Evo sam početak "Đede, pričaj mi o Erakovićima", N. Sad 2001.: [прве реченице до "па и XVI вијек." - hijerakul] / Lično sam zauzeo kritički stav prema ovom nabrajanju. Međutim, iako prof. Tadija ovde ne piše na naučni načni način (jer mu to naravno i nije bio glavni cilj, mislim) – npr. D. Vlah je ovde neprirodno dodat – segment "krenuli prema Bosni" mišljenja sam krije neki trag nekog predanja koje lebdi a koje niko nije zabeležio do Tadijinog vremena. Erdeljanović nigde ne kaže za suprotni smer tj. za smer KA Bosni. / Ja ipak ovde ne bih uzeo da je reč o klasičnom crnogorskom romantičarskom vezivanju za Kosovo (tj. K. boj)... / Ne znam...nečeg tu ima...

— Aleksandra: ima nesto, moguce / meni je zanimljiva transkribcija imena (H)Erak , chitanje / uhvatih jednom zhicu moguceg nastanka Herak od Yerak..i nestade u trenu...

— Ja: Zašto ti je to zanimljivo, hoću reći imali nekog konkretnog povoda ili?...

— Aleksandra: ima nesto iza, samo ne znam tachno sta

— Ja: Ahaaa, misliš na Ratka Cerovića?

— Aleksandra: mozhda i to, nije iskljucheno

— Aleksandra (4.XI 2012.): 01. 11. dodje i prodje; nisam zaboravilana obecano. / trebala sam i trebala bih da preslusham josh jednom govor Blagote Erakovica kako bih pokupila onih 80% govora koji su mi promakli, usled prezauzetosti lichnim zadacima i obavezama... / nemam vishe instaliran komp u mom prostoru, tako da mi to otezhava posao, sto ne znachi da sam na isto zaboravila.

— Aleksandra (13-14.XI 2012.): vidi, / kontaktirala sam sad jednog rabina iz Jerusalima da mi napishe hebrejskim pismom "Jerak". Ispalo je neshto shto u hebrejskom nema ali i ma ovde: http://lib.cet.ac.il/pages/item.asp?item=1323 / JERAK JE IRAK !!!!! / [...] sad mi se otvara sasvim drugacije napisana rech...zanimljivo :)))))) / moguce da se se motali po tom pojasu...obecao mi je g-din , prof. na jerusalemskom Univerzitetu, da ce pronaci i reci mi tachno sta znachi "Jerak" i ima li tog imena kod Jevreja / do tada smo neshto kao IRAK:))))) / tome je najblizhe:)

— Ja (14-15.XI 2012.): Hvala za multidisciplinarnu istragu / Lepo. / Ponešto od toga sam malko već znao.

1. ERAK < IRAK, IRAN:

A) pretpostavlja se da je "Iraq" arabizirana persijska reč "Erak" koja znači "donji Iran".

Izvor = http://sh.wikipedia.org/wiki/Historija_Iraka > Arapska Mezopotamija

B) moguće da je bliže značenje reči "Irak" ustvari ono što je na engleskom "lowlands" a tu je i drevni Uruk.

Izvor = http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_country_name_etymologies

V) Asirija=Erak

Izvor = www.cricketvoice.com/cricketforum2/index.php?topic=4896.30;wap2 > Sanskrit in English: "TAMIL CULTURE IN ANCIENT ERAN & ERAK(ASIRIA)"

G) Arak grad i provincija (oblast) južno od Teherana.

Izvor = http://en.wikipedia.org/wiki/Arak,_Iran

D) Arak selo u severnom Khorasanu (Iran) i u Dagestanu (Rusija).

Možda zato Jevreji nemaju ime E/I/Yrak jer je reč indoevropska (iranska)?

2. ISTOČNI MEDITERAN

Opet, u Siriji nisu potrebni izgovori ni Jerak, ni I/Erak jer postoji prezime Herak i izgleda da ih je dosta. Ne znam jesu li Arapi po poreklu ali su im imena islamska. U Turskoj ima Eraka i slično ali Turci imaju dosta čudnih reči: erkek je dečak ili muškarac (?) a neke slične reči vezuju se mislim za oružje, onda jarak itd. Ne znam jesu li iz staroturskog jez. ili su ih turska plemena pokupila sa svih strana. Ili su turski E. jednostavno došli s Balkana povlačenjem vojske tokom 19.-20. veka.

3. RUSIJA:

Na nekoliko sajtova nalazim sledeće osobe: Erakov Aleksander (1817-1886) - inžinjer, Erak Olga Alekseevna - direktorka reklamno-komercijalnog centra u Moskvi, Erakina Matrena Andreevna (1905-1991., Tulska oblast), prof. Erakov Lev Aleksandrovič (1839-1885).

"erahnut(sja)" na nekom uralskom jez. znači "upasti", a na tatarskom erak znači, ako sam dobro shvatio, "bliski" ili "dalek". Na Krimu i među zakavkaskim plemenima takođe se mogu pronaći imena (J)Erak...

...ali ne mora se ići tako daleko: u našem Primorju, u pojedinim krajevima, izgleda da se nikada nije moglo (dijalekatske specifičnosti) izgovoriti Herak već samo Jerak. Jedini Jeraci u Dalmaciji su oko Šibenika. Odatle negde je i anonimni autor knjige "Dva Petrovića Njegoša" iz 1896. koji jedini spominje Jeraka a ne H. (413.str. "St.Crna Gora").

Pretpostavljam da je otuda...

4. GRČKA:

Ono da Semiti donose između ostalog i ime I/J/Herak (valjda nakon pogroma iz 60-ih god.; Mosad/Masada ?) možda bi bilo logično da St.Grci prethodno nisu imali pojma za to ime iako su imali i Heraklea i Heru. Opet, kaže se da su i St. Grci pokupili tuđe uticaje (Feničani, Gilgameš>Hilhameš>Hirhameš>Herahmes...)

Ali Grčka je rezervoar imenske osnove na Her(ak)-...

U "Riječniku latinskoga i hrvatskoga jez.", 1941. od Milana Žepića, hera (era) je domaćica, gospodarica;

herus (erus) = domaćin;

heroicus = junački;

hercisco = deliti baštinu;

heres = naslednik;

erectus = uspravljen, uzvišen, ohol, pozoran, srčan, živ;

erro = 1.lutati,grešiti i 2.skitnica,protuva;

heri = juče (a to je možda blisko albanskom "era" = vetar ?)

Horacije...

5. SEMITI:

Da li smo semiti? Možda bi to već bilo uočljivo - antropološki? Ili smo pomešali gene s dinaroidnim ženskinjama pa se to sad, nakon 1000 godina, slabo vidi? Neko treba od nas da pošalje DNK markere za utvrđivanje hromozoma itd. baš onako kako si napisala na Bratstvu (mada nešto sumnjam u preciznost jer su dosadašnji rezultati i iznenađujući i relativni).

Ali mislim da je naš "judaizam" ipak nastao na jednom drugom mestu - kod izvesnih kontroveznijih njegošologa npr. Anice Savić-Rebac ?

— Aleksandra (15.XI 2012.): nisam lingvista da bih se mogla baviti semantikom rechi, niti to zhelim, ali je chinjenica da uglednog choveka/porodicu zheli svako "prisvojiti", odnosno, uchiniti mu se svojim. / hvala za iscrpne izvore, na mnogo toga sam nailazila chitajuci shto god da je to bilo, ali ovako sistematski, jasan pregled nisam imala :) / shto se tiche markera haplo grupa, sve je to jako uopshteno i nije dovoljno pouzdano, ne dovoljno da bi smo se za neshto opredelili, bar ne u kontekstu nashih porodichnih pretraga. / ali, da je zanimljivo, jeste. / lichno verujem da nema choveka na Balkanu koji u svojoj krvi nema bar kap semitske, samo shto to nije bilo dovoljno, u velikom broju sluchajeva, da artikulishe prepoznatljivost, kada se o izgledu i fizionomiji radi, tim pre , shto se duh, kroz odgoj i (ne)religioznu opredeljenost reflektuje na kompletan , kako ga to danas zovu "stajling". tako i utisak koji na sebe i druge ostavljamo. / biti rodjak Njegoshu je neshto shto bilda ego svakom, kom podsvesno, kome svesno, a takav nabildani ego je univerzalna masa , zgodna za svaku shupljinu, sto u glavi(mentalnu), sto emotivnu(nedostatak adekvatnih emocija tokom odgoja). / nama dvoma i josh ponekom, igleda dovoljno da znam, a josh vishe nas zabavlja ceo ovaj put istrazhivanja, jer, na svakom putu trazhenja dar najveci je ono shto se uopshte ni trazhilo nije a dobilo se. / ti i mozhda josh neko, prednjachite u svojoj mentalnoj radoznalosti po pitanju lichnog geneoloshkog stabla. / nadam se da necemo dobiti po glavi, sve drugo je ok:))))) / pozz.

— Aleksandra (16.XI 2012.): http://www.facebook.com/l/zAQFaWNM4AQFiDNZ5cdjy-fUtDO5zl0QeqNzMBpPO5pg2bg/hr.wikipedia.org/wiki/Haile_Selasije / povodom komentara g-dina Blagote Erakovica u vezi Negusa i moguceg porekla. / Ako je Haile Selasije moguci potomak Solomona onda je pn semitske krvi, takodje. / moguce da tom linijom ide semitska genetika AKO je ima. / najzad sam odgledala na miru Blagotin govor, za treznu glavu-mnogo bajkovito, za uljuljkanu-divna pricha! / sve je moguce, osim drvenog shporeta:))))) / pozz. / "Haile Selasije (Geez: ኃይለ፡ ሥላሴ= Snaga trojstva[1]) rođen kao Tafari Mekonen[2] (Ejersa Goro, Harar, 23. srpnja 1892. - Adis Abeba 27. kolovoza 1975.), bio je regent carice Zaudite I. od 1916. do 1930., te etiopski car (Neguš Negasti) Etiopije (1930. do 1974.). [3]" / nejasno mi je poneshto receno u govoru, ne chuje se(od zveckanja escajgom i drugih shumova). / pominje se ime supruge Ivana Crnojevica, koje do sada nisam chula / na netu nalazim ovo: / "Najprije je Ivan bio oženjen s Gojsavom, kćeri Đorđa Arijanita Komnina, ali se 1469. ponovno oženio Marom, kćeri Stjepana Vukčića Kosače." / da li ti mozesh da razaznash kako se, po blagotinom kazivanju, zvala zhena Ivana Crnojevica? / poslushah josh jednom Blagotin govor...to shto on kazhe da je zena Ivana Crnojevica je u stvari zena jednog od Balshica,. / a tek oko dodele carskog plemstva Ivanu erakovicu-na knjizi koju smo dobili, pishe Maksimilijan ll, Blagota kazhe Maksimilijan lll a ja svo vreme mislim maksimilijan l. / rodoslov je poligon zabavniji no zabavni parkic:))) / malo mashte, malo zbilje i sve tako, na salatu:))))

— Ja (17.XI 2012.): Samo da dovršim moju zadnju poruku pa ću se posle nadovezati na tvoje najnovije. To ti dugujem još od kada si postavljala pitanja na Bratstvu a niko ti nije odgovorio :(

[потом сам навео податке везане за Хуне и Бугаре (у вези хунских имена, Атиле и податка професора Тодора Балканског о прабугарском роду Дуло-Херка), затим о богу Еору код Старих Бавараца, именима старогерманских племена; потом сам поставио питање да ли је име Херак латинског, грчког, предгрчког, фригијског, староегипатског, старогерманског, старобугарског порекла или је из алтајског/угро-финског или семитског подручја, или пак припада заједничком ностратичком слоју? - hijerakul]

Možda je najsigurnije to ostaviti po strani, za sada. Prioritetnije je mislim sistematizovati najranija spominjanja našeg imena na našim prostorima. U Dečanskoj hrisovulji istina nema, kako si dobro primetila, imena Herak (ima čini mi se Berak) ali zato u kasnijim, turskim tefterima ima dosta. Trenutno čitam braničevski tefter a pročitao sam izgleda gotovo sve prevedene a koji se mogu naći u Narodnoj. Kad završim i sredim šaljem ti sva mesta gde se spominje.

Inače, Petar Skok, turkolog Olga Zirojević, Milica Grković, Mitar Pešikan, izgleda Velibor Lazarević i možda još po neki autori, svi odreda se slažu da Herak nije potpuno slovenskog porekla već, izgleda, vlaškog. / Eto, Sašo, čitaj malo pa...

— Aleksandra: spostavice se na kraju da je Hazar:)))) / salim se. / nije bitno otkud ime Herak, no odakle smo mi a imena se daju po cuvenju i znamenju / hvala za trud da mi sve prosledish, / pozz

— Ja (18.XI 2012.): Stao mi mozak oko ovog "neguši" u etiopiji??? / Sad rastafarijanci i rege populacija mogu da nas slave kao njihove mesije :)))

— Aleksandra: haha:))) / sve je ovo p(r)ovod !

— Ja: Saška, rekla si nešto da ste dobili neku knjigu gde se spominje maximilijan I/II/III?

— Aleksandra: da, knjiga Rada Pejovica Erakovica ''Rodoslov Erakovica!, stara, sada samo sa zalepljenim grbom na 1. stran, grbom Erakovica Ivana / taj grb odshtampan i zalepljen

— Ja: Kako stara? Iz koje godine, koliko ima strana?

— Aleksandra: od pre nekih sigurno 8-10 godina, ima preko 100 strana. / tiche se Banjanskih Erakovica uglavnom / o namanema ni pomena a nekmoli podataka / delili su na skupu, reci nekim iz CG da ti dostavi / ja sam je u podgorici kupila josh davno

— Ja: Dakle nije ona iz 2002. sa ćetkovim tokama? / i sa crvenim koricama na sebi? / tu imam / uf sad si me zaintrigirala... / ako ti nije teško, ali samo ako ti nije teško, zamolio bih te da vidiš da li se u toj knjizi spominje mesto Pošćenje. Znači samo to mesto, ništa više. Nadam se da ne tražim puno?

— Aleksandra (19.XI 2012.): jeste, ta je, sa Cetkovim tokama i crvenim koricama, samo mene NIKAD ne pitaj za godine, kod mene je sve "otprilike":))))))

— Ja: MOJE ZABUNE: / jedva sam skapirao: prvo si rekla "na knjizi" što me je zbunilo jer prethodno nisam znao da je reč o nalepnici. Onda me je zbunilo to što nisam shvatio da je NA nalepnici tj. grbu pomenuti car. Zatim 3. zabuna je to što je naslov Radetove knj. "Erakovići u Banjanima" a "Jedinstven rodoslov bratstva Eraković" je rodoslov na preklapanje unutar same knjige. Četvrto je to što sam mislio da je knj. iz npr. 60-ih ili 70-ih god. pošto si rekla da je stara. Zbog toga sam pomislio da su banjanci imali još neku raniju knj. pre ove iz 2002. i tadijine iz 2001. pogotovo jer mi je Simo slao neka dokumenta (za koje ne zna odakle su mu) u kojima se spominje Pošćenje a koje je napisao verovatno neki Eraković iz Banjana. / Hoću da kažem koliko se hvatam za "nebitne" detalje kako bih izveo značajnije zaključke. Sad sam izdetaljisao šta mi se sve motalo po glavi. izvini... :) / Hvala što si preslušala Blagotu...

— Ja: BLAGOTIN GOVOR (KOMPOZICIJA):

Rašlanio sam Blagotin govor kako bi nam bilo lakše (tj. meni). Hronološki i tematski ovako nekako (bitniji delovi govora):

1) snimanje filma o Skupu [njeguških i banjanskih Erakovića] iz 1969. (Dumović i on)

2) Travunija = primećuje da se spominje Bosna ("nego je bila Travunija") ["vidim spominje se Bosna...nego je bila Travunija"]

3) misli da mnogi žele HRAKU NEGUSU da stave –ić, Njegošević...

4) NEGUSI kao sveti ratnici i kretanje Mediteranom (do Abisinije?)

5) Etiopija ["kraljevska loza Etiopije je Negus"]

6) kraljica Ivana Crnojevića je Negus + lav na grbu Crne  Gore je etiopski (dobio ga je Crnojević)

7) sarkazam na dolaženje na prestol po ženskoj liniji ["voleli bismo da smo došli na presto Crne Gore po ženskoj liniji...to nam ne treba"]

8) veliki HERAK NEGUS + početak hrišćanstva i dobijanje očevog prezimena + unazad 300 godina ["svi znate zašto je ta teorija unazad 300 godina...u početku hrišćanstva najstariji sinovi dobijaju prezime očevo"]

9) "svi znamo zašto i odakle ide (teorija)" + sin Vukana Nemanjića

10) bitka na Tušeljevini (Tuđemilima?) i učestvovanje NEGUSA + odbrana Herceg Novog 1415. + Maksimilijan III Habzburg + 2 knjige

11) "tada smo još bili Herakovići" + Herakovići u Dalamciji i Sloveniji danas

12) državnost još od Vladimira Vojisavljevića...

13) 28 porodica, koliko zna, nastalih od Erakovića (Njeguši, Savićevići, Pekovići, Berane ?).

Kad sam 1.slušao učinilo mi se da ime glasi nešto kao 'Elizabeta' ?

— Aleksandra: od Valoa...tako nekako / negde sam bila zapisala

— Ja: Imam neke istorijske spise pa ću pogledati

— Aleksandra: od Valone(Albanije) / "Balša II (1378-1385) je zahvaljujući ženidbi s Komninom, ćerkom despota Jovana Asena od Valone" / ali Blagota pominje Elizabet od Valone / mislim da je puno toga zbrkao...

— Ja: Inače, nije to jedino mesto koje je prespojio: povezao je problematiku njegoševića i problematiku Heraka Vraneša (vukan nemanjić)

— Aleksandra: da / to je ono shto mi je zaparalo ushi kad sam ga prvi put chula a nisam imala kad da preslusham

— Ja: Nego detektovao sam 2-3 veće 'rupe' u kompoziciji njegove retorike: 1. je kad prelazi sa negiranja Bosne na Travuniju..tad je nejasan

— Aleksandra: tada nije bilo bOsne no Travunije

— Ja: nisam siguran, Bosna je oko izvora reke Bosna a Travunija je skroz dole, ali i da je tako o kom vremenu se priča i na koga se misli?

— Aleksandra: zavisi na koje vreme on misli...svejedno mi

— Ja: Boguta je npr. iz Travnika...tu travunije nikada nije bilo :)

— Aleksandra: on misli na Hercegovinu / Boguta ili Bogut?

PROBLEMATIKA "BOGUTOVO IME: BOGUT(A)":

— Ja (19.XI 2012.): Kovijanić piše sa "a"

— Aleksandra: znam, citala sam neshto od njega

— Ja: dobro, ali zašto si pomislila da je bez a? Ja nikada nisam čuo taj oblik?

— Aleksandra: BogutA mi je zhensko:/

— Ja: Hoću reći da mi je važno da znam da li postoji još neki drugi oblik negde u nekoj drugoj knjizi?

— Aleksandra: mislim da su spisi od Sima iz kotorskog arhiva sa BoguT

— Ja: sad ću da vidim

— Aleksandra: ne zameri ako sam u medjuvremenu zaboravila

— Ja: Pazi zbilja... / jeste sa T! / Ej, mislim da sam na tragu odakle je ono "čelništvo" ali nisam siguran a to kažem jer je taj podatak s tim T

— Aleksandra: reci

— Ja: Jedva našao link http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=1958&start=0

— Aleksandra: uzhas, to sam ja pisala pre vise godina, ali neko mi je usao u profil u ovih 5-6 zadnjih godina koliko nisam bila i stavio sliku / "Emilija" / hvala!

— Ja: E, izvesna emilija ponavlja 'simine' podatke. / Ali pošto je spomenula knj. 'vladalačka kuća petrović-njegoš' pomišljam da je to odatle. Kažem, nisam siguran, ali u tom slučaju onda bogut nebi trebalo da je u toj knj. jer je on otkriven tek 60-ih god.??

— Aleksandra: ok / podaci su iz kotorskog arhiva, jos sam ih negde nasla

— Ja: :))))

— Aleksandra: nisu "simini", cak Simovi:))))

— Ja (21.XI 2012.): BOGUTOVO IME: / Podstakla si me da istražim frekventnost Kovijanićevog oblika i strukturalnost konzistentnosti upotrebe istog :p

U 1.tomu "Pomena crnogorskih plemena..." nominativ imena isključivo je u "a-obliku" (46.,53.,57.str.), dok na 54.str. stoji "Đurđa Bogutova" i "s Petrovićima od Bogute". U knj. "Njegoš-Mažuranić narodni pesnik" (isti autor) ime je samo na 23. i 27.str. i isključivo je u "a-obliku".

A) međutim, sam Bogut(a) nije zabeležen u kotor. spisima kao ličnost već samo Đurađ B. i na osnovu tog prezimena se izvodi ime njegovog oca.

B ) pošto na vandinarskim prostorima postoje imenovanja čiji senzibilitet u dinarskim ušima ima značenje ženskosti, a pošto je Kovijanić (rođ. u Đurđevni u Morači 1895.) bio suplent gimnazije u Somboru (1922-24.), prof. u Novom Vrbasu (1924-27.) i radio jedno vreme u Bgd (1939-40.), mislim da je potencijalni izgovor mogao primiti sa tog područja

C) ali, pošto sam kao klinac prvi put saznao za to ime upravo čitajući Kovijanića, to mi je postalo jedino logično ali u smislu sličnom za ime Blagota s obzirom da ne postoji oblik "Blagot". Tako ja čujem ime Boguta.

Inače, iz lokalpatriotskih (sremačkih) razloga Simo preinačujem u Sima a i nekako mi onda zvuči tepajuće i prisnije a ne dinarski i mrgodno. Otuda ja "Saša" izgovaram kao "snaša"

D) zbog svih tih senzibilnih suptilnosti, ali i zbog nepostojivosti formule "čelnik u vojsci cara Dušana" ni kod Erdeljanovića ni kod Kovijanića, a s obzirom da rečena formula sad vidim stoji samo uz oblik Bogut, intuicija mi govori o postojanju neke tajanstvene knjige za koju ne znamo.

Kako Simo prenosi, text u kojem je "čelništvo", možda je kompilacija raznih izvora (Bogut=Kovijanić + Pošćenje=Luburić + Misalica/Misalić=Erdeljanović ili Ninković ?...)

Saznadoh još gde [je] "t-oblik" a da znam ko je autor: / Jovan B. Markuš "Rodoslovi srpskih dinastija iz Zete i Crne Gore", Svetigora, Cetinje 2004.(1.izdanje). Markuš ipak nigde ovde ne spominje "čelništvo"...

PROBLEMATIKA "HERAKOVIĆI – CRNOJEVIĆI":

— Ja (22.XI 2012.): 1. Stavka pod br. 6) – Blagotin izvor = Pošto ne znamo na koga je mislio pod imenom "Elizabeta", evo nekih hipoteza za odgovor:

Андија Веселиновић и Радош Љушић "Српске династије", 2008. Београд:

a) Balšići:

93.str.: "Najmlađi Balšić, Balša II, oženio se Komninom, ćerkom despota Jovana Komnina Asena, brata Dušanove žene carice Jelene. Na taj način su Balšići postalli gospodari Berata, Valone i Himare. […] Mavro Orbin kaže da su tada Balšići isticali svoje srodstvo sa Nemanjićima, osposravajući istovremeno Tvrtkove rodbinske veze sa srpskom dinastijom." a zbog političkog problema oko zaleđa Dubrovnika koje je 1377. god. ušlo pod sastav Bosne.

http://www.njegos.org/markus/20.jpg

http://www.njegos.org/markus/21.jpg

http://upload.wikimedia.org/wikisource/sr/b/b3/Tablice6.jpg

b) Crnojevići:

125.str.: "Srpski vlastelin Đuraš Ilijić iz Zete bio je unuk srpskog dvorskog dostojanstvenika sa titulom stavioca Đuraša Vrančića, a sin vlastelina Ilije. U povelji kralja Stefana Dečanskog Dubrovčanima iz 1326. pominje se među svedocima i Đuraš Ilijić sa titulom čelnika. U sukobu Stefana Dušana sa ocem 1331. Đuraš Ilijić je bio na strani mladog kralja. On je kasnije bio jedan od vojskovođa cara Dušana koje je on poslao u jesen 1355. u pomoć svojoj sestri Jeleni Šubić radi očuvanja gradova Klisa i Skradina od napada ugarskog kralja."

126.str.: "U vreme uspona moći dinastije Balšića, Đuraševići (odnosno Crnojevići) su bili potisnuti u pozadinu. Pominju se kao gospodari planinskih krajeva iznad Boke Kotorske i Budve."

127-128.str.: "Stefanica [Stefan Crnojević] je bio oženjen Marijom, najstarijom ćerkom Ivana Kastriota. Ta je rodbinska veza dobila na značaju kada se Ivanov sin Đurađ Kastriot-Skenderbeg 1443. odmetnuo od turskog sultana, […].[…] Stefana je posle smrti nasledio Ivan Crnojević (1465-1490), vojvoda ili gospodar zetski.[…] Bio je oženjen Goislavom, sestrom Konstatntina Arijanita, pa je tako bio pašenog slepog srpskog despota Stefana Brankovića oženjenog Angelinom (vidi: Brankovići). Drugi put Ivan se oženio 1469. Marom, ćerkom hercega Stefana Vukčića.[…] Imao je tri sina: Đurđa, Stefana i Stanišu. Najstariji Đurađ je uz sultanovo dopuštenje oženjen 1490. Jelisavetom, ćerkom mletačkog plemića Antonija Erica. Pre toga je bio oženjen Jelenom, ćerkom Karla Musakija."

http://www.njegos.org/markus/26.jpg

http://www.njegos.org/markus/27.jpg

http://upload.wikimedia.org/wikisource/sr/1/13/Tablice10.jpg

Pod pretpostavkom da ima istine u tome, a onda po logici da je etiopsko-mediteransko "neguštvo" (kraljevičanstvo) išlo s oca na sina, trebalo bi onda izdvojiti loze Jovana Komnina Asena, Ivana Kastriota i Konstantina Arijanita a u obzir bi došli eventualno još i Brankovići, Vukčići, Antonije Eric i Karlo Musaki.

Očigledno g. Blagota smatra da "neguštvo" linijom ide i ka Crnojevićevoj ženi i ka "velikom Heraku Negušu", a s obzirom da nam "ne treba to" onda je "prijemčivije" da smo od muške linije a ženska linija je ti samo da se hvalimo kako i ona postoji.

2.

A) www.montenet.org/2001/bozo3.html

Bozidar A. Vukcevic

"NAPOMENA:

[…]

Kao razlog zasto se o ovome nije vise znalo prihvatio bih misljene dr. Radoslava Rotkovica iznijeto u Sazdanju Cetinja, str. 201 gdje citira Djurdjeva: 'Jos bih dodao da je postojala tradicija da su begovi od Peci i Plava bili u srosdtvu sa dinastijom Petrovica i da su pre 400 godina ... presli na islam' sto su Petrovici, reklo bi se, krili. Ovome ide u prilog i misljenje P. Rovinjskog da su od Kalodjurdjevica iz jedne grane Djurasevici i od njih Crnojevici, a iz neke druge Petrovici.

 Iz slicnog razloga, prvenstveno zbog naloga dinastije Petrovica da se o 24 vlastelina Crne Gore iz 1489. g. od kojih su neki vjerovatno bili nemanjickog porijekla, ne smije nista saznati, ostalo je otezano indentifikovanje Nikole Pavlovica Stanjevica i njegovog brojnog potomstva. U prilogu tome navodim sledece:

Dr. Jovan Erdeljanovic: Stara Crna Gora, Beograd 1978., […]

[…]

 str.758:

'Ovakav postupak M. Dragovica daje nam razloga sumnjati u ispravnost i drugih dokumenata, koje je on objavljivao. Cini nam se najvjerovatnije, da je on imena tadasnjih vlastelina i knezova u Crnoj Gori izostavio iz ove povelje upravljajuci se po zeljama i uputstvima cetinjskog dvora, koji je smatrao pametnije, da se o tim vlastelinima nista ne sazna.' […]"

B) Бранислав Ђурђев "Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена", Титоград 1984.

62.str.: "Da postoji sporedna grana Crnojevića, možda pokazuje podatak o Jovu Crnojeviću (istina, o njemu je Ruvarac mislio da je pokaluđereni Ivan Crnojević). [fusnota 181] Još bih dodao da je postojala tradicija da su begovi od Peći i Plava bili u srodstvu sa dinastijom Petrovića i da su pre 400 godina (na početku ovog veka pre 400 godina) prešli na islam ('... möchte ich politischer Wühlarbeit die Behauptung zuschreiben, der zufologe die Begfamilien von Ipek und Plava mit derzeit in Montenegro regierenden Hause verwendt und ehemahls seien.' – Nopcsa, "Aus Šala und Klementi", 68). Ta tradicija može biti daleki odjek nekadašnje situacije kad su rođaci Crnojevića bili zbilja spahije u tom kraju, pa da se srodstvo prenelo na Petroviće, tim pre što se kaže da je to bilo pre 400 godina. Ako se može donekle sumnjati u to da su pećki Crnojevići bili rođaci crnogorskih Crnojevića, ipak mislim da je trebalo sve ovo spomenuti."

C) http://www.njegos.org/boka/kosticbk2.htm > http://www.njegos.org/boka/kosticbk2.htm#_Toc3537281

Васко Костић "Одакле су Петровићи-Његоши":

"Магистра Херака, крупног и умног, допало је да служи слабашног владара Зете, Стефана Црнојевића, по мизерном изгледу названог "Стефаница". Да му није сам Бог послао проницљивог (значи и видовитог) магистра, ко зна какве би Стефаница глупости радио, као што их је радио прије Хераковог доласка. У почетку је Херак одлазио из Дубровника код Стефана Црнојевића само по позивима, а касније све чешће и по свом нахођењу. Привлачила га је једна Црнојевићка коју ће касније и оженити. Из захвалности за видање и мудре савјете, а можда и као мираз, Херак је добио неке земље на Ловћену. Хронолошки, тек након тога појављују се Хераковићи на подручју данашњих Његуша. Помиње се нека крвна веза Петровића-Његоша са Црнојевићима. То није могуће доказати, али ни оспорити – бар за сада."

3.

J. Ердељановић "Ст. Црна Гора": под "Рајићевићи" > Радоњићи-Рајићевићи > 1. издање > 438. стр.:

"И прота Радоњић каже у својој 'Генеалогији': 'Радоња [Рајичев] је имао сина Вучету, а Вучета опет сина кои се је звао Радоња. Овај последњи радоња оженио се је из Зете... са једном властелинком, са кћерком кћере краљице Јелене, и родио три сина: Вучету, Станишу и попа Јова'."

— Aleksandra (22.XI 2012.): to za Crnojevica ogranak da su se poturchili znam, pre par godina, na Cetinju u sudu, dok je moja majka cekala da ispuni neke frmulare i dobije dokumente, pochne da pricha sa njom starija gospodja, po njenom kazivanju direktni potomak Ivana crnojevica. Kazhe da su onda poturcheni Crnojevici , kasnije ponovo vratili svoju vjeru i pokupovala placeve po nJegushe, "eno , svi su sad po NJegushe, ali nijesu oni nama nikakav rod!"

"Kako nisu kad ste krvno najveci rod ?"

"Nismo, jer su se oni turchili a mi nijesmo!"

Inache, ta stara gospodja, udata, ne znam kako, zadrzhala je i svoje prezime Crnojevic, predstavivshi se mojoj majci kao pripadnik starog visokog CG plemstva.

hvala za tekstove, zanimljivo mi je oduivek bilo i to sa turchenjem(neshto sam nalazila vec) a i lik Herak, vidar iz Dubrovnika, koji je lechio Stefanicu.

— Ja (4.XII 2012.): Acke, jel si ti razumela naziv mesta gde se odigrala ona bitka koju spominje Blagota (stavka 10) za 1415.god? Ja razumeo "Tušeljevina"?

— Aleksandra: ne znam [...], moracu da preslusham Blagotin govor, sad nisam u prilici. / pozz.

— Ja: 1415. ili 1569. za žumberak? kako to? :)

— Aleksandra: sad ne znam, ima raznih podataka / pre bi bio 16 vek

— Ja: a odakle ta 1415.?

— Aleksandra: ne znam odakle ti, u kom kontekstu je imash

— Ja: rekao blagota

— Aleksandra: po pitanju chega?

— Ja: po pitanju stavke pod br. 10)

— Aleksandra: kad bi je sad nashla :(

— Ja: i taj herceg novi - možda mislio na Novi Grad kod Senja (herakovići plemići)?

— Aleksandra: ne znam na sto je mislio, mnogo mi je sve to bajkovito / lepushkasto zvuchi / ali ja sam tip od betona :)))

— Ja (13.XII 2012.): veliko je pitanje zašto istoričari CG nisu istražili poreklo svoje državnosti tj. poreklo Herakovića? / I da li je moguće da se nešto moralo žrtvovati...nešto strašno...užasno...nešto posle čega možemo reći da je ujedinjenje Crnogorsko nastalo na rasulu Herakovićskom?...

— Aleksandra: meni je to uvek bilo iritantno, to , da ne kazhem "skrivanje" porekla, zatashklavanje...o svakom drugom se sve zbnalo....navodno su se neki Petrovici i turchili....njima ostalima je to bilo strashno....za mene je to stvar LICHNOG odabira izvan psihologije/filozofije stada, ali opet ne verujem da bi mi bio izbor-promena vere / meni ne bi uopshte smetalo da su moji i menjali veru, da sada neko pochne da se moli na sebi izabran nachin ...

— Ja: ...jedna veličanstvena, nikada do kraja ispričana priča, epopeja jedne nacije, vizija Veličanstvenosti Slobode, vizija koja se koja se kao amanet i kao košmar prenosio kroz generacije, nekad slabije a nekad izraženije...Herak je drugo ime bitka...esencije Crnogorskosti...

— Aleksandra: Erakovici su esencija CG, i tu se slazhem sa Blagotom, mi smo udenuli taj duh / duh koji ide napred da pobedjuje / i tu nismo hrishcani rasplinjeni u svojoj mekoti / vec hrishcani koji se bore za sebi jasne ciljeve / kod nas je SVE u znaku SLOBODE / i nishta drugo nije vredno toga / i nishta nije toliko bitno / bez SLOBODE nema ni stvaranja, ni nauke ni umetnosti a shta je zhivot bez toga?

— Ja: ...tehničari narodnog oslobođenja...Petrovići su oduvek bili istovremeno i narodnost i nadnarodnost...oslobođenje Crne Gore ili sloboda od Crne Gore?

— Aleksandra: Petrovici su kultivisali CG duh...CG duh ima puno vrlina ali i impulsivnost...Petrovici su bili retko ZDRAV duh i u najcrnja vremena, pribrani, stratezi, JAKOG DUHA...a to mozhe chovek svetle geneze ;) / Petrovici su reagovali ne po trenutnom raspolozhenju niti po povredi vec po pameti / u te korene je uzidana velika sigurnost

— Ja: Iskra...atom Uma...unutar bure, haosa a nije ni haos ni Ništa...zadržava nulti stepen Nečeg i nije podložno tragediji ni Smrti... [моје прикривено алудирање на строфу Његошевe песмe "Људевиту Штуру", на "Извиискру" али и на потенцијалне философске везе са Хајдегеровом онтологијом - hijerakul]

— Aleksandra: to se zove zdravlje :) / u svakom smislu te rechi / nezagadjenost

— Ja: Izviiskričnost...dijalektika ozdravljenja...formula otvorljivosti perspektive...kroz mikrokosmos ka Izvoru, kroz niti svetla, snopovi kao sažetost upravljena...

— Aleksandra: da ! / divno recheno, bravo maestro !

— Ja:

"U atomu studenome, te prevječnim sankom spava,

vidiš simbol božestveni i nekoga bića klicu -

ti u mračnim prostorima pod haosne guste tmuše

vidiš okom magičeskim đe s' uskrsa sjeme taji."

Njegoš 'Ljudevitu Šturu'

PROBLEMATIKA "1415. GODINA" [иако сам још раније знао да се 1415. година не поклапа са добијањем племства сењског ускочког војводе Јована Хераковића, испрва сам мислио да се ради о случајној омашци или штампарској грешци оних који користе ову годину приликом навођења наводног грба/племства бањанских Ераковића; како је време одмицало, стицао сам утисак да се иза ове године крије много сложенија прича о којој још увек немам довољно јасних представа - hijerakul, mart 2023.]:

— Ja (11.III 2013.): hm...izgleda da je 1415. godina potekla ili od heraldičara Nenezića (pomenuo ga Ivan Eraković 2009. na Bratstvu, objašnjavajući malo poreklo grba) ili je došlo (kod koga?) do permutacije odbrane Herceg Novog (Blagota nešto promrljao u kritičnom trenutku pominjanja tog detalja - youtub) sa odbranom Novog Grada (Lika - Voj.krajna)... / ...za sada znamo da ste ti i Dragan prvi provalili postojanje nejasnoća: ti detektovala nejasnoću godina, a Dragan čudnost povezivosti žumberačkog grba sa Banjanskim Erakovićima. / ...sad ući u trag porekla štampane nalepnice, možda?

— Aleksandra: verovao ili ne bice mi poslastica da sedim u Hofburg biblioteci i vrshljam po toj JEDNOJ knjizi o senjskim uskocima a da ne pricham o arhirvu.

3. Иларион Руварац "Montenegrina - Прилошци историје Црне Горе", друго издање, Земун 1899.

Крајем октобра 2022. године, припремајући текст "Сви рани спомени имена Херак", први пут читах наведену Руварчеву књигу. Ненадано, открих да је и Руварац споменуо проблематику повезивања Његуша и Етиопије. Био је то, за мене, први траг после Благотиног говора и првa индиција да конструкција (или елементи конструкције?) о Хераку Н/негусу можда постоји не касније од краја 19. века.

147. - 149. стр.:

«Када су, дакле, Његуши већ у првој половини XV. века, као суседи Котору и Которској области, а подложници Ђурашевића, иначе и Црнојевића званих, отимали и заузимали земље од територије Которске и кад су пре 1437. враждевали с Ораховчанима и те се године мирили с њима пред Павлом Контареном, Млетачким кнезом у Котору; — како онда може стојати она С. Милутиновићем записана и М. Медаковићем и арх. Дучићем и Марком Драговићем прихваћена прича о досељењу некога Херака и некога Раича испод планине Његош зване у Херцеговини у Његушко поље, било то у другој половини XV. било у првој половини XVI. века, и да се племе њихово по тој планини прозвало Његош?

Још бих могао напоменути и нека места из Санудијевих летописа приопштених у Кукуљевићеву "Аркиву", књ. 5. и 6., а нарочито оно, где се помиње Conte Alexa Vayvoda de Negusi de Montenegro у 1503., али нећу и задржаћу та места за себе и за случај, ако би се и опет прохтело г. арх. Дучићу, да се брани или да нам разјашњава, зашто је он казао, да су се Петровићи доселили испод планине Његоша у првој половини XVI. века; и зашто он, који је првом издању своје »Црне Горе« писао лепо »Његуши«, у другом поправљеном издању пише племе »Његоши« на оба места (в. књ. III, 16. и 17.)?

А Ђорђе Поповић, који је по М. Медаковићу укратко извео и 1896. издао »Историју Црне Горе« — мислили он збиља, да сам сасвим заборавио на њ, и на ту његову »Историју« а наиме ону подужу ноту у тој историји на стр. 66.? Не, не, нисам заборавио и не смећем с ума речено у тој ноти, само ћу најпре да приметим да и Ђ. Поповић на стр. 84., што се Јерака и Раича тиче, трага за М. Медаковићем, и повторава оно што је о њима старац написао.

А нота Ђокина на стр. 66. гласи: "Кад је Скендер-бег Црнојевић пашовао у Скадру (1514.—1530.) ударио је султан Селим I. на Мисир и освојио га је. Зацело је у султановој војсци био и Скендер-бегов контигенат и у њему већина Хришћана, јер су тада под султановим заставама војевали и Хришћани поданици његови, а у оним крајевима тада је било мало Мусломана. И ту нам се чини, да су у Скендер-беговој војсци могли бити и војници од племена Његуша, па су освоивши Мисир и дошавши му на јужну границу могли чути, да још даље на југ има Хришћанска земља, која већ столећима од Мусломана брани крст и своју слободу. Нису ли могли ови Његуши и с њима остали крштени Зећани помислити, да је боље удружити се са тим Хришћанима против Мухамедоваца, него ли крв лити за утврђивање над собом власти својих диндушмана? Па није ли можно, да су ови Његуши из Мисира доспели у Хабеш, где данас цар носи титулу негус. Зар није могао који Његуш у Хабешу својим јунаштвом и уз потпору остале дружине попети се на царски престо? Нека се не узима ово као празна фантазија. Европа још мало зна Хабеш, али се толико зна, да у Хабешу мушки играју исто коло, које се на Цетињу игра. У Хабешу има више местних имена, која знаменито звоне на словенску; а у Хабешкој области Тигру има град Ариград. Није случајно да од Ариграда југозападно на 8-10 километара имa место Серби, а на југ од Ариграда у истом растојању место Негаше."

То, што се у тој примедби каже, не треба коментара, јер је јасно казано, што се хтело казати, а критици и онако нема места и не може бити места, кад се ту ниште не тврди, већ једна проста могућност за другом ниже — и ја бих волео, да добар иначе укус г. Ђ. Поповића није га тада оставио када је ту ноту написао; волео бих, да се могао савладати и одолети искушењу — и да није написао или, кад је већ написао, да јој није дао места у краткој »Историји Црне Горе«, већ да ју је турио у какав лист као нотицу. И најпосле: шта се нас Хабеш и у Хабешу онај »негус« тиче — кад и онако због Његуша Црногорских имамо пуну руку посла са нашинцима.»

4. Поред Душана Вукотића и Благоте Ераковића, тек однедавно (тачније од 10. марта 2023. године) сазнах да Херака Негуса користи и Ратко Церовић. Мада сам раније могао претпостављати, нисам имао конкретних доказа за тако нешто, осим што сам знао да Ратко спомиње на (једном месту) "Jерака Сефарда". Интересантно да Ратко, том приликом, износи још детаља о Хераку. Наиме, реч је о једном споменику за чију фотографију сам сазнао прво преко Александре Павлићевић Ераковић мислим негде око 2015. године. Ратко је једну те исту фотографију постављао у више наврата на свој фб-профил и својe фб-страницe.

a)

— Ratko Cerovic (1.IX 2022.): At the church of St.Matthew Vilusi (near Niksic) is a tombstone, which was estimated to be Jewish, on which are engraved with the cross and the Star of David. The monument was built before 1000 years and is quite perished . Considered to be a grave Herak Negus who is a participant in the Battle of Tudjemili near Bar at the time of the first South Slav state Doclea a present-day Montenegro. The descendants of his lineage are today's Orthodox surnames: Erakovic, dinasty Petrovic Njegos(Negus or Neguise), Popovic and Radonjic from Cetinje, Cerovic, Raickovic and Raicevic and only two families from Ljesanksa nahija. All these surnames are descendants of the tribes of Israel Gad. [У слободном преводу: "Код цркве Светог Матеја Вилуси (код Никшића) налази се надгробни споменик за који се процјењује да је јеврејски, на којем су уклесани крст и Давидова звијезда. Споменик је изграђен пре 1000 година и прилично је пропао. Сматра се гробом Херака Негуса који је учесник битке на Туђемилима код Бара у време прве јужнословенске државе Дукље на територији данашње Црне Горе. Потомци његове лозе су данашња православна презимена: Ераковић, династија Петровић Његош (Негуш или Негуше), Поповић и Радоњић са Цетиња, Церовић, Раичковић и Раичевић и само две породице из Љесаншке нахије. Сва ова презимена су потомци племена Израел Гад."]

— Muriel Truskolaski (3.IX 2022.): Strange grave: may be they are 2 husband and wife 1 Christian and the other Jew?? [превод: "Чудан гроб: можда су то 2 муж и жена 1 хришћанин а други Јеврејин??"]

— Ratko Cerovic (3.IX 2022.): "Muriel Truskolaski, Herak Negus was a Jew when he came to the territory of today's Montenegro, but he merged with the majority of the population and adopted Christianity, Orthodox Christianity, and took St. George as his patron, just like most Jews in Ethiopia" [превод: "Херак Негус је био Јеврејин када је дошао на територију данашње Црне Горе, али се стопио са већином становништва и примио хришћанство, православље, и узео Светог Ђорђа за свог заштитника, као и већина Јевреја у Етиопији"]

— Muriel Truskolaski (3.IX): Montenegro is full of rich treasures of monuments!😇 [превод: "Црна Гора је пуна богатог блага споменика!"]

— Stanjevic Dragica (5.IX 2022.): Ratko Cerovic , u Hercegovini ima spomenika sa Davidovom zvezdom. Bog je jedan za sve narode. Neki su pametniji, neki su zaostali u znanju.

— Ratko Cerovic: Herak Negus was a Jew when he came to the territory of today's Montenegro, but he merged with the majority of the population and adopted Christianity, Orthodox Christianity, and took St. George as his patron, just like most Jews in Ethiopia. [превод: "Херак Негус је био Јеврејин када је дошао на територију данашње Црне Горе, али се стопио са већином становништва и примио хришћанство, православље, и узео Светог Ђорђа за свог заштитника, као и већина Јевреја у Етиопији"]

б) Након што сам ову горњу фотографију ставио на Гуглов претраживач, како бих установио да ли се налази још негде на интернету, наилазим на страницу http://joz.rs/arhiva/zanim_en.html где пише:

"David's Star on a cross

This interesting item was sent to us by our reader Mr. Rajko Sredanovic. Puzzling grave with a cross and a David's Star engraved in it. Location where this photos were shot is graveyard near church of St.Mateja in Vilusi, Monte Negro (30 km from Niksic and 30 km from Trebinje.

We would be grateful if somebody who knows more about this would send us more info."

У преводу:

"Давидова звезда на крсту

Овај занимљив прилог нам је послао наш читалац господин Рајко Средановић. Загонетни гроб са угравираним крстом и Давидовом звездом. Локација на којој су ове фотографије снимљене је гробље код цркве Св. Матеје у Вилусима, Црна Гора (30 км од Никшића и 30 км од Требиња).

Били бисмо захвални ако би нам неко ко зна више о овоме послао више информација."

Са текстом су приложене две фотографије - једну сам већ ставио горе а друга је ова доле:

Колико видим на обе фотографије, настале су изгледа 20.VIII 2005. године. Да ли и колико је г. Рајко Средановић у контакту са г. Ратком Церовићем, а у вези Херака Н/негуса, остаје да се види...

в) Тек 16.III 2023., извршивши претрагу на Гуглу под "herak negus", открих следеће:

— https://www.linkedin.com/pulse/descendants-tribes-israel-gad-cerovic-ratko?articleId=7909294550386005917

Ratko Cerović (16. I 2016.):

"The descendants of the tribes of Israel GAD in Montenegro

The descendants of the tribes of Israel GAD who have crossed into Orthodox Christianity and Montenegro are: Surnames Petrovic Njegos, Popovic and Radonjic from Cetinje, Cerovic, Raickovic, Raicevic but only one of Katunska district, and all stem from today's surname or Erakovic of Herak Negus. Negus is a noun derived from the Ethiopian Semitic root ngś, meaning "to reign."!

Tribe When it goes down again in Africa, specifically in Ethiopia part remained there in Nigeria part remained in Nigeria and part of the north of Spain came over to Italy (Venice), and in Bosnia and Herzegovina, Tuzla but in Travnik on then went to Montenegro today's and this is a place where Banjani is part stayed there part went to danšnje Savnik a part of the Cetinje!"

— facebook-stranica "Etnoistorija Crne Gore, i drugo"

Ratko Cerovic (14.XI 2020.): Super a dinastija Petrović Njegoš (Ovo zadnje nastalo od Negus odnosno ispravnije Neguise) nisu ni Dukljani ni Rašani odnosno nisu ni Crnogorci ni Srbi nego Jevreji.Ovo je grob njihovog pretka Heraka Negusa koji je prvi došao u tadašnju Duklju.Grob se nalazi na Vilusima.Taj Herak je poslije Tudjemilske bitke primio hrišćanstvo.

— https://www.trazimo.info/poreklo-prezimena-zelenovic/

Ratko Cerovic (14.III 2022.): Ovako rodjaci,da vas upoznam sa pravom i zaboravljenom istorijom, posto znate da ste od Cerovica sto mi je drago ali niste znali da smo mi Cerovici kao i Kosorici… u stvari od Eraka i Raiča tacnije od Eraka od koga su danasnji Erakovići / Iz Banjana,Petrovic Njegos,Popovic i Radonjic sa Cetinja jos a njihov djed je Herak Negus,porijeklo njihovog djeda je jevrejsko i to iz Etiopije,oni su dosli preko Egipta na Siciliju,onda u Veneciju pa tek u Bosnu u okolinu Travnika pa krenuli za danasnje Drobljake.Samo prezime Negus ili pravilnije Neguise je vladar u prevodu i carska titula je u Etiopiji.Od tog prezimena je nastalo Njegos. Inace grob Heraka Negusa je na Vilusima kod Niksica.On je presao u pravoslavlje i uzeo za zastitnika Sv.Djordja kao i vecija Etiopskih jevreja kao i sama drzava Etiopija.Sahranjen je sa Krstom a u sredini je Davidova zvijezda.Vladika Petar II Petrovic Njegos he znao svoje porijeklo pa je pišući najvece svjetsko djelo Lucu Mikrokozma napisao utkajuci jevrejsku Kabalu (Zohar ili Luča je svjetlo)Ovaj podatak je prvo iznjela Srpska filosofkinja Anica Savic Rebac a u skorije vrijeme i Gerhsom Sholem poznati Izraelski istoricar i poznavalac Kabale.

Мислим да се већ могу назрети контуре већ уобличене форме ове "керигме" о Хераку Негусу и да је горе (делимично) наведени говор г. Благоте Ераковића њен саставни део...

V - СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА (1791. — 1847.)

На https://herak-erakovic-herakovic-erak.blogspot.com/2022/07/39.html и https://herak-erakovic-herakovic-erak.blogspot.com/2022/11/57.html већ сам нагласио да ми се испрва "Херач(а)" учинила чудним именовањем Херцеговине, али сам то (у почетку) приписао тиме да су можда и други стари писци Херцеговину тако називали (Сарајлија га је тако некако навео у реченици да сам помислио да је Херач(a) назив који је већ устаљен за Херцеговину, као да се ради о уобичајности, о добро познатом синониму), па сам помислио да је можда реч о групацији оних историчара који су били блиски црногорском Двору и који су предање о Хераку и Рајичу користили у евентуално пропагандне сврхе. Ствар се унеколико променила када сам на интернету сазнао да постоји Сарајлијина песма "Два Херака" и тада ми се створило предубеђење да је Сарајлија из неког мистериозног разлога чешће експериментисао са именом Херак него што сам мислио. Због чега је Сарајлији име "Херак" толико било значајно да га је морао користити у роматичарско-уметничке (можда и митолошке) сврхе? Зашто је толико био близак имену Херак? Остаје да се види да ли су ово сви примери (које ћу овде изнети), или их у Сарајлијиној заоставштини има још...

1. Сима Милутиновић Сарајлија "Исторія Церне Горе одъ искона до новіега времена", Београд 1835. (преузето са https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/sarajlija-istorija_crne_gore_c.html)

«Данило је рођен у Његушима (црногорско село испод Ловћена планине а изнад Котора) у братству Херачком или Хераковићима, који су се ту населили послије заузећа Херача (Херцеговине) од стране Турака. Они су тамо боравили под планином која се зове Његош. Не могавши трпјети турски јарам и подносити варварски бич, они побјегну у Црну Гору, и у велику се пустињу и шуму тада у једно пољице завуку и населе, и то насеље назову по имену своје планине - Његош, или Његош, и Његуш по данашњему Предање казује да су се од два рођена брата - Раича и Херака - сви данашњи Његуши намножили, тј. Раићевићи и Хераковићи.»

2. Јован Ердељановић "Стара Црна Гора", Београд 1926., стр. 413.

«О пореклу ова два браства писано је до сада врло много, те ће бити потребно, да најпре размотримо, шта је у главном речено.

Сима Милутиновић вели за владику Данила, да је "рођенъ у Нѣгушe.... одъ братствa Херачкога или Хераковићахъ, кои су се ту населили по узећу Херачe (Херцеговине) Турцыма; они су тамо подъ горомъ Негошъ званномъ пребывали, ема нехотећи Турскiй ярамъ носити, и варварскiй бычъ терпѣти, побѣгну у Церну-гору, и у велику се пустиню и шуму, тадъ у польицу ономе бывшу завуку, и населе, кое населенie назову по имену оне свое горе Нѣгошъ или Негошъ, и Нѣгушъ по данашнѣму. Увѣрава се да су cе одъ рођена два брата, од Раича и Херака, сви данашныи Нѣгуши натрагали, Раичевићи и Хераковићи" [фуснота 1 - Исторiя, 28.].»

3. "Rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika" (JAZU, obrađuje: P. Budmani, 3. deo "đavo - isprekrajati" (Zagreb, 1887-1891. god.), str. 591. (ради прецизности акцената и графичких облика појединих слова видети изворни текст).

Интересантан је критички коментар (вероватно приређивача П. Будманија?) на Милутиновићеву реч "хераштво".

«HERAČINA, m. (augm. Herak) muški nadimak u Crnoj Gori. Od istoga Petra Mrkaića Heračine iz Petrovićah. S. Milutinović u Pjev. crn. 233b. — U istoga pisca znači i: veliki junak (ženskoga je roda), vidi herak na kraju. Jedinstvena je to heračina, i koliko junačina to više je mudračina. 326a.

HERAK, m. ime muško. — Od prije našega vremena, a između rječnika u Vukovu. Herakъ. S. Novaković, pom. 110. Ni hvali Heraka ni kudi Petaka, oba su brata jednaka. Nar. posl. vuk. 225. — I kao prezime u naše vrijeme. Herak, Šem. prav. 1878. 82. — I kao nadimak u Dubrovniku. P. Budmani. — Jedan pisac našega vremena daje ovoj riječi znače[nj]e: junak, va[lj]a da po grč. ήρως i lat. heros (vidi i heračina i heraštvo). Dva heraka. S. Milutinović u Pjev. crn. 6a.

[...]

HERAŠTVO, n. junaštvo(?), vidi herak na kraju. — U pjesmi crnogorskoj našega vremena. Mili bože, čuda i zlame[nj]a! sastaše se dvije mejdan[dž]ije; što imaše kod sebe oružja, što imaše sve su izlomili... pa sjedoše ter otpočinuše. kad junaci počinuše trudni, pak od zem[lj]e obadva skočiše, ruke šire, i lica se [lj]ube, i sad sjede, ladno piju vino, to je bogme veliko čudestvo, il' čudestvo ili je heraštvo. Pjev. crn. 7b. — Neće biti ni čudestvo ni heraštvo narodne riječi: va[lj]a da ih je umetnuo sam pisac (S. Milutinović, vidi kod herak) koji je naštampao pjesmu.»

4.

a) http://guslarskepesme.com/component/option,com_mtree/task,viewlink/link_id,5/Itemid,99999999/, https://sr.wikisource.org/sr-ec/%D0%94%D0%B2%D0%B0_%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B0

Simeun Milutinović Sarajlija

005. Два Херака

1. Кад је Мостар куга поморила,

2. уморила и старо и младо,

3. раздвојила и мило и драго,

4. у Мостару нико не остаде,

5. него само удовица Мара

6. и у Маре два нејака сина,

7. лијепо им име изабрала:

8. једном Милош, а другом Милинко.

9. Ранила их тугом и невољом,

10. све преслицом и куђељом туђом,

11. пак удрише хрђаве године:

12. ока вина по жут цекин била,

13. ока брашна по два гроша здрава.

14. Већ их мајка чим хранити нејма,

15. а жао јој дјецу изгубити,

16. кад се јадна на невољи нађе,

17. па Милоша цару даровала,

18. а Милинка од Беча ћесару.

19. То вријеме за дуго не било,

20. мало вриме, двадесет годинах,

21. ал' зарати царе и ћесаре,

22. те су двије силне војске дигли:

23. пред својом је сам Отмâновићу,

24. а пред другом од Беча ћесаре.

25. Дви' се силне војске састадоше,

26. табор чине једна према другој

27. те чекају да с' ударе војске,

28. ал' из војске излази ћесарске

29. добар јунак, и на мејдан зове.

30. Млоги њему Турци излажаху

31. и свакога јунак посијече.

32. То је цару љуто жао било

33. што учини каур мејданџија –

34. од војске му посијече главе,

35. па пуштао по војсци телала:

36. „Није л' мајка родила јунака

37. да изгуби силна каурина

38. што м' исиче најбоље јунаке,

39. у њих сам се највише уздао;

40. честита ћу њега учинити!“

41. Ко чујаше, не чуо се чини,

42. ко виђаше, преда се гледаше

43. како трава расте на огојке,

44. к'о бијеле у ђевице дојке,

45. ал' не гледа дијете Милошу,

46. него цару 'вако говораше:

47. „Ја ћу поћи, мој милосни цару,

48. те ћу посјећ', царе, мејданџију

49. што је теби Турке изгубио

50. по избору ђе је јунак бољи,

51. несумањкај што си обећао!“

52. Тако њему царе бесједио:

53. „Ајде, Миле, моје дите драго,

54. изгуби га па не мисли храном,

55. ти не мисли храном ни господством!“

56. Оде Милош на мејдан кауру,

57. састаше се, брате, на мејдану,

58. састаше се два добра јунака:

59. руке шире у лица се љубе,

60. један другом живот опростио,

61. пак одскочи један од другога,

62. на бојна се копља ударише,

63. оба бојна копја саломише, –

64. један другом одољет не море,

65. па бацише у травицу копља,

66. за бритке се сабје прифатише

67. те се гоне сабљам' по мејдану.

68. Обје бритке сабје саломише –

69. један другом ране не зададе,

70. бацише их у зелену траву

71. па сподбише перне буздоване,

72. буздованим' изломише дршке –

73. бацише их у зелену траву,

74. сад осташе оба без оружја:

75. од добријех коњâ одсједоше

76. на прси се они ударише;

77. колико се лахко састадоше

78. ломе им се токе на прсима,

79. полијеће иза капе перје,

80. отпадају копче са чакширах

81. од велика зора јуначкога.

82. Носише се од јутра до подне,

83. један другом одољет не море,

84. оба, брате, крви запјенила

85. од грднога труда и умора,

86. пак одскочи један од другога,

87. те сједоше починут јунаци,

88. ма говори дијете Милошу:

89. „Млад делија, ако знаш за бога,

90. кажи ми се ко си и окле си,

91. кога ли си рода јуначкога,

92. нека знадем од ког ћ' умријети?“

93. Ал' делија њему бесједила:

94. „Кад ме питаш казаћу ти право:

95. ја сам Србин од Херцеговине,

96. из Мостара бијелога града,

97. а на дому нејмадем никога

98. до старице остарале мајке

99. и Милоша брата јединога

100. и њег' мајка цару даровала,

101. мене, брате, од Беча ћесару,

102. кад су биле хрђаве године

103. те нас није хранит могла мајка!“

104. Кад то чуо дијете Милошу

105. скочи с' брате од земље на горе:

106. „А ти ли си, мој брате Милинко!

107. Ево теби твог брата Милоша!“

108. Руке шире, у лица се љубе,

109. а питају за јуначко здравље,

110. ал' Милинко бесједи Милошу:

111. „Је л' нам, брате, у животу мајка?“

112. „Богме јоште, мој милосни брате,

113. скоро сам ја мајку походио

114. кад сам цару на војску пошао.“

115. Стадоше се браћа разговарат:

116. „Сад што ћемо, брате, од живота

117. кад је нама бог и срећа дала

118. на мејдану те не изгинусмо?

119. које бисмо добро учинили,

120. наком себе спомен оставили?“

121. Ал' Милинко Милу бесједио:

122. „Лахко, брате, врло добро моје!

123. Иди проси у Отмановића,

124. ти у цара испросити мореш,

125. а ја идем у мога ћесара,

126. међу собом вјеру да уфате,

127. тврда мира за њина живота,

128. да не гину на правди јунаци

129. и рођена на мејдану браћа;

130. да не плачу мајке и љубовце,

131. ни сестрице без браће остају.

132. То је, брате, нама задужбина,

133. а и спомен доклен је свијета

134. и доклен је цара и ћесара“.

135. А то гледа царе и ћесаре

136. и њихове двије силне војске

137. те се чуде и 'вако говоре:

138. „Мили боже чуда и зламења,

139. које није нигда било прије!

140. Састаше се двије мејданџије:

141. што имаше код себе оружја,

142. што имаше све су изломили,

143. па јунаци с' на прси удрише,

144. носише се од јутра до подне,

145. један другом одољет не море,

146. па сједоше тер одпочинуше;

147. кад јунаци починуше трудни,

148. пак од земље обадва скочише

149. руке шире у лица се љубе,

150. па сад сједе, ладно пију вино!

151. То је, богме, велико чудество,

152. ил' чудество или је хераштво.“

153. Ал' се отле браћа растадоше:

154. оде Милош у Отмановића,

155. а Милинко у свога ћесара,

156. међу њима вјеру уфатише

157. да ниј' нигда рата међу њима,

158. док су, брате, оба цара жива

159. и обадва брата мејданџије.

160. Мило било цару и ћесару

161. ђе се они оба погодише,

162. без икаква боја жестокога

163. и рођена ђе с' нађоше браћа

164. те два цара они помирише.

165. Кад се саста царе и ћесаре

166. осташе се они разговарат:

167. „Сад шта ћемо с ова оба брата?“

168. А и браћу преда се дозивљу,

169. милостиви ћесар бесједио:

170. „Шта просите, наша дјецо драга?

171. Ако ћете са мном оба поћи –

172. даћу вама благо и господство“.

173. Ал' им вели Отмановић царе:

174. „Шта просите, наша дјецо драга?

175. Ако ћете са мном оба поћи –

176. ево вама блага и господства,

177. а и земље колико ви драго.“

178. Оба им се славно преклонише

179. и једнако оба бесједише:

180. „Фала вама, оба цара наша,

181. фала вама, но фала и богу

182. кад се браћа родна састадосмо

183. на мејдану по дугу земану.

184. ми у васке ништа не желимо,

185. већ идемо својој старој мајци

186. походит је и овеселити,

187. да нас мајка стара не проклиње.“

188. Кад то чуо милосни ћесаре

189. овако је цару бесједио:

190. „Сад одоше оба с тобом, царе,

191. ти дај земљу, ја им дајем благо –

192. нек се знаде кога су служили.“

193. Цар Милошу Мостар потписао,

194. а Милинку Фочу даровао,

195. па ћесар им даровао благо,

196. свакојако и без броја свега,

197. кано ћесар и јуначка мајка.

198. Здраво браћа у Мостар дођоше,

199. они нашли у животу мајку,

200. тер их, брате, грли и целива

201. и миломе богу зафаљива

202. кад је она дјецу саставила

203. и ту своју жељу испунила;

204. пак обадва сина оженила:

205. Милоша је Мостарком женила,

206. од јуначког рода и племена,

207. а Милинка Фочанком дјевојком,

208. но и њега од рода доброга.

209. Диван пород синци изродили,

210. и данас га има по свијету:

211. од Милоша Милорадовићи,

212. од Милинка Владислављевићи,

213. тер се они славе по свијету

214. и поносе родом и јунаштвом:

215. е такви се хиљадили Срби!

© 2009 Гусларске песме

Каталог

Милутиновић

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]

Извор: "Градови у хришћанској и муслиманској усменој епици"

Песме

Број песама у овој збирци је 175.

001. Чувај се, радуј се 002. Дика је врлости мазда 003. Умјет', имјет' 004. Свјер 005. Два Херака 006. Турство 007. Јакшићи 008. Царев – Лаз (крчевина царева) 009. Све–ослобод 010. Три сужња 011. Ћуприлић 012. Освета Кчева 013. Ченгијћ Синан-бег 014. Боговање 015. Освета Црне Горе 016. Зулум без Баја 017. Конац турском харачу у Пипере 018. О српскоме патријарху 019. Слом Татарах 020. Харачлија Црногорац 021. Пастири 022. Три Вука 023. О зидању Никшића 024. Балетићи 025. Црмничани 026. Тко је јунак 027. О Медуну граду 028. Хрђак ал' јунак 029. Није боја без Баја 030. Ненадна освета 031. Комнен 032. Секула 033. Свој освој 034. Мијат 035. Маркова слава 036. Свакојако бољи Марко 037. Мина и Марко 038. Туркиња што воли 039. Радул-бег 040. Вишњић Јован 041. Превршавац 042. Бошковић 043. Опет Бошковић 044. Смрт Алије 045. Пандури 046. Опет Чевљани 047. Загарчани 048. Бој Црногорацах с Французима у Боки 049. Кучи 050. Пипери 051. Калуђер и Арап 052. Турци за козе 053. Цеклињанин 054. Алајбеговић 055. Нова пјесна црногорска о во... 056. Мали Радојица 057. Вот вигода 058. Завојевање Крима 059. Моба Копчићева 061. Нова црногорска пјесна 062. Буна босансије Турака прот... 063. Посљедци јунаштва 064. Паденије Млетака 065. Нерођен делија 066. Два калуђера 067. Зарок 068. Марко у тавници татарској 069. Чије је царство 070. Црнојевић 071. Милост материна 072. Што је Грујо 073. Марко Краљевић 074. Деспот Ђуро 075. Какав је Раде 076. Грујице посестрима 077. Златна свирала 078. Марко у ропству сарајевском 079. Опет Секул и Герзелез 080. Невјеран јатак 081. Ибрахим и Марко 082. Зулум удбињски 083. Укор Кчевке 084. Вјерни сан 085. Брђани 086. До три харамбаше 087. Бајова свадба 088. Дјевојча хитрост 089. Несрећа хајдучка 090. Пипер 091. Марко и Филип 092. Зујо и Вујо 093. Свадба и кавга 094. Опет Марко и Филип 095. Дворба Јакшића 096. Узајамно ропство 097. Поп пашин зет 098. Несветковање 099. Царев серашћил 100. Пропаст Кладуше 101. Капетан Јакша 102. Чета морачка 103. Смрт Мијата 104. Смрт Змај-Огњана Вука 105. Анђелијћ Вук 106. Дуждева свадба 107. Бег Љубовић 108. Хајдучка правда 109. Опет Страхиња 110. Драгиша 111. Марко и цар 112. Рајко 113. Маркић 114. Смиљанић 115. Хајдуци 116. Опет Смиљанић 117. Турчин - чоек 118. Пустахија Лука 119. Маркова женидба 120. Жеравица Видо 121. Смрт Маркова 122. Женидба Огњан - Вука 123. Оклада 124. Вишестручни мејдан 125. Два брата 126. Старац Ћејфан 127. Освета 128. Пошто је ћеиф 129. Витковићи 130. Непољуб 131. Џидић Аган 132. Лазар Пециреп 133. Опет Пециреп 134. Бој Ровчанах за Морачу 135. Погиб Ровчанах 136. Бој Бушатлије с царем 137. Бој Бушатлије с царем 138. О турском цару 139. Пејо Никчевић 140. Црногорац 141. Четски зајам 142. Симо Радуловић 143. Црногорка 144. Бајо Пивљанин 145. Хавалац 146. Цуце 147. Момчила смерт 148. Герзелез 149. Откуд је Герзелез 150. Бошњак 151. Страиња 152. Змај-Огњен Вук 153. Марков лов 154. Муке за вјеру 155. Корјенић 156. О смрти младог цар-Уроша 157. Мостарац 158. Млогостручна невјера 159. Цар и Секула 160. Царска ријеч 161. Соперник Бушатлије 162. Брђани 163. Бјелопавлићи 164. Колашинци 165. Морски бој Русах с Турцима 166. О узећу Озије 167. Иво Подгорица 168. Бој у Мартиниће Црногораца... 169. Предраго је прескупо 170. На Крусе 171. Пипери 172. Бјелице 173. Кавајка 174. Ускоци 175. Злосретност

б) http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D0%B4%D0%B2%D0%B0_%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B0

«Два Херака је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Опис

Пјесма говори о два брата који су стицајем околности завршили један у турској а други у аустријској војсци. Пред битку долази до двобоја између њих у којему никако један не може да надјача другога и побједи. Онда схвате да су у ствари браћа и прекидају борбу. Када су то видјели аустријски и турски цар, одлуче да прекину рат и пошаљу браћу кући у Мостар. Пјесма затим наводи да су од Милоша постали Милорадовићи (од Мостара) а од Милинка Владисављевићи (од Фоче (Србиње)).»