58

Zvanična nauka o poreklu i značenju imena Herak

Mada sam poslednjih godina pokušavao ustanoviti koji je stav onoga što se (još uvek) naziva zvanična nauka po pitanju porekla, rasprostranjenosti i značenja imena Herak, to do danas nisam uspeo u potpunosti. Sakupio sam stavove (pretpostavke, zaključke) nekoliko naučnika/istraživača do kojih sam, za sada, uspeo doći i oni su sledeći:

1. Милица Грковић "Речник личних имена код Срба", Београд 1977.; уредници: Ђорђе Трифуновић и Бранка Тасић; издавач: "Вук Караџић", Београд

91. str.:

«Ерак, исто име као Херак само је нестало иницијално х * ОП; (14), (34), (43), (56).»

203. str.:

«Херак, може бити од грч. ήρως, лат. heros – јунак * ОБ. 68; СП. 110; АС. 358; ЗН. III, 447; КПБ. 35; МСС. 166; ПК. 447; ВР.»

«Херко, изведено од Хер(а)+ко * СП. 110.»

«Херша, изведено од Хер(а)+ша * ОБ. 226.»

«Хорак, варијанта имена Херак * ОБ. 167.»

2. Prof. dr Snežana Vukadinović "Duh antičkog Herakla u ciklusu epskih pesama o Marku Kraljeviću" (na Internacionalnoj konferenciji Društva za klasične studije FIEC 2009 u Berlinu ovaj rad izložen je na engleskom jeziku pod naslovom An ancient Herakles spirit within thes series of epic poems upon Marko Kreljević, Knjiga rezimea, Berlin 2009, 206.), u „Истраживања“ 21, главни уредник др Дејан Микавица, Нови Сад 2010, стр. 65-71.; https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2010/0350-2112

68-69. str.:

«Lična imena heroja i njihov značaj uvek su bili od osobite važnosti za istraživanje. Može se smatrati da tradicionalnom pesničkom obrascu pripadaju imena lica starinskog oblika [fusnota 22 - Posesivno indoiranska složenica Sušravas- = grčki ko je na drobrom glasu" ili "koji vodi narod"]. Pri izboru imena deteta bila su bitna dva činioca: a) ime treba da predviđa šta će dete biti i da ga moralno obaveže da to postane i b) ime treba da dete poveže sa rodom podsećajući na ime oca, odnosno na ime majke [f. 23 - Olga Frejdenberg, Mit i antička književnost, prevela sa ruskog Radmila Mečanin, Nolit, Beograd 1986, 148.]. Heraklovo ime je složenica. U njemu je sadržano ime vrhovnog ženskog božanstva, Hera = *yera - "lepo godišnje doba" > proleće ili leto i *klewos - "slava", označava vrhunski cilj života, što je osnovni ideal i vrednost junaka aristrokratske kuće. Ako bismo posmatrali samo imena Herakla i Ifikla, Ἰφικλῆς - Ifikle - ime je nastalo od epskog adverba ιφι - snažan, i imenice klewos - slava. Iz ovoga zaključujemo da zajednički imenitelj nomena određuje i njihovo kraljevsko poreklo. Da je ime Hera-Herakle očuvano i do danas kod Srba, dokazuje kognomen Heraković. Porodica sa ovim prezimenom nastanjena je u Novom Sadu, opština Telep.»

3. Академик Александар Лома "Матаруге као ономастички проблем" («*Чланак је настао у склопу рада на пројекту „Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика“ финансираног под бројем 178007 од стране надлежног Министарства за науку Републике Србије.»); https://www.poreklo.rs/2020/04/06/mataruge-kao-onomasticki-problem/

Антропономастичка евиденција:

«Ни у једну од ове две групе [misli se na grupu slovenskih imena i na grupu kalendarskih imena - hijerakul] не сврставају се Букур (румунско или албанско), Оливер (романско)[39] и Херак (неизвесног постања),[40] али сва три припадају оновременом српском именослову.»

«Све у свему, кад се без предубеђења погледају историјска сведочанства о Матаругама нема ничег што би их издвајало из корпуса позносредњовековног влашког становништва, насталог мешањем полуномадских сточара румунског језика са Словенима, које је у тренутку када се јавља у писаним изворима већ увелико било славизирано да би се у коначном исходу инкорпорирало у модерне јужнословенске нације (српску, хрватску, бугарску, македонску), тј. могли бисмо Матаруге посматрати из исте перспективе као, рецимо, Дробњаке или Бањане, да није двеју ствари: предања у којима се они јављају као легендарни прастановници појединих области и њиховог племенског имена, које се сматра несловенским.»

Fusnote:

«[39] Није календарско; в. Пешикан 1984: 136.

[40] У рано турско доба највише је било распрострањено у хумским и суседним староцрногорским зонама (Пешикан 1984: 144). Најпре надимак по пореклу као (Х)еро ‘Херцеговац’.

[41] Под претпоставком да иза читања Богута 1477. и Богут 1485. стоји исто име. И Пешикан/Бојанић 1992: 66 се између могућих читања Богут, Богута, Богота, негде и Богета одлучују за ово.»

4. Александар Бачко "Малешевци (род који слави св. Игњатија)", Београд 2007., Зборник за српску етнографију и историју, књ. 1, издавач: Удружење грађана "Српски деспот"

33-34. стр.:

«Релативно су ретка и хришћанска лична имена међу Малешевцима у овом периоду. Међу њима бисмо могли издвојити 1477. године, у поменутом "џемату Радана сина Новака" са седиштима у Малини и Скроботном, следећа лична имена: Иваниш, Херак, Томаш, Ђурица, Ниноје, Димитар (отац Радоње), Дејан и Степан. Остали, већи део имена у овој заједници готово је искључиво био словенског порекла [61].»

5. (Petar Skok) Dr Špiro Kulišić "O etnogenezi Crnogoraca (o nekim proučavanjima etnogeneze crnogorskog naroda)", Titograd 1980., izdavač: "Pobjeda"; https://www.montenegrina.net/pages/pages1/antropologija/o_etnogenezi_crnogoraca.htm

«Zanimljivo je da se u spomenutom defteru (1468/9), "zbog globalnog registriranja, ne spominju veliki džemati", iako su oni postojali - kako misli Nedim Filipović - kao "društveno-ekonomski oblici organizacije vlaha" [f.73 - N. Filipović "Vlasi i uspostava timarskog sistema u Hercegovini", God. ANU BiH, Sarajevo 1974., XII, 132. str.]. Međutim, ne vidi se kakva je bila ta organizacija, dok iz deftera skopskog krajišta, od 1455. godine, doznajemo da su starješine, odnosno ratnici vilajeta Nikšića dobijali timare. Filipović pretpostavlja da su u toj grupi od 8 timara možda svi timarnici bili "vlasi" (po njegovom pisanju). Među njima Stepan, sin Nikšića, i Herak sin Vladice sigurno su "vlasi", zaključuje Filipović [f.74 - navedeno delo, 135. str.], ali mora se naglasiti da su ovi Vlasi već poslovenjeni , sa vlaškim tragom u formaciji imena Herak, prema Skokovoj analizi vlaških imena.»

6. (Bogumil Hrabak) Veselin Konjević "Herak Vraneš - rodonačelnik plemena Vraneši", www.maticacrnogorska.me (MATICA, broj 64, zima 2015.; 313 - 348. str.); http://www.maticacrnogorska.me/files/64/14%20veselin%20konjevic.pdf

Porijeklo Heraka Vraneša: 336. str.:

«Bogumil Hrabak kaže da Herak Vraneš „nije spadao u vlastelu ranije države, čak nema vesti da je bio pripadnik porodice koja bi u nekoj uglednoj vlaškoj skupini izbacivala rukovodeće ljude... biće da je rodom vlah iz dublje Hercegovine, pošto se Vraneši kao rod ne javljaju bliže Dubrovniku“. Hrabak dodaje da je ime Herak „tipično vlaško“ [f. 46 - B. Hrabak Herak Vraneš, Godišnjak Istorijskog društva Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1955., 60-61. str.].»

7. Др Богумил Храбак "Власи старинци и досељеници у поречју Западне Мораве (до 1570. године)", Зборник Народног музеја у Чачку, 1990., бр. 20, 5-46. стр.; https://archive.org/stream/VlasiStarinciIDoseljeniciUPorecjuZapadneMorave/BogumilHrabak-VlasiStarinciIDoseljeniciUPorecjuZapadneMoravedo1570.godine_djvu.txt, https://archive.org/details/VlasiStarinciIDoseljeniciUPorecjuZapadneMorave

11. str.:

«Совјетcки историчар Е. М. Наумов, који је доста писао о средњeвековној Србији, пошао је од четири групе имена — cловенска (српска), романско-влашка, српско-влашка и хришћанска. Календарска имена укључивала су девет или 10—11 имена и за носиоце тих имена Наумов је држао да су Власи — Романи. [...] Према Наумову, постојала је и категорија српско-влашких имена, њих чак 51, где су имена могла имати и српску форму, али су на другим местима тим истим именима називани Власи, за које се може закључити да су били Романи.»

23. str.:

«Уопште, у Србији има имeна којих је чешће било у првој половини XV века (чему сведочи дубровачка грађа). Чест је влашки наставак -оје, на пример: Вукоје, Чичоје, Рахоје, Староје, Бахоје, Дадоје, Цветоје, Витоје, Плехоје, Влахоје, Тухоје. Иаставак -л је углавном прешао у -о (Примио, Румио, Радмио). Суфикс -в се често јавља као -л (Бојисал, Берисал, Прибисал, Радосал, Добросал, Строисал, итд). Типично влашко -ул се јавља (Братул, Чучул, Токул, Богул, Данчул). Честа су и имена на -ил (Прибил, Хатил, Бранил, Бачил), Можда су најчешћа имена са наставком -ан, такође романским (Гојан, Ђуран, Рајан, Вукман, Руман, Рудан, Врђан, Вуксан, Витан, Ђурман, Доброљан, Гуман, Роман, Миоман, Ђуркан, Костан, Крајан, Дејан, Дајан, Думан, Хрељан, Суљан, Смољан, Џеван, Пилан, Жужан, Мрђан, Рајан, итд). Исте су категорије имена са наставцима -ун, -ин, -ен (Бојун, Богун, Радун, Страчин, Бугашин, Барин, Боин, Цурин, Вучерин, Биладин, Кајчин, Ћипрен, итд). Ту спадају и имена на -уш, -иш, -аш (Ђураш, Мируш, Богуш, Брануш, Кутиш, Паскаш, итд), имена на -ак- -ац, -оч, -ач (Херак, врло чест; Рахац, Бунац, Грубач, Миоч, Виоч). Романcки је и наставак -та (Малета, Дулета, Богута, Болета, Огута, итд). Романски изговор је cкратио имена са -ђ, -ћ (Влађ). Низ других имена нису словенска (Букара, Патор, Баглав, Ргуд, Мрчо, Руше, Хрње, Дугно, Нуша, Мештер, Крђа, Прхут, итд).»

29. str.:

«Нахија ужичка показује исту ситуацију (II, 438-476) показује исту ситуацију. Ту је код сељана број српско-влашких имена нешто већи. Има их и код примићура (Рахац Николин, Радул Влатков, кнез Херак, Иваниш Михаилов, кнез Вукас Вукачов, Басара Тохољов, Добрун Раденков, Радман Милишев, Радул Констадинов, Дојчин Радичев, Вукман Хераков, Радул Радојев, Хрељина Радосавов).»

30. str.:

«Примићур Вучихна Каранов имао је српско-влашко име, као и кнежева браћа Комнен и Русмир. Тих имена било је и код осталих влаха (Оливер, Брајан, Вујаш, Јогњен, Милак, Мерачин, Мирчина, Вучерин, Русмир, Вучихна, Вукојин, Павун, Вукша, Рахач, Херак, Хрсља, Радул, Драгул, Радашин, Петрашин, Пударин, Грубач, Лукач, Браниш, Манул, Нукун, Чабрина, Брајчин, Миок, Мргаш, Љубач, Јанча). Та имена чине преко 16 % упиcаних мушких имена. На Херцеговину подсећају Иваниш, Томаш, Смољан.»

8. Митар Пешикан "Зетско-хумско-рашка имена на почетку турског доба", издавач: Српска академија наука и уметности; Одељење језика и књижевности, Одбор за ономастику, Ономатолошки прилози, књ. III, IV, V; «Рад је написан у Институту за српскохрватски језик 1981 - 1984. године, а објављен је у три дела, у Ономатолошким прилозима III, стр. 1-120 (то су истовремено и странице монографије), IV, стр. 1-136 (стр. 121-256 монографије) и V, стр. 1-182 (стр. 257-438 монографије), с тим што се у ограниченом тиражу повезује као књига.»

194. страна монографије и 74. страна "Ономатолошких прилога" књ. IV: Дурмиторски крај:

«За дурмиторски крај карактеристичан је изванредно висок удео имена од словенских основа: у Дробњацима око 85%, слично у Морачи око 84%, а у Пиви рекордан удео, око 91%. Ово свакако сведочи да је процес славизације Влаха у овим крајевима био већ потпуно завршен, иако се по традицији чувају нека маркантна балканска имена, као Оприша, Херак, Штиљан, Копил (очинство).»

_________________________________________

Ovo bi trebalo da je neka vrsta nastavka teorija i mišljenja sa https://herak-erakovic-herakovic-erak.blogspot.com/2022/06/24.html:

Pitanje je kako tumačiti ove podatke.

Milica Grković je bila uzdržana i sa pretpostavkom da je ime grčkog porekla, tačnije od grčke reči "heros". Profesorka Vukadinović je (za razliku od Grkovićeve) eksplicitna u tvrdnji da ime Herak potiče od mitskih imena Heraklo i Hera. Primećujem da profesorka, vodeći se klasičnim tumačenjem postanka imena Heraklo (i pritom ističući i neke, pretpostavljam, feminističke elemente), ne navodi i neka drugačija tumačenja kao na primer kod Kuka (A.B. Cook "Zeus. A Study in Ancient Religion", Cambridge, I-III, 1914–40., III, str.1025-1065.), ali i neke titularne nazive iz mikenskog doba (navodi ih Emil Benvenist), mada je spomenula kraljevsko poreklo. Od akademika Lome sam ovde, moram priznati, očekivao više, s obzirom na fantastično baratanje etimologijom i na njegova zanimljiva tumačenja koja često razotkrivaju neke nedoumice i misterije iz balkanskih istorija. Donekle je dvosmislena njegova rečenica "Најпре надимак по пореклу као (Х)еро ‘Херцеговац’" jer nije mi jasno da li je ime Herak direktno povezao sa nadimkom "Hera" (od Hercegovac) ili je mislio na to da je proces nastajanja imena Herak sličan procesu nastanka nadimka (H)ero? U prvom slučaju, Lomina tvrdnja bi bila pogrešna s obzirom na istorijsko svedočanstvo balkanskog imena Herak (za sada, koliko znam, najstariji podatak je o Heraku Miloševiću s kraja XIV veka) koje je zabeleženo pre ustaljivanja imena Hercegovine (pretpostavljam druga polovina XV veka ili kasnije) bez obzira što je titula "herceg" cirkulisala i ranije. Na liniji da je nadimak možda osnova poreklu imena Herak nalazim za sada, osim kod g. Lome, na još dva mesta: 1. "Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika", JAZU, obrađuje P. Budmani, 3. deo (đavo - isperkrajati), Zagreb, 1887-1891.: 591.str.: «HERAK, m. ime muško. - [...] - I kao nadimak u Dubrovniku. P. Budmani. - [...]» i 2. https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1614.0: Онај с ону главу (7.XII 2019.): «Херак, Србљак, Тузлак, Бошњак... итд. топономоастика која ствара етнономастику па и стандардну (антроп)ономастику. Неко од негде. Херак с онога свијета. Пустио би Херак Турчина (Турка), ама неће Турак њег.». Uglavnom, izgleda da Loma ne smatra (odnosno navodi da nema jasnih dokaza, za sada) da je ime Herak čisto rumunsko, romansko ili albansko (jer pored njega navodi imena Bukur i Oliver) niti ga svrstava u slovensku kao ni u hrišćansku grupu imena. Zanimljivo da se Loma, navodeći Pešikanovo istraživanje rasprostranjenosti i zastupljenosti (i) imena Herak, ne osvrće na Pešikanovu tvrdnju da ime Herak spada u "markantna" balkanska imena - zajedno sa imenima Opriša, Štiljan i Kopil koja su, ako se ne varam, romanskog porekla. Interesantno da gos'n Bačko smatra da je ime Herak (za razliku od g. Lome) hrišćansko (kalendarsko) ali nisam siguran zbog čega, odnosno da li je ime bilo ustaljeno u vizantijskoj hrišćanskoj tradiciji (možda preko vizantijskih careva iz dinastije Heraklijanaca tj. Heraklejaca?) ili je pak slično korišćenju nekih starih helenskih imena (poput npr. Platon i drugih) koja su bila zastupljena među stanovništvom Vizantije i koja su bila trag starih mitoloških predstava (kasnije hrišćanizovanih)? Pomišljam, takođe, da je g. Bačko mogao pretpostavljati i grčku reč "hi(j)eros" (u značenju za sveto, svešteno, božansko) za osnovu imena Herak. U tom nekom smislu, trebalo bi videti da li ime Herak postoji u srednjevekovnim crkvenim spisima i van nemanjićke Srbije (ali i pre nje) odnosno unutar Vizantije. Što se tiče dr Hrabaka, izgleda da je on na tragu E.M. Naumova tj. na liniji njegove klasifikacije srednjevekovnih imena Srbije. Hrabak na više mesta svrstava ime Herak u grupu srpsko-vlaških imena, odnosno ne smatra ga ni slovenskim, ni čisto romanskim, niti kalendarskim (hrišćanskim) imenom.

Ono što sam saznao i to od skora (možda od pre 2-3 godine) jeste izuzetno zanimljivi podatak da grčka reč h(ij)eraks (ἱέραξ) označava sokola ili jastreba. Kada se ukuca "falcon greek etymology" istaknuto mesto (na prvoj stranici Googla) je sa http://paleoglot.blogspot.com/2008/06/etruscan-arac-falcon-hawk-both.html gde piše sledeće:

18. jun 2008.

«Etruscan araχ: a falcon, a hawk, both?

Ever since I've cracked the significance of the epithet of the goddess Vanth, Sal Aracuneta, I've been trying to do some research on the etymology of the underlying word *araχ. I noticed that both Larissa Bonfante and Massimo Pallottino were translating it liberally as either 'falcon' or 'hawk'. I figured out why.

The Greek word hierax (ἱέραξ) was equated with an Etruscan gloss, which was Hellenized in the text as arakos, by Hesychius. Since the word hierax can refer to a 'hawk', a 'falcon' or pretty much any bird of prey according to some, it's difficult to ascertain the limit of usage of this word in Etruscan. The apparent etymology gives us no clue either since if this is a native word, it would divide into ar 'to lift up' and -aχ, a derivational suffix with a patientive meaning. Presumably, the word would literally mean '(that which) is lifted up (by the wind)', which naturally could be descriptive of pretty much any bird. However, I noticed too that if you compare the Greek root hierak- with the Etruscan word, they are vaguely similar. They are even more similar, it seems, in the Doric dialect where we find hiarax (ἱάραξ) although the Perseus database entry tells us that this word which is found in Epaenet. ap. Ath.7.329a was referring to a type of fish rather than to the bird in question. Hmm.

Oh well. All in all, I think it's simpler to presume that the word is native and that the phonetic similarity between the Greek and Etruscan words is coincidental, but I still can't be sure whether it's a 'falcon' or a 'hawk'. Maybe it doesn't matter and I'm stressing out for nothing. It's a good stress though and that's the important thing.»

U slobodnom prevodu:

«Етрурски араχ: соко, јастреб, обоје?

Откако сам открио значај епитета богиње Вант, Сал Арацунета, покушавам да истражим етимологију речи *араχ. Приметио сам да су и Лариса Бонфанте и Масимо Палотино то слободно преводили или као 'соко' или 'јастреб'. Схватио сам зашто.

Грчку реч хиерак (ιεραξ) је Исихије изједначио са етрурском глосом, коју је у тексту хеленизовао као аракос. Пошто се реч хијеракс може односити на 'јастреба', 'сокола' или скоро било коју птицу грабљивицу према некима, тешко је утврдити границу употребе ове речи у етрушчанском. Ни привидна етимологија нам не даје појма, јер ако је ово домаћа реч, она би се поделила на ар 'подићи' и -аχ, деривациони суфикс са стрпљивим значењем. Вероватно би та реч буквално значила '(оно што) се подиже (ветар)', што би природно могло да опише скоро сваку птицу. Међутим, приметио сам и да ако упоредите грчки корен хиерак- са етрурском речју, они су магловито слични. Они су, чини се, још сличнији у дорском дијалекту где налазимо хиарак (ιαραξ) иако нам запис у бази података Персеја говори да је ова реч која се налази у Епаенету. ап. Атх.7.329а се више односио на врсту рибе него на дотичну птицу. Хмм.

Аха добро. Све у свему, мислим да је једноставније претпоставити да је та реч изворна и да је фонетска сличност између грчких и етрурских речи случајна, али још увек не могу да будем сигуран да ли је реч о 'соколу' или 'јастребу'. Можда није важно и узалуд сам под стресом. Ипак је то добар стрес и то је важна ствар.»

Dalje u komentarima:

Stephen C. Carlson (18.VI 2008.): «Према Исихијевом Лексикону из 5./6. века, риба је добила име по птици. Ево уноса: / ιαραξ· ιχθυς ποιος, Δωρικωτερον· δια το εοικεναι τω πτηνω. και λυχνος ο προς τα ιερα. / То значи, "иарак: врста рибе, на дорском; због (њене) сличности са крилатим (створом). Такође фењер (риба?) који је са светим (приноси)".»

Glen Gordon (20.VI 2008.): «Да. Још увек се двоумим око приписивања етрурске речи грчкој речи, једноставно зато што то захтева од мене да претпоставим много. Односно, Етрурци би почетно /х-/ морали да не чују (што је заиста могуће у светлу грчке позајмице Аите „Хадес“) и морало би да постоји изостављање преосталог почетног полугласа /ј-/ као што би било типично за етрурску (и егејску) фонотактику. Ипак је то примамљива етимологија, али је неуредније него приписати је потврђеном глаголу ар плус деривациони -ак.»

Na γεράκι piše sledeće (u slobodnom prevodu preko "Google prevodioca"):

«Jastreb

Etimologija

γεράκι (soko) < srednjevekovni grčki γεράκιν < ἱεράκιον < starogrčki ἱέραξ [na ἱέραξ "moguće u vezi sa glagolom ἵεμαι (baciti, juriti)" ali više na https://en.wiktionary.org/wiki/%E1%BC%B1%CE%AD%CF%81%CE%B1%CE%BE: alternativni oblici: ἱᾱ́ραξ (hiā́rax) - dorski i ῑ̓́ρηξ (ī́rēx) - jonski; etimologija: "Od proto-indo-evropskog wih₁rós (lovac; čovek), od proto-indo-evropskog *weyh₁- (juriti, goniti), pretpostavljajući stariji grčki oblik *ϝῑρᾱξ (*wīrāx) uz moguću kontaminaciju iz narodno-etimološke asocijacije sa ἱερός (hierós, 'sveti, božanski')"; imenica: ἱέρᾱξ • (hiérāx) m (genitiv ἱέρᾱκος), treća deklinacija: 1. jastreb, soko, 2. vrsta ribe, 3. naziv za stepen inicijacije u Mitrinom kultu, 4. naziv zavoja; potomci: grčki (ιέρακας (iérakas)), marijupoljski grčki (е́рак (jérak))]

[...]

Imenica

γεράκι (sokolski) neutralan

1. ( птица ) општи назив за дневне птице грабљивице са рачвастим канџама и кљуновима, дугим крилима и оштрим видом

2. ( фигуративно ) проратни званичник [αξιωματούχος : "kancelarijski službenik", imenica: "lice koje obavlja funkciju, obično na administrativnom položaju"]»

Dok ne pročitam još neke novije studije o etnogenezi i etnoistoriji naroda i plemena sa prostora današnje Crne Gore, Hercegovine i Raške, kao i ostalu istorijsku literaturu koja beleži stare srednjevekovne tragove imena Herak, dotle će mi poslužiti Hrabakova i Pešikanova osnovna razmatranja za moje privremene hipo-teze koje otprilike glase ovako:

- kako stvari za sada stoje, najstarije geografsko jezgro imena Herak, iz vremena neposredno do prodora Turaka, jeste severna polovina današnje Crne Gore i to onaj deo koji zauzima međurečje Tare i Pive (dakle region oko Durmitora); izgleda da se odatle ime Herak radijalno širilo na jug (spuštajući se do predela Katunske nahije, međurečja Zete i Morače, Boke Kotorske), zapad (spuštajući se do doline Neretve i jadranskog primorja), sever (prateći migracije u Bosnu, Hrvatsku i Srbiju) i istok (spuštajući se u doline Lima, Ibra i severnih predela današnjih Kosova i Metohije);

- gore navedeno geografsko jezgro iz nekog razloga je bilo neka vrsta pra-postojbine imena Herak, odnosno to ime se tu "razvijalo" do turskog doba kada počinje naglo(?) da se "razliva" u svim pravcima centralnog dinarskog regiona;

- ako ime nema staroslovensku (starosrpsku?) etimologiju ono se iz nekog razloga održalo nakon slovenizacije (srbizacije) osnovnih/prvobitnih nosilaca tog imena koji su učestvovali u etnogenezi Huma, Pive, Potarja i Zatarja;

- ima osnova za pretpostavku da severnocrnogorska prapostojbina (iz pred-turskog vremena) imena Herak ima i svoju pra-prapostojbinu: s obzirom na značajniju (pored drugih čestih manjih migracija) migraciju Vlaha/Aromuna u pravcu severozapada (usled jačanja feudalnih sistema na jugu Balkana), postoji mogućnost da je ime Herak došlo sa navedenim migracijama iz južnih možda makedonskih ili južnomoravskih predela;

- prešavši kosovsko-metohijske kotline i pobrđa, zatim dolinu Ibra, Peštersku visoravan, onda dolinu Lima i Ćehotine, ime Herak je do nekog vremena (recimo da je to možda XII ili XIII vek) ušlo na prostor današnjih Drobnjaka i susednih krajeva i tu se, izgleda, zadržalo dočekavši period ranih formiranja starocrnogorskih i (za)humskih plemena kao i osmansku ekspanziju; isto tako, postoji mogućnost da je ime Herak osim pomenute vlaške migracije ka Humu, možda pratilo i migracije u pravcu Posavine i Podunavlja i da se već u pomenutom hipotetičkom XII/XIII veku nalazilo severnije od severnocrnogorskog jezgra;

- složenije je pitanje ko su bili nosioci imena Herak u hipotetičkoj pra-prapostojbini, ali pomišljam da su to ona plemena koja su se našla u "tampon zoni" između zapadne i istočne mase južnoslovenskih plemena prilikom južnoslovenskog naseljavanja Balkanskog poluostrva a zatim i tokom formiranja prvih južnoslovenskih srednjevekovnih država; moje mišljenje je da su neki od tih baštinika imena Herak možda bili i Karakačani a razlog takvog mog pomišljanja je njihov kontakt sa grčkim predelima (kao hipotetičkim prvobitnim izvorom imena Herak koje izgleda da ima vizantijsku/grčku/helensku a možda i ilirsku ili tračansku etimologiju) i postojanje sela Herakovo u Bugarskoj (ako se ne varam predeo gde se nalazi to selo pripada(lo) (je) Karakačanima);

- za sada nemam izvora koji bi potvrdili izvorno postojanje prez-imena (H)erak/Jerak/Irak u današnjoj Makedoniji, Bugarskoj, Grčkoj i Albaniji, ali moja pretpostavka je da bi se moglo naći i pitanje je u kojoj meri je ono koncentrisano u južnim balkanskim predelima kao što se to "dogodilo" u severnoj Crnoj Gori u jednom periodu njene istorije;

- moja druga hipoteza je da je ime Herak na Balkan donešeno iz severnog Pricrnomorja u XIII veku, možda prilkom upada Kumana, a razlog takvog pomišljanja je učestvovanje Kumana u etnogenezi karaimskih i/ili karačajsko-balkarskih plemena koji su, čini mi se, jedini živi baštinici tradicije imena Erak van Balkana (potencijlani današnji nosioci bili bi i određena plemena/bratstva sa prostora Češke i Slovačke, ali možda posredstvom migracije Vlaha sa Balkana, ukoliko je prez-ime Horak srodno prez-imenu Herak?); pitanje je na koji način su Kumani učestvovali u etnogenezi određenih delova južnoslovenskih plemena/naroda i naročito onih koji se nazivaju Vlasima ili Aromunima, s obzirom da postoji više mesta u unutrašnjosti Balkana koja nose naziv po njima;

- nisam siguran do kog stepena bi genetski testovi za haplo-grupe mogli biti validni za otkrivanje hipotetičkih izvornih nosilaca/baštinika imena Herak, jer ispada da više doprinose misteriji oko Heraka nego što je razrešavaju; kod prezimena (H)Eraković do sada su otkrivene sledeće haplogrupe odnosno njihove pod-grane (izvor: https://www.poreklo.rs/2017/11/19/geneticka-slika-crne-gore/ kao i https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/): J2 > J-Y155375 (Bratiškovci, Skradin / slava Nikoljdan), I2 > I-PH908 (Kuzmin, Sremska Mitrovica / slava Stevanjdan), R1a > R-YP4278 (Štikovo, Drniš / slava Đurđevdan), E1b-V13 > Z13591 (Bjelopavlići / slava Petkovdan), E1b-V13 > L241 (Njeguši / slava Đurđevdan), R1a-Z282 (prema Pavlu Obradoviću) ili I2-S17250 (prema https://www.poreklo.rs/2017/11/19/geneticki-rodovi-slovenskog-porekla-u-crnoj-gori/) (Obradovići iz Morače / slava Sv. Vasilije Veliki) (?) i I2 > I-BY93199 (Savićević iz Rastelice kod Kuršumlije ranije Eraković iz Banjana / slava Aranđelovdan); legitimno je postaviti pitanje kako razumeti ovu raznolikost jer po ovom prikazu ime Herak je moglo doći iz bilo kog pravca na Balkan u bilo kom delu (pra)istorije; da li je Herak u nekom periodu istorije bilo pomodno ime među plemenima i rodovima različitog porekla, tj. da je proces formiranja različitih rodova sa prezimenom (H)eraković već zašlo u period kada ime Herak nije imalo (samo) svoje hipotetičke izvorne nosioce, a što bi značilo da bi neka od gore navedenih haplogrupa ipak mogla biti izvorni "do-nositelj" imena Herak u severnu Crnu Goru ili je kod nekog procenta rodonačelnika (H)Erakovića ime dobijeno sa majčine strane tj. iz tradicije majčinih muških predaka?; da li bi genetički nalazi kod (H)Erakovića mogli ukazivati da su ime Herak na prostor današnje Crne Gore i Raške donele grupe koje su već bile heterogene ili da je ime Herak donela neka homogena grupa koja se naselila u predelu koji je bio heterogen po haplogrupama?; naravno nisu isključene ni neke drugačije mogućnosti...

- prema gore iznetim preliminarnim podacima za haplogrupe kod pravoslavnih (H)Erakovića, simptomatično je da gotovo svaka "matična" grupacija (Bratiškovci, Štikovo, Banjani, Kuzmin, Njeguši, Morača, Bjelopavlići) ima "svoju" haplogrupu ili ako su iz iste haplogrupe nisu pritom iz iste (pod)grane, i da su (verovatno) gotovo sve današnje grupacije međusobno nesrodne odnosno da svaka ima svog rodonačelnika (H)Eraka što zahteva posebnu analizu i tumačenja zašto je to tako; analizu zahteva i pitanje prirode procesa značenja imena Herak unutar svake od ovih grupacija odnosno njihovih haplogrupa: npr. ako je ime Herak starobalkanskog porekla, po logici stvari bi onda trebalo da su Erakovići sa haplogrupom J2 (možda i E-V13) izvorni (autohtoni) nosioci ovog imena tj. njegove tradicije i etimologije a onda bi, u tom slučaju, preci Erakovića sa haplogrupama I2 i R1a bili (recimo nakon dolaska na Balkansko poluostrvo) podložni vlahizaciji (romanizaciji ili helenizaciji - možda u Povardarju) i usled toga usvojili strano (neslovensko) ime Herak ali bi nakon nekog vremena opet bili podvrgnuti asimilaciji i "vraćeni" u slovenski korpus (verovatno na prostoru severne Crne Gore koja je, prema Pešikanovoj analizi imena, slovenski/srpski gotovo najhomogenija); Erakovići sa haplogrupom E-V13 istorijsko-genetički bi verovatno pripadali korpusu plemena koji će (od 10-12. veka?) učestvovati u etnogenezi albanskog/šiptarskog naroda i verovatno dolaze na prostor Crne Gore migracijama sa juga a ime Herak bi prihvatili u svoj imenski sistem možda posredstvom balkanskih vlaških grupacija (koje imaju haplogrupu J2?) na prostoru današnje Albanije ili je pak reč o takođe autohtonom nosiocu; u slučaju da su ime Herak donela staroslovenska plemena na Balkan, otvara se onda prostor pitanju u kom delu Srednje ili Istočne Evrope je to ime bilo tradicionalno zastupljeno i među kojim plemenima...

- što se tiče podataka sa Vikipedije (o grčkoj reči za sokola/jastreba), za oko su mi zapala dva podatka: 1. figurativno značenje naziva "geraki/jeraki" (proratni zvaničnik) i 2. stepen inicijacije u Mitrinom kultu; za oba slučaja (mada ni slučaj za uticaj reči soko nije nevažan za razmatranje), hipotetički bi postojala mogućnost da su neki od prvobitnih ili ranih nosilaca imena Herak mogli biti ili državni zvaničnici npr. pri vizantijskoj vojsci ili neki pripadnici Mitrinog kulta (koji je bio zastupljen i među vojnicima Rimskog carstva), što bi možda moglo (donekle) objasniti razlog prvo ustaljivanja a onda i tako dubokog ukorenjivanja imena Herak čak i nakon raznih asimilacija tokom balkanske istorije...