61

Problematika "Velestovo" (2)

(drugi prilog pokušaju rekonstrukcije rane istorije velestovskih Erakovića)

Жељко Остојић "Озринићи", Нови Сад 2017. - Озринићи

"Предања Озринића": 30.стр.:

«О Озровом поријеклу има више тврдњи. Осим предања да су са Косова, из Бањске, Вучитрна или Призрена што је највјероватније, има и других претпоставки. Неки међу Озринићима нису хтјели да прихвате или вјерују у своје поријекло од Немањића, па су измишљали разне варијанте које су им се чиниле реалним. Тако имамо разне тврдње:

[...]

7. Браћа су доселила из Травника и Захумља.»

"О з р и н и ћ и  Г а р д а ш е в и ћ и": 97. - 98.стр.:

«Огранак Гардашевића су Поповићи у Загреди. Први Гардашевић који се доселио у Загреду био је поп Симо Гардашевић. Доселио је у Загреду око 1700. године, у Оселину. Ту је била стара црква Свете Петке, саграђена у доба Ивана Црнојевића, у којој је поп Симо обављао службу. Поп Симо је имао синове Јова и Баја. Попа Сима је на дужности наслиједио син поп Јово Симов Гардашевић. По њима двојици се овај огранак Гардашевића зову Поповићи. Поповићи сматрају да је поп Симо син попа Радула или попа Вука (Вуко). Попа Јова Симова Гардашевића посјекли су Турци Баленовићи из Слатине око 1711. године, у олтару цркве Свете Петке у Загреди, док је вршио службу. Тада су запалили и цркву која је и раније била паљена. Поповићи у Загреди имају надимак Скоруповићи (Скорупи).

Поповићи данас тврде да су поријеклом од Поповића који су се са Петровићима доселили на Његуше. Са Његуша су се одселили у Сеоца у Црмници. У Првете на Чеву се из Сеоца доселио поп Симо са браћом Гардом и Милом. Од Гарда су Гардашевићи, а од Мила Миловићи. Јово Симов прелази у Загреду. Пошто је поп Јово Симов убијен, Његов старији син Симо Јовов побјегао је у Херцеговину. Млађег сина Радула Јовова заробили су Турци и одвели у Спуж. Да би се спасио Радуле се потурчио. Након неког времена Радуле је из Спужа побјегао у Првете. Радуле Јовов се са стрицем Бајом Симовим и братом од стрица Тодором Бајовим поново досељава у Загреду, око 1760. године [fusnota 191 - Према причању Видака Шујова – Лазарева Поповића.].»

"О з р и н и ћ и  Ц а у ш е в и ћ и": 100.стр.:

«Поп Мило Јововић је тврдио да се отац Вучете Цаушевића звао Сава. Између два свјетска рата, Петар Гаврилов Јововић и Милика Аџић сачинили су родослов Јововића на основу казивања Новака Рамова Јововића, Зека Ђурова Тодоровића и Јована Шћепанова Радојевића. По овом родослову на Велестову су живјела четири брата: Сладоје, Милутин, Вучета и Радич. Од Сладоја потичу Брешковци, од Милутина је био бан Милоњић, од Вучете потичу Станојевићи и Марковљани, а од Радича остали Велестовци [f. 192 - Петар Пејовић, Озринићи – племе старе Црне Горе, Београд 2004.]. Код Марковљана постоји предање које каже да је Вучета, отац Николе и Станоја, био син Сладоја, а Сладоје је био син Цаушев [f. 193 - Ово предање је забиљежио и Андрија Лубурић.]. Ово се не би могло односитина Цауша из доба Ивана Црнојевића јер у овом случају до њега фале још два паса.»

"Исељени и нестали родови Чевљана (старинаца и усељених на Чево)":

157. - 158. стр.:

«Брешковци [fusnota 290 - Брешка је врста дугачке пушке.] су Аџићи, Бошковићи, Мијушковићи и Перовићи у селу Богмиловићи у Пјешивцима. Потичу од Тодора Еракова. Својатају се са Ераковићима и Килибардама у Бањанима. Предање каже да су због крви три брата побјегла из Велестова у Бањане. Друго предање каже да је Вук Мићуновић, око 1705. године протјерао из Велестова Килибарде, Ераковиће и Сариће (или њихове претке). У Велестову су живјели у Брешкову Долу. Тодор није остао са рођацима у Бањанима већ је прешао у Озриниће код Никшића одакле је четовао. Половином ХVIII вијека поп Вук Мијушковић из Повије дао му је кћерку за жену и настанио га је у Богмиловиће. Тодор је ту затекао Лужане Милуновиће. Од одласка из Велестова до досељавања у Пјешивце прошло је око 40 година. По томе би се могло закључити да је Тодор син неког ододсељених из Велестова. Прва жена Вукоте Вукашинова је по предању била кћерка попа Мијушковића, вјероватно од ових Мијушковића – Брешковаца.

Још једно предање Брешковаца каже да су у Бањане доселила два брата. Један је остао у Тупанима и од њега потичу братства: Ераковићи, Пејовићи, Марковићи, Живковићи и Туровићи. Други брат Туро је са пет или седам синова доселио у Пјешивце који су га населили у Богмиловиће.

Тодорове потомке су звали Брешковцима, по Брешкову Долу у коме су некада становали. Једно предање Брешковаца каже да потичу од Рајка, најстаријег сина Озрова. Слично предање казују и Килибарде у Бањанима. Набрајају пасове: Озро – Рајко – Ерак – Тодор. По овоме би Озро био рођен око 1610. године, а Озро је попредању био жив око 1400. године. Озринићи нису сматрали Брешковце за своје. Друго, вјероватније предање каже да су Брешковци даљом старином са Његуша одакле су доселили у Велестово.

Знају се имена Тодорових (Турових) синова Радула, Ујмила и Радивоја. Братства Аџићи, Бошковићи и Перовићи потичу од Пероша Радула Тодорова, а Мијушковићи потичу од Ујмила Тодорова [f. 291 - Звонимир Мијушковић, Племе Пјешивци, крајина Старе Црне Горе, братство Мијушковићи, Београд 1984.]. Од Радивоја Тодорова потичуБогмиловићи у Пећи [f. 292 - Петар Пејовић, Озринићи – племе старе Црне Горе, Београд 2004.].

Пасови Бошковића: Тодор – Бошко – Лазар – Муса – Милош [f. 293 - Ове пасове је забиљежио Шобајић.].

Пасови Мијушковића (1911. год.): Ерак – Тодор –Ујмил – Мијушко – Стеван – Мојица – Радојица – Драго – Милутин.

Пасови (1911. год.): Ерак – Тодор – Радуле – Перош – Јован – Живко – Јован(Срго) – Петар – Саво – Живко.

Ђорђе Вукотић [f. 294 - Ђорђе Вукотић Чевски, Племе Озринићи или Чевљани, Београд 1998.] је забиљежио да се предак Брешковаца звао Бошко. Због крви је отишао у Херцеговину, а онда долази у Богмиловиће. Био је ожењен из Куча. Много се сукобљавао са Брђанима. Имао је седам синова од којих се један звао Ујмил. Перовићи потичу од Пера Томашева Бошковића, а Аџићи потичу од његовог брата. Могуће је да се Тодоров отац звао Бошко.

Када је Ердељановић пролазио овим крајем била је у Богмиловићима само једна кућа Аџића. Када је нешто касније Шобајић вршио своје истраживање изгледа да Аџића више није било у селу јер их Шобајић не помиње.

Славе Малу Госпојину. Има их одсељених у Никшић, Спуж и другдје; у село Пепељевац код Крушевца, око Ваљева, а било их је у Призрену. У Горњем Лајковцу је свештеничка породица Чечевци који кажу да су од Бошковића из Озринића и да потичу од попа Милутина Бошковића. У селу Међулужју на Космају живе Максимовићи (Илићи и Завишићи) чији су преци доселили из Богмиловића у Црној Гори. Славе Илиндан [f. 295 - Петар Пејовић, Озринићи – племе старе Црне Горе, Београд 2004.].»

160.стр.:

«Глушице (Глушци) су у Никшић досељени са Његуша. Помињу се у граду Никшићу око 1710. године. Интресантно је да су са Његуша у Велестово доселили Ераковићи и Килибарде који су око 1705. године под притиском Велестоваца одселилиу Бањане. Можда су и ови Глушци били у сродству са њима.»

163.стр.:

«Ераковићи у Горњим Бањанима. По једном предању у Бањане је са Велестова доселио Вукота Ераковић са рођаком Милошем Килибардом. По другом предању доселили су Марко и Туро Ераковић са рођацима Живком, Пером и Радулом Килибардом. По трећем предању доселили су Туро Вукотин, Живко и Голуб Живаљеви, Вујадин Ћалаица, предак Сарића и Килибарде. Прво предање је вјероватније. У Родослову Килибарди се помињу Живко и Перо Гаврилови и њихов брат од стрица Радуле Симов.

Преци Ераковића и Килибарди су живјели на Његушима. Нису у сродству са тамошњим Ераковићима. Са Његуша је у Велестово доселио Ерак. По предању сачуваном у Велестову, Вук Мићуновић је протјерао Килибарде, Ераковиће и Сариће око 1705. године. Овим братствима су род Брешковци у Богмиловићима у Пјешивцима. Ераковиће, Килибарде и Сариће су у Бањанима и крајем ХХ вијека звали Велестовцима. Од Ераковића потичу братства: Марковићи, Пејовићи, Живковићи и Туровићи. Славе Аранђеловдан, а прислужују Св. Пантелију.

Пасови (1940. год.) 1: Ерак – Томаш – Станоје – Марко – Раде – Марко – Јаков – Стеван.

Пасови (1940. год.) 2: Вукота – Мирко – Суља (Крсто) – Лазар – Мијајло – Симо.»

165.стр.:

«Килибарде су велико братство у Горњим Бањанима. Доселили су из Велестова. Славе Аранђеловдан, а прислужују Св. Пантелију. Ову славу славевелестовски Озринићи. Килибарде су старином са Његуша што значи да су им славу и прислугу одредили Велестовци. Могуће је да су Килибарде и Ераковићи на Његуше доселили из Зете. Неки Килибарде погрешно сматрају да су потомци Озра Велестовца. Озро никада није живио у Велестову, а Велестовци негирају сродство са овим братствима за која је сасвим извјесно да потичу из Његуша. Килибарде тврде и да потичу од капетана Јована, а за презиме тврде да су добили по претку који је правио ћилибаре.

Килибарде кажу да се од њих први у Бањане доселио Милош Килибарда и настанио се код Комненића. Касније код њега долазе рођаци Живко, Перо и Радуле којису се настанили на земљу коју су добили на дар од Турака Шеховића, Љуца, Феризовића и Аџимусића.

Килибарде су род са Ераковићима и дуго времена се нису вјенчавали једни од других. Ераковићи тврде да су Килибарде потомци Еракове кћерке која је била удата за неког кршног момка из Котора. Други Ераковићи кажу да је од неког Ераковића остало једно дијете са великим трбухом па су га друга дјеца звала трбоња и килоња. По њему су потомци добили име Килибарде. Неки Килибарде тврде да је њихов предак био ковач у Приморју. Презиме Килибарда су можда добили по хелебарди. То је оружје, копље са сјекиром на врху.

Један родослов братства Килибарде помиње Јована који је имао сина Сима, а он сина Митра. Митар је имао два сина (1) Јована и (2) Живка. Јован (1) је имао сина Илију, а он је имао синове Михајла и Павића. Михајло је имао сина Николу, а Павић је имао синове Марка и Ивана. Живко (2) је имао синове Сима и Гаврила. Симо је имао сина Радула, а он је имао синове Стевана и Богдана. Гаврило је имао синове Живка и Пера. Живко је имао синове Бошка и Милоша. Перо је имао синове Станоја, Бојицу, Вука и Митра. Неки Килибарде тврде да се у Бањане доселио Богдан Радулов. Килибарде су већином пресељени у Никшић.

Пасови: Јован – Симо – Митар – Живко – Симо – Радуле – Богдан – Зеко – Видак – Петар – Душан – Мирослав.»

166.стр.:

«Кујовићи и Шуковићи у селу Миоска у Доњој Морачи. По предању које наводи Секула Добричанин [f. 317 - Секула Добричанин, Доња Морача, живот и обичаји народни по традицији, Титоград 1984.], кнез Милутин Ераковић са Његуша убије неког и побјегне у Морачу. Његови су потомци Ераковићи чији су огранци Кујовићи и Шуковићи. По другом предању које је забиљежио Павел Ровински [f. 318 - Павел Аполонович Ровински, Етнографија Црне Горе 1 и 2 , Подгорица 1998.], Кујовићи и Шуковићи у селу Миоска у Доњој Морачи су поријеклом из Чева. Отишли су јер су убили једног Петровића са Његуша, коме су ујаци Вукотићи из Чева, па су морали да оду. Предак им се звао Пејан.

Кујовићи и Шуковићи славе Васиљевдан, а прислужују Св. Илију. У Чеву нико не слави Васиљевдан, а Ераковићи на Његушима славе Ђурђевдан.

По слиједећем предању [f. 319 - Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Колашин, Београд 1990.], браћа: Раде, Дидан, Обрад и Стеван; преци Кујовића и Шуковића, су са Његуша одселили у Ожеговице код Чева. На славу, Аранђеловдан, убију неке Ћеклиће и побјегну у Морачу. Ту узимају славу Св. Василија Великог. Дидан одлази у околину Ужица и његови потомци су Дидановићи. Обрад је отишао у Лубнице код Берана и његови потомци су Обрадовићи.»

179.стр.:

«Сарићи – Ћулаице [f. 348 - У литератури се може наћи да пише: Ћулајице, Ћалаице, Ћулалице.] у Велимљу, Тупанима и Сомини, у Бањанима су доселили из Велестова. У Велестову је очувано предање да је Сариће око 1705. године отјерао Вук Мићуновић. Сарићи су род са Шутовићима, Иковићима и Кртолицама из Црквица у Опутној Рудини. Славе Аранђеловдан, а прислужују Св. Илију. Вјероватно су Сарићи велестовски старинци. Озринићи у Велестову славе Аранђеловдан, а прислужују Св. Пантелију. Св. Илију прислужују Озринићи у Чеву. Могуће је да су Озринићи присилили старинце да славе исту славу као и они. То је била редовна појава у многим племенима, а разлог је да би се смањили трошкови у вријеме славе.

Пасови: Вујадин Сарић (живио око 1750. год.) – Окица – Милутин – Ристо – Мирко – Мишо – Божо.»

_____________________________________________

Mada bi trebalo da je dopuna prvog priloga o velestovskoj (tačnije breškovskoj) problematici, ovo bi moglo da se čita i kao zaseban tekst koji je rezultat mišljenja i pretpostavki koje mi se već duže nameću ali za koje sam tek sad uspeo da nađem vremena da ih iskristališem/formulišem (i to, opet, ne do kraja).

U literaturi sam verovatno nailazio na još primera predanja o starom doseljavanju iz Travnika ili Zenice u Hercegovinu odnosno Crnu Goru (čini mi se, možda, prilikom čitanja o nekim drobnjačkim bratstvima) ali sam ih zaboravio, pa sam se tek u Ostojićevoj knjizi (sa 30. strane) prisetio ovog podataka. Kako mi se detalj o dolasku Heraka i Raiča iz Travnika ili Zenice oduvek činio specifičnim, podatak o povezivanju Ozra i njegove braće sa Travnikom dao mi je za pravo da pretpostavku o jednom hipotetičkom izvoru (koji daje region Travnika-Zenice kao prapostojbinu a Gatačko polje kao etapu) mislim kao moguću.

U odnosu na tekst Petra Pejovića o Breškovcima, razlike su sledeće:

a) Todor Erakov od Rajka Ozrinića u predanju kod Breškovaca u Bogmilovićima (Pejović), zatim da su Breškovci od Rajka najstarijeg sina Ozrovog u predanju kod izgleda Breškovaca u Bogmilovićima (Ostojić) i "slično" predanje da je Erak od Rajka Ozrovog kod Kilibardi (samo Ostojić),

b) Erakovići iz Bogmilovića kazuju da su iz Breškova Dola u Banjane otišla TRI brata (Ostojić) a ne DVA (Pejović mada i Ostojić spominje dva ali kao zasebno predanje),

c) Todor Erakov je jedno vreme četovao kod Ozrinića oko Nikšića (Ostojić),

d) uloga Vuka Mićunovića u rasterivanju predaka Kilibardi, Erakovića i Sarića (samo Ostojić),

e) uloga popa Vuka Mijuškovića u ženidbi i preseljenju Todora Erakovog mada, paradoksalno (možda se udavala dva puta - za Todora i za Vukotu?), spominje se i da je Vukota Vukašinov imao za ženu ćerku popa Mijuškovića (Ostojić),

f) predanje koje je zabeležio Đorđe Vukotić o Bošku kao pretku Breškovaca i o dolasku Boška u Bogmiloviće (Ostojić),

g) predanje koje prenosi Novak Kilibarda o pretku Kilibardi npr. o kapetanu Jovanu (Pejović) - o navodnom kapetanu Jovanu "Caušu" videti na 50. strani knjige (pitanje je da li je ovo "predanje" ozrinićki uticaj na pretke Kilibardi dok su bili na Velestovu ili je reč o kasnijem uticaju npr. iz XIX ili XX veka?),

h) detalj da banjanski Erakovići pričaju razne priče o poreklu Kilibardi (Pejović),

i) prisvajanje zemlje iseljenih Breškovaca od strane Petra Jovovića (Pejović),

j) seobe i grananja Ćalaica iz Breškovog Dola koji su preci Sarića (Pejović),

k) velestovsko predanje o Dubinićima iz Breškova Dola (samo Pejović?) i postojanje Žarića u Breškovom Dolu (Pejović?),

l) Erakovići u Bogmilovićima su "složeno" bratstvo i imaju "pouzdanije" predanje od Erakovića u Banjanima (Pejović),

lj) Adžići za vreme Šobajićevog ispitivanja možda više nisu postojali u Bogmilovićima (Ostojić),

m) vezivanje za Erakoviće sa Njeguša je "nesigurno" (Pejović),

n) razlika u privremenom zaključku o hipotetičkom poreklu Breškovaca kod Ostojića (njeguška teorija) i Pejovića (ozrinjićka teorija),

nj) Glušice ili Glušci iz Njeguša u Nikšiću 1710. godine - Ostojić pretpostavlja njihovu vezu sa Erakovićima i Kilibardama.

Čitajući knjigu g. Ostojića nisam uspeo (tačnije nisam imao dovoljno koncentracije) da ustanovim da li je slučaj velestovskih Erakovića i Kilibardi, odnosno slučaj "Breškovaca", (naj)specifičniji u celokupnoj istoriji Ozrinića. Postoji određeni (veliki?) broj još drugih bratstava unutar Ozrinića za koje se (trenutno) ne može ustanoviti tačnost cele geneologije do/od Ozra i činjenica je da je određeni procenat bratstava zadesila sudbina da budu (vremenom) nepriznati i proterani od onoga što se zove "glavni" deo Ozrinića. Trebalo bi videti da li unutar tih "nepriznatih" bratstava/rodova/porodica postoje razlike i šta bi one mogle pokazati. Meni se čini kao da postoje određeni slojevi koji se mogu klasifikovati: 1. Ozrinići koji nisu (npr. selo kod Kotora) i koji jesu poreklom Čevljani, 2. čevljanski Ozrnići koji su se vratili na Čevo i koji su ostali kod Nikšića, 3. čevljanski Ozrinići koji su rano otišli sa Čeva ali nakon vraćanja iz Nikšića, 4. raslojavanja/grananja na Gardaševiće, Dragojeviće, Cauševiće i "ostale" čevljanske Ozriniće, 5. starinci koji nisu priznati kao čevljanski Ozrinići, 6. starinci koji jesu prizati kao čevljanski Ozrinići, 7. rodovi koji geneološki nisu od čevljanskih Ozrinića a nisu ni čevljanski starinci a koji (ni)su priznati kao Ozrinići, 8. rodovi koji su geneološki čevljanski Ozrinići a nisu priznati kao Ozrinići, 9. rodovi koji su geneološki čevljanski Ozrinići a sami ne priznaju ili ne znaju da su od čevljanskih Ozrinića, 10. rodovi koji su nepriznati od Ozrinića i koji su proterani, 11. rodovi koji su nepriznati od Ozrinića ali nisu proterani, 12. rodovi koji su priznati od Ozrinića i koji su proterani, 13. Ozrinići koji su kroz istoriju vezani (na bilo koji način?) za Njeguše. Verovatno postoje i još neke varijante ali trenutno ne mogu da ih se setim/pretpostavim... Ova hipotetička shema možda prati geografsko-geneološko-istorijsku evoluciju u shemi Čevo - Velestovo - Breškov Dol odnosno plemenski Centar - Pod-centar - Periferija ? Sličnih horizontalno-vertikalnih raslojavanja mislim da je bilo i kod njeguških Herakovića. Na osnovu kraćih genetičkih podataka (još uvek su u fazi ispitivanja i prikupljanja) koje mi je predočio g. Nebojša Savićević-Eraković (član je Društva srpskih rodoslovaca "Poreklo"), breškovski Erakovići možda potiču od neke grane koja je (ovde) ili pod tačkom 3. ili pod tačkom 4. (a zadesila ih je sudbina sa onima pod tačkom 10.), ali pitanje je koliki je procenat s jedne strane Gardaševića/Dragojevića/Cauševića a s druge strane "ostalih" (koji ne spadaju u ove tri grane?; ili su Cauševići ti koji okupljaju sve one koji nisu Dragojevići/Gardaševići?) geneoloških čevljanskih Ozrinića unutar grupacije "nepriznatih" Ozrinića? Takođe, treba istražiti ko se sve svrstava u "Breškovce" i koje je njihovo mesto unutar "nepriznate" grupacije (koju trenutno gledam kao "fenomen" ili specifičnost unutar Ozrinića)?

Što se tiče poznatih istorijskih činjenica (tj. podataka iz literature), u vezi sa misterijom Breškovaca kao da postoje tačno određeni elementi koji nešto govore (daju obrise neke "Strukture") ali trenutno ne znam šta i nisam siguran zbog čega nikada nisu uzimani u razmatranje: 1. Rajko Ozrov (ili Ozrinić?) + Boško + kapetan Jovan (Ozrinić?) = iz predanja o najranijim precima Erakovića i Kilibardi; 2. Vuk Mićunović (ili množina Mićunovići?) i 1705. godina (razura) + pop Vuk Mijušković iz Povije i ćerka mu (naseljavanje) = osobe čiji su inicijali isti (V.M.) a uloge različite i sudbonosne po Breškovce; 3. Lužani Milunovići + Vukota Vukašinov + Boškova žena iz Kuča + Petar Jovović iz Markovine = bratstva/osobe koje se gotovo niotkuda pojavljuju u predanjima o najranijoj prošlosti Breškovaca; 4. "30 kuća Breškovaca" koji su se poklali sa Mićunovićima; 5. broj kuća i broj godina prilikon doseljavanja u Banjane; 6. muslimanski i drugi rodovi u Banjanima koji su imali ulogu prilikom naseljavanja Erakovića i Kilibardi širom Banjana; 7. Kilibarde kao poslednji iseljenici iz Breškovog Dola (kod Pejovića); 8. povremeno (s)vraćanje Kilibardi i Erakovića iz Banjana na Velestovo po "kesim" (naknada za zemlju) nakon doseljenja u Banjane; 9. Dubinići (Jovanovići u Broćancu ili Jovanovići-Dubinići u Zagaraču?) + Ćalaice (ili Ćulaice) + Žarići + Glušci/Glušice (po Ostojiću) + Kneževići iz Budimlje + Marjanovići (po Radomiru Erakoviću) + možda Eraci sa Luštice + možda cabunski Erakovići = prezimena koja se na bilo koji način vezuju ili za Breškov Do ili za iseljene banjanske Breškovce.

Po mom mišljenju, suviše čudno detaljnih elemenata u slučaju (Breškovaca) koji je isuviše čudno maglovit... Jedno od pitanja je i zašto se geneološko sećanje (dela?) Erakovića prekida baš kod Todora Erakovog odnosno do Eraka, tj. šta je uslovilo da se geneološko sećanje na vezu sa glavnim ograncima Ozrinića prekine (ukoliko je uopšte postojalo)?

Kao da postoji nekakvo zamagljeno raslojavanje i unutar samih Breškovaca: 1. u prvom planu su Erakovići (verovatno zbog brojnosti i značajnosti u Banjanima) koji se dele na banjanske i bogmilovićske Erakoviće s tim što ovi iz Bogmilovića gube prezime Eraković (da li imam pogrešan utisak da se u literaturi ali možda i kod banjanskih Erakovića, bogmilovićski Erakovići više smatraju "Breškovcima" nego Erakovićima?) a banjanski ga još zadržavaju mada osećam da je i kod banjanskih postojao snažan proces gubitka oblika "Eraković" (pretpostavljam da geografsko rasulo ali i konkurencija po Banjanima nije bio jedini uzrok jačanju ogranaka i pod-ogranaka i da je proces možda počeo još na Velestovu?); 2. zatim slede Kilibarde (da li različita predanja kod Erakovića o Kilibardama ukazuju na neki nejasni trag koji je ekvivalentan nipodaštavanju glavnih Ozrinića prema grupaciji "nepriznatih" Ozrinića?; osim toga, i Pejović pretpostavlja nekakvo kasnije naseljavanje Kilibardi među Velestovce?); 3. posle Kilibardi izgleda da slede Ćalaice odnosno Sarići koji su, po mom mišljenju, nekako uvek po strani i od Erakovića i od Kilibardi mada možda zbog brojnosti u odnosu na prethodna dva bratstva (ali, opet je i tu pitanje da li je broj predaka u Breškovom Dolu već bio odredio kasniju razliku u masovnosti na Banjanima i da li ta ranija razlika ukazuje na neke procese koji su se odvijali i pre dolaska u Breškov Do?) ali možda i zbog nečega drugog; 4. grupa koja se izgleda ne povezuje sa prethodna tri bratstva (odnosno sa Erakovićima, Kilibardama i Sarićima) ali koji se nekako vezuju za "Breškovce" - Dubinići (Jovanovići u Broćancu ili Jovanovići-Dubinići u Zagaraču?), Žarići a možda i još neki rodovi; 5. grupe Erakovića i Eraca (Erakovići iz Cabune, Slavonskog Broda, Tuzle/Travnika, sa Banije, Eraci iz Bosne i sa Luštice) čije poreklo, bar sa geneološke tačke gledišta, još uvek nije utvrđeno a postoje indicije da imaju veze sa grupacijama iz Crne Gore.

Više vrsta raslojavanja postoji i unutar različitih grupa predanja i to kod raznih ogranaka velestovskih/breškovskih (banjansko-bogmilovićskih) Erakovića:

- prva dimenzija (ili grupa) slojevitih predanja: 1. poreklo od Ozrinića, 2. poreklo sa Njeguša, 3. poreklo od njeguških Herakovića; varijanta pod tačkom 1. izgleda da je najzastupljenija kod Breškovaca iz Bogmilovića ali nalazi se i u Banjanima; varijanta pod 3. izgleda da je rezervisana samo kod banjanskih Erakovića?; varijanta pod tačkom 2. izgleda da bi mogla da kombinuje i njegušku i ozrinićku teoriju porekla banjanskih Erakovića i pitanje je koliko ima izvora njenog formiranja i koji su svi tokovi njene evolucije.

- druga dimenzija predanja je u vezi sa razdvajanjem bogmilovićskih i banjanskih Erakovića: 1. iz Breškovog Dola jedni odlaze u Banjane a drugi u Pješivce, 2. iz Breškovog Dola prvo odlaze u Banjane a deo se zatim seli u Pješivce, 3. iz Breškovog Dola odlazi Boško u Hercegovinu (ne preciziraju se "Banjani" a ni banjanski Erakovići) a posle u Bogmiloviće (po Đorđu Vukotiću Čevskom).

- treća dimenzija predanja su razlike u imenima i godinama prilikom naseljavanja Banjana kod banjanskih Erakovića (verovatno i kod Kilibardi?).

Čitajući rodoslove iz Ostojićeve knjige ne pronalazim da je ime Herak niti neko drugo potencijalno/hipotetičko "vlaško" (starobalkansko?) ime bilo zaživelo u ozrinićkoj tradiciji. Možda bi u "čudna" imena ili nadimke kod Cauševića spadali Šogo (sa značenjem "ćelav", Radičevići, 104.str.), Šajo (Mićunovići, 103.str.), Kasom (Mrvaljevići, 104.str.) ili Šaula (Đurovići > Šaulići, 116.str.). Gos'n Ostojić na 59. strani piše da je na spisku iz 1570. godine (gde, izgleda, nema imena Herak) verovatno više od polovine starinaca (Ozrinići počinju da jačaju od druge polovine XVI veka), pa bi prema tome defterski popisi za 1520-21. i 1523. godinu ukazivali da je ime Herak verovatno iz starinačkog sloja stanovništva Kčeva a ne iz grupe novopridošlih Ozrinića. S obzirom na razna seljakanja nije nemoguće da je neki ogranak Ozrinića poneo ime Herak koje je možda bilo zastupljeno u nekom predelu izvan Kčeva tj. Ozrinića (ime se moglo zadržati i među starim starincima na samom Kčevu ili su ga doneli novi "starinci" ?) ali je činjenica da je u prvoj polovini XVI veka u turskim defterima zabeleženo više osoba sa imenom Herak i to baš na prostoru Kčeva kao i na prostoru oko Njeguša, kao što je i činjenica da je neobično da se ime Herak gotovo niotkuda pojavi među (pseudo)Ozrinićima i to (po svemu sudeći?) u XVIII veku ili krajem XVII veka kada je ime (H)erak ili već izašlo ili je bilo u procesu izlaženja iz "mode" (?). Ostaje i pitanje koja je verovatnoća da se uz ime (H)erak na Velestovu pojavi i ime Kilibarda koje takođe nema narodnu uobičajenost tj. etimologiju. Rečenicu «Ово несигурно везивање Ераковића за Његуше, иако кажу да нијесу од тамошњих Ераковића, настало је због имена њиховог претка Ерака, а такво име, раније доста раширено, налазимо у турским дефтерима и у Озринићима.» jedno vreme sam mislio da sam pročitao u Ostojićevoj knjizi (verovatno zato jer je g. Ostojić koristio, između ostalog, i Kovijanićeve nalaze iz kotorskog arhiva) a zapravo je konstatacija g. Pejovića - "ime, ranije dosta rašireno" pretpostavljam da je Kovijanićev uticaj...

Moja je hipo-teza da su Breškovci mogli biti skupina rodova različitog porekla koja bi se mogla skupiti na jednom mestu (gotovo kao zbeg ili kao izbeglički "kamp") iz različitih razloga a da je jedan od njih mogao biti i pretnja od strane jačih ozrinićkih bratstava, odnosno proces stvaranja grupacija "nepriznatih" Ozrinića koja je kulminirala krvoprolićima i proterivanjima. U toj hipotetičkoj skupini, možda je dolazilo do "simbioze" odnosno bratimljenja, prizećivanja, usvajanja ili prisvajanja. U tom nekom slučaju, nastalo bi bratstvo-rod-grupacija Erakovića, Kilibardi, Ćalaica a možda i još nekih. Genetička analiza u tom slučaju ne bi bila u stanju (ili bi mogla ali uz poteškoće) da rastumači koje su grane "glavne" a koje "sporedne". Erakovići u Breškovom Dolu možda su u početku vodili poreklo od, za sada, nepoznatog ogranka "nepriznatih" (izopštenih iz "glavnog" dela plemena) geneoloških Ozrinića ali su kasnije, u hipotetičkoj breškovskoj zadruzi ili komuni, proširili prezime i na neke rodove koji nisu geneološki Ozrinići. U drugačijoj varijanti bi u početku Erakovići imali geneološki neozrinićki koren a da su širenjem prezimena kasnije obuhvatili geneološke ozrinićke rodove. U tim slučajevima banjanski ili bogmilovićski ili donjomorački Erakovići bi možda mogli imati različite haplogrupe ili različite pod-ogranke iste haplogrupe a da imaju "zajedničko" poreklo iz Breškovog Dola kao i isto prezime (?). Neki sličan scenario zamišljam da se mogao dogoditi i kod njeguških Herakovića odnosno njeguških pseudo-Herakovića. U nekim mojim smelijim hipotezama, breškovska (kao i njeguška) "komuna" (katun?) (H)erakovića mogla bi, u nekim trenucima istorije, preuzimati ulogu neke vrste mesijansko-političke opozicije u istorijskim metežima, opštim međuplemenskim i unutarplemenskim sukobima, konkurencijama, previranjima i preveravanjima, uskočkim i turskim pljačkama, pogromima, odmazdama, osvetama, u periodima međuimperijalnih kalkulisanja, u apokaliptičkim vremenima gladi, bolesti i proročanstava, a koje se sve zajedno u antropologiji, etnologiji i sociologiji religija naziva "liminalno doba" kakvo je verovatno bilo u crnogorskim predelima 17. i 18. veka...