60

Impresije o Heraku (1)

Ovo je rad koji bi trebalo da otvori seriju tekstova o jednoj oblasti koja me već dugo interesuje a koja pripada verovatno analitičkoj psihologiji, u svakom slučaju subjektivnoj ravni herakologije...

U ovom tekstu pokušaću da analiziram sopstvene asocijacije ili impresije na reč odnosno ime "Herak". Činjenica da mi se u mislima ukazuju neke slike u vezi sa ovim imenom, govori da je konstrukcija zvučnosti (izgovorene ili ne) nekako duboko zapletena u čitave mreže značenja koje su kolale tokom detinjstva ali koje su vremenom bledele ili koje su potiskivane kako sam sazrevao u svetu prepunom raznih obaveza, strahova i stresova. Koji elementi i nivoi tih slika pripadaju individualnom, familijarnom i(li) kolektivnom nesvesnom ostaje da se istraži.

Sama pomisao na ime "Herak" ne ukazuje mi na više osoba nego na jednu. Međutim, tu jednu osobu ne vidim kao "rodonačelnika" nego više kao natprirodnog zaštitnika, otelovljenje duha prezimena. Kako mi je prezime (H)Eraković oduvek zvučalo mistično i nekako mračno, u skladu sa tim i svet u kojem obitava mitski Herak je bajkovit i drevan.

Koliko su moje rane predstave o Starim Slovenima (za koje sam se dugo vremena živo interesovao) u vezi sa zamišljenim mitskim predelima drevnog Heraka trenutno ne mogu reći. U svakom slučaju, na moju sliku o staroslovenskom vremenu dosta su uticale, između ostalog, i slike Milana Miletića koji je ilustrovao rubriku "Корени" koja je izlazila u "Дечјим новинама" tokom 90-ih godina 20. veka, ali i razne druge ilustracije iz pomenutih novina i drugih tadašnjih školskih časopisa. Naravno, na moje predstave su uticale i prve naučne knjige (ne samo informativno nego i mirisom starog papira) o praistoriji Slovena do kojih sam dolazio srednjih i kasnih 90-ih i ranih 2000-ih. U to vreme sam, sticajem okolnosti, dolazio i do raznih brojeva "Политикиног забавника" iz raznih decenija. Slikovitoj (pre svega ruralno-idiličnoj) predstavi u ranom detinjstvu doprineo je i jedan dugometražni crtani film (u nastavcima) čiji je naslov originala "Astérix et la surprise de César" (proizveden 1985.) kao i serijal o Evoksima ("Ewoks", proizvedeno 1985-86. godine). U uticaje ubrajam i malobrojne slikovnice i ilustrovane bajke za decu koje smo skupljali u teškom vremenu oskudice i nemaštine tokom 90-ih. Da li su svi ti uticaji samo preoblikovali nešto što sam već imao (urođeno?) ili su ozbiljnije uticali na moje rane impresije, možda nikada neću saznati... Biće da sam rano postao "zavisnik" od slika/ilustracija i da je ta vrsta vizuelne mašte bila jedini način mojeg bega iz stvarnosti koja mi se i dan-danas, posle tri decenije, isto čini uglavnom dosadnom, sivom, sumornom, otuđenom i neprijateljskom.

– mistični ambijent (Herakov mitski svet):

1. kada kažem "Herak" vidim pred sobom jaku letnju žegu/sparinu i travnatu (zelenu) planinsku strminu (dakle ne "obronak") - možda je reč o pašnjaku ali u mojoj vizi je trava visoka pa bih pre opisao kao "planinsku livadu"; iznad je planinski vrh, na sredini strmine je nešto poput drevne kamene razvaline (srednjevekovna kula ili gradina?) a ispod visokih polu-srušenih zidova i kamenja je veliki broj zmija oko kojih je i neizostavni zvuk/šum zrikavaca;

2. "Herak" je za mene i slika vedrog neba i zalazak sunca na horizontu iznad velike duboke doline (biće da je kanjon; ne vidim mu dno niti neku reku dole) koja u sumrak uranja u tamno plavu ili crnu boju; sunce na ovoj slici zalazi na desnoj strani...

3. treća slika je takođe zalazak sunca koje da je crvenu a onda i smeđu boju dugačkim ravnim brdima bez trave i drveća; ne bih rekao da su ova brda bilo što slično pejzažima u Hercegovini ili Crnoj Gori i pre će biti da su slična nekim brežuljkastim predelima u Panoniji;

4. donekle ali još uvek nedefinisano, mistični predeo kojeg sam prvi put video u "Evoksima" u epizodi "Zemlja Gupina" (https://www.youtube.com/watch?v=PvrL0umMMqs) čiji je naziv "Endorske savane"; slični prikazi postoje i u džinovskom atlasu "Животиње из целога света" (original: "The Giant Book of Animal Worlds", Anita Ganeri i John Butler) kojeg je izdavala "Зебра"; sliku pre povezujem sa mojim ranim predstavama o svetu praistorijskih životinja (pejzaži za vreme ili neposredno nakon izumiranja velikih dinosaurusa)...

5. ponekad zamišljam mistični snežni četinarski ambijent kakav je u filmu "Snežni bizon" ("The White Buffalo" iz 1977. godine) - https://www.youtube.com/watch?v=9N8dIJDswAc;

6. Herakovo vreme osećam tokom sunčanih dana u zimsko ili kasnojesenje vreme ili kao zalaske sunca za vreme leta...

7. vidim, takođe, i sliku širokog kolskog zemljanog puta koji ide kroz gustu misterioznu ali svetlu maglovitu šumu a preko neke visoke planine; put povezuje dva mesta (srednjevekovna sela ili manji srednjevekovni gradovi) koja se nalaze sa obe strane ove velike planine...moguće moja predstava o srednjevekovnim karavanskim putevima kroz visije severne Crne Gore...

8. česta mi je slika (pojavljuje mi se i u snovima) mističnog širokog obronka (dakle ne "strmine" kao u prvoj tački) kao amfiteatra sa ogromnim tamnim prastarim stablima i neka ravnina (možda jezero?) podno tog obronka; nekako sličnu scenu nalazim u stripu "Mister No" (epizoda "Safari", br. 927, inače broj koji je uticao na moju definiciju (zapadno-)afričke mističnosti u detinjstvu; https://www.stripovi.club/2014/09/safari-mister-no.html > https://www.slideshare.net/slideshow/embed_code/39043602) na 58. strani;

9. ambijent visoravni (moguće Pešterske?) sa visokim hrastovim šumama i žbunjem, zatim visoka suva trava po golim brdima i povorke koje nose badnjake i baklje po travnatim kolskim stazama; iznad njih olujno nebo i svuda tišina...; za sada ne znam da li ovu sliku vidim u letnjem dobu ili u zimskom ali toplom vremenu; ovu sliku često povezujem sa predstavama o vremenu srednjevekovne Raške i o drevnim vremenima kada se pripovedalo o dolasku Slovena i njihovoj davnoj zaboravljenoj prapostojbini u koju se nikada više neće vratiti;

Ako ima elemenata familijarnog nesvesnog, ne bih mogao reći da li ove slike imaju vezu sa stvarnim pejzažima današnje Hercegovine, Crne Gore ili Raške u kojima, do sada, nikada nisam bio. Prema slikama sa interneta, koliko sam uspeo da vidim, slike iz pomenutih dinarskih oblasti po mom mišljenju ne odgovaraju predelima koje zamišljam kao mitsku prakolevku ili prapostojbinu Heraka. Možda ih pre ima u nekim delovima Bosne, Šumadije, južne i istočne Srbije, a možda i van Balkana... S tim u vezi je i pitanje o stepenu mog osećaja pripadanju bilo kog balkanskog (južnoslovenskog) predela a on je prilično nizak tj. ni jedan predeo ne osećam kao "zavičaj"...

– izgled i karakteristike mitskog Heraka:

1. reč "Herak" donosi mi izgled muškarca sa velikom gustom smeđom bradom i brkovima, namrgođenim škiljavim očima pod šlemom ili šubarom sa ovnujskim ili bivoljim ili jelenskim rogovima; na sebi ima vučje ili medveđe kože i krzno ili dugi debeli gunj od ovčijeg runa; na leđima ili oko ramena mu je neka kožna torba ili vreća ili kabanica/plašt (izgleda sa multifunkcionalnom primenom - i za nošenje stvari i kao šator za prenoćište i kao zaklon od nevremena); na nogama su mu krznene čizme uvezane kožnim kaiševima; u ruci mu je ili debela drvena toljaga ili dugi drveni štap ili dvosekla sekira; donekle nalikuje Vikinzima iz popularne (nenaučne?) predstave o njima ali ga, iz nekog razloga, ne vidim kao ratnika već više kao šamana ili drevnog čarobnjaka; moguće da su izgled vrača Logreja i veštice Morag (u "Evoksima"; inače imena kao i ceo ambijent u ovom crtaću za mene su bili mistični kako onda tako i danas) odigrali kod mene ključnu ulogu u izgradnji(?) arhetipske predstave o bilo kom drevnom šamanu; možda ga zapravo vidim i kao mističnog vlaškog pastira/vrača ili koledara sa ritualnom maskom...

2. dinarske mitološke ličnosti-pojave kao što su vjedogonja i zduhać ali i lesnik, onako kako sam ih zamišljao prema opisu i prema zvučnosti imena, unekoliko bih povezao sa mojim mitskim Herakom kojeg sam formirao kao "duha dinarskog gorja", kao planinsku fantazmu, besmrtnog fantoma dinarskih pašnjaka, visoravni, krševa, provalija, uvala, prašuma, snegova, magli i oluja... on se pojavljuje niotkuda a isto tako i nestaje...svuda je i nigde je... on je misterija tajanstvenih dinarskih plemena Kriča, Mataruga, Ilira, Dardanaca, Tračana, Vlaha, prastarih tragova Srba i prvih neandertalaca i kromanjonaca na ovim prostorima...