59

Zašto "Hijerakul" ?

Razlog zašto sam baš uzeo ovaj "nick" (tj. korisničko ime, pseudonim i sl.) i zašto baš ovu donju sliku (ili "avatar") je višeslojan... Jedan od slojeva (razloga) je i anonimnost mada je to teško u predmetu izučavanja kao što je geneologija. Mada se trudim da tako ne bude, u nekim od postova verovatno bi se moglo i otkriti moje pravo prez-ime, ali mnoge osobe sa kojima sam imao kontakt znaju o kome je reč jer se u privatnoj komunikaciji učtivo predstavim. U tom smislu, moj identitet je lako proverljiv. Anonimnost proishodi iz dubljeg sloja kao što je anksioznost jer ostao sam pri davnašnjem uverenju tj. osećaju da je internet javnost ali i javnost uopšte neka vrsta fundamentalnog poremećaja. U sledećem dubljem (psihološkom) sloju verovatno bi se došlo do mog egoističkog straha od Drugog, nastalog u ranom detinjstvu koje pamtim kao traumatično, kao i celo kasnije razdoblje odrastanja prilikom susreta sa užasom koji se zove Svet...

Jedan od slojeva je i uspostava nostalgije ili pokušaj do održim nešto što bih nazvao "kontinuitet tradicije", odnosno monolitnost prilikom tumaranja, lutanja odnosno putovanja kroz razne oblasti interesovanja, kroz mnoge vekove, generacije, istorije, sudbine, događaje, kroz razne problematike, zidove, provalije, kroz šume informacija, šipražja sumnji, kroz pustinje i tmine nesaznatljivosti, kroz razna plemena, rodove, narode i predele... To sam, pored ostalog, imao na umu kada sam odabirao korisničko ime za moj prvi forum (koji je takođe odabran selekcijom) na kojem sam učestvovao više nekako za sebe nego sa drugima. Bio je to MyCity (https://www.mycity.rs/) davne 2007/8. godine na kojem nisam imao nameru da se zadržim duže (naročito nakom prvih stresova, ubrzo shvatajući (mada sam predosećao i ranije) da diskusije ali i kompletne društvene mreže nisu za mene). Nick sam zadržao prelazeći (što mi je bila i prvobitna primarna namera forumsko-blogerskog korišćenja interneta) na Rodoslovlje.com (https://www.rodoslovlje.com/) na kojem sam objavljivao postove (uz duže prekide) od 2008. do 2013. godine i sa kojeg nemam lepe uspomene.

Prilikom konstruisanja nick-a 2007. godine, hteo sam da bude jezgrovito, kratko, ispunjeno nekim mističnim nabojem, monolitno, zaokruženo, definisano, da naravno sadrži osnovu mog prezimena, da bude neka vrsta sažetosti mnogostrukosti i istovremeno moja "zona konfora/komfora" i idiličke/idilične s(a)krivenosti, neka vrsta doma i Nojeve barke kroz nepoznato i koliko moguće zanimljivo... Na pamet mi je palo da spojim istočni (grčki, helenski) i zapadni (latinski, zapadno-evropski) oblik imena herojske mitološke ličnosti Herakla i Herkula, ali tako da istovremeno spojim i četiri oblika Jerak, Erak, Ierak i Herak. "Hijerakul" u sebi sadrži i grčku reč za sveto/svešteno/božansko "hierόs". Nastavkom -ul, nick ima svesno i vlaški ((staro)balkanski?) prizvuk a ono što mi je posebno bilo važno jeste da zvuči gotovo kao i (možda čak i etimološki srodno?) "Drakul" - ime-simbol krvožednog mističnog vampira iz moderne mitologije, tačnije iz korpusa žanrova dark-romatizma, gotičke fikcije, okultne detektivske fantastike itd. Nije li ne-slučajno da dva u savremenoj javnost poznata (H)erakovića (muzičar Aleksandar "Era" i glumac Nenad) u svojim karijerama imaju veze sa rečju "vampir"? Slušajući poznati hit iz 80-ih "Oaza snova" (grupa Denis & Denis), jedna od impresija mi je da Hijerakul mogao biti ekvivalentna suprotnost Drakuli i onaj "vatreni znak" odnosno "Anđeo u paklu"... nešto poput (anti)superheroja koji je sam za sebe a protiv svih, ali na strani Uzvišenosti... možda je to na tragu Ničeovog Nadčoveka a rekao bih (simbolično ili ne) i nezaobilaznog (po istoriju herakologije) Njegoševog (idealizovanog/mistifikovanog ili ne?) gnostičkog a možda i hermetističko-ezoterijskog eskapizma u obličju njegove (verovatno) transcendentalno-dijalektičke Izviiskre kao "spiritus agens-a" njegovih demona... Drugo je pitanje da li je Njegoš uspeo da postane prvi pravi spisateljski Drakula iz Dinarida (rekao bih kolevci svekolikog evropskog vampirizma; u komparativnoj vampiristici pitanje je da li je evropski drakulizam gori ili bolji od neevropskih?; isto tako u pitanju su i razlike/sličnosti između balkanskih i ostalih evropskih sadizama...) koji je spravljao stihove o prirodnom višemilenijumskom dinarskom satanizmu, hororu, smrti, sadističkom cinizmu... po mom mišljenju nije iako je imao predispoziciju da bude... kao što je predispoziciju imala i savremena simbolika nadimka "Njegoš" (prevashodno kod Radeta) koja je apsorbovala (biću drzak i napisati "pokrala") one simbole koje (bi trebalo da) imaju mračne balkansko-gotičke strukture impresije u imenu Herak... Iako je bio (s obzirom da je bio) (idealistički govoreći, jer ne znam koliko je i kako odstupao od toga u stvarnom životu ali i u spisateljskoj šematici) dijalektičar nacionalnog heroizma i(li) herojskog nacionalizma (pitanje je koja je verovatnoća i da li ima primera u istoriji da vladar/upravitelj neke evropske zemlje ili oblasti postane filozof njenog (pokušaja?) konstituisanja?), a što je povlačilo da bude i dijalektičar suprotnosti toga, Njegoš izgleda nije uspeo da ovlada (i) pokušajem otpočinjanja bavljenja metafizikom etnopsihologije/etnokarakterologije. Umesto analitičkog pristupa, njegova refleksivna (antinomična?) dijalektika morala je poprimiti formalizam (kao što je poprimila i Hegelova naučno možda mnogo razvijenija) i mogla je, takva, da postane dijalektika bilo kog opstanka. U Njegoševom slučaju možda je reč o nekoj vrsti poremećaja duševnog stanja (možda blaži oblik shizofrenije, neuroze ili psihoze?) verovatno usled stresa iz detinjstva a što je bio uzrok formiranju ideala (uobličnemo kroz njegov talenat) o herojstvu ili pozitivizmu kao odbrambenom mehanizmu (?). Iako se dotakao antiherojske dijalektike (koja je ušla u herojsku a ova poprimila prirodu prve), Njegoš nije imao dovoljno snage (ili dovoljno bezvoljnosti, depresivnosti) da prodre u univerzalno crnilo psihopatologije balkanske (i uopšte evropske i opštenečovečanske) duše i opredelio se za po(etiku) odluke opstajanja a što je uzrokovalo da kod njega svaki heroizam postane zauvek obeležen nužnim zločinom života... U međuvremenu, od Njegoša na ovamo Zlo je značajno evoluiralo (metafizička veza Njegoša i Maksa Luburića, između ostalog?) pa je i Njegoševa ionako slaba aparatura (koja je, ispostaviće se, prosečnost crnogorske rečitosti - otuda mitologizovanje Njegoša od strane društva čije su unutrašnje snage iznedrile okultističku tminu dinarskih narko-kartela i klanova) postala još ništavnija i čiji bar nekakvi humanistički(?) tragovi zahtevaju neku buduću mnogo tragičniju/tragedijsk(ij)u (nad)misao...

Sledeći u nizu slojeva značenja bio je da naziv "Hijerakul" igra ulogu neutralnosti odnosno nepristrasnosti prilikom navođenja, istraživanja i analiziranja prezimena Herak, Eraković, Heraković i Erak, a što oblik mog prezimena verovatno ne bi mogao imati prilikom čitanja sa strane.

Te 2007-2008. godine, prvobitno sam nameravao da uzmem za "avatara" neki simbolički grafički prikaz Herkula (uglavnom sa engleskog govornog područja s obzirom na širi opseg pretraživanja na Googl-u). Sada se ne bih mogao setiti kako sam odlučio da pretragu preusmerim na "vukodlak" ili "vampir", bez obzira na moju povremenu opsesiju digitalnim artom "gothic" i "dark fantasy" tema. Sliku sam prvobitno našao možda negde na ovim stranicama https://www.fanpop.com/clubs/never-cry-werewolf-book/images/10348264/title/never-cry-werewolf-fanart, https://fang2.wordpress.com/werewolves/, http://win.ilguerriero.it/codino/vari/gitex_point_2.htm, https://tl.fanpop.com/clubs/werewolves/images/31068572/title/werewolves-photo, http://topicstock.pantip.com/wahkor/topicstock/2009/02/X7503979/X7503979.html ali čini mi se da je bio neki blog na italijanskom jeziku... Do danas nisam uspeo saznati ko je izvorni autor ove slike koja mi se čini nekako jednostavna, mistična i jezgrovito(sažeto)-značenjska.

Panoramski prikaz tj. dijagonale između jednog i drugog vuk(odlak)a i između jezive crkve-zamka (možda Drakulinog?) i zverja iz drevne četinarske šume koje urlanjem slavi vampirsku veličanstvenost, a preko nečega što liči na dolinu (planinsku klisuru u Dinardima ili Karpatima?), zatim noćna izmaglica, turobno nebo i veliki paranormalni mesec kao "sunce večne noći"...a u crkvi-zamku jezive tajne koje čuvaju mističnu prošlost prošlih vremena...