55
Тадија - Раде - Симо (укратко о тројици хераколога из Бањана)
2. - 6. стр. (курзив и истакнути текст је у извору):
Неки учени људи пишу, да су Ераковићи некада били Хераковићи и да су презиме добили по неком Ераку (Хераку). Прича се, колико се причама може вјеровати, да су послије Косовског боја кренули према Босни да траже уточиште. Живјели су као сточари око Зенице, Травника, Попова Поља (Доњи Влах), а потом око Гацка, Фоче, крећући се према Бањанима, и даље према Ловћену, Његушима, Велестову и другим мјестима. Када је то било, нико не зна тачно да каже. Обично се као оријентир узимају XIV, XV па и XVI вијек. Неке податке о Ераковићима даје нам наш велики пјесник Јован Дучић у књизи: Гроф Сава Владиславић (БИГЗ, 1989. стр. 42-43). Дучићи воде поријекло од Дуке Владиславића, брата грофа Саве Владиславића. Од Владиславића води поријекло и неки кнез Ерак Владиславић у области Доњих Влаха, година 1483., значи у дане када су Турци покорили Херцеговину (Дучић). Херак се, иначе помиње у бројним документима о Ераковићима (Хераковићима), а што ће се виђети касније. Љубо Ј. Михић у књизи Љубиње са околином (1975, стр. 148), каже: У Блатском долу, Дерани, код Бољуна, општина Столац, налази се крст на коме у транскрипцији превода пише: "Асе лежи Херак на свом башчини на племенитом" (овај податак је преузео Михић: Бешлагић Шефик: Бољуни, средњовјековни надгробни споменици, наше старине, нова серија, књига XII, Београд, 1961; стр. 197). Михић даље наводи: Можда је овдје сахрањен чувeни Херак Владиславић, који се помиње 1483. године као кнез Доњих Влаха. Можда се ту ради о кнезу Хераку који је у Херцеговини имао велике посједе и који је од Турака добио тимар и био признати племић. У своје вријеме Бољунима је припадало подручје Дерана, па је можда Радослав Хераковић син или потомак Херака из Дерана. Народ назива "Владисалића долина" поље уз некрополу у Бољунима, а и на једном стећку се помиње Радич Владисалић. Цијело село се звало Бољуни. Када су Бјелојевци доселили, прозвало се Бјелојевићима... (Михић преузео из: Дедијер Јефто: Херцеговина, антропогеографске студије, Српска краљевска академија, Српски етнографски зборник, књига XII, Насеља српских земаља, књига VI, Београд, 1909).
Милован Ерац, аутор књиге: Хиландарска чудотворна икона Богородице Тројеручице (Крушевац, ТДК, 1997), умјесто биљешке о себи као аутору, објаснио је своје поријекло које ево д јелимично приказујем:
ПОМЕНИ ГОСПОДЕ СЛУГЕ СВОЈЕ
Путујем, знано од 1300. године [Изворе које наводи Милован Ерац: фуснота 1 - Константин Јиречек, Историја Срба, стр.85], и стигох, вољом и превеликом милошћу Божјом, да књигу ову саставим. Темељ мој је у Некрополи Блатског дола код Стоца. Ту је уснуо у Господу војвода Влатко [ф. 2 - У повељи Стевана Твртка, од 1378. године, говори се о Влацку Владиславићу (Monumenta Srbica, 189).], међу својим Владиславићима [ф. 3 - Владиславићи су били властела и једно од најбројнијих и најпознатијих родова најбројнијег и најпознатијег братства влаха (Др Љубо Михић, Љубиње са околином, стр. 144 и 148). Бележени су као Владиславићи, Влаиславићи, Велиславо, Државни архив Дубровника (ДАД) Div. cone. XII, 43] из катуна Бурмаз [ф. 4 - Бурмази су имали четири катуна од којих је један био у општини Столац, други у месту Убоско... (ДАД, фол. 62 за 1447. годину). Назив је узет од арбанашког имена БУРМАЗ, које значи ВЕЛИКИ ЧОВЕК, а помиње се од 1300. године као једно од најбројнијих и најпознатијих братстава влаха (Констатнтин Јиречек, стр. 85). Дакле, ради се о занимању словенских сточара, а не о етничким Власима, о чему сведоче натписи на стећцима православне цркве и културноисторијски споменици) (Љубо Михић, стр. 142, 143).]. Ту су корени грофа Саве Владиславића [ф. 5 - Гроф царске Русије], песника и дипломате Јована Дучића...[ф. 6 - У књизи Гроф Сава Владиславић, Јован Дучић наводи да су Дучићи настали од Дуке Владиславића, брата грофа Саве Владиславића...]
Ту је и данас високи камени крст [ф. 7 - У Блатском долу, Дерани, код Бољуна, општина Столац, стоји крст висине 220 цм на коме пише: Асе лежи Херак на свом Башчини на племенитом. Није спорно да је овде сахрањен кнез Херак Владиславић (Љубо Михић, стр. 148)] последњег доњовлашког кнеза Херака Владиславића [ф. 8 - Ова породица имала је властелинско право у време српског царства], родоначелника Херака, Хераца, Ераца [ф. 9 - У овом делу Србије х се губило, па се говорило леб уместо хлеб и Ерцеговина уместо Херцеговина, па се тако и у презимену Хераца изгубио глас х.], Хераковића, Ераковића, куће Његоша...
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
А ја, недостојан слуга Твој, теби се молим Господе, помени слуге своје: Владиславиће, Дучиће, Хераце, Ерце, Хераковиће, Ераковиће, Петровиће и све који ти кличу: Алилуја!
Хераковићи (Cherachouich) су Малешевци из Скроботна, код Моска, на путу Требиње Билећа. Помиње се 1435. године Баљко Хераковић из Скроботна ("Baglico Cherachouich de Scroboth") који је син Херака Милошевића. Из овога се види да су Хераковићи односно Милошевићи у другој половини XIV и у првој половини XV вијека боравили у Скроботну, те би и ово насеље било станиште Малешеваца. (Новак Мандић Студе: Српске породице војводства Светог Саве, Гацко, 2000)
Ераци, дошли из Херцеговине има 280 година, а Боснићи из Босне има 230 година, а славе св. Николу. Читула Боснића, као и Васа Ерака и Марка Ерака налазе се у Савини. Ераци звали се Ераковићи. (поп Сава Накићеновић: Бока-антропогеографска студија, Српска краљевска академија, Београд, 1913)
Средином XV вијека, пошавши из Бањана, Ераковићи су се настанили у Његуше, подно Ловћена. Од онда се њихово село зове Ераковићи. Од Ераковића воде лозу Петровићи, Поповићи и нека друга презимена из његушког села Ераковићи. Петровићи су добили презиме по Петру Калуђерову Ераковићу који је живио у другој половини XVI вијека.
Вукота Миљанић у својој књизи о Ераковићима каже:
ХЕРАКОВИЋ, насеље Хераковићи (Ераковићи) у Његушком пољу (варош Његушка) Цетиње, крајем 15. вијека. Од њих су и као: ХЕРАКОВИЋ-ПЕТРОВИЋ, ПЕТРОВИЋ-ХЕРАКОВИЋ, ХЕРАКОВИЋ-ПОПОВИЋ, ПОПОВИЋ-ХЕРАКОВИЋ. У 14. вијеку доселили у Дуги До, на крај Његушког поља, са Бањске висоравни (од Велимља и из Мужевица), Никшић, а тамо од Гацка (Херцеговина). Од њих су у: Котору (1441. г.), као ПЕТРОВИЋ, у Русији као ПЕТРОВ (Хераковић); Шкаљарима (Бока Которска) и Додошима (Ријека Црнојевић), као ХЕРАК; у Даниловграду, као ВУЈОВИЋ (раније Пeтровић), Љешевићи (Грбаљ), као ПОПОВИЋ (КАШЋЕЛАН), Петровом Селу (Источна Србија) и као ЂУРЂЕВИЋ-БОГУТОВИЋ, пре тога (1.3.1399. г.) у Дробњацима (Рудинска висораван - Бањани), спомиње се њихов предак Ђорђе Богутовић; из Дражевине (Подгорица) преселили се у Ускоке (Жабљак) [фуснота 1 - Извори за књигу Вукоте Р. Миљанића и Акима С. Миљанића Презимена у Црној Гори X и XX вијек су: Б: СЦГ 123.351.356, 422-427, 433, 436, 438, 442-448, 478, Б. Ком. 136, РН 597, Ве 174, ПЦ 253, 254, ЛТТ 15.].
Било како да се тумаче презимена у његушким селима, изгледа да сва воде поријекло од Ераковића. Ераковића на Његушима више нема. Тамо живе Петровићи и Поповићи од којих потичу владике, владари и господари Црне Горе. О Ераковићима Петар Рудић каже:
Половином XV вијека у Његуше се доселио неки Ерак из Бањана. Његови потомци носе име Ераковићи, а тако се зове и село у Његушима у коме, углавном, живе. Од Ерака воде лозу Петровићи и Поповићи из његушког села Ераковића, Кашћелани из његушког села Мирца, Вујовићи из Спужа, а можда и нека друга братства.
Петровићи су добили презиме по Петру Калуђерову Ераковићу, који је живио у другој половини XVI вијека. Петар Калуђеров је имао неколико синова, а данас се само зна име његовом сину Стијепу. Стијепо (Стјепан) Петров је такође имао неколико синова. Иначе, сада се зна само за његовог сина Радула, који је био калуђер. Радул (калуђер Петар) је имао сина Шћепца. Шћепац Калуђеров је имао синове: владику Данила, кнеза Рада, Дамјана и Петра.
Први владика из братства Петровића био је Данило Шћепчев (1697-1735). Други владика из братства Петровића, Сава (1735-1781), био је син попа Ивана, блиског рођака владике Данила. Трећи владика, Василије (помоћник владике Сава, 1750-1766), био је син Рада Шћепчева, брата владике Данила. Четврти владика, Петар I Марков (1784-1830), унук је Дамјана Шћепчева, брата владике Данила. Пети владика, Петар II (1830-1851), син је Тома Маркова, брата владике Петра I. Књаз Данило Станков (1852-1860), унук је Стијепа Маркова, брата владике Петра I. Посљедњи црногорски господар Никола (од 1860. до 1910. књаз, а од 1910. до 1918. краљ), био је син војводе Мирка Станкова, а синовац књаза Данила.
По предању, неки Ераковићи (Никола Ераковић) су се преселили са Његуша на Велестово у Брешов до почетком 17 вијека. Са Велестова су се преселили у Бањане, по свој прилици у вријеме владике Петра Петровића Његоша. Можда их је ВЛадика намјерно населио у херцеговачка брда и планине да би спријечио даљи продор Турака у Црну Гору. Од тог времена па до данашњег дана се говори: чије су овце, тога је и планина. Тако је и било. У Бањанима, који су некада били у саставу Херцеговине и сада живе Ераковићи као и друга братства. Ераковићи су задржали своје презиме до данашњег дана, а изузетак су рођаци Ћетка Пејова Ераковића, који се сада зову Пејовићи.
Код Ераковића, као и других у Црној Гори, постоје братски огранци по којима се унутар братства препознају крвни сродници. Тако, на примјер, Ераковићи који потичу од Суље (право име Крсто) зову се Суљићи (понекад се Суљићи зову и Туровићи по Туру, стрицу Суљином). Други Ераковићи се зову Живковићи, Лалићи, Мусићи итд. Ја и моји ближњи смо Суљићи (понекад Туровићи), а иначе смо званично увијек Ераковићи. Ераковићи се углавном између себе не жене и не удају, па ма колико били крвно удаљени. Суља, или Крсто Ераковић је мој прађед. Суљин отац је Мирко Ераковић, а Суљин ђед је Вуко Ераковић. Мој ђед је Мирко Ераковић. Мој отац је Пера Мирков Ераковић. Мајка ми је родом од Дамјановића из Ките никшићке од оца Мусе и мајке Стоје Килибарда. Ујаци моје мајке Савице су Јеврем Белов, Крсто Белов и Лазар Белов Килибарда.
Ераковићи су пожељели да се састану и упознају боље, па су 1969. године братственици са Његуша упутили позив за састанак свим Ераковићима: ЕРАКОВИЋИМА - Тупан - Велимље
Ерак, прије шест вјекова, подиже своје огњиште испод гордог Ловћена на коме су се неколико стотина година гријали Јужни Словени. Џефердар, крст, пјесма, гусле и црвени барјак су били наши идеали и симболи, а слобода нам бјеше једина индустрија у каменом мору црногорском на коју вјековима јуришаху немани Истока и Запада. Непокорни, у весељу и у болу, никад погнуте главе, уз традиционално слободарство, топлу ријеч и братски стисак руке неподвојено дијелисмо зло и добро.
Дођите браћо, 1. маја 1969. године у слободи да се окупимо, на огњишту нашег претка, да подијелимо со и хлеб.
Окупљање Ераковића из Бањана и Петровића и Поповића са Његуша одржано је поменутог датума у селу Ераковићима на Његушима поред родне куће Петра II Петровића-Његоша.
[Фуснота:]
Више о Ераковим потомцима може се наћи у великом броју књига, а ми наводимо следеће: Поповић, Петар: "О Ераковим Потомцима у Његушима", Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књига XVIII/1, 1975; Ердељановић, Ј.: "Стара Црна Гора (Поповићи-Хераковићи)", стр. 434, Српски етнографски зборник, СКА, Београд, 1926; Ковијанић, Ристо: "Помени црногорских племена у которским споменицима", књига I, Историјски институт Црне Горе, Цетиње, 1963.
___________________________________________
Биће да је књига Тадије Ераковића "Ђеде, причај ми о Ераковићима" из 2001. године, први званични (уобличен у књигу) текст о пореклу и повести Ераковића а да је написан од стране особе која званично носи презиме Ераковић. Одмах следеће године излази из штампе и књига Радета Ф. Пејовић - Ераковића "Ераковићи у Бањанима". Због чега је дошло до "подвојавања" ових првих (мени за сада познатих) ераколошких књига сачињених од стране самих Ераковића, остаје питање. С једне стране, није чуд(н)о да су се прве такве књиге појавиле од стране бањанских Ераковића који су и најбројнија групација Ераковића на Балкану, код којих је претходила дужа пред-историја неке врсте краћих записивања родослова али и неких (псеудо)предања а што сведочи и Симо Слободанов Ераковић добијавши многа писма док је живео у Словенији. Велики број носилаца Ераковић-презимена који потичу из Бањана као и велика расељеност вероватно су и разлог што није дошло одмах до обједињавања у једну књигу. Остаје нејасно, како то да су се ове две књиге појавиле готово истовремено али и зашто тако дуго Ераковићи нису имали писце својих монографија? Да ли би се у етнологији или антропологији могло говорити о неким урођеним недостацима или одсутностима везанима за записивање код одређених фамилија, родова па и племена? Да ли би случај везан комплетно за цео Балкан указивао на опште вишевековно непостојање смисла о размишљању/промишљању о сопственим историјама и пореклима у овом делу Европе (у културолошким круговима, Балкан, а посебно његови централни, источни и јужни делови, слови за "расадник" дисконтинуитета сваке врсте) и колико је проблем "слово - говор" у тесној вези са пре-испитивањем онога што се назива "самосвест" или, пак, "бит" (срж суштине) ?
По мом мишљењу, једно од најбитнијих задатака унутар херакологије јесте прикупљање комплетне писане хераколошке документације сачињене од стране (Х)ерака и (Х)ераковића, као и утврђивање континуитета (традиције) писане (али и других видова материјалне) херакологије.
Крајем марта 2004. године долазим до књиге "Презимена у Црној Гори" у којој сазнајем да је један од њених рецензената професор Тадија. 12.IV 2004. покушао сам телефоном да контактирам г. Вукоту Миљанића али ме је посаветовао да је боље да му пошаљем писмо. Писмо сам послао чини ми се 19.IV у којем сам навео све до чега сам тада дошао о пореклу Ераковића, наглашавајући књигу Петра Визићанина "Становништво Кузмина до 1935." и Ераковиће са славом Св. Стефан у њој. Циљ ми је био да покушам доћи до Тадије преко Миљанића. Тадија ме је контактирао две недеље касније. У свом дневнику сам записао да је први наш прави разговор преко телефона почео са Тадијиним цитирањем "...асе лежи Херак на свом башчини на племенитом...". Навео ми је тада да су (Х)ераковићи од Владиславића из XIV или XIII века, да нам је Јован Дучић рођак и да нам је предак Херак из околине Стоца (Љубиња). Ја сам још од 7.VIII 2002. године, читајући књигу "Стари српски записи и натписи" од Љубе Стојановића из 1905., знао за Радослава Хераковића из Бољуна, Херака из Заушја и Херака из Дерана. Питао сам га шта је са његушким и бањанским Ераковићима, на шта ми је одговорио да су они млађи од херцеговачких Ераковића, да је Никола Ераковић са Његуша дошао на Велестово, затим да су неки Ераковићи са такође Његуша отишли у Колашин итд. Након одређених перипетија око организовања сусрета, историјски сусрет између поштованог професора Тадије и мене догодио се 6.VIII 2004. године у Новом Саду у једној (за мене) чудној малој просторији биоскопа "Звезда филм" на Тргу слободе. Сусрет сам детаљно описао у мом дневнику. Гос'н Тадија ми је том приликом поклонио неколико својих књига (три књиге "Ђеде, причај ми о Ераковићима", две књиге "Приручник за очување менталног здравља", једну књигу о историји калиграфије и књигу "Ђеде причај ми о Ераковићима: 'оћу образа ми"), затим неколико Петничких свесака (за 1995., 1997., 1998., 1999., 2001. годину и једну посебну свеску полазника програма историје из 2002. год.), књигу Љубивоја М. Аврамовића "Топличка повест", док ми је књигу Радета Пејовића "Ераковићи у Бањанима" позајмио притом му обећавши да ћу је вратити првом приликом након следећег нашег сусрета или путем поште. На жалост, то је био први и последњи пут да смо се срели. Том приликом ме је замолио да једну књигу "Ђеде, причај ми о Ераковићима" поклоним бар једној библиотеци а другу неком Ераковићу из моје околине. Одржао сам обећање поклонивши једну библиотеци "Милован Видаковић" у Сопоту а другу г. Ратку Ераковићу из Младеновца.
Децембра 2004. послао сам професору Тадији писмо са родословом Ратка Ераковића из Младеновца. Нисам сигуран да ли је писмо икада стигло до Тадије. Моја немогућност сналажења са неким догађајима из личног живота омела су ме да одржим контакт са овим човеком који је трајно оставио трага у историји Ераковића не само бањанских. Професор доктор Тадија Ераковић преминуо је новембра 2021. године.
Покушај анализе увода књигe "Ђеде, причај ми о Ераковићима" - првог (мени познатог) званичног ераколошког текста написаног од стране Ераковића
Иако је увод не много опширан и нема историчарско-етнолошко-истраживачки карактер (такву вредност има остатак књиге који је подељен, по мом мишљењу, на четири дела: 1. део са родословним таблицама и носи наслов "Прилог за проучавање лозе Ераковић (према подацима које сам добијао од родбине, а највише од Радојице Ераковића, сина Максима Перишина Ераковића и Михаила Ераковића (Миша), сина Митра Спасојева Ераковића)" са коментаром: "сви који желе да се подаци допуне или исправе грешке нека доставе, па ће, ако Бог да, бити објављени у другом издању књиге", 2. део "Приче и записи о Ераковићима", 3. "Приче по жељи родбине", 4. "Приче у сликама из породичних албума (хвала свима који су ми доставили фотографије својих најмилијих)" и Поговор), интересантно је видети Тадијин одабир извора о најранијој историји (Х)Ераковића. То су: 1. Јован Дучић "Гроф Сава Владиславић", 2. Љубо Ј. Михић "Љубиње са околином" (у њој Шефик Бешлагић "Бољуни" и Јевто Дедијер "Херцеговина"), 3. Милован Ерац "Хиландарска чудотворна икона Богородице Тројеручице" (у њој горе наведени извори), 4. Новак Мандић Студе "Српске породице војводства Светога Саве", 4. Сава Накићеновић "Бока", 5. Вукота Миљанић "Презимена у Црној Гори" (у њој горе наведени извори), 6. наводи из (од Тадије неименоване) књиге Петра Рудића, 7. упућивање на изворе као што су Петар Поповић "О Ераковим потомцима у Његушима", 8. Јован Ердељановић "Стара Црна Гора" и 9. Ристо Ковијанић "Помени црногорских племена у которским споменицима". У суштини, могло би се рећи да је проф. Тадија изгледа на линији (како сам је назвао) "западне" (неретвљанске) теорије порекла Хераковића али са занимљивим покушајем спајања његушког (Зеница-Травник-Његош) и велестовског предања. По Тадији, реч би била о искључиво једном братству Хераковића које се креће путањом Косово (кретање после Косовског боја ка Босни претпостављам да има географску конотацију на Косово поље, а у некој даљој инстанци можда и на Немањиће) - Травник/Зеница - Попово Поље (Доњи Влах) - "а потом око Гацка, Фоче" - Бањани - Његуши - Велестово. На тај начин, Тадија више различитих теорија организује у једну универзалну, мада је, притом, пропустио Ковијанићев "елемент" (Богута-Дробњаци) али он би се, можда, уклопио у кретање између Гацка и Његуша (кроз проширени појам Бањана) или, пак, у кретање између Косова и Босне. Једну од варијанти "западне" теорије заступа и Милован Ерац. Другу варијанту "западне" теорије прокламује Мандић Студе - код њега је, у једном случају, варијанта о малешевачком али не и неретвљанском происхођењу његушких Хераковића, док је у другом случају у оптицају и "северозападна" теорија (Чарађа-Гацко). Тадија се, поред ових, служи и Накићеновићевим нејасним (још увек неистраженим?) податком о бококоторским Ерацима "који су се звали Ераковићима" и који су, наводно, пореклом из Херцеговине. Ту је и фамозна "конструкција" из књиге "Презимена у Црној Гори" под одредницом "Хераковић" где се Ковијанићев податак о Богути из Дробњака буквално склапа са његушком варијантом предања о Гацку али и са миљанићевско-нинковићевским (псеудо-)предањем о Мужевицама. О још неким чудним (и наравно занимљивим) детаљима из књиге "Презимена у Црној Гори" бавићу се детаљније неком другом приликом. Оно што сам први пут сазнао читајући Тадијину књигу јесте (осим податка код Милoвана Ерца, зaтим везе Дучићи-Владиславићи, онда податка о Хераковићима Млашевцима, податка да је Тадија знао за Рудићева истраживања, податка о Николи Ераковићу из Његуша у Велестово) неколико елемената чије ми порекло преузимања није сасвим јасно: 1. кретање после Косовског боја према Босни и 2. живљење око Зенице, Травника, Попова Поља... као сточари. Издвојио бих и Тадијина два кратка мишљења да, изгледа, сва његушка презимена воде порекло од Ераковића и могући мотив владике Петра I Петровића да нaсели Ераковиће у Бањане као бедем против ширења Турака ка Црној Гори, што бих довео у везу са склопом истицања (самохвале) властелинског порекла Дучића и Петровића, односно у вези са истицањем важности пореклa ова два рода од Ераковића.
Оно што ми је посебно интересантно јесте да сучелим сличности и разлике у структурама књиге двојице Ераковића - Тадије и Радета. Овде бих само напоменуо да се увод (пред-историја (Х)ераковића) код Тадије и увод код Радета разликују у томе што је Тадија више истицао херцеговачке елементе "западне" теорије док је Раде више истицао Ердељановићев и Ковијанићев опис његушких Хераковића. Занимљиво да гос'н Раде на 21. страни своје књиге пише следеће: "Има и мишљења да су Херак и Рајић, помјерајући се испред турске најезде, из Зенице и Травника, једно вријеме задржали 'око Попова Поља (Доњи Влах), а потом око Гацка, Фоче, крећући се према Бањанима и даље према Ловћену, Његушима, Велестову и другим мјестима'." позивајући се на Тадијину књигу. То је и једини Радетов осврт на "западну" теорију.
Раде Тадију цитира (ако се не варам) још једино на 44. страни: "Тако, др. Тадија Ераковић, у својој књизи 'Ђеде, причај ми о Ераковићима', поред осталог наводи и податке да су од Ераковића временом настала, како у Његушима и у Црној Гори, тако и шире, многа презимена, и закључује: '[даље су, заправо, наводи из Миљанићеве књиге "Презимена у Црној Гори" - hijerakul]'.". На 34. страни, Раде пише: "О Ераковићима, њиховом досељењу са Велестова на Тупан, учешћу и погинулима у бојевима, истакнутим појединцима из прошлости, као и послије 1918. године, односно за вријеме НОР-а и Револуције, поред осталих писали су: - Филип Сарић [...]; - Др Тадија Ераковић, у својој књизи: ЂЕДЕ, ПРИЧАЈ МИ О ЕРАКОВИЋИМА, такође је дао доста података о Ераковићима. Претпостављам да наши братственици имају или ће набавити ту књигу и упознати се о братству и истакнутим појединцима из наше прошлости и, посебно из пeриода послије 1918. године, односно из времена НОР-а и Револуције и из послије-ратних догађања." 46. стр.: "Податке о Вукоти и Радулу и њиховом потомству, дјелимично сам слушао од братственика које сам већ поменуо, затим од Максима Перишина и његовог сина Радојице, а најпотпуније сам се упознао са тим подацима из књиге др Тадије Ераковића: ЂЕДЕ, ПРИЧАЈ МИ О ЕРАКОВИЋИМА. Те податке сам користио и у овој књизи.".
Раде у маниру професионалног историчара истиче разнолику грађу (махом ауторе које је Ердељановић већ користио у својој, како сам је назвао, "синтези" о Хераковићима, али и неке млађе ауторе) о пореклу његушких Хераковића, али код Радета одређене нејасноће и разлике у тумачењима нису саме по себи циљ истраживања већ су оне мање небитности око већ "утврђених" "истина" да династија Петровић Његош потичe од његушких Хераковића, да је Ковијанић утврдио дубље порекло Хераковића и да велестовски Ераковићи потичу од (Х)Ераковића са Његуша, а у Тадијином случају да његушко-велестовско-бањански (Х)ераковићи имају још раније племићко (кнежевско) порекло - од доњовлашког кнеза Ерака Владиславића односно кнеза Радослава Хераковића, што све за поенту има покушај истицања национално-историјске важности Ераковића. По томе, Раде је верни настављач свог професора историје Петра И. Поповића који је родом са Његуша. Као и код Тадије, и у Радетовом уводу можда вредније од пуког набрајања "већ утврђених чињеница" јесу Тадијини и Радетови лични осврти (или мишљења да су им то лични осврти) а њих је врло мало. Упркос томе, више него теоријској херакологији, Тадија и Раде су немерљиво допринели хераколошкој хроници као и хераколошкој генеологији.
Оно што је посебно важно јесте да сам, у периоду дописивања са г. Симом Слободановим Суљић-Ераковићем, успео да изведем један подухват (пре бих описао као "подвиг") изузетно сложене компаративне анализе (заправо, то је био и једини начин да покушам приступити "материји") генеолошких података које су изнели и Тадија и Раде, а могу рећи да сам успео открити (упоредно користећи и Симине генеолошке податке) неколико непоклапања или пак нејасности у подацима оба или сва три аутора. Под претпоставком да постоји еволуција истраживања генеологије бањанских Ераковића, односно да постоји више истраживача који раде независно један од другога (у приближнoм или истом историјском периоду) , занимљиво би било видети оно што ми је г. Симо послао у поруци из 26. октобра 2009., а што указује на нека унутрашња (хераколошко-социолошка) кретања: "Opet , pomenuo sam to u pismu od juce , samo da budem jasniji . U vreme kad jeTadija spremao svoju knjigu , ja sam bio u Americi , i on je probao da me kontaktira preko mog strica , neuspesno doduse . Knjiga je izasla , ja sam je dobio u Americi , i ja sam u to doba imao mnooogo vise podataka nego sto jih ima u knjizi , ali ... / Malo posle toga izasla je Radetova knjiga , i nju sam dobio dok sam jos bio u Americi . Sa Radetom moras da shvatis jos jednu stvar , ljudi iz dela njegove loze primenovali su se i dan danas se prezivaju Pejovic ( bi se oni nazvali Cetkovici , po Cetku Pejovom , nego nazalost Cetko nije imao muske dece pa ne mogu . .. ) E sad ako su se oni prezvali u Pejovic , odbacili prezime Erakovic , dobijas sliku stanja na terenu , t.j. kad sednes pa sa nekim popricas uz kafu o tim stvarima ....Ali to su vec nasa balkanska posla ... Rade se koristio mahom 1-Tadijinom knjigom i 2-lozom koja je izradena jos pre 30+godina i koje kopiju imam kuci na ciklostilu . E jedino sto on jeste uradio , svaka cast , i tu sam i sam pokupio mnoge podatke , je to sto je skupio danasnje informacije i imena , jer meni su podatci za veliki deo tih loza bili ostali u 60-tim ... / Dobro , mnogi su i njima slali podatke , a neke su i oni skupili , ali ja ipak i danas mislim da bez Radojice Maksimovog nebi bilo ni pola podataka koliko imamo danas ." У истој поруци Симо даље појашњава стање његовог дотадашњег истраживања: "Od tih loza , od Banjskih Erakovica , mada tu ni 40 posto ljudi vise nije u Crnoj Gori ... Ima nas po citavom svetu ... ove loze su od oka 90 posto ili bolje popunjene: Loza Marka Stanojeva , deo Rade Markov / Loza Marka Stanojeva , deo Pejo Markov / Loza Marka Stanojeva , deo Mitar Markov - grana Muse Mitrovog / Loza Marka Stanojeva , deo Mitar Markov - grana Gligora / Mitrovog Loza Goluba Vojinova / Loza Mirka Vukotina - Suljici / Loza Zivka Radulova - deo Skrnjo i Duro Loza / Zivka Radulova - deo Lala
Dok prizeljkujem i nadam se da ove jos popunim …. bojim se da su ove dve 50-60 posto izpravne i popunjene: Loza Milosa Vukotina / Loza Tura Vukotina"
Покушај компаративне анализе родослова бањанских Ераковића из три извора - Тадија ("Ђеде, причај ми о Ераковићима", 2001.), Раде ("Ераковићи у Бањанима", 2002.), Симо (10 родословних таблица које ми је 2009. године послао у PDF-формату)
Део моје поруке од 10.XI 2009. године Симу Суљићу - Ераковићу :
"[...] Mada nisam sada planirao da detaljno pročitam dostupnu literaturu, ipak iz poštovanja prema tvojoj porodici i familiji smogao sam snage (a sve u skladu sa tvojom molbom po pitanju bojazni oko poklanjanja ispravno urađenih loza) da za ovih kratkih nedelju dana iščitam potrebna mesta. Ustvari, ovaj ''zadatak'' me je probudio iz letargije u koju sam zapao poslednjih dana, ali mislim da sam ipak ostao lenj u onoj meri u kojoj to nije poželjno za jedan gabarit kakvog imaju slavni banjanski Erakovići. Nadam se da će neki sledeći pristup biti mnogo bolji.
U svakom slučaju, prostudirao sam loze i evo šta je dobijeno:
Solidno (da ne kažem ''sjajno'' – da te ne bih mnogo hvalio :-) ) su urađene ali imam nekoliko nedoumica i pitanja:
VELESTOVO:
1. Odakle ti podaci za Petra (Vukotinog oca) i Sima (Radulovog oca) sa Velestova ? Da je neko od ljudi (mislim na Filipa i Sima Nikolina, Vasa i Đura Lukina, Rista i Stevana Milova, Jevrema Jevtova, Đorđija Gavrilova, Novice Filipova, Veljka Đurova, Radovana Krstova, Draga Jakovova, Mijodraga-Mića Nikolina ''i druge Erakoviće'' [tu su valjda i Milorad Novičin – Škrnjova grana i Paja i Milo – za Toma Golubovića] – pričali o Stanojevom potomstvu, zatim mislim na Radojicu Maksimovog [ovaj Radojcija je verovatno onaj iz Vrbasa?] i njegovog oca Maksima Perišina – pričali, pored ostalih, o potomstvu Vukote i Radula ➔ sve njih sam prepisao sa 46. strane Radetove knjige; i mislim na Mihajla Mitra Spasojevog Lalića = Tadija 6. str.) pričao o njima, onda bi, valjda, Tadija i Rade spomenuli Petra i Sima ali ih nigde ne spominju (ili sam taj podatak negde preskočio) ? Ponoviću ovde iz prethodne poruke: čini mi se da je u priči o banj(an)skim Erakovićima potrebno izdvojiti posebno mesto za istraživanje pitanja: od kojih tačno ljudi je potekla neka određena priča o poreklu ili tradiciji Erakovića. Znam da je to (sada) vrlo teško utvrditi (a i ja mnogo davim sa detaljima), ali bar sam otvorio pitanje preciznosti beleženja.
2. ne mogu se sada setiti, ali mislim da nigde nisam naišao na Pavla (brata Marka i Vojina i sina Stanoja Tomaševog) ?
LOZA MILOŠA VUKOTINA:
1. mislim da si zaboravio staviti Paja Mijajlovog, koji je bio brat Sima, Toma i Kojice. Pajo nije imao muške dece (valjda).
2. da li se 1. žena Vojislava Bože Plankovog prezivala Gligović ili Gligorić ? Moguće da je Tadija slučajno pogrešio kod slova R pa napisao V (mada na 77. str. piše da je pop Vule Gligović prisustvovao sahrani Ćetka Pejova Erakovića, dakle prezime sa V postoji ?). Nisi precizirao da je Vojislav u Vojvodini bio prvo u Ratkovu.
3. ne znaš kako se zvala 1. žena (druga mu je Tatjana Todorović) Zorana Voja Božovog ?; kćerke Nataša i Tijana su iz 1. braka.
4. zar nije Jovan Plankov imao kćerku Kosu koja je imala decu Dragana i Desu ?Napisao si da je Jovanov sin Milorad imao tu Kosu, pa te pitam jel to greška ili su Tadija i Rade pogrešili (Rade je Kosu uvrstio u veliki rodoslov iz njegove knjige, pa me sad buni da je Kosa možda muško a ne žensko ime) ?
5. da te pitam: ko je prvi otišao u Ameriku – Goran Vladimirov (ima Kristinu i Kristofora) ili njegov otac Vladimir Božov ?
LOZA TUROVA:
Za ovu lozu imam najmanje komparativnog materijala ali sam izdojio ovo:
1. možda nebitan problemčić: Dobroslav < Miodrag < Ilija < Leso < Rade < SavoTurov, kod Tadije i Radeta nema slovo L u imenu; nemoguće je tačno odrediti precizan oblik ovog imena iz ranijih vremena, ali pošto je Miodragov Dobros(l)av čovek iz našeg doba, mislim da je korektno precizno beleženje njegovog imena [...]; žena Gaja Riste Petrovog je Vida Mićunović ?
2. Jela Gajova Delibašić je poginula odmah posle rata na železničkoj stanici pa ne znam da li je imala dece (to si možda mogao naznačiti).
3. Radovan-Zeko < Spasoje < Gajo< Risto < Petar < Turo verovatno ima decu pošto Tadija kaže da sva Spasojeva deca imaju svoje porodice, pa prema tome korisno je naznačiti i prezimena za koja su se udale Vukosava i Anka.
LOZA SULJIĆA:
1. ovde na par mesta imaš, po mom mišljenju, neke štamparske greške (ali one su možda manji problem: Mitar Mirkov imao ženu Planu Janićić, posinak Jovana Ilijinog Bajo Samardžić (1920-1944.), tvoja strina Jovanka Grubač, Tijana Mihajla Lazarevog pretpostavljam da je udata za Rista Mićovića, Kanda Radović, Janica Mićunović).
2. na Tadijinoj 9. strani piše da je Krsto-Sulja rođen 1811. a umro 1901. godine. Međutim, kod tebe je rođenje ''pomereno'' celih 11 godina ranije, a godina kad je umro 2 godine ranije, pa te pitam u čemu je stvar ? Da li si to približno odredio ? Tadijin podatak deluje precizno – mislim, ko bi još izmislio 1811. godinu ? Šta znači reč ''sirjak'' (pretpostavljam ''siroče'') ?
3. Lazar Suljin ženjen 3 puta: jed[n]a od žena mu je svakako i Sava Glušac ?, Radule Milivoja Perovog ima ženu Ninu rođenu 1969., Radulov brat Jovo ima Snežanu rođ. isto 1969., Miluša Milivoja Perovog rođ. je 1964., Tadijina žena rođ. 1939., Tadijina ćerka Mira rođ. 1961., nisi naveo godine vezane za tvoju baku Joku (1900-1995.), Lazareva kćerka Branka Milošević rođ. 1960., sestra joj Vera (1963-?), Branko Vasiljev ima kćerku Maju rođ. 1975. i sina Marka rođ. isto 1975., Mileva Vasiljeva je rođ. 1937., kćerke Vukote Đoka Suljinog rođene su: Danica 1935., Stana 1937., Vidosava 1933.
4. na 49. str. piše da je Krsto < Lazar < Sulja rođen 1888. ali zato na drugom mestu (13.str.) ipak piše 1883. Pretpostavljam da je Tadija pogrešio i kada je napisao «Krsto je jedno od četvoro djece Lazara Suljina Erakovića».
5. zanimljivo da je Rajko < Krsto < Lazar < Sulja bio ''heroj'' NOR-a. Ja trenutno znam samo za podatak da je Savo-Strahinja bio narodni heroj. Da li si mislio na titulu ''narodnog heroja'' ili na junaka – uopšte hrabrog borca ? Nisi naveo da je Krstu Lazarevom (na jednom – 49.str. kod Tadije – mestu piše da mu je žena Gospava Darković što je možda greška) umrlo petoro male dece
6. Tadija (12. i 46.str.): Jovan Ilijin (1860-1953.), Mićo Ilijin (1862-1950.); Jovan je oženjen Dumom (rođ. Kurdulija) a ne Mićo, Mićo je oženjen Višnjom a ne Jovan – ali na 12. strani veze muž-žena izgledaju onako kao si i ti naveo ?
7. Vojin Mihajla Lazarevog je preminuo (poginuo?) 1943. ili 1944. ?, i još nešto – Tadija na jednom mestu piše da je rođen 1921. (možda je došlo do zamene sa Vojinom Mitra Mirkovog Suljićem ?)
8. za Đoku Suljinog je kod Tadije naznačeno da je rođen ''oko 1850.'' a da je njegova žena Saveta Bulajić umrla 1939. a ne 1940.
LOZA LALIĆA (Živko R. deo 1):
1. Dragan < Marko < Rade < Marko < Lala, ima sina Marka. Tadija spominje samo Miloša i Mirka. Očigledno imaš više informacija o Draganovim sinovima od Tadije, ali da li si siguran da je ispravan oblik ''Marko'' a ne ''Mirko'' ?
2. Milenko < Mile < Đokaš < Belo-Todor, je još živ (znači naše doba) – kod Tadije piše: Milinko? Ćerka Ivana (1980.) i sin Veljko (1984.). Samo da napomenem da sam 24. novembra 2002. preko telefona stupio u kontakt sa Milenkom-ili kako se već zove (supruga mu je poznata šabačka novinarka). Tada sam bio suviše uzbuđen zbog mog prvog ''terenskog'' istraživanja putem telefona tako da sam jedva skopčao šta je čovek rekao. Uglavnom, najbitnije je to da mi jedao informaciju o jednom Erakoviću koji je tada (privremeno) kao magacioner radio u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu. Tako sam upoznao Jovu Erakovića – potomka Ljuboje iz Kuzmina. Moji nisu mnogo znali o toj Ljubojinoj grani pa sam tada prvi put i upoznao nekog iz te loze. Zanimljivo da je ovaj ''moj'' Eraković stalno bio u kontaktu sa tvojim Erakovićima (verovatno Lalićima?) iz Banjana (čini mi se sa Vukašinom < Mitar < Spasoje < Belo a izgleda da je bio i na Vukašinovoj sahrani ali nisam siguran). Od Vukašina je slučajno saznao da je mnogo pre njeguškog Heraka postojao jedan drugi Herak koji je bio na dvoru Nemanjića. Decembra 2002. sam Jovu poslednji put video i od tada mi se ne javlja a u Narodnoj biblioteci više ne radi...
3. Tadija: «Đokaš Belov je rođen oko 1863. godine...», a Đokaševa žena Pauša umrla 1929.
4. Simana, ćerka Đokaša i Pauše, umrla je 1917. u 17. godini života, Đurđa umire od tuberkuloze i zbog tuge za umrlim ženskim detetom oko 1926., a Jovana Đokaševa rođena je oko 1890. a umrla 1978. godine.
5. piše da je Simo Đokašev (čovek koji zamalo da je postao još jedan narodni heroj iz Drugog sv. rata) imao ženu Tijanu Perović a ne Tomašević ? a ta Tijana je umrla 1989. Koviljka Sima Đokaša ima, kako izveštava Tadija, kćerku što znači da je udata. Ljubinka (< Danilo < Simo < Đokaš) ima «dvoje djece i sina» ali ne piše za koga se udala. Đokaševe unuke Zor(ic)a rođ. 1944. i Aleksandra-Saša rođ. 1948., Veselinka rođ. 1943., Desanka rođ. 1945., Darinka rođ. 1950. Žena Mila Đokaševog, Stoja, rođ. je ili 1919. ili 1922. a umrla 1998. Milić (< Radosav < Mile < Đokaš) je rođen 1977. a brat mu Mirko 1979.
6. za Mihajla < Mitar < Spasoje < Bela, Tadija na jednom mestu navodi 1925. a na drugom 1929. godinu rođenja, a za Vidaka (Mihajlovog brata) piše «otac dvije kćerke i jednog sina». Ti si naveo samo Tanju. Kad smo već kod ove intelektualne porodice Mitra Spasojeva (tu je i Blagota – reditelj, e da, njegova supruga je Olivera Mićunović), pitao bih te da li znaš da li je pevač poznatog doo-wop muzičkog benda iz 90-ih ''Vampiri'' upravo onaj Aleksandar ''Era'' – sin Pavla Mitrovog ili je to neki drugi Aca ?
LOZA LALIĆA (Živko R. deo 2, Škrnjo-Đuro):
1. kod Ilije Škrnjovog spominješ neki popis ? Kod Tadije stoji da je Milutin bio Škrnjov sin pa samim tim Ilijin brat; za Iliju ne navodi potomstvo a Milutin je imao sina Gavrila a Gavrilo Jovana ?
2. kod Tadije Savo Novičin je imao Rajka a ne Jovana kako si napisao.
3. Pava Daković, Jošova žena, umrla je 1976.
4. Danilo (< Jošo < Đoko< Đuro < Živko) je imao ćerku Dušanku udatu ili Pajšalić-Pašajlić ili Pašaljić (ovde je negde štamparska greška – možda PašaLić ali PašaLJiće spominješ i kod Stanka-Muse?); kako se zvala prva Danilova žena sa kojom ima dve kćerke ?
5. Radomir Danila Jošovog je oženjen nekom Sekom (Tadija na dva mesta spominje Seku, dakle nije greška i jedino ako to nije nadimak same Bosiljke Medić?) a ime njegove kćerke je ili Sonja ili Sanja ?
6. Veljko Đorđija Novičinog (Škrnjo) je u Sarajevu umro 1953. a ne 1950. godine ?
7. Zeko Đurov je imao i kćerku Maru (ne navodi se da li je umrla rano ili je imala dece)
8. Jevto Zeka Đurovog se ženio dva puta «a djece nije imao» (imaš li imena tih žena ?)
9. Luka Zeka Đurovog je imao desetoro dece a devetoro (valjda bez Baja) je 2001. god. još bilo živo ?!, a Lukina žena Kosa je rođena 1905. godine.
LOZA STANKA – MUSE (MUSIĆI):
1. Velimir (kod Radeta) (< Vuko < Ignjat < Musa) je Veljko (kod Tadije) ? Znam da je nadimak za ova dva imena isti, Velja, ali nisam siguran da su Velimir i Veljko baš identična imena...
2. Dušan Mirkov (< Mišo < Musa) je imao sina Dušana ? Rade piše: «Dušan Mirkov, rođen 1926. godine, ima: JEDNOG SINA i DVIJE ŠĆERI (žive u Americi)», pa je prema ovome tvoj Dušan Dušanov suvišan odnosno Mirko je taj koji je imao troje unučadi ?
3. nisi nacrtao sve linije od Miladina (< Gavrilo < Akim < Musa). Miladin je imao Milorada (Tadija piše ''Miro'', a ''Miro'' je nadimak i za Mirka i Miroslava), a Miloradova žena je Snežana Trnčevski – bez slova A. I Rade spominje Branislava, Miladinovog sina, a Tadija ga naziva ''Branko'', a i Rade i ti spominjete Miladina (< Milorad < Miladin < Gavrilo) a Tadija ga naziva ''Mišo''.
4. Drago-Dragiša (Gavrilo < Akim < Musa) je imao Jovicu (Jovana kod Tadije i Radeta), a osim toga obojica autora navode da je taj Jovan-Jovica imao sinove Nenada i Dragana a ne Predraga ?
5. Simana Miša Musinog je umrla 1942., piše Rade, a ne 1898. ?
6. mislim da si kod Nikole Janka Musinog pomešao godinu smrti Nikoline žene Jovane koje je umrla 1986. (rođena je 1908.) a sam Nikola je umro 1978. godine ? Nikolin sin Jovan ima Rodnija i Normana a po njihovim imenima mi se čini da imaju veze sa anglo-saksonskim područjem (Amerikom) pa ne znam da li je tačan podatak da žive u Kostolcu ?
7. Milorad Novaka Musinog ima ženu Zagorku Bakoč ne Bakoć
8. kćerka Spasoja Musinog, Aneta, udala se za Stevana Mićunovića-Mitrovića (dakle Stevan je potomak verovatno nekog Mitra).
9. žena Mitra Musinog, Tomana (1886-1936.), Stoja Kokotović (1865-1910.), jedna iz tri braka Zorana Dragiše-Draga Gavrilovog je i Verica Milošević, sa 1. ženom (Ikonijom Bjelicom) Tomo Janka Musinog ima Milana, Kovilju, Radojku i Rajku a sa drugom (Maricom Elezović) ima Danicu; ž. Novaka Musinog, Savica (1889-1974.), ž. Spasoja Musinog, Marija (1886-1968.), ž. Radovana Spasojevog, Ilinka (1915-1984.), Jelena-Bela Radovana Spasojevog udata Matijašević (1946-1999.), Obrenija Šekarić (1914-1990.), ž. Đorđija, Jovana Vasiljević (1900-1968.), Milosava Radovana Spasojevog je udata Milačić, Ignajt Musin imao ženu Ćanu ne Čanu, Vuko Ignjatijev imao ženu Milevu Mićunović ne Mićović (1927-1998.), Dušica (Hajduković) Marka Jovanovog rođena 1935. umrla 1998.
LOZA GLIGOREVIĆA:
U Narodnoj biblioteci Srbije, februara 2004. godine, pronašao sam više sveščicu nego knjigu «Kako sam se oženio od Erakovića iz Njeguša», Bjelo polje 1981., od Petra Rudića. U njoj Rudić opčinjeno opisuje svoju zaljubljenost u Petroviće Njegoše i dotiče istoriju ove dinastije. Na poslednjim stranama, u ''Prilozima'', navedeno je rodoslovlje porodice Rudić (Bogdan je imao 11 dece – među kojima su Petar - autor - i njegov brat Vujadin). E, o tom Vujadinu piše sledeće: «Vujadin (doktor geografskih nauka) je oženjen RADOJKOM (RADOM) ERAKOVIĆ iz SELIŠTA kod Prokuplja, starinom iz Banjana – Crna Gora. Sa njom ima sina Srđana i kći Tatjanu (Tanju)». Sasvim hipotetički, ova Radojka bi mogla biti kćerka Neša Aleksa Paja Gligorevog ili jedna od onih čija imena su nepoznata. U svakom slučaju, otvoreno je pitanje...
1. žena Vidaka Gligorevog, Pava, živela je od 1850. do 1924., žena Luke Dragovog, Jelena – 1920-2000., ž. Alekse Pajovog, Milica – 1871-1965., ž. Neša Aleksinog, Gospava – 1912-1991., ž. Vukašina Aleksinog, Jovanka – 1920-1994., ćerka Mirka Jevtovog, Jelena – 1957-1987. a njen muž Marko ''Miško'' Medigović – 1955-2000. (mada je on ovde manje bitan, ali čudno je to da su oboje mladi umrli – prema ovome, Jevto-Goga je svojoj ćerki dao sestrino ime ?)
2. Nešo Aleksin je umro 1980. a ne 1981. ? Zanimljivo je da se Nešin sin ne zove Vojin (kako ste preneli Rade i ti) već Vojislav (ovo ime sam uočio na slici u profilu Nikole Erakovica sa Facebook-a, rođenog 17.maja 1995.; rodoslovlje na toj slici uradio je Maksimov sin Radojica)
3. žena Miroslava-Tura je Marija Šimunović; kod Radeta ž. Radomira Nešovog zove se Julija Lebaja, ž. Mirka Jevte Gajovog zove se Neda?
4. Sanja Miroslava-Tura udana je za Branislava Raškovića i imaju ćerku Janu
5. jel imaš predstave kako je došlo do toga da sin Natalije Vukašinove Bobić, posle razvoda, dobije majčino prezime Eraković ?; osim toga, i Ljiljana Gacić, sestra joj, takođe je razvedena
6. za pohvalu je kako si našao ime Golubovog sina a Petrovog unuka Dušana jer Rade piše da Golub nije imao poroda, međutim, nisi naveo treću Petrovu kćerku Ješnu (sestru Jole i Jovane) mada kažeš (u lozi ''Zivko R. deo 1'') da su Marko i Belo-Todor 1879. delili domaćinstvo i sa nekom Ješnom. E sad, treba videti da li po godinama Petrovih ćerki ova Ješna kod Lalića ''odgovara'' Ješni Gligorević...
7. ne znam zašto nisi naveo godinu rođenja i pogibije Save-Strahinje – 27.I 1921-19.III 1944. ?
8. Dragomir Stevana Đurovog je poginuo 1944.
LOZA GOLUBOVIĆA:
1. Nikola (< Radovan < Boriša < Rade < Milutin < Rade < Golub) je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1989. godine.
2. žena Boriše Radeta Milutinovog, Novka Eraković umrla je 1989. godine; zanimljivo je da nisam našao (ili nisam dobro gledao?) Novku u lozi Lalića (Novkin unuk Luka kaže da je ona upravo od Lalića) ali je veliki broj nepoznatih ženskih imena koja se još trebaju otkriti.
3. Danica Boriše Radovog udata je Adžić
4. ove potomke Toma Golubovog verovatno su izdeklamovali Paja i Mila koji su «sinovi Krsta Tomovog», kako kaže Rade, pa mi reci, Simo, ko su ova dvojica jer ih nigde ne nalazim.
5. svaka ti čast za potomke Pera Živaljevog i Đoka Milutinova Radetovog jer ih Tadija i Rade uopšte ne spominju !
LOZA PEJOVIĆA:
Nisi naveo postojanje mogućnosti da je kćerka Vuka Marka Stanojevog bila možda udana u kuću nekog Bojanića.
1. ne znam sad da li je precizno rečeno «Cigra Sima Vujovića Kođošije» jer sam prvo pomislio da je Simo Cigrin otac (to spominješ i u kraćem tekstu o Ćetku), a Rade na 82. str. kaže da joj je on brat: «Pejo, oženjen Cigrom, sestrom Sima Vujovića...», dok je na 277. str. Cigra Simova kćerka ?
2. ne navodiš imena 6 Pejovih kćerki: Stoja Kosović, Božica Tomašević, Bula Mićunović, Pava Krušić, Savica Vučković, jedna čije se ime ne zna a udata je bila za Perovića iz Macavara.
3. Krstova žena Ćana Jokić (1841-1910.), Krstova ćerka Anđa je udata Mićović ?, nisi naveo da se Ilinka preudala i da je posle Neša Zeca – koji je rano umro pa nisu imali dece – imala Nikolu Bogojevića i da je s njim otišla za Ameriku gde nisu imali dece (mada, jel, nije sigurno), Milica Papić (1903-1969.), Gordana Novice Filipovog je Savićević, Ćetkova kćerka Marica je Baćović, a Jelena Samardžić, «Jovana Ćetkova umrla je na Velimlju 1926. godine», Veša Radović-Miljanić umrla 1938., Biljana Momčila Filipovog iz 1. braka ima sina Pavla Tripkovića; 1.žena (druga mu je Tomana Glušac – nisu imali dece) Sima Nikole Krstovog, Ilinka (1908-1939.), a Simov sin je Miljko (''Mišo'' je valjda nadimak?), Ljubica Simova je Balandžić; ž. Krsta Vasovog je Milica Mićunović; Rade piše da se ž. Danila Vasa Lukinog zove Milijana Todorović a ne Miljana (mada, opet, zavisi kako se izgovara); kćerke Mila Krsta Pejovog, Marica, udala se za Stevana Mićunovića-Đuričića a Plana za Stevana Mićunovića-Mitrovića (dakle ljudi imaju ''dvosložno'' prezime – verovatno radi preciznosti da je jedan Stevan od Mitra a drugi od Đure, ali pogledaj gore moju tačku 8. kod Musića ?); ćerka Rista Mila Krstovog, Milosava (1930-1969.), 1. žena Stevana Mila Krstovog, Saveta (1910-1952.), a druga ž. mu je bila Jelena Kankaraš ali s njom nije imao dece; ž. Gojka Stevanovog piše da je Anica Tarailo, Olga-Lola Jevrema Jevta Krstovog Vidaković (1937-1972.), Milka Subotić (1942-1997.), Anđelko-Mito se posle Dragane oženio Ljubicom Popović.
4. Mihailo Nikole Krstovog: «Kao dobrovoljac za Skadar 1912., trebalo je da se ukrca na brod, ali je navodno poslednjeg dana poginuo u rudniku od mine. Ima i drugih verzija o Mihailovoj pogibiji. Sahranjen je u Americi»
5. Rodoljub Milana Filipovog je u 1. braku sa Biljanom Cekić dobio Milicu;
6. Rade (naš autor knjige) je rođen 1936., a njegova žena Margita (1940-1989.). Rade u 1. braku sa Aleksandrom Tabaković ima Natašu koja je viša medicinska sestra i koja je bila (valjda više nije?) udata za Budimira Grujičića
7. neverovatno!!! – sad tek otkrih da je, izgleda sasvim izvesno, novozelandska teniserka (koja je 1. reket Novog Zelanda, a bila je i na Olimpijadi u Pekingu – možda prva Erakovićka u istoriji!!!), MARINA, ustvari kćerka Mladena Jovana Simovog (< Nikola < Krsto). Jovan Simov je taj koji je otišao u Split (ali tu je i Bojana Đura Lukinog?), a ranije sam mislio da je Marina od Erakovića sv. Đorđa. Hrvati je sada glorifikuju i smatraju je Hrvaticom. Marina je rođena 6.marta 1988.(vidi Wikipediju). Ima svoj sajt na http://www.marinaerakovic.co.nz , http://www.marinaerakovic.co.nz/profile.cfm . Mislio sam da joj pošaljem neku porukicu u znaku podrške, odnosno da zna da neko od njenih misli na nju, ali sam odustao jer se devojka možda više ne želi sećati svog porekla. Ajde molim te, ako možeš, prevedi mi bar deo njenog profila jer sam sa engleskim ''bože sačuvaj''.
Ja sam još ranije slučajno pronašao sajt www.igman.com/2gimnazija/?page=10 – o Drugoj sarajevskoj gimnaziji, gde se njeni bivši učenici pozdravljaju. Među njima se 16. juna 2004. našla i Ljiljana Kuprešanin Eraković iz Auckland (New Zealand), koja je bila generacija 1973-1977. te gimnazije, razred IV/5, a razredni joj je bio Duško Ajduković. Mislim da nema teorije da ova Ljiljana nije majka naše Marine.
8. Zoran Miša Simovog je poginuo u saobraćajki kod Slijepač Mosta, a supruga (Silvija) je iz Slovačke.
9. Janica Luke Krstovog se sa suprugom odselila na Kosovo; Stana, žena Lukina, umrla je 1924.
LOZA RADA MARKOVA (MARKOVIĆI):
O njima sam imao samo Radeta za komparativni materijal i jedan Tadijin tekst o Maksimu Perišinom:
1. Krstinja Marka Radovog udata je BijeLović ?, žena Vasa Jakovljevog je Ilinka Mićunović, Rade je verovatno pogrešio kada je napisao da je Danijela Jakova Vasovog udata kao Nejković ?, Nada Marka Lazarevog udata je Baćović; ž. Maksima Perišina, Cvijeta Mićunović; Njega-Dara Maksimova je udata Samardžić, ž. Stevana Gavrila Nikolinog, Jelena Lalićević (1911-2001.), a Miodragu Stevanovom 1. žena je bila Radmila Radulović (sa njom imao Jelenu), a 2. žena Slavica Knežević; ž. Đorđija-Đoka Gavrilovog je Miluša Batrićević; Joka Mijajla Mata Radovog je «udata za Čavora iz Primorja, imaju sina: Ljubo»; ž. Krsta Matovog, Milica Kovačević (1882-1968.), žena Mlađena Mileta Krsta Matovog zove se Jasenka a ne Jasminka ?
2. Pavle Jakova Markovog jeste rano poginuo ali je bio i oženjen Kosom Aleksić (bez dece),
3. nisam do sada znao (imam odavno Radetovu knjigu ali nikako da se rešim pročitati je do kraja) da je Stevan, Tomićev sagovornik i jedan od prvih banjanskih učitelja, poginuo 1945.
4. zakleo bih se da je Kosa Gojka Markovog bila žena Đure Jakšića!! (doduše, ko zna koliko je u to doba bilo ljudi sa imenom i prezimenom slavnog pesnika)
5. Radojka Todora Gojkovog je valjda bila udata iz prostog razloga jer je imala kćerku Đurđu ?, Todor je imao sina Milivoja-Midžora,
6. Akim Đoka Radovog je sa 1. ženom Jelom Banićević imao Marka i Daru, sa 2. ž. iz kuće Mujičića nije imao dece, a sa 3. Milicom Kovačević imao je Mirka, Nikolu, Vidosavu i Zorku
7. Simo Đoka Radovog sa drugom ženom Novkom Čolović nema dece; Mišo, Simov sin, je nadimak Miodraga
8. nisi dodao da su Jovana Nikole Radovog takođe streljale Švabe kao i brata mu
9. Boža Krsta Jovanovog, iz Smederevske Palanke, sam negde krajem novembra 2002. kontaktirao (njega me je ''predložio'' Ratko iz Mladenovca, što znači da su Ratko i Božo još ranije komunicirali, ali za sada ne znam detalje) i on mi je prvi rekao za tada buduću Radetovu knjigu.
10. Tadija piše da je Periša Markov rođen 1862. – dve godine pre tvog datuma; Maksim Perišin je, opet, rođen 1897. a ne 1898. ?; «Periša Markov imao je […] kćerke Joku udatu za Đorđiju Perišića u Vraćenoviće»; «Brat Maksimov Đorđije, rođen je 1910. godine na Tupanu. Imao je sedam godina kada mu je otac umro» – prema ovome, Periša je umro 1917. godine (to se potvrđuje i na 57. strani) ?; «Umro je [Tadija misli na Đorđiju - hijerakul] u Dolovima 1999. godine i sahranjen na groblju u Štrpcima»; «Brat Maksimov Vasilj, rođen je 1912. godine na Tupanu. Imao je pet godina kada mu je otac umro. […] Sada [2001.] živi u Dolovima i ima dvoje dece».
Nemoj se, Simo, bukvalno voditi ovom mojom analizom – možda sam negde pogrešio (npr. jednom pređem određenu oblast pa shvatim da sam zaboravio pogledati neki određeni element (npr. godine vezane za supruge, greška jednog slova, višestruki brakovi,...) pa se nanovo vraćam na već pročitano itd.), a većina ovih konstatacija su ustvari pitanja. Neke detalje nisi iznosio verovatno zbog preglednosti loza a ja sam ih naveo za svaki slučaj jer ne znam kakvom si se koncepcijom rada vodio. Kako si izradio ove grane (mislim na crne linije) ?"
Део Симове поруке (одговора) од 17.XI 2009. мени:
"Tvoja pisma me uvek obraduju , bar smo eto ti i ja zainteresovani za tu temu , ako drugi niko nije …
[...]
Kad sam pomenuo moje izrazavanje i jezik , trebao sam da detaljnije objasnim … mada ja pricam srpski , pisem ga jako lose , mnogi ljudi to ne mogu da veruju , moja zena se i dan danas cudi , ali ja ne razlikujem meki i tvrdi c , bar ne kad ga pisem . Vesna mi kaze da izgovaram pravilno , ali kad treba da se napise , uvek mora da se razpitam kod nje , a pravo da ti kazem vecina tih gresaka u vezi mekog ili tvrog c , i d ili dz , nisam hteo nju da gnjavim , ima toga mnogo , nego sam se nadao da ce ljudi kojima sam poslao loze da pokazu interesa za njih i izprave ne samo to nego i druge detalje . Takode sto se tice godisnjica rodenja za mlade generacije , vecinoma to imam , i spremam izpravljene verzije da sastavim ove zime .
[...]
Odstampao sam sve tvoje izpravke , pa cu morati kad stignem da sve unakrs pregledam i izpravim gde treba .
Tako da nisi ti pocastvovan sto me interesuje tvoje misljenje , nego sam ja pocastvovan ,jer si odvojio vremena da to pogledas i ukazes na greske . Mada , da se malo sam pohvalim ,veruj mi izgledaju fenomenalno kad se odstampaju , ovako na kompjuterskom ekranu ne mozes da dobijes pravu sliku .
Podatci za Petra , Vukotinog oca , i Sima , Radulovog oca su po predanju iz nekih starijih izvora , jos iz vremena dok je moj otac bio ziv , pa prema tome nemam pojma ko je to tada meni poslao ili rekao . Znam , te informacije nema nigde ni kod Tadije , a ni kod Radeta .
I nemam nikakav drugi izvor koji bi to potvrdio …
Isto se odnosi i za Pavla , i nekolicinu drugih imena . Nekoliko puta sam kontaktirao Tadiju i Radojicu , bez uspeha , i izmedu ostalog razpitivao sam se o tim imenima . Pavle nije jedini , ako pogledas popis domacinstva u Banjanima iz 1879 , ima cini mi se dva kompletna domacinstva koja niko nemoze da poveze , ni sa sigurnoscu da kaze gde su ??
Plus toga ja imam sigurno vise od deset imena , morao bi da proverim , a to bi mi uzelo malo vise vremena , koja se ne pojavljuju u knjigama , i nisam siguran dali su to slucajevi rano umrle dece bez potomstva , odseljenih ljudi ili cistih gresaka , mada ja sam vec nasao nekoliko njih manjih ili vecih grana , za koje ni Rade , a ni Tadija nisu imali pojma , pa se jos uvek nadam novim informacijama …
Mislim da si zaboravio staviti Paja Mijajlovog, koji je bio brat Sima, Toma i Kojice. Pajo nije imao muške dece (valjda).
Odlicno primeceno , u pravu si , propust
Zena Vojislava Bože Plankovog prezivala Gligović ili Gligorić ?
Proverit cu ovih dana , u tekstu koji ja imam onako za sebe , kao pomoc u satavljanju loza stoji Gligoric , mada nebi bila prva greska koja mi se prikrala ... Mada ovih dana bas kontaktiram sa njegovim unukom Zeljkom , videt cu sta on kaze ... Znam da je bio u Ratkovu , imam mnoge takve sitne podatke koje ili jos nisam stigao da ubacim ili jednostavno nema mesta , ili mi se ucinilo nevaznim za tu lozu …
Ne znaš kako se zvala 1. žena (druga mu je Tatjana Todorović) Zorana Voja Božovog ? ; kćerke Nataša i Tijana su iz 1. braka.
Hmmm , nisam znao da je Zoran bio zenjen dva puta ... mada ako neznas ti , vazi isto ko i pre , nadam se znat ce Zeljko
Zar nije Jovan Plankov imao kćerku Kosu koja je imala decu Dragana i Desu ? Napisao si da je Jovanov sin Milorad imao tu Kosu, pa te pitam jel to greška ili su Tadija i Rade pogrešili (Rade je Kosu uvrstio u veliki rodoslov iz njegove knjige, pa me sad buni da je Kosa možda muško a ne žensko ime) ?
Morat cu da proverim , nisam ni ja siguran ovde , mada u tom mom Teksu , kako ga ja zovem stoji ovako ko sto je loza napravljena . Samo da napomenem , taj tekst sam sam sebi sastavio iz raznoraznih izvora i dopuna kao pomoc u izcrtavanju loza na kompjuteru , i mada sam se trudio i proveravao destine puta , verujem da ima i gresaka …
Da te pitam: ko je prvi otišao u Ameriku – Goran Vladimirov (ima Kristinu i Kristofora) ili njegov otac Vladimir Božov ?
Nisam siguran , u kontaktu sam sa Kristinom , ali njen otac nije previse zainteresivan za poreklo , pa po tome predpostavljam da je on –Goran Vladimirov dosao kao klinac ili je roden tamo . Mada ne cini razliku , kazem , nisu preterano zainteresovani , i probam da ne gnjavim Kristinu vise nego sto je potrebno , znas kakva je danasnja omladina , cast izuzetcima
LOZA TUROVA
Za ovu lozu imam najmanje komparativnog materijala
Ova loza mene naprosto nervira.... imam tristo i kusur Erakovica medu prijateljima na FB , i nisam nasao ni jednog jedinog iz te loze da mi nesto pomogne ..... Nadam se promenit ce se sreca po tom pitanju uskoro ...
1. možda nebitan problemčić: Dobroslav < Miodrag < Ilija < Leso < Rade < Savo Turov, kod Tadije i Radeta nema slovo L u imenu; nemoguće je tačno odrediti precizan oblik ovog imena iz ranijih vremena, ali pošto je Miodragov Dobros(l)av čovek iz našeg doba, mislim da je korektno precizno beleženje njegovog imena [...]; žena Gaja Riste Petrovog je Vida Mićunović ?
2. Jela Gajova Delibašić je poginula odmah posle rata na železničkoj stanici pa ne znam da li je imala dece (to si možda mogao naznačiti).
3. Radovan-Zeko < Spasoje < Gajo < Risto < Petar < Turo verovatno ima decu pošto Tadija kaže da sva Spasojeva deca imaju svoje porodice, pa prema tome korisno je naznačiti i prezimena za koja su se udale Vukosava i Anka.
Sve ovo moram da proverim ….
LOZA SULJIĆA:
1. ovde na par mesta imaš, po mom mišljenju, neke štamparske greške
Takode , ovo cu sve morati da proverim ...
piše da je Krsto-Sulja rođen 1811. a umro 1901. godine.
Postoje dve vrste podataka , ja sam postavio po mojoj staroj varijanti , mada postoji Suljin grob , mozda proverim sta tamo kazem
Šta znači reč ''sirjak'' (pretpostavljam ''siroče'') ?
Jeste , siroce , ostao je bez oca , koji je poginuo u Hercegovini
Rajko < Krsto < Lazar < Sulja bio ''heroj'' NOR-a.
Da , i ja imam samo Strahinu , ostalo su ''heroji'' ali u ocima bratstvenika i rodbine ...
Vojin Mihajla Lazarevog je preminuo (poginuo?) 1943 ili 1944.
Moj brat Vojo ima ime po ovom Vojinu , mom dedi , a inace za njega se nezna gde i kako je poginuo . Zna se da je poginuo , i ime njegovo stoji u spisku Jasenovca , mada se lokalni Crnogorski izvori ne slazu da je tamo poginuo ??
LOZA LALIĆA (Živko R. deo 1):
Tako sam upoznao Jovu Erakovića – potomka Ljuboje iz Kuzmina. Moji nisu mnogo znalio toj Ljubojinoj grani pa sam tada prvi put i upoznao nekog iz te loze. Zanimljivo da je ovaj ''moj'' Eraković stalno bio u kontaktu sa tvojim Erakovićima (verovatno Lalićima?) iz Banjana (čini mi se sa Vukašinom < Mitar < Spasoje < Belo a izgleda da je bio i na Vukašinovoj sahrani ali nisam siguran). Od Vukašina je slučajno saznao da je mnogo pre njeguškog Heraka postojao jedan drugi Herak koji je bio na dvoru Nemanjića.
Kad god budes imao nekih novih informacija , molim te , nemoj da me zaboravis
pitao bih te da li znaš da li je pevač poznatog doo-wop muzičkog benda iz 90-ih ''Vampiri'' upravo onaj Aleksandar ''Era'' – sin Pavla Mitrovog ili je to neki drugi Aca ?
Nisam siguran dali je to on , ali sam od nedavno u kontaktu sa cerkom jedinicom tog Aleksandra ( ne , niko nema ni to ime .... ) pa mogu da je pitam ...
LOZA LALIĆA (Živko R. deo 2, Škrnjo-Đuro):
1. kod Ilije Škrnjovog spominješ neki popis ? Kod Tadije stoji da je Milutin bio Škrnjov sin pa samim tim Ilijin brat; za Iliju ne navodi potomstvo a Milutin je imao sina Gavrila a Gavrilo Jovana ?
Tu pominjem clanak o Popisu iz 1879 , koji je izasao u Niksickim Novinama . Poslat cu ti prilog . Kad proba da se sravne imena sa tim popisom , izpada da su Tadijini podatci malo verovatni , ja imam neke starije koji izgledaju vise verovatni , pitao sam nekoliko puta i Tadiju i jos neke za pomoc oko toga , bolje da sam pricao zidu , pre bi dobio odgovor ...
2. kod Tadije Savo Novičin je imao Rajka a ne Jovana kako si napisao.
To je greska . Kontaktirao sam Simove , brata Savinog potomke u Americi , sto posto greska ... Moje izpravno
5. Radomir Danila Jošovog je oženjen nekom Sekom (Tadija na dva mesta spominje Seku, dakle nije greška i jedino ako to nije nadimak same Bosiljke Medić?) a ime njegove kćerke je ili Sonja ili Sanja ?
Moji podatci od su od Radomira i njegove kceri Sonje licno , nema greske ... To jest ima ,kod Tadije ..
LOZA STANKA – MUSE (MUSIĆI):
Sve podatke o ovoj lozi morat cu da proverim ...
LOZA GLIGOREVIĆA:
U Narodnoj biblioteci Srbije, februara 2004. godine, pronašao sam više sveščicu nego knjigu «Kako sam se oženio od Erakovića iz Njeguša», Bjelo polje 1981., od Petra Rudića. U njoj Rudić opčinjeno opisuje svoju zaljubljenost u Petroviće Njegoše i dotiče istoriju ove dinastije. Na poslednjim stranama, u ''Prilozima'', navedeno je rodoslovlje porodice Rudić (Bogdan je imao 11 dece – među kojima su Petar - autor - i njegov brat Vujadin). E, o tom Vujadinu piše sledeće: «Vujadin (doktor geografskih nauka) je oženjen RADOJKOM (RADOM) ERAKOVIĆ iz SELIŠTA kod Prokuplja, starinom iz Banjana – Crna Gora. Sa njom ima sina Srđana i kći Tatjanu (Tanju)». Sasvim hipotetički, ova Radojka bi mogla biti kćerka Neša Aleksa Paja Gligorevog ili jedna od onih čija imena su nepoznata. U svakom slučaju, otvoreno je pitanje...
Interesantno , ima tu mali deo koji nije najajsniji , mada mora da uzmes u obzir da su Erakovici iz 3 loze odlazili u te krajeve
Jevto-Goga je svojoj ćerki dao sestrino ime ?
Jeste , dobro si to primetio ...
2. Nešo Aleksin je umro 1980. a ne 1981. ? Zanimljivo je da se Nešin sin ne zove Vojin (kako ste preneli Rade i ti) već Vojislav (ovo ime sam uočio na slici u profilu Nikole Erakovica sa Facebook-a, rođenog 17.maja 1995.; rodoslovlje na toj slici uradio je Maksimov sin Radojica)
Neso Aleksin je umro 04.01.1981 , a za Vojina/Vojislava moram da proverim , nisam siguran o cemu pricas
5. jel imaš predstave kako je došlo do toga da sin Natalije Vukašinove Bobić, posle razvoda, dobije majčino prezime Eraković ?;
Neznam zasto i kako , ali je tako ...
međutim, nisi naveo treću Petrovu kćerku Ješnu (sestru Jole i Jovane) mada kažeš (u lozi ''Zivko R. deo 1'') da su Marko i Belo-Todor 1879. delili domaćinstvo i sa nekom Ješnom. E sad, treba videti da li po godinama Petrovih ćerki ova Ješna kod Lalića ''odgovara'' Ješni Gligorević...
Interesantno , ja to do sad nisam primetio ...
7. ne znam zašto nisi naveo godinu rođenja i pogibije Save-Strahinje – 27.I 1921-19.III 1944. ?
Generalno , vredi za sve loze , ne stavljam ni godine rodenja ni snrti za zene , jednostavno nema mesta , a kod muskaraca upisujem samo godine , mada imam vecinu datuma koje pominjes , ali si u pravu , mozda kod Strahinje treba uraditi izuzetak ..
LOZA GOLUBOVIĆA:
4. ove potomke Toma Golubovog verovatno su izdeklamovali Paja i Mila koji su «sinovi Krsta Tomovog», kako kaže Rade, pa mi reci, Simo, ko su ova dvojica jer ih nigde ne nalazim.
Nisam siguran , moram ovo da proverim
5. svaka ti čast za potomke Pera Živaljevog i Đoka Milutinova Radetovog jer ih Tadija i Rade uopšte ne spominju !
Hvala !
LOZA PEJOVIĆA:
7. neverovatno!!! – sad tek otkrih da je, izgleda sasvim izvesno, novozelandska teniserka(koja je 1. reket Novog Zelanda, a bila je i na Olimpijadi u Pekingu – možda prva Erakovićka u istoriji!!!), MARINA, ustvari kćerka Mladena Jovana Simovog (< Nikola < Krsto). Jovan Simov je taj koji je otišao u Split (ali tu je i Bojana Đura Lukinog?), a ranije sam mislio da je Marina od Erakovića sv. Đorđa. Hrvati je sada glorifikuju i smatraju je Hrvaticom. Marina je rođena 6.marta 1988. (vidi Wikipediju). [...]
Jeste , za sve si u pravu , mada mislim da nema nekog smisla pisati joj ... Na njenom profilu kaze da je rodena u Splitu , da je dobila ime po babi sa oceve strane (Marija) i da je sa 6 godina otisla sa porodicom u Novi Zeland . Pominje jos da zivi sa ocem Mladenom , majkom Ljiljanom , sestrom Juliom i babom po majcinoj strani ...
Kako si izradio ove grane (mislim na crne linije) ?
Mnogo komplikovan i skup kompjuterski program , Adobe InDesign
dobro, Simo, bogamu, nađi taj dragoceni spis ! Ovako kako si napisao deluje kao da je jevanđelje (apokrif) staro 2000 godina i kojeg naučnici decenijama traže a nikako da ga pronađu :-) No, mislim da (po onome što si naveo i po onome što znam) nije u pitanju ''vidar Misalica'' već vidar Herak (boravio u Boki Kotorskoj i na dvoru Crnojevića) i Herak Misalić (njegova srednjevekovna nadgrobna ploča je u seocetu Počivalima podno Njegoš-planine, Banjani) – spojio si ih valjda, ali bolje da sačekam... [moj komentar na deo ranije Simove poruke koja glasi: "Kazem ti , ja ni blizu nisam podkovan znanjem i izvorima ko sto si ti , ali samo nekoliko stvari da iz memorije pomenem. Kod nasih Erakovica iz Banjana kruzila je kopija necijeg kucanja, jedno pet strana. Mislim da mi je original u Mariboru . Ko je to kucao , pojma nemam , stiglo je u pismu , moj stari je verovatno znao od koga smo to dobili , ali nazalost , kao i mnoge druge stvari , nikad nisam stigao da ga pitam od koga . Ja sam te kopije dobio pre vise od 25 godina , a mozda su i tada bile vec nekoliko godina u ''opticaju'' . U njima autor navodi porodicno stablo Petrovica-Njegosa i pominje da je ''prema'' kotorskim arhivima u jednom periodu bilo tri brata , pominje i imena , jedan od njih se odselio u Velestovo , jedan negde u Srbiju a treci je ostao tu . Navodno zbog razturanja je doslo zbog neslaganja oko prezimena , jer je onaj brat koji je ostao u Njegusima , presao na prezime Petrovic . Tu se pominju i taj vidar Misalica itd .. moram da ti pronadem prepis toga . Ako pored te informacije , za koju znam da je obisla Erakovice iz Banjana nekoliko puta , uzmes i cinjenice na terenu i predanje , lako je zakljucit zasto Erakovici iz Banjana smatraju da ima veze izmedu njih i dinastije Petrovica" - hijerakul]
Prilazem ti i to , mada je u Adobe formatu , neces imati problema da otvoris i odstampas , samo sto je prepisano sa moje strane u drugom tipu teksta , rec po rec ...
nesuglasice u vezi godina preseljenja Erakovica u Kursumljiu, pa i razlozi istih su mi jasnii poznati. I toga neces naci u nijednoj knjizi – Tadija piše o davanju nekakve dobrovoljačke zemlje ?
Hmmm... Ako tako Tadija kaze ... Nije bas tako , samo sto je citava prica delimicno samo za ''internu'' upotrebu . Kao sto sam ti pomenuo ranije ima Erakovica iz nekoliko loza koji su odselili u te krajeve , i ta selidba je bila u raznim godinama , u periodu 10-tak godina Neki su odselili zbog direktnih pretnji Cetka Pejova Erakovica . Taj covek nije bas bio dobra dusa , ali se to ne prica , pogotovu ne onima blize njegovoj rodbini . Zasto mislis da su se delimicno preimenovali u Pejovice ? Sigurno ne sto su se voleli sa ostalim Erakovicima ... Imam sigurne informacije za bar dva Erakovica da jim je Cetko Pejov ''namestio'' da jih ubiju , oboje mladi momci , neozenjeni .
Inace imas u lozi Milosa Vukotinog - Milan , Blagoje , Pavle i Stevan , svi cetvoro sinovi Kojice Zelenovog su svi poginuli kod proboja Solunskog Fronta , pa je Bozo Plankov otselio tamo sa citavom porodicom da brine o Milanovoj deci . Inace danas potomstvo Boza Plankovog je vecinom u Vojvodini I moj deda Simo je boravio nekoliko puta u Rastelici
4. Ratko iz Mladenovca, Cabuna – u penziji je a mislim da i danas ima elektroinstalatersku radnju ''Elektrolux'' u Mladenovac-selu (50-ak km južno od Beograda) pošto je po profesiji elektroinžinjer. Živi u predgrađu Mladenovca koji se zove ''Mladenovac selo''. Ima dve kćerke i obe su učiteljice. Operisao je jedno oko jer ima glaukom ali ništa nije pomoglo. Negde 2003. dao mi je njegovo porodično stablo koje sam pismom poslao Tadiji u Novi Sad. Vrag me ubio što to stablo nisam iskopirao ili prepisao!! Isprevrtao sam sve papire u kući i nisam ga našao. Našao sam model pisma koje sam decembra 2004. poslao Tadiji (ja inače sva moja pisma čuvam) i evo šta sam unjemu tada zapisao vezano za Ratka: [...]
Jaaaaaako bi bio zainteresovan za vise podataka , ako budes odlazio kod Tadije
Osim toga, odakle ti pretpostavka da je veza sa onima iz Šapca-Koceljeve ''svežija'' nego sa onima iz Cabune ? Možda si mislio na podatak da je Aleks primila priču o Njegušima do detalja, a da nikada nije videla Njeguše («Preslavljamo Sv. Trojicu .Ikonu Sv. Jovana Krstitelja (krsna slava) koju u kuci imaju poneli su iz manastira Moracha a opis Njegushkog polja mi je do tanchina prenet - ochev stric Milorad prichao mi je prichu koju je kao mali slushao od svog djeda Iva(na) Erakovica ...») ?
Realno gledajuci ni jedni ni drugi verovatno nikad nece moci da se ''povezu''precizno sa Crnom gorom , ime po ime , jedino sto sam kod ovih Erakovica iz Vladimirca / Koceljeve od kojih je Aleks dobio vise podataka i interesa , pa se nadam zimus napraviti i za njih manju lozu , dok ovi iz podrucja Cabune , bar koji sam ja do sad imao informacija ( vrlo malo , priznajem ) nemaju neko secanje , znam da mi je jedan od njih davno pisao da su oni rimokatolici , i nije znao ni ime svog dede ??
Kažeš da Dijana i sin onog iz Misurija (ne mogu ih naći na FB) znaju samo do dede ?
Ovaj iz Missurija , mislim da je to taj , jer nije razpolozen za kontak , bio sam kod njegovog oca on je imao lozu izcrtanu mozda 4 ili 5 kolena unatrag , probat cu da ga kontaktiram uskoro ponovo , a Dijana zna do pradede , neznam dali su oni iz iste grane ...
[...]
[...] toliko od mene za danas , voleo bi jos jednom da ti pomenem da mi je izuzetno zadovoljstvo dopisivati se sa tobom , zelim ti sve najbolje , pa se javi kad stignes , znaj da ces da me obradujes .."
___________________________________________
На крају овог поста цитирао бих неколико реченица сва три истраживача, које као да имају неки визионарски (пророчки) призвук:
Проф. др Тадија Ераковић "Ђеде, причај ми о Ераковићима", 2001., Поговор (120. стр.):
"И ова скромна књига је приведена крају. Испричао сам шта сам могао и колико сам знао. Ето, сакупио сам неке Ераковиће и рођаке између корица ове књиге. Биће заинтересованих да прочитају и да испричају својим унуцима. Причао бих и ја о многим другим мудрим и племенитим Ераковићима но нијесам знао онолико колико би то требало за причу. Закључио сам да је боље ништа не причати него причати по несигурном сјећању. Неки моји Ераковићи су ми изашли у сусрет и послали ми своје приче и казивања, а неки нијесу. Многе сам молио и подсјећао, а неке и нијесам јер сам рачунао да ће чути за моје приче један од другога. Међутим, у томе сам се преварио. И они што су знали нијесу ми ништа испричали, а они што нијесу знали нијесу ни криви. Ако неко буде пожелео да се о његовим прецима нешто напише нека достави податке ономе ко буде писао о Ераковићима. Писаће се и више и боље и потпуније."
Раде Пејовић - Ераковић "Ераковићи у Бањанима", 2002.:
7. стр.:
"Послије више одлагања да прикупљени материјал систематизујем и напишем књигу о Ераковићима, сада се то и остварује, са личним и братственичким циљем:
- да се сачува од заборава све о нашем братству: од легенди, прича, добронамјерних казивања; од првих записа и друге литературе, како би наши савременици и генерације које долазе, имале још један прилог за сазнања о прошлости и за неку нову, савременију и свеобухватнију хронику о братству Ераковића;
- дубоко свјестан и крајње одговоран за све што сам написао, као и за оно што је требало, а нијесам; као и за непотпуне, недовољне или погрешне податке или наводе - молим читаоце, прије свега уважене БРАТСТВЕНИКЕ, да мој напор схвате и прихвате као добронамјеран и искључиво као такав;
- нијесам себи поставио за циљ да све истражим; да утврдим све истине; да све напишем и све задовољим - једноставно хтио сам да забиљежим оно што је реално могуће, како то најбоље умијем и како укупне постојеће околности дозвољавају, те, у том смислу, једино прихватам оцијене и критике мојих братственика, због којих сам ово и радио;
- стихови, посвећени нашој прошлости, погинулима и заслужнима са незнатним изузецима, произишли су из увјерљивих сазнања и литературе коју сам користио. Ушао сам у тај ризик, дубоко свјестан осјетљивости и замјерки, али и то је саставни дио рада и живљења и - хоћу да вјерујем: реалан повод и скроман прилог за бољу и љепшу и пјесму и књигу."
319. стр.:
"На самом крају:
МОЈА ПОРУКА БРАТСТВЕНИЦИМА
Немојте се иједити за изостављене, непотпуне, погрешне или штуре податке. Није било никакве намјере. Може само да се ради о немогућности података; да су подаци и информације оскудни или погрешни или да сам ја учинио ненамјерну грешку у рукопису, затим приликом штампања и коректуре.
Убијеђен сам да ће неко од наших садашњих и будућих ентузијаста и стваралаца урадити бољу и свеобухватнију БРАТСТВЕНИЧКУ ХРОНИКУ.
Цијеним да се у дијелу ове књиге: - ПОРОДИЦЕ - ПОРОД БРАТСТВЕНИКА - налазе, односно требало је да се налазе, кључни подаци и информације о сваком припаднику Братства. Ти подаци и још неки нијесу потпуни и свеобухватни, па ПРЕДЛАЖЕМ да цијењени Братственици, након читања ове књиге, одмах забиљеже све примједбе, недостатке, затим нове и потпуније податке и информације, почев од историјског дијела и наших најстаријих предака, па до данашњих генерација. То подразумијева године и мјеста рођења (и смрти), шта је по струци-занимању, које је значајне друштвено-државне послове обављао, и посебно: аутори књига, умјетничких и других остварења, нових изума и патената; са ким су, од кога и одакле ожењени, њихов пород и подаци о породу. Наравно и за одиве: ђе су и за кога удате и основни подаци о њиховој дјеци.
Уз наведено посебно се морају евидентирати значајни, односно врхунски резултати у спорту, музици и на свим пољима рада и стваралаштва, као и награде и признања која се додјељују у тим и другим приликама."
Симо Слободанов Суљић - Ераковић (говор на великом скупу Ераковића одржаном у Штрпцима код Тупана близу Велимља у Бањанима, 11. августа 2012. године; интерпункцијске ознаке као и остала уобличења текста одрађена су с моје стране, а садржај текста је Симов):
"Драга браћо и сестре, поштовани гости!
Желим да вам се захвалим што сте својим доласком данас омогућили да се испуни дугогодишња жеља свих нас. Вежу нас исти корени, исти преци и ово је јединствена прилика да се упознамо, дружимо и не заборавимо. Част ми је што вам се данас обраћам и веома сам поносан што сам део ове породице.
Љубав према Бањанима је у мени усадио мој отац Слободан Симов. Још као дете био сам задивљен историјом и људима нашега краја и захваљујући многима, пре свега Радојици Максимову и његовом вредном и неуморном раду успео сам да саставим али не и комплетирам лозе нашег братства. Молим вас да ми укажете на све грешке и пропусте који, верујте, нису били намерни и помогнете, кад се будемо поново срели, да оне буду још шире, још боље и тачније.
Овај скуп не би био могућ да није било наше браће који су вредно и пажљиво организовали све до последњег детаља, да нас дочекају на традиционални бањански начин. Хвала вам у име свих нас.
Памтићемо овај 11. август 2012. године као дан кад смо се скупили да би се подсетили ко смо и одакле смо. Не можемо раширити крила док не знамо где су нам корени. А наши корени су овде, у овом светом месту.
Живели!"
Извор: https://www.youtube.com/watch?v=y9RWSsICoz4&t=1675s (26:10 - 27:50)
Коментари
Постави коментар