50

Ераковићи Светог Јована Крститеља (западна Србија)

Свакако као део шире области: ''(Х)ераковићи (и (Х)ераци?) западне Србије''.

Примери или евентуалне назнаке за ту област:

1. село Ераковићи код Љубовије

2. Ераковићи св. Ђорђа у Слатини (159. страна у "Антропогеографија ваљевске Тамнаве", Љубомир Павловић, Београд 1998., 2. издање)

3. (евентуално) његушки родови =

a) "Антропогеографија ваљевске Тамнаве": 206.стр.: Поповићи у местима Каленић и Паљуси (славе: Ђурђевдан – из Пиве, Јовањдан, Аранђеловдан), Скобаљ (Ђурђевдан, из Кућана - Ст. Влах), Бргуле, Врело, Забрежје, Јабучје, Коцељева (Ђурђевдан, из Уба), Новаци, Стублине, Трлић, Трњаци

б) "Шабачка Посавина и Поцерина": Драгојевац: 35.стр.: Поповићи и Петровићи – Ђурђиц

в) В.С. Радовановић ''Шабачка Посавина и Поцерина'': село Лојанице: 109.стр.: «– ''Мала'' (зове се тако што је у средини села): Радоњићи (4 к., Ђурђиц). 3 к. овде, 1 к. у Сатни Бари (1 к. у Београду – чиновник). Из Мачве, из Совљака, дошао поп Живојин пре око 80 година. Населио се онда у шуми под гробљем. У Совљаку Радоњића има око 10 кућа. Старином су из Црне Горе, са Његуша, још пре Карађорђа дошли. –»; А. Бачко ''Малешевци (род који слави св. Игњатија)'', Београд 2007.: 174.стр.: Шумадија: Таково: «Чаворовићи или Чавори у таковским Прањанима славе св. Игњатија. [...] Прањански Чаворовићи вероватно представљају огранак драгачевских Чворака. У племену Његушима у Старој Црној Гори и данас живи породица Чавор. [...] Чавори у Његушима представљају огранак породице Радоњић. Данас се не може поуздано рећи, да ли су они у сродству са таковским Чаворовићима. Уколико јесу, то би значило, да су Чаворовићи у Прањанима променили славу и да нису по мушкој линији од рода Малешеваца. [...]»

4. велестовски родови = осим појединих породица Ераковића из херцеговачких Бањана, такође и: П. Пејовић ''Озринићи (племе Старе Црне Горе)'': исељеници у Залужје и Међулужје код Ваљева, Чечевци у Горњем Лајковцу, Максимовићи (Илићи и Завишићи) у Међулужју на Космају;

http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=8645:

Владан Марјановић (8.VI 2007., 11:47:27): Tragam za poreklom prezimena Marajanović? / Moji preci su se doselili na Zlatibor, ne znam kada i slavimo Đurđevdan! / Ako neko ima bilo kakva saznanja koja mogu pomoći neka prosledi. / Unapred zahvalan, V. Marjanović

Радомир Ераковић (30.XII 2007., 17:10:43): ZA VLADANA MARJANOVICA / PREMA MOJIM PODACIMA VI STE OD ERAKOVICA, OZRINICA IZ VELESTOVA. KAD IZDAM KNJIGU / KUPITE JE I BICE VAM SVE JASNO

5. бјелопавлићки родови = изгледа поједине породице Бубића–Ераковића и Брајовића–Ераковића = нпр. 166.стр. ''Презимена у Црној Гори'': «[...]: САВЕЉИЋ. Од њих су у Подгорини (Ваљево) и Самокову (Русија); [...]» > међутим, не сећам се да сам овај детаљ за Подгорину нашао и код Шобајића

6. Морача/Миоцка/Лубница = неки од бројних расељених лубничких Обрадовића и других родова: Дидановићи у Краљевој Гори код Ужица – Златибор, можда и Обрадовићи «из Мартинића (Бјелопавлићи), сродници Шуковића одселили се у Попадиће, уз Колубару (Србија)»? (''Презимена у Црној Гори'', 328.стр.)

7. Под хипотетичком претпоставком етимолошке а можда и генеолошке сродности презимена Ерчић са презименом (Х)ерак-овић: "Антропогеографија ваљевске Тамнаве": 159.стр.: Ерчићи в. Живановићи I у селу Трњаци; Ерчићи: Букор / после 1827.г. / Кремна у Старом Влаху / 1 / 6.XII

За Ераковиће св. Јована сазнајем 9. и 13. II 2002., када први пут у рукама држим Ердељановићеву ''Стару Црну Гору''. Да и данас живе око Ваљева и Коцељеве откривам од 2002. (можда и од 1997-98.), а да је реч о потомцима оних који се (не) помињу код Ердељановића, отприлике откривам од 19.V 2008.

1.

Љубомир Павловић ''Колубара и Подгорина'', Ваљево 1991. (фототипско издање); 1. издање: Насеља српских земаља (књига 4) - СЕЗ (књига VIII), Београд 1907.

О селу Оглађеновцу од 820. до 824. стране:

820.стр.:

«81. Оглађеновац

Положај села. – [...]

Изворима је село врло богато, нарочито је богат северни и средњи крај. Око Уба има доста извора, сви су слаби и преко лета пресушују. Главни су извори: Стублина, Изворац, Чесма, Ашковића Бунар, Јанковића Бунар и др. Од текућих река су: Уб, који пролази северним делом села и долази из суседне Миличинице; Река, која изворе [извире – hijerakul] под Дивљаном изнад Г. Буковице; Јаућански поток, који протиче поред Ераковића џемата и утиче у реку. Сви потоци пресушују преко лета, због чега да није извора, и у последње доба бунара, село би трпело знатну оскудицу.

[...]»

821.стр.:

«Тип села. – Оглађеновац је село разбијеног типа. Сеоске су куће раздељене по џематима. Џемати су велики, куће су им на растојању од 30–50 m, с великим окућницама и обично око извора и њихових потока. Џемати су или близу један другог или и сувише удаљени, средње растојање варира од 50–1,5 km. Главни џемати су пошавши од Јаутине, па на запад: Ераковићи, Бражђани, Дубљани и Кесери. Ова 4 џемата су на десној обали р. Уба и чине за се прави Оглађеновац, а на левој страни р. Уба је пети џемат Влашчић, који је сав у Влашчићу и најрастуренији. У Ераковићима су Ераковићи (29 кућа). У Бражђанима су: Петровићи (8 кућа), Тимотићи (7 кућа), Ристивојевићи (5 куће), [...]

У селу је, као и по целој Подгорини, доста развијен задружан живот. Има подоста задруга, али с преко 25 душа мало је задруга. Највеће су задруге: Милисављевићи у Ераковића 2, Ашковића 1, Теофиловића 1, Спасојевића 1 и др.»

822.стр.:

«[...]

Име селу. – [...]

Имена џемата добила су имена по месту насеља или по презименима појединих породица. [...] Влашчић је име по насељу у Влашчићу, источној коси планине Влашића, чија се највиша тачка Коњски Гроб налази над овим селом и Бресницом из окр. подринског. Ераковићи и Кесери су презименска имена.

Порекло становништва и оснивање села. – Оглађеновац има своју велику прошлост, јер га већ налазимо у списку села ваљевског округа из 1737. год.[фуснота 2 – Langer. Serbien etc. Стр. 247.]. Као најстарији крај села рачуна се Влашић и сматра се, да је одвојен од Оглађеновца [фуснота 3], и да су се старе оглађеновачке породице иселиле у Тамнаву и Срем. [...]»

823.стр.:

«[...]

Пред крај XVII столећа спустиле су се 2 породице данашњих Ераковића из села Семегњева, у Ст. Влаху, старином са Његуша у Црној Гори; њих је под разним презименима: Јанковићи [фуснота 1 – Из ове је породице Мали Јанко, којега Прота Матија помиње на неколико места у својим ''Мемоарима'', за којега вели да је 1788. год., као заповедник једног одељења аустријске војске, освојио Чачак и Ваљево, за тим да је војевао и против Француза. – Мемоари 10. и 15.], Пејићи и Ераковићи 27 кућа, славе св. Јована. Старог Ерака довели су Турци и населили прво у Јаутини при извору Потока, где су и данас његови потомци.

[...]

Сви су остали познији досељеници, досељени после 1820. год. – Беловуковићи су из Босне, [...]. – [...]. – Грујић је из Чајетине у Ст. Влаху и призетио се у Ераковиће, слави Н. Годину и св. Јована. – Марковић се призетио у Јанковиће (Ераковиће) а доселио се из Кремена [изнад другог ''е'' неко је, у књизи коју сам користио, додао оловком слово ''а'' па би према томе гласило ''из Кремана'' – hijerakul], слави св. Николу и св. Јована. – [...]»

2.

Љубомир Павловић ''Антропогеографија ваљевске Тамнаве'', Београд 1998., приређивачи: В. Вулетић, Р. Бели Марковић и Б. Рајшић; 1. издање: Насеља српских земаља (књига 8) - СЕЗ (књига XVIII), Београд 1912.

48/49.стр.:

«Бресница је на десној страни Тамнаве, испод Коњског Гроба и јужно од Коцељеве; брдовито, страновито село с кућама изнетим на плећа сеоских брда и разређеним у два повећа џемата: Ераковину и Пешиће, где је Ераковина при извору Реснице, а Пешићи при извору Бреснице.»

75.стр.:

«Разбијање и растурање тамнавских села отпочело је у почетку XIX века и потпомогло га је нагло насељавање појединих породица из Колубаре, Подгорине, Рађевине, Јадра и Осата и других области. Нове породице нису могле заузимати обзираћена имања и ливаде, него су заузимале шумске и неистребљене делове, који су дотле били општа сеоска својина.»

102-103.стр.:

8. Имена. –

«Б. Имена српског порекла.

а) Српска имена, која су постала од презимена распоређених породица или од мушких и женских имена и надимака јесу: Бајевац[фуснота 1], Бровић[ф. 2], Бошњак, Вукићевица[ф. 3], [...], Ратковац (Свилеуха), Ераковица (Јошева), Цајинац (Кожухар), [...].»

128.стр.:

«Села која су постала као засеоци од других села пре 200 година, била би: Бело Поље од Звечке, Радљево од Бргула, Шарбане од Бргула, Јошева од Љубинића, [...].

Села, која су постала као раселице других села пре 200 година била би: Бровић раселица Пиромана, [...].»

159.стр.:

1. Презимена породица / 2. Село у којима су данас / 3. Доба досељавања / 4. Области и места одакле су досељене / 5. Број домова у селу / 6. Слава (крсно име) / 7. Напомена

1. Ераковићи[ф. 1] / 2. Бресница / 3. II пол. XVIII в. / 4. Оглађеновац у Подгорини / 5.  7 / 6. 7. јануар (по старом а 20. јануар по новом календару)

1. Ераковићи / 2. Пироман / 3. II пол. XVIII в. / 4. Оглађеновац у Подгорини / 5.  10 / 6. 7. јануар

1. Ераковићи / 2. Слатина / 3. II пол. XVIII в. / 4. Мокра Гора у Ст. Влаху / 5.  2 / 6. 23. април (по старом а 6. мај по новом календару)

1. Ераковићи / 2. Коцељева / 3. после 1827. г. / 4. Бресница / 5.  1 / 6. 7. јануар

[ф. 1 – Ераковићи су с Ераковине на Његушима у Црној Гори, прво дошли у Кремна, па после у Оглађеновац. Њихови су сродници и Ераковићи у Пироману и Коцељеви.]

3.

Д-р Јован Ердељановић ''Стара Црна Гора (етничка прошлост и формирање црногорских племена)'', Београд 1926. (теренска истраживања 1910. год.), Насеља и порекло становништва (књига 24) - СЕЗ (књига XXXIX)

448.стр.:

«Исељени Хераковићи и Рајићевићи.

[...]

П о п о в и ћ а (- Х е р а к о в и ћ а) има исељених у Србији у Петровом Селу (веле 3–4 куће) и у Бугарској. А од њих ће бити и Херак у цеклинском селу Додошима (у Ријечкој Нахији), за којег се каже: ''Херак је из Хераковића, с Његуша'' (слави Петков-дан) [фуснота 4], и још Е р а к о в и ћ и  у селу Оглађеновцу у ваљевској Подгорини, о којима се саопштава, да су ''са Његуша у Црној Гори'' (славе Св. Јована) [ф. 5 – Етнографски Зборник VIII, 823.стр.].»

4.

Владислав Скарић ''Изабрана дјела (прилози за историју Босне и Херцеговине и југословених народа)'', Нови Сад 1985., књ. III

82.стр.:

«[...] Из других крајева спомињем [...] и данашње Хераковиће у ваљевској Тамнави, од којих су једни из ваљевске Подгорине, а други с Мокре горе у Старом Влаху. Свакако су ови тамнавски Хераци из још веће даљине, а Подгорина и Мокра гора су само етапе у њиховом селењу.»

5.

Војислав С. Радовановић ''Шабачка Посавина и Поцерина (антропогеографска испитивања)'', из теренских биљежница грађу приредила Миљана Радовановић, 1994. (теренска истраживања вршена 1947., 1948. и 1949. год.)

О селу Бобовику од 99. до 102. стране:

100.стр.:

«[...]

У Средњој мали, на лубењачкој страни спрам Јаловика, око 300 до 400 метара од Водице, има на месту званом Дело, старо римско гробље, а и данашње сеоско гробље. Има и данас ''римских'' каменова – ''римско пише''! На том месту је, близу гробља, с ову страну пута, на њиви Живановића (сад Павловића, из Љубовије, ''ерско'' – пре десетак година) ископан ћуп среберних танких пара пре 40 година. [...]

У Средњој мали, код Водице, било раније чувано ограђено место са старим сеоским чардаком, кошем за кукуруз. Од турског рата село престало да меће кукуруз у њега; последњи пут 1912/13, и 1914/15, за време кметовања Паје Секулића, Живојина Глишића и Драгутина Ераковића. То није наређивала власт, већ је само ''село'' то чинило да има резерве за храну (само кукуруз у клипу). [...]

[...]»

101.стр.:

«[...] . – Средња мала: Ераковићи (18 к., Јовањдан). 11к. овде и 7 у Горњој мали. Они су са Његуша из Црне Горе. Четири брата дошла, два у Бобовик (Која и још један), трећи остао у Бресници код Коцељева (има их тамо 17 кућа) а четврти отишао у Купиново (замрли). – [...]»

102.стр.:

«[...]. – Ђуровић Стојадин (1 к., Аранђеловдан). Од Косјерића, село Брајковић, 1921. дошао као слуга у Ераковиће, и код других служио. – [...]»

Проверио сам (у истој књизи) фамилије из Владимираца али тамо се 1947-1949. год. не спомињу Ераковићи.

Купиново (где је отишао 4. брат) је, ако мислим на исто место на које се мисли и у књизи, одмах преко Саве, у доњем Срему, близу Обедске баре.

6.

''Шабац у прошлости'' 1, 2, 3, 4; група аутора, Историјски архив * Глас Подриња Шабац 1970 /1984 , историја града Шапца од праисторије до краја Другог светског рата

2. том: у Регистру на 480. стр. стоји да се Драгић Ераковић, народни посланик из Бреснице, може наћи на 278., 298., 300., 302-304., 324., 326. и на 329. страни.

''Шабац у прошлости 3 и 4'' још нисам прегледао, а у књизи ''Шабац у прошлости 1'' чини ми се нема Ераковића.

___________________________________________________

Једно од најинспиративнијих познанстава на пољу теоријске еракологије, стекао сам са Александром Сашом Ераковић Павлићевић. Ова с(амо)уверена и виспрена жена предочила ми је у досадашњој дописци више значајних података и личних веома сложених (често истиче да су релативне и привремене) претпоставки. Међутим, оно што је за мене било интересaнтније од Сашиног ераколошког "теоретисања" (које би се такође могло подвргнути и критици и анализи, као и процењивању до ког степена је оно (не)развијено) јесте самa Сашина појава унутар еракологије, односно неки феномени који се налазе иза Сашиних не(до)речености и који би се можда могли налазити у контакту са општим појмом езотерије или са оним што би се вероватно звало парапсихологија а можда и колективно несвесно. Нисам сигуран колико сам успео проникнути у то (нити да ли би се то могло "објективно" исконструисати односно интерпретирати?) али не бих рекао да нисам на трагу томе... 

Као и у случају код Дениса, и овде сам имао проблем око систематизације података и мишљења, тако да се унапред ограђујем од тога да сам у томе успео. Иако се Сашинo интересовање шири и на раздобље пре досељавања Хераковића на Његуше (који су, заједно са феноменом династије Петровић Његош, код Саше нека врста лајтмотива), овде ће сада бити обрађено само касније раздобље.

Како сам податак о Морачи узео као кључан, поменуто касније раздобље поделио сам на три хронолошке целине: 1) период условно разграничен и назван ''предморачки'', 2) период условно разграничен и назван ''његушко-морачки'', 3) период условно разграничен и назван ''постморачки''. Међутим, претходно (заправо након тога?) сам морао открити постојање нечега што представља, чини ми се, једну почетну Александрину хипотезу а која би се налазила унутар ''предморачке'' целине и која би јој давала идејни садржај. Структура те тајновите и интересантне хипотезе (или мотива за истраживање порекла) је, мислим, суптилно везана за неке токове мени тешко ухватљивих Сашиних идеја-слика о пред-историји његушких Хераковића (са доста сложеним карактеролошко-религијско-ратничко-економско-метафизичким референцама), али ипак изгледа лакше уочљивих кроз Сашину (тако ми се чини) дефинисану фразеологију (измешану са, њој својственом, анегдотском асоцијацијом и стоиком) чија је основа изникла из карактерисања најближих предака у Мачви и проширена у два правца – на праисторију његушких Хераковића и на, до сада, с њене стране, изгледа (колико за сада знам) једину целовитије изграђену хипотезу о историји након Његуша (исељавање у Лику) – умрежавајући их у једну раван. Пример, у којем је поменута структура најуочљивија, можда је следећи:

15.I 2010.:

«"Uskočki je vojvoda Ivan Heraković, zbog vojnih zasluga u borbi protiv Turaka na prostoru Primorske vojne krajine, od cara Maksimilijana II. dobio carsko plemstvo i grb u Beču, 5. kolovoza 1569. godine.

[...]

Živjeli su u Senju i bili članovi senjske vojne posade. Nakon završetka Uskočkog rata i potpisivanja mira u Madridu 1617. godine, mnoge su uskočke obitelji morale, prema odlukama toga mira, napustiti Senj i naseliti se što dalje od uskočkoga Senja. "

"Osmanlijski ratni pohodi na ovo podru[...]čje posebno su se intenzivirali u prvoj polovini 16. vijeka, kada je kraj oko Senja posve opustio, a sam grad postao utočište brojnim izbjeglicama s okupiranih područja. Od izbjeglica se formiraju vojne jedinice, znameniti senjski uskoci, koji će do početka 20-ih godina 17. vijeka uspješno braniti Senj i nanositi teške gubitke vojskama Osmanlijskog carstva i Venecije. Za potrebe odbrane na brdu Trbušnjak 1558. godine završena je izgradnja tvrđave Nehaj u koju je bila smještena uskočka posada. Zbog junačkog otpora višestruko jačem neprijatelju ovi su hrabri borci ušli u legendu i narodnu pjesmu, a zbog novonastalih političkih prilika u 17. vijeku, postali su smetnja i opasnost za novu, miroljubiviju politiku Habsburške Monarhije prema Osmanlijskom carstvu i Veneciji, te su bili raseljeni po ostalim hrvatskim krajevima. '' [Као и: Александра (7.III 2013.): «Ko je proterao, pitash, senjske /Zhumberachke Uskoke? Pa mladi Habsburzi, kada su sklopili savez sa Turcimao nenapadanju i kada su time ukinuli Vojnu krajinu, tada su svi nashi junaci uglavnom nagrabusili, nisu znali shta i kuda sa tim svojim, vec u venama, ratnishtvom . / tako ispada.»]

znam pouzdano iz rodoslova nekih srpskih plemickih porodica doseljenih pred najezdom Turaka sa Kosova u Knin, da nisu mogli zadrzhati plemicku titulu , u sluchaju da odbiju primiti katolichanstvo, tako da, zanima me da li su tako i Erakovici morali preuzeti katolichanstvo, a ako jesu , imaju li veze sa danashnjima,pravoslavnim, koji po Dalmaciji slave krsnu slavu Sv. Georgija ?

Hrvatski izvori navode ime IVAN Erakovic a neki drugi JOVAN Erakovic, najverovatnije se radi o istom.

da li je moguce da se ogranak Erakovica iz CG "odmetnuo" u Dalmaciju i izgradio svoju osobenu geneologiju identiteta koja se samim tim chinom gubi i da li je to jedan od razloga shto mnogi Erakovici danas ne mogu da prate svoju geneologiju u kontinumu ? [Упоредити (претходно и све наредно подвукао hijerakul): Александра (7.XI 2008.): «Dalje, iteresantno je ZA SVE ERAKOVICE da se jako brzo "odrode", tj. chim negde, bilo gde steknu novonastale porodice gube kontakt  sa ostalima.Poshto sam par godina i sama zhivela na Cetinju, imam utisak da je to deo uticaja koji ZHENA-MAJKA ima u kuci kroz odgoj dece jer se u srcu CG-re jasno vidi da su deca u kuci uvek okrenuta  tzv. "vuchevini", tj, majchinoj rodbini i uloga zhene - majke u kuci je nezamenjiva, razume se da su svi uslovi nastanka takvih odnosa pogodovali istim(CG gaji i dan danas matrijerhat samo pod zastavom patrijerhata) / Nalazim da je to glavni razlog zbog chega se Erakovici NIKADA nisu ujedinjavali oko svog stabla kao neki drugi . / To shto "nalazim" ne znachi da i pogadjam u centar, naravno:) » као и са деловима коментара из 27.V 2008. и 15.I 2009.]

pokatolichavanje i ponovno vracanje na vjeru pradjedovsku , da li je bilo toga, zanima me ?

[...]»

6.II 2010.:

«[...]

Бобовик

http://images.google.de/images?hl=de&safe=off&um=1&q=bobovik&ndsp=18&ie=UTF-8&sa=N&tab=wi [стари линк, односило се на Гуглову опцију "Бобовик, слике" - нпр. https://www.google.de/search?hl=de&safe=off&um=1&q=bobovik&ndsp=18&ie=UTF-8&sa=N&tab=wi&tbm=isch - hijerakul]

da li je moguce da je jedan deo Erakovica otishao u Hrvatsku Krajinu "U Uskoke", boravio tamo dok se moglo a onda produzhio put daljih borbi protiv Turaka - put boja na Misharu, ali preko CG, koja je u tom sluchaju bila Katarza ?

toponimi "Bobovik" koji se srecu u okolini Zadra i u okolini Shapca, imaju li jedan s drugim veze ?

moji su znali i tvrdili 100%no da su poreklom sa Njegusha koje su opisivali kao i to da su ikonu sv. Jovana Krstittelja koju i danas chuvaju doneli iz manastira Moracha , poshavshi za Srbiju.

nash chukundeda zvao se Ivan Erakovic, da bi posle njegovom praunuchetu-prvom pa drugom (mojim strichevima..) takodje dali to ime ali sad ne Ivan vec Jovan.

[...]»

7.II 2010.:

«http://opus.kobv.de/ubp/volltexte/2008/2130/pdf/mgfn_12_2008_01_Btr02.pdf [стари линк, односило се на https://publishup.uni-potsdam.de/opus4-ubp/frontdoor/deliver/index/docId/1936/file/mgfn_12_2008_01_Btr02.pdf - hijerakul]

za one koji znaju nemachki ...

potrudicu se da pronadjem josh po neshto u biblioteci Hofburg ;

moguce je da neki od Erakovica koji danas slave Sv. Jovana Krstitelja su u stvari isti ovi koje austrijski izvori navode kao Uskoke iz reda Templara - Sv. Jovana, tzv "Johanitere".

a mozhda je to sve koincidencija ...

nadam se ipak da postoje ovde ljudi koji puno vishe od mene znaju , dotle cu videti da se potrudim najvishe moguce , da prikupim shto vishe podataka.»

Покушај анализе слојева и кључних елемената претходног:

– а) сучељеност постојања православних (св. Ђорђе) и гркокатоличких (Х)Ераковића у Приморској војној крајини [Александра (10.IV 2013.): «u hrvatskim izvorima, kad god se govori o herakovicima ili heracima kazhe se da su doseljeni za borbu protiv turaka, nikad se ne pominju kao njihovi»] + б) постојање имена Иван/Јован + в) паралела далматинског и мачванског Бобовика (у ''Гласнику Земаљског музеја'', Сарајево 1968., налазим да је ''бобовик'', Sedum maximum (L) Hoffm., лековита биљка која се користи као чај против чира на стомаку) = где, код све 3 ставке, скривену и главну улогу имају можда: 1) паралела ''позивања'' од стране Аустрије (у Сењ) / Карађорђа (на Мишар); као и 2) економски разлог промене вере = обе ставке у вези са помишљањем о досадашњем одржању трговачко-војничке традиције владимирачко-бобовичких Ераковића а делимично одатле, изгледа, питање настанка парадокса ''прекида'' континуума генеологије идентитета с обзиром на претходну тезу одржања традиције.

– елемент "мењање вере" > кроз то да по карактеру Ераковићи нису сасвим хришћани као могућност ратничко-трговачке преваге над славом > све заједно темељ конструкције за припрему подлоге повезивости ''католички Жумберак – православни Мишар''?

– елемент ''ред јоханитера'' (Ordo militiae S. Johannis Baptistae hospitalis Hierosolimitani, Ред светог Јована Јерусалимског од Родоса и од Малте,...) можда би могао бити чинилац покушаја објашњења настајања славе св. Јована Крститеља, као исхода оног периода када су, приликом доласка у Војну крајину, неке струје Ераковић-традиције престајане и настављане, али остаје нејасно шта одређује да ''враћање на вјеру прађедовску'' конституише разлику настајања с једне стране далматинских Ераковића (св. Ђорђе) а с друге стране славе св. Јована (Морача).

– ''Распуштање'' и насилно расељавање војних посада око Сења али и својевољно ''настављање пута'' (настављање ратничке традиције) ка Мишару, овде чини се да стоји у некаквој вези могућег ''настајања'' далматинских Ераковића који ''враћају'' стару првобитну славу св. Ђорђе (самим тим вероватно и ''остајања'' у грко-католичанству неких Хераковића ?) али је код Александре то изгледа остало неразрађено. Овде је важно (заправо и најважније) уочити мистичне по(с)таје развијености Александриних промишљања природе сродности балканских Ераковића.

– Правац ''враћања'' преко Црне Горе покушај је подешавања породичног предања које говори о Његушима (и Морачи?) али не и о Приморској војној крајини, али је и прилика за искоришћење претходног ''распуштања'' војних посада као елемента. За сада ми није јасна функција ''катарзе'' мада извор (Његуши), код Александре, има могућност узроковања метаноје археа (атавизма?) (такође с тим и опис личног усхићења приликом посете Његуша). Очито да је то тренутак дефинитивног пре-узимања славе светог Јована Крститеља. По Александри, Ераковићи нису ни били дуго на Његушима јер вративши се, изгледа, кратко живеше на Његушима до Карађорђа (?).

Не бих се сложио са аксиоматичношћу тенденција неких делова хипотезе. Доста тога је, мислим, подложно другачијем објашњењу и осмишљавању.

Александрин фантастични (пред)осећај за питања о генеологији идентитета, о не-могућности (континуираног) праћења континуитета генеологије, о сједињењу родословља итд., биће да је на трагу нечега што се изгледа већ дужи низ деценија очитује као једна од најзначајнијих поставки у повести еракологије. Оно стоји у реду са питањем Андрије Лубурића / капетана Шпира М. Перовића: «У прилог овој претпоставци иде и чињеница, што је владика Василије Петровић [...], изоставио овог Ерака и потурио се под измишљеног ''војводу Његоша'' [...], као да га се стидио због нечега, [...]» (''Поријекло и прошлост династије Петровића'', Београд 1940, књ. 1, 7. стр.), затим «"Нико није знао и не зна презиме Ераку и Рајичу. Због тога су њихове потомке друге породице дирале и зато је књаз Никола покушавао довести Ерака и Рајича у везу са Церовићима и Томићима. [...]"» (Ердељановићев цитат Андрије Лубурића, "Стара Црна Гора", 420. стр.); онда са мишљењем Леонтија Нинковића: «"Пошто су традиције услијед дуговременог препричавања често пута помршене и једно другим замијењено, мислим, да се то могло десити и у традицији Хераковића".» (Ердељановићев цитат Л. Нинковића, "Стара Црна Гора", 417. стр.); и са застрашујућим запажањем г. Васка Костића: «Чудно је зашто су учени Петровићи-Његоши (а већина су такви били) нерадо говорили о свом поријеклу? Тешко је вјеровати да га нису знали. Лакше је повјеровати да су имали неког разлога да то не истичу? Немањићи су много старија династија, па су знали своје поријекло. Многа мање значајна црногорска племена знају своје дубоке коријене.».[*] Да ли сво четворо говоре слично о различитоме, друго је питање...

[*] –

1. Milenko Eraković (26.IV 2012.): [...], koliko ja znam i koliko se secam predanja koje mi je preneo moj pokojni otac, Erakovici su kao prezime mnogo, mnogo stariji od njeguskih potomaka porodice Erakovic- rec je o porodicama Petrovic, Popovic, Raicevic i dr. Inace na Njegusima postoji samo selo koje nosi naziv i crkva u kojoj je sahranjen neki od znamenitijih Erakovica toga doba. A da budem precizniji-od pocetka 18 veka, a verovatno i ranije na Njegusima prezime Erakovic ne postoji. Postoji samo toponim-selo i postoji jako izrazeno secanje kod pomenutih njeguskih porodica da su im preci Erakovici. Moj otac mi je pricao da postoji legenda da je rec o krvnoj osveti i da su neki zbog toga pobegli noseci sa sobom samo prezime, a oni koji su ostali uzeli su prezimena po blizim precima. Ove podatke nisam nigde uspeo da proverim, ali je nedvosmisleno da Erakovica na Njegusima nema i nedvosmisleno je da svi Erakovici u Crnoj gori u poslednjih 300 do 400 godina vode poreklo od Erakovica iz Banjana. Koliko su puta pre toga napustali Banjane i koliko su se puta ponovo vracali, treba istrazivati, tek izvesno je da svi Erakovici iz Banjana znaju da su dolazili i odlazili iz ovog kraja i da su mu se definitivno vratili u 16 ili u 17. veku. Toliko. Pozdrav

2. Miroslav-Turo Eraković (10.VI 2012.): Bio sam na oporavak Prčanj u Boku Kotorsku 1963.i tamo upoznao jednu devojku iz porodice Djurović.Upoznala me je sa njenim dedom i prilikom upoznavanja starina u kapetanskoj uniformi penzionisanog pomorca prilikom izgovaranja svog prezimena skide kapu sa glave pokloni se i htede da mi poljubi ruku što me je tada iznenadilo otrgo sam ruku i r3kao da to kod nas nije običaj i da me je postideo.Deda koji je tada imao preko 70 godina rekao mi je da se netreba da se stidim jer si ti plemićkog porekla.Pitao sam ga otkud mu to a on mi reče:da je njemu pričo njegov deda koji se družio sa Vladikom Radom PP NJegošem koji se odmaro više puta u Prčnju i da smo negde oko 1650.godine zbog neprihvatanja da promenimo prezime kolektivno napustili selo Erakoviće i otselili pod NJegoš.Ovo sam morao da zapišem jer bi to bilo zaboravljeno,a možda pomogne u odgonetanju istine o nama...

Александрин одговор на Мирослав-Турову поруку: Hvala Vam Miroslave puno za ovo. Ako je i bio ultimatum promena prezimena, pitanje je : zasto i od koga to? / Znacaj prezimena "Erakovic" u svakoj od nasih loza ili kuca je jednak tutnjavi Hebrona, prastare ponornice. Cudo koliko se taj znacaj (ipak) precutkuje a koliko tutnji i bukti razlog odrzanja istog. To jos nisam srela ni u jednom rodu, sa toliko kontradiktornosti, takodje.

Miroslav-Turo Eraković (11.VI 2012.): Drago mi je što sam zatalasao i aktivirao sive ćwlije podsvesti,kad sam došao kući sa oporavka iz boke i ispričao ocu ovu priču,moj otac koji je bio predratni komunista mi je rekao da o tom saznanju nepričam nikome jer mi to niko neće verovati iako je i on imao slično saznanje.Tada mi je rekao da u selu Erakovići nema nijednog Erakovića čak ni na groblju niti u crkvi nema nikakvog zapisa o našem postojanju osim u kazivanju ljudi koji imaju dobru memoriju.Po staroslovenskom običaju mi pravoslavci smo po imenu oca prvorodjeni sin kad zasnuje porodicu uzimao je prezime tako da je to po eraku nastalo prezime Eraković što se kasnije Petrovićima nije svidelo i zato je došlo do raskola.Posle toga su verski poglavari dodavali uz svoje prezime i izvorno prezime Njegoš....

3. Део преписа непознатог аутора који ми је послао Симо Слободанов Ераковић: "Stjepan Petra Kaluderova imao je dva brata , Nikolu i Radica , cije potomstvo se ne vodi u porodicne uspomene prezimena Petrovica . Stjepan Petra Kaluderova promenio je prezime i ne zove se više Erakovic , nego po ocu Petru Petrovic .

Izgleda da se braca Stjepanova nijesu složila sa ovim nego su i dalje zadržali staro prezime Erakovic . Po svoj prilici da su se preselili iz Erakovica ."

4. Petar Rudić "O Rodoslovnim tablicama njeguškog bratstva Petrovića" (http://www.maticacrnogorska.me/files/58/16%20petar%20rudic.pdf), u "Matica crnogorska", ljeto 2014., 306. str.: "Geneologija Petrovića (odnosno svih njeguških Erakovića) je trebalo početi proučavati još u doba njihovih mitropolita, ali je to, nažalost, propušteno. Tako je sada skoro nemoguće izvršiti važne dopune i ispravke. Ja sam, kao samouki istoričar i etnolog, ovaj važni posao mogao samo djelimično da uradim, jer su moji uslovi za bavljenje naukom minimalni."

2)

Период ''Његуши – Морача''

a)

https://www.trazimo.info/herak-erakovic-herakovic-erak/ > Herak, Erakovic, Herakovic, Erak

A. Erakovic – Crna Gora / Budva (19.V 2008.): [...] Kotorski arhiv ili knjiga dr. Jovana Erdeljanovica o istoriji stare Crne Gore , svejedno, ako mozhete vashu porodichnu prichu koju su vam vashi stari "kazivali", prenoseci je s` kolena na koleno, da smestite u dat nacrt kolazha :)

Ja sam jednostavno rasla uz tu prichu, saznajuci polagano sve vishe i vishe, od svojih u prvom redu . Opisivali su mi Njegushe do tanchina stvarajuci nestvarno lepu sliku koja je i te kako umela da me ponese. Sliku krsha podno Lovcena :)

Moji su taj ogranak koji dr. Erdeljanovic navodi kao Erakovice koji su se odselili u Ogladjenovac kod Valjeva, tachnije - odselili su se u Vladimirce i slave sv. Jovana Krstitelja, a preslavljaju sv. Trojicu. Svratili su u manastir Moracha i otuda poneli ikonu Sv. Jovana Krstitelja . Navodno su otishli u Srbiju kao ispomoc u borbi protiv Turaka, za boj na Misharu . Zaista ne znam i ne mogu sa sigurnoshcu da tvrdim koliko je to tachno.Samo znam gde su se nastanili i odakle su doshli .

[...]

Draga Svetlana, jeste,obichaj je da se detetu daje ime djeda, a ako je to vec dato, onda djedovoga brata.

Isto tako, verujem da su se tvoji sigurno doselili iz CG jer Erakovici su stara loza a toliko nas je danas ipak malo ...

Sve vas puno pozdravljam !

D. Erakovic – Srbija (21.V 2008.): [...] Izrecicu sada jednu mozda «jereticku» hipotezu koja, naravno, nemora biti tacna: Erdeljanovic je spontano pogresio povezujuci Eraka (rodonacelnika ogladjenovackih Erakovica sv. Jovana) sa Herakovicima-Petrovicima Njegosima.Objasnicu: posto su Turci doveli Eraka u Jautinu, to znaci da se tek u Jautini formiralo prezime Erakovic (kada se kaze da su se spustili iz Semegnjeva, to mozda znaci da su se spustili preci koji ce tek kasnije izroditi prezime Erakovic).Osim, naravno, ako se Erak sam prezivao Erakovic.Posto, dakle pretpostavimo da prvi Erakovici sv. Jovana nastaju u Jautini, a ako znamo da je Erak dosao sa Njegusa, dolazimo do pretpostavke da se Erak na Njegusima nije prezivao Erakovic vec nekako drugacije.Ime (H)erak je bilo cesto u dinarskom regionu.

Sada vec imamo elemente koje mozemo povezati: Njegusi – Moraca (uzimaju ikonu Jovana Krstitelja, mozda Erak sa svojom bracom? ) – Semegnjevo – Jautina, Vladimirci, Ogladjenovac.Zanimljiv je podatak o Misaru, kojeg spominjete.Bitka na Misaru se dogodila 1806. god. (dakle, 1. srpski ustanak).Posto se Erakovici oko Ogladjenovca spominju vec krajem 17. veka (kako kaze Lj. Popovic [моја грешка; мислио сам на Љубомира Павловића]), to znaci da postoji jedan vek jaza izmedju ova dva dogadjaja.Valjalo bi to podrobnije istraziti. [...]

A. Erakovic – Crna Gora (27.V 2008.): [...] Moguce je da se jedan deo nashe loze doselio pre nas u Ogladjenovac a drugi deo kasnije u vreme bitke na misharu. Moj deda je rodjen 1898. godine i govorio je ijekavski , delom i ekavski.U Vladimircima NIJE gde imao da nauchi ijekavski nego mu je to ostalo od oca i dJeda. Tako da, nisu se davnih dana doselili, vec najpre u doba bitke na Misharu. To sa Erakom koga pominju da su doveli Turci, ne mora da znachi nishta, zar se nije mogao u Erakovicima roditi neko kome su opet dali ime Erakovic.

Njegushi su selo , a Erakovici zaseok istog sela i nalaze se u centru Njegusha, red kuca , pa su ga zvali i "varosh Njegushka".

[...]

kao i to da se za rodoslovlje Erakovica najvishe interesuju zhene, odive erakovica, moguce shto se samom udajom osecamo istrgnutima iz konteksta, na neki nachin "zanemarenima", neko ko ne nastavlja lozu itd. Mushkarci , bar u mom ogranku nisu nikada trazhili nishta afirmativno apropo toga , kao da im je ta "uloga" sama po sebi bila dovoljna ... ne znam zaista. Dr. Erdeljanovic navodi da je stari Erak sa Njegusha bio trgovac ; moji su po toj lozi vekovima , neprekidno ,trgovci i umetnici, do dana danas. Sluchajnost ili ne, ne znam ... [...]

Erakovic Slobodan – Srbija, Koceljeva (11.VI 2008.): Ne znam kako, ali verovatno ste nas svrstali pod neke druga vama pribliznije Erakovice. Postoje Erakovici u Koceljevi, selo Bresnica. Jedan deo tog sela naseljavaju Erakovici familija. Sredinom 18 veka doselili su se tu i zanimljivo je sto se ni cm. nisu pomerili. Tacnije, zna se sama parcela na kojoj su prvi sator podigli Erakovici koji su stigli na nju.

б)

facebook-grupa ''Bratstvo Eraković''

Aleksandra Erakovic (15.I 2009.): [...] mojih od kojih sam chula da smo iz Crne Gore doshli za Boj na Misharu, 1806.,u Vladimirce kod Shapca, tachnije - Bobovik iznad Vladimiraca. Preslavljamo Sv. Trojicu .Ikonu Sv. Jovana Krstitelja (krsna slava) koju u kuci imaju poneli su iz manastira Moracha a opis Njegushkog polja mi je do tanchina prenet - ochev stric Milorad prichao mi je prichu koju je kao mali slushao od svog djeda Iva(na) Erakovica ...

Svi do mog oca, po mojoj liniji bavili su se trgovinom.

Generalno, od onih sam kojima se josh uvek ne zna ni krs` ni kraj , shto se tiche rodoslova ... otac Janko, djed Milan, pradjed - Srecko, chukundjed - Ivan , a ostalo im nisht` ne verujem jer slabo koji muhkarac iz moje loze da je zainteresovan za ochev rod, shto je opet razumljivo jer kao u svakoj CG familiji i kod nas se negovao kult zhene - MAJKE, te su tako deca gajena "po vuchevini", a djed Milan je bio poslednji iz loze koji se u govoru josh koristio ijekavicom.Umro je pochetkom sedamdesetih u svojoj 83 godini i gledajuci po spomenicima, je nazhalost najdugovechniji meni poznati Erakovic od ogranka koji navodim. [...]

Aleksandra Erakovic (6.V 2012.): Milenko Eraković :"Erakovici su starosedeoci u Boboviku, kod Vladimiraca, u Bresnici kod Koceljeve, u nekim selima u Macvi, a ima ih u znacajnom broju starosedelaca u Sapcu, u Valjevu i dr. " - prirodno da je tako, posto su (ako se zna da... su dosli u taj kraj kao pozvani za Boj na Misaru 1806.) nakon oslobodjenja od Turaka mogli u odnosu na sve druge, biti samo starosedeoci. Naravno ne samo Erakovici. Zanimljivo je da sam taj podatak o doseljenju mojih Erakovica cula od majcinog dede, koji je po rodu Pivljanin. Negde jeste zapisano, da je Karadjordje za boj na Misaru doveo direktno iz Crne Gore Crnogorce na koje je mogao da se osloni. Bili su celnici te bitke, ali i pozadina, tada u tom istorijskom stivu zabelezeno, parafraziracu: zaduzeni za to da Srbi bitku ne "napuste". Od mojih Erakovica nisam nikada nista cula sto bi licilo na samohvalu (iako je moj deda izasao iz prvog svetskog rata sa svojih 20 godina i ordenom kao invalid u desnu ruku) , ali mi je majcin deda, koji je istoriju imao u malom prstu, znao cesto reci, da se ponosim mojim Erakovicima, naglasavajuci da sam Crnogorka iz narocite familije.

Ja (6.V 2012.): [...] 2. i meni je bilo čudno: kako starosedeoci a došli 1806.?; možda su kao starosedeoci došli blizu Šapca?

Aleksandra Eraković (6.V 2012.): Nisu moji Erakovici Pivljani, no majcini Petrovici, koji su od roda, navodno, chuvenog uskoka Petra Katica a u Pivu su se doselili iz Ceklica, ispod Lovcena, iz zaseoka Petrov Do, koji je po njima i dobio ime. Tako, da, ucestvujem i u gradnji "zhenskog rodoslova". [...]

posle Turaka, SVAKA je porodica starosedelacka.Meni su majcini kasnije od Erakovica dosli u Srbiju pa se zovu starosedeoci, jer su u tom selu na desnoj obali Drine zhiveli pre Turci.

в)

– Александра (5.XII 2012.): moji su prichali da su doselili iz Njegusha i da su po polasku svratili u manastir Moracha odakle su uzeli ikonu

opisivali su stari Njegushe do zadnjeg kamena

mslila sam neko vreme da se nisu sluchajno u medjuvremenu nastanili u Senj, jerse moj chukundeda zvao Ivan Erakovic....da su, uzevshi plemstvo od cara Maksimilijana, uzeli na neko vreme i katolichanstvo(jer kao plemici nisu mogli biti pravoslavni)

[...]

– ја (5.XII 2012.): a jel spominjali neke druge toponime njeguša?

– Александра: osim sela Erakovic, nista / interesantno je da su selo koje su kod Sapca i vladimirca naselili nazvali BOBOVIK, tako se zove i jedno selo na otoku u Hrvatskoj na otoku Viru

[...]

– ја: [hoćeš] reći da erakovići sv. jovana imaju veze sa herakovićima iz žumberka?

– Александра: ne znam za druge, ali kod nas postoji selo Bobovik(kao u Hrvatskoj) i ime Ivan Erakovic, mada moj deda je govorio dIJete, sa Cetinjskim akcentom, niti sa bosanskim niti sa hrvatskim

nije nikad obichavao reci "dEte"

i josh par izraza sam videla da akcentuju kao na cetinje

ne bi me chudilo da su menjali veru zarad polozhaja, a bili su ratnici, neustrashivi, pre stoici no ikakvi hrishcani

niu bili mnogo privrzheni crkvi, mada nisu imali ni protiv

rat i trgovina, to ih je zanimalo a svi su nadareni za umetnost, sto su [o]dlike esencije Njegusha

[...]

– Александра: moji su vazda IZ LIKE uzimali ljude koji su kod nas radili i sluzhili / zanimljivo

– ја: nisi mi rekla kako su ti preci opisivali njeguše

– Александра: ne, nisu ih opisivali kao Bobovik na Viru:))) / zbilja kao Njegushe...kao mesto odakle se valja popeti malo na vidikovac odakle se pruzha beskrajan pogled na more pod sobom

– ја: čekaj...a oni sami nisu videli njeguše jel?

– Александра: moj deda je umro kad mi je bilo 4 godine, ili 5 tako da sa njim o tom nisam prichala, vec sa njegovim bratom, njemu je otac i djed prichao o NJegushima, stari Ivo je bio kazhu otuda

– ја (13.XII 2012.): Erdeljanović: Erakovići sv. Jovana su od Popovića s Njeguša?

– Александра (13.XII 2012.): ne znam, imam eRdeljanovica Istorija Stare CG i Primorja ali na to nisam nabasala / mislish da su pomenili prezime u Popovic pa onda vratili ponovo Erakovic?

– ја: to ti je u "Raseljeni H. i R." / To je u direktnoj koliziji s tezom porekla s Žumberka...

– Александра: odlichno, nekad "antiteze" josh bolje uchvrshcuju teze ;) / ali chinjenica je da su moji Erakovici bili puno vishe okrenuti zapadnom delu bivshe Jugoslavije nego recimo juzhno-istochnim krajevima [...] promaklo mi to, osim njegove tvrdnje da Erakovici koji slave Sv. Jovana iz Ogladjenovca su u ustvari iz nJegusha / moji su pominjali samo Njegushe / a Ogladjenovac jako blizu

– Александра (14.XII 2012., 12:51): da, moji su prichali o Njegushima, dedin rodjeni brat Milorad Erakovic, sjajan stolar(izradio ceo ikonostas u crkvi) i jedini izgleda crkvi privrzhen, pripovedao mi je, dajuci mi svaki dan u podne po 3 velike kashike domaceg meda, govoreci "grizi med", da ti budu zubi jaki i zdravi kao kod svih Erakovica shto su...tada bih ga ja pitala odakle su Erakovici doshli (majchin deda a moj pradeda, Pivljanin mi je vec isprichao da su Erakovici Crnogorci koje je Karadjordje doveo sa njegusha kao najbolje junake za boj na mIsharu), jer sam htela njegovu podrobniju verziju koja se ticala nechga shto storija sigurno nije belezhila...on bi se zagledao negde u shiroku daljinu, prebacvshi svoj ogled dalko iznad i preko mene..."crtajuci" mi Njegushe...grizla sam med, osecajuci kako mi zubi rastu erakovicki-vuchiji, i rasla zajedno sa opisom krajolika ... kada sam prvi put, nakon mnogo godina, otishla na nJegushe sa mojim suprugom, Cetinjaninom, izashli smo iz auta, na mestu odakle se iz pravca Cetinje vide Njegushi, nad selom ... provalile u iz mene slike, kao bujica, nekontrolisane ... prave. Za razliku od svih drugih iz CG, moji sa sobom nisu poneli gusle vec diple/dvojnice koje su svi u kuci u to doba svirali, moj pradeda Srecko najvishe...diple se tradicionalno sviraju ne u srbiji gde su se doselili, vec u selu Majstori podno Lovcena-odrzhava se svake godine takmichenje u sviranju dvojnica. [Александра (10.III 2013.): «Iz Crne gore su doneli dvojnice/diple, malo nekarakteristichno za Crnogorce. Obichno su nosili gusle sa sobom. Dvojnice ili diple se tradicionalno sviraju u podlovcenskom kraju, odrzhava se chak i takmichenje u selu Majstori pod Lovcenom :) »]

– ја (8.III 2013.): [...] Tvoji da (mada nije isključeno da su mogli od nekog i da čuju za Njeguše), ali moji, pa banjanci, pa dalmatinski, pa banijski...niko ne pamti da su sa Nj[eguša]

– Александра (8.III 2013.): Nisu chuli ni od koga do od starog Iva koji je bio zadnji u njegushe / On I'm je tachno preneo sliku Njegusha, znachi neverovatan opis. / Kao mala, nisam ['']chekiralа'' vladalachku kucu(iz priche) vec PREDEO...krajolik..meni je TO znachilo iznad svega. [...] [Александра (13.XII 2012.): «isto tako, sami od sebe su bili dosta samouvereni, u srzhi srecni i zadovoljni , tako da im nije bila potrebna potpora o "njegushkom poreklu" bilo kakve konotacije, da im uzvisi ego / ili bilo shta slichno / sta god da su radili, chime god da su se bavili, osecali su se kao vladari-svog zhivota ! a to je alfa i omega :) ; (21.I 2013.): ni ja nijedno mesto osim Njegusha ne osecam svojim da bi se sa njim identifikovala...za nJegushe sam chula kao za nashu postojbinu pre no mi je otac rekao da se tamo vladika rodio, tako da je to u mojoj svesti pre moje no "vladichansko":))) »]

– ја: Kako znaš da je upravo I[vo] taj koji je sa Nj[eguša] i da li je Karađorđe tražio ljude baš sa Nj[eguša] ili iz Morače?

– Александра: Nisu moji iz Morache doshli, tamo su SVRATILI da uzmu ikonu / Tako mi je dedin brat rekao kad sam imala 6 godina, da je Ivo zadnji bio u Njegushe. [Александра (5.XII 2012.): «moj deda je umro kad mi je bilo 4 godine, ili 5 tako da sa njim o tom nisam prichala, vec sa njegovim bratom, njemu je otac i djed prichao o NJegushima, stari Ivo je bio kazhu otuda»]

– ја: Shvatam ja da nisu iz M. ali zar nisu mogli npr. u Morači živeti 1,2,3 generacije pre dolaska u Mačvu?

– Александра: mogli su  :) / to je to shto sam i ja mislila, gde su bili u medjuvremenu? / mada, mogli su biti i u Njegushima / svejedno

– ја: [...] E, a da te pitam kako razumevaš (hipotetički) zašto drugi E. svetog jovana tvrde da su došli u 17-18.v., dakle pre vas?

– Александра: koji ?

– ја: Bresnica, Oglađenovac, Koceljeva, Piroman...oni o kojima ne znaš...pitam samo tvoju hipotetičku rekonstrukciju dešavanja s obzirom da ne znamo ni ti ni ja o tome ništa

– Александра: [...] ti E. tvrde to jer su ranije i doshli / najverovatnije. / moj pradeda po majci mi je rekao da je Karadjordje iz Njegusha doveo moje. A on je znao pisanu istoriju, knjishki moljac je bio.

– ја: Misliš npr. da se u 17.v. sa Nj[eguša] odvojila grupa i pošla u Srbiju a da je manji deo (tvoji) ostali malo duže pa i oni krenuli?

– Александра: tako nekako. / Moji su bili trgovci. / Kada sam dedu pitala "od kada", rekao je "od uvek"! / Gde su shta /chime imali da trguju , u sluchaju da rata nije bilo, tamo bi bili. [...] [Александра (10.IV 2013.): «mozhda su Ogladjenovachki otishli onim redom a moji zatim kad ih je Karadjordje doveo sa Njegusha, tako je bilo u istorijskim starim knjigama napisano, prichao mi pradeda / da su bili tunjavi ne bi ih vodio i ja bih danas bila na Njegushe / tja....:/ »]

– ја: [...] e sad, da li mi možeš kazati gde bi on mogao tako nešto pročitati...neka škola, arhiv loznički...bilo šta?

– Александра: [...] Mislish na mog pradedu od majke ? ne znam, stalno je chitao kojekakve "istorije", bio ktitor pri crkvi, sa sveshtenicima i ljudima koji mnogo prichaju o istoriji i ratovima, bitkama, chesto. / Imao je i gde prochitati i od koga chuti.

[...]

– ја: Juče pročitah o jednim kulićima (od kuča) koji promeniše slavu svoju kučku u jovanjdan jer je celo polimlje [31.XII 2013.: моја грешка – треба Пива] slavilo sv.jovana...

– Александра: sv. Jovana slave mnogi / sve je moguce / ne bi me chudilo da su moji uzeli slavu sv. Jovana dabi se moguce mogli posecivati tada sa drugim Erakovicima, nisu oni tada ipak bili toliko drchni kao kasniji narashtaji . Mislim da su u Srbiji ogrubeli. / Meni su banjanski Erakovici mnogo pitomiji :) / melemni su u odnosu na nas :) / nas na ranu da previjesh, rana bi ti izgorela.

[...]

– ја: Simptomatično je da je jedan Eraković-Obradović (vasilijevdan) negde u 17-18.v. dao da se napravi jedna velika ikona i poklonio je moračkom manastiru. To je ostalo u sećanju Obradovića iz Lubnica (berane)

– Александра: Red je da i ja neshto poklonim manastirima u CG, a bice / Zanimljivo je to, mozhda im je morachki manastir bio etapno odmaralishte na putu za Srbiju, ishlo se u ljuti boj, moguce da su ih tamo pricheshcivali kao na put za Kosovo

– ја: ako su tek krenuli sa njeguša, zašto bi tako brzo promenili sveca? / Osim da su ili dugo bili u polimlju ili da su [pre 1806.?] krenuli sa Nj[eguša]

– Александра: vidish, zbog nekih stvari sam mislila da su bili u Dalmaciji, da su se moguce i pokatolichili pa onda nanovo vrativshi veru, uzeli novog svetca, sv. Jovana / bili su jako shirokih shvatanja po pitanju drugih vera, svi ti moji stari, jako "tolerantni". / Dedin brat je bio vishe u crkvi, deda je radije [p]rijateljevao sa sveshtenikom i druzhio se sa njim, bio je to tada sveshtenik Blazha Jovanovic, iz CG. / Majchini su bili vishe pri crkvi , za crkvu, Erakovici su bili najvishe za sebe, osecajuci se gotovo kao institucija. deda je kao invalid u jednu celu ruku bio sposobniji od njih resta, kuce i okoline.

– ја: i to pod uslovom da su žumberački grkokatolički Herakovići isto što i bratiškovački Erakovići sv.đorđa i sv.nikole

– Александра: da

[...]

– ја: Ako ste tako dugo bili na nj[egušima] (moji ako su uopšte iz nj. nisu bili tu još od 1760., banjanci još od 1750.-velestovo), zašto se onda neprezivate popović,petrović? Poslednji erakovići su dugo živeli na njegušima ne postavši popovićima/petr.?

– Александра: [...] Mislish- zbog chega nismo promenili prezime ? / Zbog NARCIZMA, podrazumeva se. Moji su prezaljubljeni u sebe da osim sebe nikogane vide. [...]

– ја (19.III 2013.): Hmm...da li je tvog đeda brat ikada u svom životu išao u CG? [...]

– Александра: mislim da nije shao nikad tamo , Ivan je prichao o tome

3)

Период после Мораче

– Александра мени (7.XI 2008.): [...] Shaljem Vam ovom prilikom neshto shto sam dobila od jednog od Erakovica iz CG, na forumu "Erakovici" na facebooku :

"nema podataka kada su Erakovici sa Kosova , ne iz Hercegovine, dosli u CG i odkud u Banjanima. Naime poslje kosovske bitke 1389 godine i teskog stanja u Srbiji, Erakovici su se naselili u Njeguse sve do Sv. Petra Cetinskog (1784-1830). U tom period Sv. Petar je uputio Vukotu i njegovu bracu, Radula i Stanoja u Banjane. Banjani su u tom periodu bili strateska pozicija u kojoj se stalno ratovalo sa Turcima, sve do bitke na Vucijem Dolu 1789 [1876. – hijerakul], kada se i proslavio Cetko Erakovic."

U tu prichu se lako uklapa predanje mojih da su za bitku na Misharu, 1806. doshli u shabachki kraj. [...]

[Ову Александрину тезу могао бих тумачити и као паралелу између владике Петра I Петровића Његоша и Карађорђа јер у оба случаја велестовски и посавински Ераковићи наводно служе као стратешки бедем спрам Турака - hijerakul]

– Александра (13.XI 2012.): [...] moji su bili preokupirani drugim stvarima, moja baba je dedi bila poslednja zhena koju je ozhenio kad mu je bilo 40 godina, tako da je star gajio punu kucu dece, vodio ogromno gazdinstvo vec od svoje 16e godine i [h]ranio nebrojeno mnogo usta-ko god mu se priblizhio nije bio gladan; bio je nosilac ordena iz 1. sv. rata, iz istog invalid u desnu ruku(ceo sazher mu proshao kroz podlakticu) sto ga nije omelo da bude jedan od najuspeshnijih trgovaca i domacina u tom kraju; u bitci naBastavu je bio ranjen ali zahvaljujuci njemu je srpska vojska krenula dalje---danima su chekali kao ukopani dok ih je austrijska vojska smanjivala za glavu...definitivni poraz se blizhio i komandant je energichno odbio njegovu zhelju da sam ode austrijancima s ledja i skochi im u bunker. To je za koju noc uradio na svoju ruku, ceo bunker pochistio i srpska vojska je jurnula dalje. Za neposlushnost u vojsci se dobija metak, on je dobio orden i chin narednika, i tada sa svojih 18 godina i izashao definitivno iz vojske, u nemogucnosti da se dalje bor. Na nosilima je pevao , od bola najverovatnije, pesma je lepsha od jauka, u svakom sluchaju. [Александра (5.II 2013.): «[...] moj deda je uradio na svoju ruku protiv svih komandi, chak kad je rekao glavnokomandujucem shta hoce ovaj mu je oshtro zapretio da to ni sluchajno ne chini. / on je to ipak uchinio. / to je taj pogon mimo svih zahteva okoline. / posle nije nikada kukao ni na koga. / a protiv svakog je "ustao" protiv koga je bio. / "komunistima" je davao porez ne bash koliko su mu "narezali", jer bi se od njegovog prekora mesni (oci) ujeli za jezik. [...]»]

– ја (5.XII 2012.): a jel ste čuvali staru ikonu? [...]

– Александра (5.XII 2012.): jesu, eno je kod mog brata od strica u Boboviku, izvishe Vladimiraca. Nashe zemljishte ide od Vladimiraca, preko Bobovika do Jalovika / taklo da su nam kuce u centru [...]

– ја (16.XII 2012.): Da ne zaboravim da te pitam posle: kako su se prezivali Krajišnici koji su radili na vašem imanju, da li možda znaš? Ne?

– Александра (16.XII 2012.): ne, bili su Lichani, to znam / deda bi odlazio u Liku po njih, sluzhili bi ceo vek kod nas, na ugovor o radu / kad podju zauvek od nas, na kraju, deda bi ih spremio po dogovoru / nisu radili narochito teshke poslove, chuvali stoku i sredjivali shtalu, to je

– Александра (24.I 2013.): ne bih, moj djed je umeo da diferencira...kad je hteo umreti, pita ga moj otac da kazhe za vreme kojeg vladara je zhiveo najbolje. / rekao je, shto se zarade tiche-za vreme Franje josifa, isto tako chim je pocheo rat. krenuo sam medju prvima, tako je normalno. / moji Erakovici nisu nikada u nikakvom (dvo)boju bili slabija strana, nisu nikada ni kukali niti se samosazhaljevali, tako sam se valjda i ja podigla. / Tako i zhivim. Ne mozhe tudjin do tebe doci nikad toliko blizu kao tvoj, niti od tudjina ishta ochekujesh. / meni su svi, djed, pradjed Srecko, chukundjed Ivo, svi, bili trgovci, saradjivali-trgovali sa Austrijom, djed je sa Stjepanom Radicem bio "na ti" .... no se nisu nikada osecali "malima" ni pred kim, tako ni pred njima. / nakon rata, 2. svetskog, djeda su odveli u zatvor jer su smatrali tobozh da im nije predao sve zhito koje je imao... [...] [Александра (21.I 2013.): nisu Erakovici iz Bobovika bili "znachajni" za period od 1947-1949. u Boboviku i Vladimircima, dedin rodjak je bio chetnik, moj deda , nosioc ordena iz 1. sv. rata i iz istog invalid u ruku, od komunista je dopao zatvora jer nije predao i ono zhito koje NIJE IMAO. / ne chudi se..]

– Александра (10.III 2013.): Moj chukundjed Ivo, takodje trgovac (i veleposednik) je obichavao da svako veche kad se kochijama vraca iz kafane kraj puta ima sluge koje mu drzhe zapaljene svece, pretecha ulichnog osvetljenja. / Nije bio alkoholichar ali je voleo kao svaki CG , da se "chojka" u kafani sa ljudima. Tako je profuckao , sa ljudima a i davajuci ukucanima udoban zhivot bez neshto rada, placajuci SVE shto se njimanije radilo, gotovo celih 40-50 hektara koje su dobili na poklon zarad boja na Misharu. / Moj deda Milan je bio dete od svojih 16 godina kada je chukundeda Ivo prodao gotovo sve i na jednoj licitaciji, iznese vishe para iz dzhepa nego svi seljani, vishe nego i njegov otac - pradeda Srecko, koji je isto bio trgovac. / Tada je Milan Erakovic , sa 16 godina starosti postao gazda cele njihove tadashnje "zadruge", i otac srecko i deda Ivo su mu predali gazdinstvo. [...] [Александра (11.IV 2013.): «Kad su se bitke slegle izvrshena je podela zemlje, [m]ajchini su dobili najbolji deo nekadashnjeg turskog naselja odmah uz put i drinu, to shto je kasnije bilo i najskuplje, zbog zasluga u ratovima. bili su to vec ljudi sa etapne stanice Piva (mslim inache da su majchini i u CG doshli sa Kosova, mada liche izgledom na juzhne Crnogorce, izjashnjavali su se uvek kao Srbi) / Erakovici su dobili takodje veliki zemljishni posed na kome se nikada nisu bazirale njihove finansije. [...] Erakovici su dobili takodje veliki zemljishni posed na kome se nikada nisu bazirale njihove finansije. Od te same zemlje nije nikada bilo isuvishe vajde.»]

– Александра (23.XII 2012.): [...] shalim se, ja znam da sam Njegushica :) / moji su sigurno sa Njegusha, sasvim nevazno jesmo li u srodstvu sa vladichanskom kucom ili ne. / znash kad su mog dedu pitali ima li ko bolje konje (i kochije), zamislio se nepun minut i rekao : "Mozhda kralj !" / deluje drchno, a u stvari je samodovoljno ;) :)

– ја (18.III 2013.): Stjepan Radić? Đed ti tvoj s njim bio "na ti"? Kako ga je upoznao i šta je sa njim "činjeo"?

– Александра (18.III 2013.): Da. / Deda Milan je bio trgovac sa Austrijom, kasnije sa Zagrebom i Ljubljanom. / On mu je davao dozvole za trgovinu. / Deda je bio rodjen 1880 i neke, pre njega je deda Srecko trgovao sa Austrijom i deda Ivo.

– ја: Hvala. Misliš na Austriju kao "ono" iznad Slovenije ili i na Austro-Ugarsku (srem, bačka, slavonija, zemun...)?

– Александра: mislim na Zagreb i Ljubljanu koji su tada bili centri austrougarske provincije , tamo je odlazio po te dokumente a i da se provede usput. / U Rumi bi ga chekao jedan Nemac koji bi preuzimao stoku od gonicha, tovario na voz i vozio za Austriju. / Deda Srecko bi vozom vozio stoku (par sluga bi ishlo s njima uvek) do tamo, dok je bila Austrija, kako kad.

____________________________________________________

Остали подаци

facebook-grupa ''Bratstvo Eraković''

Симо Слободанов Ераковић је 2009. године започео неколико одељака (тема за дискусију) унутар фејсбук-групе под насловима "Erakovici iz Hrvatske i Bosne", "Predstavljanja", "Erakovici iz Srbije", "Erakovici iz Crne Gore", "Poreklo Erakovica" и можда још неки . Почетак је обећавао да ће се дискусије развити у нека озбиљнија истраживања и размене информација, али на жалост до тога није дошло а многи подаци су избрисани и заувек нестали.

1.

21.IV 2009. написао сам следећу поруку:

Zamolio bih Milenka (i svakog ko zna) da napiše nešto o podrinjskom selu Erakovići, ako raspolaže nekim podacima. Selo sam locirao istočno od Ljubovije.

Do sada sam pročitao za ovaj region: 1. "Sokolska nahija - ko smo mi Podrinjci" od Ljube Pavlovića (stigao sam do 400. strane), zatim 2. "Popisi azbukovačkih naselja iz XV i XVI veka", Ljubovija 1990., 3. "Azbukovica - zemlja, ljudi, život", Ljubovija 1985., 4. "Rađevina i Jadar u neobjavljenim rukopisima Cvijićevih saradnika", Vidosava Nikolić-Stojanović, Beograd 1975., 5. registar za "Rađevinu i Jadar" od Borivoja Ž. Milojevića, Beograd 1913. i 6. "Rađevina u prošlosti (od 1941.)", 1.knj., Beograd 1986. U navedenoj literaturi nisam našao traženo selo.

Imam neke teorije s obzirom da se ovo selo nalazi u radijusu "Severnih" Erakovića, gotovo nadomak trougla Tuzla-Kuzmin-Koceljeva.

Trenutno lovim stare marginalne grupacije za koje držim da su "karike koje nedostaju" velikog stabla njeguških (H)erakovića koje se raspalo usled tzv. "velikog Eraković-rasula" koje se izgleda događalo tokom 17. ili 18. veka. Pomenuto selo je možda jedna takva karika...

Господин Миленко ми одговара 26.IV 2012.:

nemam pouzdane podatke, osim da na podrucju opstine Qubovija postoji selo ili zaselak Erakovici, pa o tome mogu nesto da istrazim narednih nedelja, ali kad vec pominjes podrinske Erakovice, znam da ih ima mnogo u predelu Vlasenice, Milica i Podrinja u celini. Ima ih i u Bijeljini, ali i u Zmijanju u Bosni. Jedan od najvecih pristalica i prijatelja Petra Kocica bio je ugledni intelektualac Simo Erakovic. Rodom je iz Bosne, ali nemam precizne podatke o njemu, osim da je bio nerazdvojan sa Kocicem tokom wegove borbe protiv Austrougarske.

2.

Aleksandra Erakovic Pavlicevic (26.V 2012.): ukljucila sam komp. pre par minuta samo zato sto sam se setila ove nase teme i jednog podatka koji bi mozda bio zanimljiv kada je rec o pojavi, mogucnosti da neko od nas ima oba djeda iz Erakovica, iz krvno srodnih familija [поводом случаја код Светлане Ераковић из Далмације чији су и отац и мајка по презимену Ераковић - hijerakul]. U mojim erakovicima postoji slucaj da moja "trece rodjaka" ima i majku i oca iz Erakovica. I to bliskih po krvnom srodstvu. Majka je po krvi Erakovic a otac joj je usvojenik u Erakovice, tako da njeni roditelji nisu prekrsili zakon prirode.

3.

Simo Slobodanov Eraković (14.XII 2009.): Prica postaje manje izvesna kad se krene vremenom unatrag. / Pored Erakovica poreklom iz Banjana, ima jos nekoliko vecih grupa Erakovica. Oni koji su poreklom iz Stikova i Bratiskovca , izgleda da su u isto vreme dosli u te krajeve, po njihovom kazivanju dosli su iz Crne Gore , vecina kaze iz Njeguskog polja. / Takodje jedna veca grupa Erakovica je starinom doselila u sela Vladimirci, Bobovik i Koceljeva izmedju Sapca i Valjeva. Oni kazu da su se njihovi tu naselili pre oko 250 godina iz Crne Gore, opet vecina pominje Erakovice. Mada sam iz obe grupe dobio informacije o predanju koje pominje Banjane kao mesto odakle su njihovi pretci dosli u te krajeve. Inace oba lokaliteta su puna toponima sa nazivom Erakovic, pogotovo okolina Vladimirca i Koceljeve. / Sasvim je moguce, kao sto je slucaj i kod nekih Erakovica poreklom iz Banjana, koji su odselili u Kursumliju, da to preseljenje nije doslo odjedanput, vec su neki otisli prvi, a rodaci jih kasnije pratili. Zato mozda postoji predanje kod tih grupa i za Velestovo i Banjane kao mesto odakle su njihovi preci dosli. / Nazalost secanje o njihovim predcima kod tih nasih bratstvenika nije tako jako kao kod Erakovica iz Banjana , pa se redko ko seca vise od svog cukundede. / Uzimajuci u obzir da u nasim krajevima nema neke nade da su preziveli zapisi iz crkvi ili slicno, malo ima izgleda da ce moci da se povezu te loze iz Banjana, jer na kraju krajeva i kod nas iz Banjana nema sanse da iko zna ili moze da nade i jedno jedino ime iz doba kad su nasi ziveli na Velestovu. / Ali se nezavisno od toga nadam uskoro sastaviti loze i za taj deo Erakovica, koliko bude moglo iz pocetka, a vremenom ce i to da se popravlja i dopunjava.

4.

Simo Erakovic (7.V 2012.): Evo nesto interesantno , sto mozda niste znali ...

Koliko sam mogao da nadem , bar nekolicina ulica u Srbiji imenovana je po nekim Erakovicima / naprimer , u Piromanu , Obrenovac postoji / ulica Milete Erakovica / i / ulica Milutina Erakovica / a u Lazarici do nedavno postojala je / ulica Save Erakovica / dok je nisu preimenovali / Znati li vi za jos neki slucaj ? / Ko su bili Mileta i Milutin ?

Aleksandra Erakovic Pavlicevic (8.V 2012.): za to, nikad cula, ali u svakom slucaju, respekt! Hvala

Ja: Partizani? / Zanimljivo da danas dva Erakovića žive u pomenutim ulicama (Slobodan u Miletovoj a Slavko u Milutinovoj)?? (izvor: ''Bele strane'' za 2005.)

Milenko Erakovic (11.V 2012.): Savo Erakovic, partizansko ime Strahinja je narodni heroj, rodjen je negde u predelu Kursumlije ili tamo negde, mozda u istocnoj Srbiji.Poginuo je u partizanima. Ima spomenik u Velimlju u Crnoj Gori.

5.

Aleksandra Erakovic Pavlicevic (6.IV 2016.):

Sabac-Vladimirci-Bobovik-Srednja Mala:

Familije...

"Ераковићи (18 к., Јовањдан). 11 к. овде и 7. у Горњој мали. Они су са Његуша из Црне Горе. Четири брата дошла, два у Бобовик (Која и још један), трећи остао у Бресници код Коцељева (има их тамо 17 кућа) а четврти отишао у Купиново (замрли)."

https://www.poreklo.rs/2013/02/16/poreklo-prezimena-selo-bobovik-vladimirci/

Slobodan Erakovic (6.IV 2016.): Pozdrav Aleksandra Erakovic Pavlicevic . Mozes li mi reci samo odakle ti te informacije, kao i ime brata koji je otisao u Bresnicu?

Aleksandra Erakovic Pavlicevic: Pozdrav Emilija! "ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странЕ 99-102), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић"; ime brata koji je otisao u Bresnicu ne znam

Slobodan Erakovic: Hvala :) videh, i taman krenuo da se ispravim ali ti odgovori vec :)

Ime mi je bitno, jel ja znam od navrdede svog, ali skoro sam naisao na spomenik o erakovicu koji je rodjen 1775 godine, sto mi je pomutilo koncepciju do tad :)

ovo je problem, isti sajt, drugi izvor, drugo poreklo:

https://www.poreklo.rs/2013/04/07/poreklo-prezimena-selo-bresnica-koceljeva/

-Ераковићи*, друга половина 18. века, Оглађеновац у Подгорини, Јовањдан.

*Ераковићи су са Ераковине на Његушима у Црној Гори, прво дошли у Кремна, па после у Оглађеновац. Њихови сродници су и Ераковићи у Пироману и Коцељеви.

Aleksandra Erakovic Pavlicevic (7.IV 2016.): Nije problem, sve dok mozemo o jednom te istom da pisemo na vise nacina ;) :)

Slobodan Erakovic: Moj navrdeda je Dragic Erakovic. I od njega sve znam (imam dokumentaciju, njegov grob sa nadgrobnom plocom je na groblju u Erakovicima) rodjen 1834 godine. Ali me interesuje pre njega. Mislio sam da se on doselio iz Bobovika, ali je problem sto smo nasli nadgrobnu plocu sa Erakovicem koji je preminuo 1855 u 80-oj godini, sto znaci da je rodjen 1775.

Aleksandra Erakovic Pavlicevic: U kojim "Erakovicima" Emilija, posto je identicnih toponima po bivsoj Jugoslaviji vise ?:)

U kojem groblju?

Slobodan Erakovic: zaseok Erakovici, odakle mi je otac, u Bresnici, pored Koceljeve. A groblje Erakovica, dakle svih Erakovica od pocetka 19 veka koji su tu ziveli (moji predaci).

Aleksandra Erakovic Pavlicevic: Mogao je da se rodi u CG i da samo umre u Srbiji, te 1855. Za moje se kaze da su se doselili za bitku na Misaru

Slobodan Erakovic: Isto je i za moje. Da su posle bitke na Misaru dobili zemlju u Boboviku i onda brat dosao u Bresnicu (valjda mu Bobovik nije bio dovoljno brdovit :) ) (ali opet koliko sam informisan, dosli su iz Hercegovine direktno, a ne iz Cg. E sad to je pitanje koliko je to tacno odakle su dosli na Misar, CG ili Hrvatska).

Aleksandra Erakovic Pavlicevic: Licno sam imala razne ideje u vezi toga, ali gde su se sve zadrzavali, nebitno je, bitno je doci do toga odakle su. Jedan od repera. Kada se to zna, onda se naravno krece dalje u potragu odakle su doslu na Njeguse itd :)

Slobodan Erakovic: Elem, najvise bih voleo saznati ko je tacno dosao iz Bobovika u Bresnicu. To je ostalo nerazjasnjeno, pa da bih dalje isao :)

Ja: 1. Ljubomir Pavlović "Kolubara i Podgorina": Pred kraj 17. stoleća spustile su se 2 porodice današnjih Erakovića iz sela Semegnjeva, u Starom Vlahu, starinom sa Njeguša u Crnoj Gori; njih je pod raznim prezimenima: Jankovići (iz ove porodice je Mali Janko, kojeg prota Matija pominje na nekoliko mesta u svojim Memoarima, za kojeg se veli da je 1788. kao zapovednik jednog odeljenja austrijske vojske, osvojio Čačak i Valjevo, zatim da je vojevao protiv Franciza), Pejići i Erakovići 27 kuća, slave sv. Jovana. Starog Eraka doveli su Turci i naselili prvo u Jautini pri izvoru Potoka, gde su danas njegovi potomci.

2. Lj. Pavlović "Antropogeografija valjevska Tamnave": Erakovići u Bresnici došli u drugoj polovini 18. veka iz Oglađenovca u Podgorini slava 20.januar, Erakovići u Piromanu (druga pol. 18. veka, isto), Erakovići u Koceljevi (došli iz Bresnice posle 1827.), Erakovići u Slatini došli iz Mokre Gore u drugoj pol. 18. veka slave 6.maj.

3. Vojislav S. Radovanović "Šabačka Posavina i Pocerina": Erakovići u Boboviku: 18 kuća, Jovanjdan, sa Njeguša, četiri brata došla dva u Bobovik (Koja i još jedan), treći ostao u Bresnici kod Koceljeva (17 kuća) a četvrti otišao u Kupinovo (zamrli).

Slobodan Erakovic: O tome ti pricam, nedoslednost a u delovima potpuna netacnost. Na primer :

"Erakovići u Bresnici došli u drugoj polovini 18. veka iz Oglađenovca u Podgorini slava 20.januar", verovatnije je da druga verzija, dolazak brata iz Bobovika.

A sto se tice :"Erakovići u Koceljevi (došli iz Bresnice posle 1827.)", to je moja porodica, i cukundeda se "spustio" iz Bresnice u Koceljevu 1927 (ne 1827)

Ja: Moguće da ovi nisu detaljno ispitali. Ako ima starih crkvenih knjiga moglo bi se rekonstruisati. Čuo sam da je bilo jedno selo Erakovići kod Ljubovije, mada je istoimeno postojalo i kod Brodareva u Polimlju. Pitao bih te od koga si čuo da su došli direktno iz Hercegovine?

Aleksandra Erakovic Pavlicevic: Sta znam, meni je mnogo zanimljivija "praistorija" Erakovica, odnosno, sustina njihovog zivota pre dolaska na Njeguse. Posle mi je sasvim svejedno gde su bili pogotovo sto i ja stalno zivim tamo amo. A povrsnosti IMA, upravo shodno tome, sta je kome i okosnica/poenta

Aleksandar Erakovic: Ne mogu sve da objavim a rekao sam vam i dan danas stoji tabla selo erakovici gdje mu je rodna kuca

Издвојено из преписке са Симом Слободановим Ераковићем

Simo Eraković (25.X 2009.): Kako mislis da je 100 posto gledanje ko je od kojih po krsnoj slavi ? Ja verujem da nema ama nikakve veze izmedu Erakovica iz Banjana i ovih iz Cabune , t.j veza je mnogo svezija po meni sa ovima iz sabca , a imamo drugcije slave . Cak imam nele novije informacije da su Erakovici iz Vladimirca i Koceljeve isti rod , a posvadani su i imaju dve slave ??? Neprovereno doduse ... radim na tome

Издвојено из преписке са Александром Јанковом Ераковић Павлићевић

1.

Ja (12.XI 2012.): Sašo, koliko znaš da vas je u vladimircima tj. kuća?

Aleksandra (13.XI 2012.): Ne znam uopshte koliko nas je kucau Vladimircima...znam da sam ja prva koja jenakon 30ak godina prva iz nasheg"tabora" ushla u drugi "tabor", tj. iz nashih kuca prva doshla u posetu Ivkovim Erakovicima, iako nikad nismo bili zavadjeni. Tad sam se upoznala sa Ivkovom majkom i ona mi preporuchila da se javim Ivku, govoreci da smo mi VELIKI ROD. Njen otac(ona je tim Erakovicima snaha) je bio najbolji prijatelj mog pok. dede , ochevog oca, a njen stric, pok dr. Vojislav Cosic, rucni dever na venchanju mog dede. [...]

Ja (5.XII 2012.): Ivo je najstariji predak koga se sećaju tvoji jel?

Aleksandra: da / mada mi je posle jedan rodjak sa babine strane(ona je od Stanojevica iz Banjana) rekao da ima josh jedan, Krstivoje, Ivov otac, zajednichki meni i Ivku / mada, Milan erakovic, Ivkov rodjeni brat kazhe da nije tachno i da mi nismo NIKAKAV rod

Aleksandra (10.II 2013.): mene je jako obradovao podatak da smo Ivko i ja blizak rod, npr. poshto jedni tvrde da smo veliki rod , drugi da nismo nikakav. / teshko da smo mogli iznici iz trave. / morali smo svo vreme imati nekog rodjaka. / negde.

Ja: A kako to onda Ivkov podatak prevagljuje u korist protiv tvrdnje da niste rod, kad ništa nije fiksirano, m?

Aleksandra: Ivko, njegova majka i ja smo tvrdili da jesmo rod. / neki drugi su komentarisali drugachije.

Ja: Bilo je tu u vašoj okolini i Erakovića Sv.Đorđa ali nisam siguran da li su izumrli ili su "asimilovani" u Erakoviće Sv.Jovana...

Aleksandra: svi slave koliko znam sv. Jovana / sada

Ja: u stvari sad se setih...zapadna Srbija je imala nekih 3-4 vrste različitih Erakovića: bjelopavlićki, jovanjštački i georgijanski, plus oaze njeguških koji već nisu imali oblik "eraković" u sebi...moram proveriti...

Aleksandra (8.III 2013.): imamo sluchaj u skorijoj proshlosti da su se uzimali medjusobno Erakovici nashi i Ivkovi. Neki smatraju da je taj od Ivkovih, Krstivoje Erakovic, usvojenik, na shto mi je Ivkov brat u Banjanima skochio na vrat, rekavshi da mi nismo nikakva rodbina. Meni tu neshto nije kako valja, tachnije-mislim dami JESMO rodbina i da ne pricham vishe to shto me se ionako ne pita.

Mislim da je neka budala pronela glas da nismo rod, tako da su se tih dvoje uzeli, jedno od njih sigurno nije od Erakovica, kako god, da bi kasnije , moja najstarija tetka reshila da se uda za njihovog "najlepsheg Erakovica"....chekajuci ga desilo se da on pogine ili umre, tako nekako, od tada nashe pirodice drzhe se podalje.

Taj "obichaj" su pokupili od katolika, njimanistanije sveto. Koliko god daneko od tih Erakovica u biti/po krvi NIJE Erakovic.

Lichno mislim da smo mi SVI rod, da su se uzimali medjusobno (sluchaj kod nas i kod babe i dede od Zhizhic - Erakovic) iz silnog narcizma, zaljubljenosti u svoj rod i nemogucnosti da se sa tim raskrsti. Meni je bzv. da se uzimaju i ako je neko usvojenik.

2.

Aleksandra (9.II 2013.): negde od 2002. sam intenzivnije u tom, naravno, kasnije je bilo i pauza ali ne u smislu odustajanja vec pre predaha usled zasicenja materijalom i nekih drugih interesa.

nekako, dok nisam upisala umetn. terapiju, bila sam na 3 koloseka: erakovici-vizantija-judaizam, ni sama ne znajuci zashto, uvek je to ishlo uporedo, kad me ponese. kasnije sam saznala da broj 3 simbolizuje oca, ja cu to prevesti kao potrebu za sigurnom zashtitom.

3.

Ja (13.XII 2012.): Ovih dana ti pravim sintezu o Erakovićima zapadne Srbije :) / Erdeljanović: Erakovići sv. Jovana su od Popovića s Njeguša?

Aleksandra: ne znam, imam erdeljanovica Istorija Stare CG i Primorja ali na to nisam nabasala / hvala ti / mislish da su promenili prezime u Popovic pa onda vratili ponovo Erakovic?

Ja: Molim :) / to ti je u "Iseljeni Herakovići i Rajićevići" / To je u direktnoj koliziji s tezom porekla s Žumberka...

Aleksandra: odlichno, nekad "antiteze" josh bolje uchvrshcuju teze ;) / ali chinjenica je da su moji Erakovici bili puno vishe okrenuti zapadnom delu bivshe Jugoslavije nego recimo juzhno-istochnim krajevima / nemam knjigu sad kod mene, u Budvi mi je, ako ti je pri ruci, ta (ista?) o kojoj pricham, reci na kojoj stranici pomenuto pishe?

Ja: Popović... / hmm...prilično složeno-zanimljiva problematika... / moglo bi biti, a to je već i za tebe otvorenoumnu "blasfemija", možda... / ...prezime "Eraković" oko jovanjštačke grupacije moglo bi biti toponimskog karaktera - po nazivu sela a ne po prezimenu familije...

Aleksandra: mislish Erakovici kao zhitelji sela Erakovica? / knjigu sam citala na preskoke kao i vecinu knjiga uostalom (poshto beletristiku ne chitam, uglavnom) / promaklo mi to, osim njegove tvrdnje da Erakovici koji slave Sv. Jovana iz Ogladjenovca su u ustvari iz nJeguhsa / moji su pominjali samo Njegushe

Ja: Da...[...]

Aleksandra: a Ogladjenovac jako blizu / [...] isto tako, sami od sebe su bili dosta samouvereni, u srzhi srecni i zadovoljni , tako da im nije bila potrebna potpora o "njegushkom poreklu" bilo kakve konotacije, da im izvisi ego / ili bilo shta slichno / sta god da su radili, chime god da su se bavili, osecali su se kao vladari-svog zhivota ! a to je alfa i omega :)

Ja: nije beletristika :-0 :) / tu ima višestrukih problema...sami Popovići-Herakovići nemaju jedno poreklo (jednog pretka), a osim toga Erdeljanović je na sumnjiv način sve što nije "Petrović" klasifikovao u "Popović"... / vi ste pseudoErakovići :)

Aleksandra: Erdeljanovic se nije bavio samo Erakovicima-Njegushima, za to bratstvo nismo imali specijalizovanog istorichara koji je, npr. na tu temu mogao doktorirati(posvetiti tome svoj radni vek) / kako tumaciti to "pseudoErakovici" ?:)))) / i naravno, koliko/kako mozhesh biti siguran u takvu jednu tvrdnju?

Ja: jeste vi iz familije Eraković ali ste formalno pre Popović-Heraković nego li Heraković-Popović...

Aleksandra: znachi da smo se ipak pre prezivali Popovic? / meni ne smeta shto god je, ja moje i poshtujem i volim ali ne na nachin da se povinujem svakoj njihovoj (lichnoj) ujdurmi. [...]

Ja: uzeo sam tvoju erakološku metodu: intuiciju :) / dakle nemam dokaza u klasičnom smislu reči :)

[...]

Ja (14.XII 2012.): Moguće da nije slučajan vaš kult sećanja na žiteljstvo sela Eraković. Možda je taj kult prezimenska osnova, ovde sada trenutno "bezprezimenskoj" grupaciji jovanjštaka? Ali, ako je tako, onda u toj hipotetičkoj jovanjštačkoj grupaciji nije ni bilo svesti da se potiče od njeguškog Heraka jer ne bi bilo potrebe, u suprotnom, prezivati se tek po selu? / U vascelom Eraković svetu jedino ste vi negovali (osim mentaliteta) sećanje na Njeguše. Štikovljanski E., čija je slava Sv. Đorđe, se izgleda samo bezprecizno sećaju na CG; / banjanski E. imaju kontradiktorne priče koje se kreću od preciznog navođenja osobe koja napušta Njeguše i odlazi na Velestovo preko spominjanja zasebnog velestovskog Eraka do glasina da banjanski E. nisu Njeguši već poreklom Ozrinići (po Filipu Sariću, 281.str. u "E. u Banjanima"); [...]

4.

Ja (9.IV 2013.): a kako je tačnije erak ili herak

Aleksandra: u vezi koga?

Ja: u vezi h-eraka

Aleksandra: ne znam tu vishe od tebe, uvek pishe "ranije Herakovici, danashnji Erakovici", tako i (H)erak :)

Ja (10.IV 2013.): zapravo me interesuje zbog čega se potencirala razlika u onom simovom tekstu u rodoslovu bogut-njegoš...ima tu nečeg a da nije lingvističko-dijalektološke prirode...

Aleksandra: sta konkretno? / moguce da je to od autora do autora

Ja: to sam i ja mislio...ali ima nešto...u simovom tekstu izgleda da je nespretno objašnjenje pre opravdanje zašto banjanski erakovići nemaju H

Aleksandra: kod mojih ima to "H" i to smo i u usmenom predanju dobili / mislish da su banjanski mozhda Ozrinici? / shta kazhe kod Sima u textu?

Ja: kod sima (ustvari nepoznatog autora) je sve prepisano od kovijanića plus "opravdanje" zašto nema h. Ali i kod samog erdeljanović potencira se stari oblik Heraković koji tada već nije bio u upotrebi...

Aleksandra: ali Erdeljanovic time vezhe korene

Ja: i ja sam mislio da je reč o "etnološkoj" rekonstrukciji prvobitnog, ali ima tu nešto dublje i zapletenije...možda je trag kod ruvarca...

Aleksandra: podseti me

Ja: ...naime ruvarac je tvrdio kako erak i r. nisu sa njegoš planine već autohtono nastali na njegušima...erdeljanović je privremeno prihvatio njegoš planinu ali ga je više interesovalo horizontalno raslojavanje petrovića/h-erakovića...

Aleksandra: herak i raich, opet negde , kao navodno u dubrovniku na pergamentu u duzhdevoj palati, pishe hijerak, raich i krsto od kojih su herakovici raichevici i krstajici ;) to mi je stric nekad davno prichao dok se nije dohvatio deretica / ovi u njegushima su od magistra Heraka, onog chija se kci ili neka zhena udala navodno na dvor Crnojevica. / ako sve to opet nije izaranzhirano prema lichnom nahodjenju

Ja: hvala

Ja: ...moguće da su Petrovići svesno ograničavali svoju lozu zarad dinastičnosti, ali to ne objašnjava (zapravo je sekundarno za problem) postojanje ranih implantiranih drugih rodova (koji genetski ne potiču od Heraka) u Herakoviće. Implantacije su se događale kroz različte etape i kroz duže vreme: npr. prve implantacije su vršene u prvom kolenu Herakovog potomstva, druge sledeće kroz različite procese kasnijih jačanja bratstva Herakovića, a treće u potpuno nejasnom periodu raspada bratstvenosti na pra-Popoviće, pra-Petroviće i Erakoviće. Da li su na Njegušima, nakon procesa raspada, istovremeno postojale sledeće Herakove i pseudo-Herakove grupe potomaka: Herakovići, Erakovići, pra-Popovići i pra-Petrovići? Ako jesu, kakav je odnos bio između Erakovića i Herakovića, tj. da li je u grupi (koja nije pošla procesima nastajanja pra-Popovića i pra-Petrovića) ''čistih'' Herakovića došlo takođe do horizontalnog raslojavanja na Herakoviće (osnove iz koje su nastali pra-Popovići, pra-Petrovići i preci štikovačkih/oglađenovačkih/bobovičko-vladimiračkih Erakovića) i pra-Erakoviće (osnova predaka budućih štikovačkih/oglađenovačkih/bobovičko-vladimiračkih Erakovića)?

To da li su rečeni ''pra-Erakovići'' uopšte genetski potomci Heraka (brata Raičevog), zapravo je drugi novi problem jer se uopšte ne zna geneološko kretanje ne-Herakovih segmenata unutar geneologije Herakovića pre procesa raspada na pra-Popoviće, pra-Petroviće i pra-Erakoviće.

Ali osim te teške zapetljance, na Njegušima ili prostorima oko Njeguša, postojali su tragovi raznih različitih osoba sa imenom Herak. Otuda postoji dodatna [problematika]: mogućnost da Kovijanićev Herak Heraković (iz kotorskog arhiva) uopšte nije predak njeguških Herakovića. Zapravo čak i sam Kovijanić PRETPOSTAVLJA, a ne da izričito tvrdi, da je Herak Heraković predak njeguških Herakovića...

Otuda, dakle, moje pitanje koliko je na Njegušima uopšte bilo poreklom različitih Herakovića? Da li su na Njegušima ne-istovremeno živele npr. 3 različite grupe (H)Erakovića: 1. pra-Erakovići nastali od onih Herakovića koji će dati Popoviće i Petroviće, 2. Herakovići (ostaci koji su ostali nakon raspada na pra-Popoviće, pra-Petroviće i pra-Erakoviće), 3. Herakovići koji nisu imali nikakve veze sa prethodne dve...

Fizika ''horizntalnog raslojavanja'', ako ga je uopšte i bilo, glavni je problem i važniji od svih drugih problema ali ga niko ni ne postavlja. Ali zato postavljaju (takođe važna ali neozbiljna) pitanja o ''negušima'' iz Etiopije ??? Rudić je uspeo da kod Popovića detektuje kako Popovići uopšte nemaju jednog pretka već su čak iz sporednih grana Petrovića pojedinci prelazili u onu grupacija koja će se tek kasnije objediniti pod oblik Popović. I obrnuto – iz Popovića u Petroviće...

A sve se to deševa u Herakovićima...a kakve sve zavrzlame postoje kod Raičevića tek...

...eto o čemu ja razmišljam daraga moja Sašo – nemam dokaza ali na osnovu onoga što nemam izvlačim (svesne, implicitne, suptilne, nesvesne tragove pisanog)...niti imam koga da pitam i konsultujem... / ...i da: a problem velestovsko-ozrinićkih Erakovića je tek ''petnaesti'' problem i poslaću ti ga na mejl / pokušaj da se skockaš pa se seti kako si uspela prineti k znanju o duždevoj palači i detalji o kojim krstajićima...neki tebi blizak rod?

Aleksandra: nisu meni blizak rod, tachnije ne krsto vec KRSTAK, tako mi je stric jednom rekao kad sam bila mala

otkud to?

Mog strica je jedan Krstajic oslovio sa "rodjache", n sto se on trgnuo i pitao ga otkud to? Onda mu je taj Krstajic isprichao prichu, da su (H)erakovici i Krstajici braca i sad se secam tachno,

znachi: ne Raich, vec:

HERAK, KRSTAK I PETRAK od kojih su Herakovici, Krstajici i Petrovici, shto opet znachi da su braca i da su Herakovici (ti) sa (tim) Petrovicima rod, kao i sa Krstajicima.

I to je moguce taj magistar Herak iz DUBROVNIKA .

shvatam tim pre i brzhe jer sam i sama dolazila na to kamenje spoticanja.

chak su i testovi haplo-grupa mozhe biti nemocni tu da odgonetnu, jer se odnose na period razdvajanja koji se desio u ljudskoj rasi pre 10 000 godina i ide mushkom linijom, tako da bi to bila nova zavrzlama.

ono shto znam jeste da se nasledjuje energija, koliko to smeshno zvuchalo, da je ona ta koja ide dalje, prenosi se.

pitam interno u ovom nashem razgovoru, metafizichki, ko to od nas ima tu energiju, naravno znajuci i akceptirajuci da niko od nas nije 100% danas snaga koju je nosio nash pretpostavljeni Herak, chiji mislimo da smo.

Ubedjenja sam da postoje ljudi koji tu zhicu mogu da prepoznaju a to se prenosi puno vishe no shto su to nashih u crkvi standardnih 10 kolena, do kojih se rachuna krvno srodstvo.

pitanje koje sebi postavljam bilo je : zbog chega je svim tim koji su "prishli", hipotetichki govoreci Erakovicima, bilo toliko bitno da su Erakovici?

Da nije ISTA SITUACIJA i danas bilo bi postavljanje takvog pitanja diskutabilno da ne kazhem smeshno.

Erakovici jesu po nechemu bili mocni/bitni, neshto se dobijalo tim, jer da je to vladalachka kuca, "otimali" bi se da budu Petrovic a ne Erakovic.

Moguce da su imali neka narocita znanja/veshtine, umeca koje su bile dostupne samo u okviru tog bratstva.

Kao danashnja "tajna drustva" shto chine.

Teshko da ce neko balkansko pleme da prihvati nekog sa strane, dajuci mu istorijski dalje konotaciju svog.

To rade u svetu jedino Jevreji.

Naravno, tu lezhi interes.

Znash li da su mi na Cetinje kad sam rekla kako se prezivam rekli odmah: "Aaaaaaa, njegushica, starocrnogorka, znash li ti onaj vic-kaze kad vidish da Njegush skache s` 5. sprata, ne pitaj nishta no skachi odmah za njim, skache neki interes".

Njegushi vazhe u CG za najvece interesdzhije.

Petrovici, vladalachka kuca su bili uspesni ne zato shto su svoje srce cenili kao jeftino pa ga lako polagali za svaku glupost nazivajuci hrabroshcu no shto su bili dobri stratezi, mudri, znachi jako pametni, RETKI Crnogorci koji su reagovali mozgom , vecinom CG-ci reaguju prvo srcem/emocijama, ponese ih "stomak" pa tek onda mozgom broje rane.

Erakovici imaju drugachiji mentalitet, ne znam da li je to uticaj Mletaka i taj Dubrovchanin Herak ili jevrejstvo, zbog chega se u mnogome sve i zatashkavalo ali da su bili extra sposobni, jesu.

Ja: Kažeš PETRAK? / Vuk je jednom zabeležio uzrečicu: Ne kudi Heraka, ne hvali Petaka - oba su brata jednaka. / Krstajići su mi novi momenat...pokušaću da utvrdim slavu im.

Aleksandra: hajde / da navodno po KRSTAKU

Ja: a oni su isto iz bobovika?

Aleksandra: rekoh ti kako je stric saznao za njih, tog krstajica jenegde sreo u nekom svom druzhenju, ili u sportu ili u muzici kao momak josh

Ja: Ja znam da u cg gvozdenović i drugi rodovi iz Čarađa (Gacko) prihvataju da su neki Herakovići (mislim da nemaju njeguško poreklo) njima kao rodbina jer i [su] ti H. takođe iz Čarađe... / Reci mi sledeće: ono da su petrovići od tog petraka - da li je baš tvoja teza ili krstajićeva...

Aleksandra: kako se Petrak rimuje sa Herak :

http://queveutdire.fr/petrak/

Ja: Berak je starougarska (ili starošiptarska?) reč za močvarno zemljište - Etimološke sveske

Aleksandra: ne Berak / 8. po redu rech u srednjem redu

Ja: ma vidim...to je rimovanje...nisu stavili petak, a ni horak

Aleksandra: stavili su petRak i hErak / pitam se da li su to arhaichna imena nasheg podneblja ili, mada se za lingvistikom ne povodim

http://www.mojzumberak.com/zumberak.php?id=312

Heraci / mozhda potomci magistra Heraka / chak i kada se tome udje u trag, bice dobro i ako nas tamo nema, onda bar necemo meshati te loze u geneoloshkim spisima nepotrebno

http://forum.krstarica.com/showthread.php/225736-Crnogorac-koji-nije-bio-Srbin/page5 [https://forum.krstarica.com/threads/crnogorac-koji-nije-bio-srbin.225736/ - hijerakul]

Ja: Mala verovatnoća. Znaš zašto? Zato što je u bosni u tefterima iz 1604. zabeleženo oko 50-ak različitih Heraka...svaki je mogao biti rodonačelnik žumberačkih Heraka / Za oglađenovačke erakoviće vezuju se jankovići, pejići, grujići i markovići...a u boboviku nema krstajića

Aleksandra: Herak iz 17 veka nama nije zanimljiv, nama treba taj "rani" Herak Herakovic, tj, njih par da razvrstamo / naravno da je mogao biti svaki rodonachelnik zhumberachkih / otkud ti to da bi u Boboviku trebali biti krstajici?

kada je mom stricu rekao to tamo neki krstajic NEGDE U JUGOSLAVIJI, to se nije odnosilo da je rod sa Erakovicima iz bobovika vec sa SVIM Erakovicima, sa tim prezimenom / zato mi to nikad nije niti bio reper ali sam se setila i tog navodnog zapisa iz duzhdeve palate u dubrovniku kad vec pomno skupljash podatke / ja lichno vishe primecujem neshto drugo shto i nije tako jednostavno definisati

Ja: Ne kažem da trebaju tamo biti...samo te izveštavam da proveravam sve izvore koji su mi na raspolaganju a nemam ih mnogo...

Aleksandra: to da

____________________________________________________

Једно од можда највеличанственијих предања балканских Ераковића, у баштини је Ераковића св. Јована!

Присност предања о пореклу са Његуша, овде, код Ераковића из Бобовика, у најмању руку је запрепашћујућа!

Такво, оно се (како ствари стоје) не може наћи код мојих из Кузмина, нити код братишковачко-штиковских Ераковића (и поред тога што је традиција о црногорском пореклу опстала, она, чини ми се, није одржала називе одређених места или можда не у онаквој форми као у Бобовику, али то још не знам са сигурношћу), нити код Ераковића из Бањана (овде, уз изузетно развијена везивања за његушки предео, стоје и неке интересантне контрадикције). Ераковићи Свинице имају додуше Цетиње као детаљ, али могуће и да је реч о (спољашњем, вештачком) фактору династичне значајности везе Хераковића и Петровића?

Саша и ја смо дуго расправљали око овог изузетно значајног проблема постанка њеног предања. Ја сам (махом) скептично остајао при могућности да је реч о неком каснијем конструкту, а Саша (уз ограду да не може бити потпуно сигурна) да не постоје разлози сумњама да је предање изворно и истинито.

Сам облик предања је мало чудан, као и мотив детаљног памћења Његуша. Не рачунајући тезе о живљењу у  Војној крајини, најстарији слој/детаљ чини боравак на Његушима све до Карађорђевог позива (''полажење'' са Његуша / ''довођење'' на Мишар); следећи је ''свраћање'' у манастир Морача где узимају икону свеца-заштитника; трећи је учешће (са ''посебним'' задужењима) у бици на Мишару 1806. године; четврти и најмлађи детаљ је добијање на поклон 40-50 ha земље. Заправо, преко мишљења и уверења да јој ближи преци (после Ива) никада нису лично боравили на Његушима а затим и преко сведочења да су се до деде ијекавица и акценат (сличан цетињском) одржали унутар другачије средине, фантастично прецизни опис његушког пејзажа (као аманет, готово као иницијација у коју је Александра уведена као мала), и скори долазак у Мачву, потпуно руше целокупну констeлацију слике Његуша на којима упоредо са презименима Петровић/Поповић не егзистира и презиме Ераковић!

Како ми се неприхватљивим чини ''мишљење'' да је намера била ''остати'' на Његушима да се, којим случајем, није догодио Карађорђев ''позив'', остаје питање како то да је са Карађорђем отишла искључиво у целости она група која је носила баш презиме Ераковић (јер, евидентно, нема сведочанстава да је на Његушима било презимена Ераковић макар (и) неколико година после 1806. године) ? У овом случају, остаје ми да помислим како је или на Његушима постојала потпуно(?) засебна група Ераковића која се до 1806. године свела на рецимо само једног потомка (да ли је то онај нејасни траг да је у Оглађеновцу насељен ''Ерак'' ?), или да је ''свраћање'' у манастир Морача траг неког старог промењеног/заборављеног сећања о нечему што се није односило само на ''свраћање'', или да је доласком у Мачву (Посавину) презиме Петровић/Поповић (једно од могућих консеквенци ''Рудић–Ердељановић'' класификација ?) потиснуто враћањем старог назива/презимена Ераковић. При (али не и искључиво) последњој могућности, данашње презиме бобовичких Ераковића било би симболичко али питање је да ли би се, притом, тај симбол односио на географску припадност његушком селу Ераковићи или на фамилијарну припадност његушком братству (Х)Ераковић.

Можда је порекло збиља из Лике (нпр. нарочити трговински односи ка Западу и узимање радника на домаћинству, нејасни податак о (Х)Ерак-овићима св. Јована код Милана Радеке), па би Саша била у праву за Војну крајину али невезано за њене основне поставке. Али како онда разумети податак о Морачи?

Да ствар буде сложенија, ту је и истраживање Љубомира Павловића у ''Колубари и Подгорини'', где се оглађеновачким Ераковићима приписују и слава св. Јован и Његуши. Крај 17. века (као и податак о 1788. години у Ненадовићевим ''Мемоарима''), као одредница досељења, овде је у неслагању са директним долажењем (око) 1806. године, а разлика је и у субјекту довођења Ераковића – Турци/Карађорђе – али може бити да је некаква подударност у томе што довођење уопште има иницијатора. Александрино предање не познаје Оглађеновац док се, с друге стране, у ''Антропогеографији ваљевске Тамнаве'' не наводе Владимирци/Бобовик као места расељавања оглађеновачких Ераковића. У ''Шабачка Посавина и Поцерина'' пише о браћи која насељавају (без одређења века) Бобовик и Бресницу (разлика ''крај 17. века – 1806. год.'' могла би наводити на некакво таласно насељавање у западну Србију, али овај податак, о браћи тј. о истом колену, то негира). У ''Антропогеографији ваљевске Тамнаве'' за Бресницу стоји 2. половина 18. века (г. Слободан Ераковић: средина 18. века). За проблематику етапности насељавања, занимљива је код Павловића једна недоследност: у монографији о Тамнави каже се да су Ераковићи пре Оглађеновца боравили у Кремни док се у књизи о Колубари и Подгорини наводи да је пре Оглађеновца било Семегњево (Кремна се овде везује за Марковиће). Могуће да су Семегњево и Кремна овде поистовећени? Можда је епско свраћање у манастир Морачу траг неког прастарог сећања на етапну сеобу управо преко Семегњева/Кремне ?...

У доста сложеној мрежи села, заселака, група кућа, крајева валовитог побрежја слива Колубаре, на појединим картама и у књигама, разазнају се топоними као што су: Ераковићи (код Јаућанског потока – Оглађеновац), Ераковина (у Бресници), Ераковица (у заесоку Јошева, село Љубинићи). На https://www.topografskakarta.com/jugo/download/jna_map/download_50.html и https://www.topografskakarta.com/jugo/download/jna_map/download_100.html (квадрати за Ваљево), проналазим топониме са, како каже Симо, ''Ераковић у корену'': Ераковићи, Доња Ераковина, Горња Ераковина и Ерачко гробље. Симо наводи да је (на једној другој карти такође за подручје Ваљева) успео пронаћи и поток Ераковац. Како постоји, на пример, Ерковина (вртача у Заруби), могуће да је понегде долазило и до случајних замена назива у чијој основи стоји, заправо, Јерко-вић а не Ерак-овић и обрнуто. Кроз своја генеолошка сакупљања, Симо помишља да можда постоји могућност ''свежине'' повезивости бањанских са посавинским Ераковићима-староседеоцима. Ипак, присутност оближњег тамнавског села Бањани (а то је и Александри симптоматично) биће да нема значаја с обзиром да се село помиње још 1719. и 1735. – у периоду док је Велестово (за претке бањанских Ераковића) вероватно још било језгро. Додуше, известан број тамнавских породица (међу њима и фамилија Александрине баке) досељавао се управо из херцеговачких Бањана.

Иво, "последњи његушки Ераковић", Александрин је чукундеда. Од најранијих Ераковића помиње се и име Крстивоја (претка владимирачких Ераковића) чије место у родослову, изгледа, није потпуно разјашњено. Међутим, о самом родослову Ераковића св. Јована, присутна су одређена неслагања. Различите тврдње, о истом или различитом пореклу (спомиње се адопција и, можда, изонимија), Александра помишља да се могу сагледати кроз карактеролошко тумачење (са, од њене стране, изгледа примарном жељом да родослов једним заједничким претком има обједињеност), али да ли је збиља у целости реч о томе?

У склопу (можда секундарних) разлика {од временовања насељавања (17. век – 1806. година), преко квалификовања природе сродности (у неком случају, овде би можда евентуално била присутна потиснутост старог сећања о разликовању две различите групе Ераковића св. Јована, код којих би се поклапала само слава али не и родоначелник (који би имали исту славу али не и истог родоначелника ))}, можда стоји и чињеница да су, у периоду док је језгро Ераковића још увек било у Оглађеновцу, постојали случајеви неких призећивања (Грујић, Марковић) али и умножавања огранака (Јанковић, Пејић). Трагове неких вероватно генеолошких кретања можда је изводљиво уочити чак и пре Оглађеновца јер ми за сада није јасна улога села Ераковићи код Бродарева у Полимљу (улазило би у путању сеобе ''црногорска Брда – Златибор'') – још нисам сигуран да ли је реч о истоименом локалитету јужно од Пријепоља (https://mapcarta.com/18954054) – као ни истоименог села (којег не налазим ни после 6 прочитаних књига о подрињској области) код Љубовије (готово је у радијусу троугла ''северних'' Ераковића: Тузла – Кузмин – Посавина https://mapcarta.com/18778402), затим подвојености на 2 породице у Семегњеву (Љ. Павловић), али у првом реду улога слатинских Ераковића светог Ђорђа (тиме и везе ''Мокра Гора – Семегњево/Кремна/Морача'').

Због тога и тајанствена Ердељановићева накана да родови нејасних родослова (или можда ван родослова Петровића-Његоша) бивају класификовани у Поповиће {нпр. Херак у Додошима, Ераковићи у Оглађеновцу, можда и порекло Зораниног предања о вези са Ерацима светог Николе (овде бих међутим поставио питање, а кроз критику г. Петра Рудића, да ли је хипотетичко Ердељановићево ''поповићизовање'' уопште било истоврсно и за (нпр.) Торомане и за Додоше-Оглађеновац ?); из ове веома сложене проблематике могуће да су и неки детаљи са 460. стране ''Презимена у Црној Гори'', где се, изгледа не случајно, једна до друге наводе конструкције ''Хераковић-Петровић'', ''Петровић-Хераковић'', ''Хераковић-Поповић'', ''Поповић-Хераковић'' (из истраживања П. Рудића чини ми се и: ''Петровић-Поповић'', ''Поповић-Петровић'')...трагови сличне схематике могуће да су били уочљиви још код Ердељановића} [**], додатно изискују нека сложенија тумачења...

[**] - Поменуте (како сам их назвао) "конструкције" у књизи "Презимена у Црној Гори" могуће да имају функцију лакшег читаочевог сналажења међу бројним одредницама у самој књизи, односно да Миљанићи нису имали у виду хоризонтална и вертикална раслојавања његушких (псеудо-)Хераковића, већ су имали на уму практично повезивање лексикографских одредница као што су "Хераковић", "Петровић" и "Поповић". Међутим, управо су ми ти примери дали идеју за претпоставку о вишесложном хоризонтално-вертикалном раслојавању јер се слични грaфички прикази под-огранака налазе и код Ердељановића.  

Како је Морача историјски важна и с друге стране, наредна проблематика нешто и о томе...