45

ERAK (Bosna i Hercegovina)

A) Sv. Nikola

U "Шематизму православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске за 1882.", Eraci čija je slava Sv. Nikola zabeleženi su u parohijama Rogoušac (protoprezviterat Bugojno), Umci (Sanski Most) i Travnik.

http://www.trazimo.info/read.asp?kat=1&id=3332 (stari link)

Jelena Erak – Beograd, Srbija (8.X 2006.): Trazim poreklo svog prezimena, kao i rodoslov moje porodice Erak, otac Miloš, deda ?or?e, baba An?a iz sela Kutlići, Kupres, Bugojno, Bosna. Tako?e bih stupila sa ro?acima gde god da su.

Pozdrav

Ivana B. – Njemacka T. (17.X 2006.): www.linktoyourroots.hamburg.de[/]www.ahnenforschung.net[/]www.familysearch.org[/]www.census.gov[/]www.stevemorse.org[/]www.castlegarden.org[/]www.genealogy.iv-onlinecensus[/]www.genealogienez.de[/]www.genealogy-search-help.com[/]www.genealogy.beginthier.nl[/]www.2.genealogy.com[/]www.genealogytoday.com[/]www.genealogysearchengines.com[/]www.ngsgenealogy.org[/]www.olivetreegenealogy.com

zarko veselinovic – sacburg austrija (17.X 2006.): ERAK familija koja je bila kod nas u krajini u selu Kljevci kod sanskog mosta su se doslili iz Hrvatske tacnije od sela golubic kod knina.nadam se da sam ti mogao pomoci

Tanja Jotanovic Stojcevic – Tübingen, DE (29.X 2006.): natasa erak isla je samnom u osnovnu skolu u banja luci..mislim da stanuje u krfskoj ulici u bl

Martic – B.LUKA (6.XI 2006.): Ja sam iz Kljevaca i skoro svi su tamo bili iz Dalmacije porjeklom.Familija Erak je iz sela Bratiskovci i tamo se prezivaju Erakovic,a moji po majci su Veselinovici porjeklom iz Golubica opstina Obrovac.Ako zatreba nesto cujemo se.

erak dr marko – srbija (19.I 2007.): rodjen sam u Maktanima selo Oborci, kraj Donjeg Vakufa a od 1955 godine doseljeni smo u Zabalj kraj Novog Sada. Otac Djordje i majka Stana iz sela Ponjevici kraj Donjeg Vakufa

zorana erak – beograd,srbija (12.II 2007.): moj deda je poreklom iz bugojna!dusan erak,bilo ih je 12 dece,rodjen 1915.ziveo u sinju,kragujevcu...bio vojno lice,ima sina zorana...

znam otprilike rodoslov porodice erak,pricao mi je deda dok je bio ziv.cudna familija,niko ni sa kim nije u kontaktu ...JA BIH JAKO VOLELA DA STUPIM U KONTAKT SA RODJACIMA AKO POSTOJE!

[...]

Biljana Erak – Chicago,IL (12.IX 2008.): ja sam biljana erak i rodjena sam u sremska mitrovica ali moj otac je rodjen u mrkonjic grad....selo bregovi....,pricao mi je deda dok je bio ziv.cudna familija,niko ni sa kim nije u kontaktu ...

e to je tacno

[...]

Dr. Drago Erak – Ottawa, Canada (21.XII 2008.): Rodjen sam u selu Stolac, Bugojno, Bosna i Hercegovina. Emigrirao sam u Kanadu 1995. Poznajem mnogo porodica Erak u regiji, Bugojno, Novi Travnik, Donji Vakuf, Travnik. Skoro svi su napustili to podrucje 1992

Sasa Erakovic – amerika (20.VII 2012.): ti eraci u Kljevcu su moji daljni rodjaci,ja sam iz bratiskovaca Erakovic.

javite se da povezemo dje smo i kud smo.

Gospodin Denis Erak je 2007. godine stupio u kontakt sa Zoranom Erak. Poslala mu je sledeću poruku (formu ovog teksta i nekih narednih malo sam izmenio ali sadržaji ostaju izvorni):

«Tata mi je pričao za tu varijantu da smo dobili prezime zato što je neki u familiji bio erav...a kad sam ga pitala šta to znači, rekao mi je da nema pojma i da misli da to znači razrook...toliko o upućenosti...

Meni je deka par godina pre nego što je umro ispričao priču koja mi se činila vjerodostojnija, a kasnije sam čak našla i na internetu neka dokumenta koja je potvrđuju...

Moj deda, Dušan Erak je rođen 1915. godine i bio je najmlađi od njih 12-oro djece. On se seća priče njegovih stričeva i deda o tome kako smo se (mislim, mi Eraci) doselili u Bugojno i kako smo u stvari svi jedna loza, bez obzira na slavu (objasniću ti to kasnije, da krenem sad hronološki...)

Eraci su faktički Popovići sa Njeguša (ovo se odnosi na kraj XVIII veka...), koja je bila bratska loza sa familijom Petrovića. Neki naš dalji predak je ubio nekog Turčina i cela porodica je morala da prebegne u Hercegovinu kako bi se spasla osvete. Tu su proveli neko kratko vreme da bi se kasnije jedna veća grupa nastanila u Zapadnu Bosnu (to je već XIX vek...) a ostali odlaze oko Zadra i primaju katoličanstvo... E, sad po priči, kada su došli iz Hercegovine u Bosnu, meštani nisu znali ko su i čiji su i zvali su ih Hercegovci, Ere, Eraci i tako je ostalo...

Svi Eraci pravoslavne veroispovesti pripadaju jednoj lozi, tako da smo svi barem neki dalji rod...(jesam ti rekla da sam ti provereno tetka...)

E, sad zašto jedni slave Sv.Stefana a drugi Sv.Nikolu... Kao što smo utvrdili, čudna familija...dva brata su se sukobila tako da jedan odlazi iz Bugojna u M.Grad i uzima slavu Sv.Stefan...(kraj XIX početak XX veka...). Moj tata je radio u Crnoj Gori, prvo kao urednik ''Dana'' a kasnije i kao urednik ''Glasa Crnogoraca'' (inače i ja sam se bavila novinarstvom, kao i ti i moj tata, tako da vjerujem da nam je ta crta genetska...) čiji je osnivač mitropolija Crnogorsko-Primorska i sam mitropolit Amfilohije mu je po crkvenim knjigama potvrdio priču da su Eraci ustvari Popovići.

Kasnije sam našla na internetu rodoslov porodice Petrović gdje između ostalog i piše kako su Eraci tj. Popovići prešli u Bosnu... Malo je tu priča romantičnija i od tada vjerujem samo u tu varijantu... Elem, Turci su krali djevojke iz familije Erak jer su bile jaaaako lepeeee... i dva brata odluče da ih otmu i ubiju Turke...to je bio razlog zašto su morali da prebegnu... [videti tačku 8. u okviru teksta "Erakovići iz trougla Split – Šibenik – Knin (1)" gde sam naveo diskusiju sa foruma ''Montenegrina.net'' > Srednji vijek > Porijeklo dinastije Petrović – Njegoš, na kojem izvesni Eraković predanje o krađi devojaka spominje u nešto drugačijoj formi. Ne znam sa kog drugog foruma je Zorana mogla pronaći ovo predanje a da nije ''Montenegrina.net'' (?) – hijerakul]

Znam da je, sem u Bugojnu, deda imao neku rodbinu po Vojvodini (da 'l u Vrbasu, Zrenjaninu ne znam...) ali ih nikada nisam upoznala. Inače moji baka i deka su bili jako asocijalni i na sa kim se nisu družili, tako da ni moj tata nije upoznao tu rodbinu koja mu je ustvari vrlo bliska... Baš tužno...».

Denis Erak piše: «Naime, početkom 1996. listajući telefonski imenik nađem četiri Eraka kao vlasnike telefonskog broja i nazovem jednog od njih izvjesnog Nikolu iz okoline Bugojna. Taj Nikola je rođeni ujak bivšem predsjedniku RS Draganu Čaviću. O porijeklu je rekao sljedeće:

Bio je u selu jedan erav čovjek (bio je šepav na jednu nogu i nakrivljen na tu stranu), siromah i bez igdje ikoga, u zrelim godinama neoženjen i opsluživao je bega drvima i šta god bi mu ovaj naložio, ali je bio vedre naravi i uvijek je pjevao. Beg kad god bi mu bilo teško zaustavi tog eravog čovjeka pa se sa njim ispriča i tako mu bude lakše (ovaj bi mu dolazio nekako kao psiholog). Jedne prilike ga upita beg što se ne ženi i zasnuje porodicu, našto mu ovaj odgovori u smislu da je ostario i da ga kao takvoga neće niko za zeta niti bi bilo koja htjela za njega udati. Na to će beg njemu da za to ne brine jer ima neka iz domaćinske kuće a nije se udavala pa će on srediti nju a njemu će dati mali ćup dukata i zemlje pa da se skući i formira porodicu. Vjerovatno je beg ucijenio ili dao povlašten položaj ovom domaćinu za to da uda ćerku za tog eravog, i ispunio svoje obećanje. Tako je taj oženio se, sagradio dom i formirao porodicu. Nakon par godina ide ovaj eravi ali je prestao pjevati, begu bi čudno pa ga pozva i pita šta mu je, do čim mu ovaj odgovori da su ga prevladali problemi i da mu nije do pjevanja, našto mu beg naredi da vrati sve dukate koji su mu ostali uz izgovor: ''Kad si bio siromah bio si vedar i veseo, a postao si kao ja, a sad oću da tebe oslobodim briga i da mi opet budeš onakav kakav si bio''.

I navodno je taj eravi dobio prezime Erak a slavu Sv. Nikolu je naslijedio navodno od te žene iz domaćinske kuće. Po priči tog Nikole on je rodonačelnik Eraka iz Bugojna».

Krajem avgusta 2008. godine, na sajtu ''Mostarskaraja Forum'' pod Nauka i društvo > Istorija > Ciji si ti, mali? > 2.str. (http://www.mostarskaraja.com/index.php?page=Thread&threadID=1541&pageNo=2 stari link, danas 2022. je to, pretpostavljam, http://moforaja.com/ ali trenutno ne nalazim predočenu temu) otkrivam sledeći tekst (od 19.VII 2008.) izvesne ''nanuline'':

«[…]Za mamine kazu,po nekim starim predanjima,a malo i po pricama s koljena na koljeno(uz gusle[…]) da poticu od Petrovica,od Njegosa i da imaju plavu krv[…] Naime,neki nihov rodjak presretao je turske karavane,pa posto je za njim bila raspisana potjernica ,morao je da pobjegne i zaustavio se u Bugojnu.Jedan od njegovih sinova je svercovao duhan po Dalmaciji,upoznao prelijepu Sibencanku,ozenio je i primio njihovu vjeru,kazu jedan je bio konzul,treci otisao u Zagreb,pa se i tu prosirilo potomstvo Eraka....u Bugojnu ostadose 4 brata,jedan od njih moj pradeda,koji drugom svjetskom ratu umrije od tifusa,...ostade udovica prabaka Visnja i 6 djece,sve jedno drugom do uha..neimastina,briznost majke,ratni vihor,i pozivi neke familije ubrzase njenu odluku da sve proda i odseli u Vojvodinu,i tamo se skrase do danas..»

Uspeo sam sa Ingom – nanulinom stupiti u kontakt i neizmerno se zahvaljujem na detaljnijem opisu Eraka iz Bugojna i okoline:

28.VIII 2008.: «[…] Priču [odnosi se na tekst sa ''Ciji si ti, mali?'' – hijerakul] sam napisala jer se i meni odrastajući učinila zanimljivom, ali nažalost nemam nekih velikih dodataka, niti puno nekih novih informacija.. nažalost ..Znam da je mamino originalno prezime bilo Eraković […], ustvari prezime njenih predaka, ali stvarno ne znam kad i zašto su ga skratili na Erak. Dedin brat Mile Erak, koji živi u Beogradu je napisao interesantnu knjigu (nije istorijska, nego više ljubavna) u kojoj je malo dotakao familiju i porijeklo, pa ću pogledati ima li još išta interesantno u njoj da ti napišem..znam da se dedin otac zvao Blagoje, majka Višnja..deda Rade je, nažalost, umro prošle godine tako da ni njega ne mogu pitati više nekih informacija […]..

Još par informacija i imena, iz knjige..

Erakovići (moja loza) su iz Kutlića, braća Milan, Dragoje (moj pradeda), Branko, Stojko i Dušan. Milan je završio šumarski fakultet u Sarajevu, dobio posao u Bugojnu i on je taj koji je našao rodoslov da potiču od Njegoša i Petrovića. Branko je bio stolar, Stojko i Dušan su ostali u selu i bavili se poljoprivredom i stokom, pradeda Dragoje se razumio u poljoprivredu ali i u politiku, i bio član tadašnje Seljačke stranke. Dragoje je oženio Višnju, koja mu je rodila 6 sinova i 2 kćerke. Čeda, Risto i Milka su poginuli u 2. svjetskom ratu. Kosta, Mile, Rade (moj deda) i Ljubica su sa majkom nakon očeve smrti otišli u Žabalj u Vojvodinu, da bi se moj deda vratio u Bugojno, oženio tamo i živio tu sve do smrti. Kosta i Mile sad žive u Beogradu, Ljubica u Vrbasu. U knjizi se ne spominju godine dešavanja i seoba, niti zašto je i kada prezime Eraković skraćeno u Erak.

To bi bilo sve sto ja znam..na Rodoslovlju sam našla liniju koja je iz Kutlića preselila u Žabalj i to su moji.. […]»

1.IX 2008.: «[…] Juče sam pričala s tetkom (maminom sestrom Divnom), koja je '92. izbjegla iz Bugojna u Vrbas kod rodbine.. […] .. […] i od Divne saznam da je Zoranin otac, Zoran Erak, ustvari vrlo blizak rod, tj. njegov otac Dušan jeste brat mog pradede Blagoja i sjećam se, bila sam mala, možda nekih 10 godina, kad je Zoran službeno dolazio u Mostar i došao da vidi rodicu, moju mamu Gordanu, i kroz maglu se sjećam lika, ali nažalost nikad ga više nisam vidjela, čak ni znala da ima djecu ni gdje su.. Zoranina priča se uveliko poklapa sa istorijom koju ja znam, i baš mi bi zanimljivo ono o nastanku prezimena..ere, Eraci, Hercegovci.. znaš, mene ipak malo više vuče ta verzija, nego ona da su bili razrooki.. ne znam nijednog takvog.. heheheh..

U rodnom listu moje mame piše mjesto rođenja Kutlići, opština Bugojno […], tako da baš nisam sigurna sad otkud se spominje Stolac.. iz dedinih priča znam da su mu brata Čedu ubili braća njegove tadašnje djevojke katolkinje, za Ristu i Milku nisam sigurna, i znam da su svi bačeni u jamu kod Bugojna, na kojoj je kasnije podignut spomenik, gdje je...o Bože dragi kako tužno... '92. godine nečija zla ruka napisala ''Vadite ove da bacamo nove''.. koja tragedija i tuga... znam i da je deda Rade 1960. i neke otišao da se ošisa i završio u policiji.. baka Radojka (rođ. Bodić) kaže, nikad neće zaboraviti taj dan, kad su je nazvali da joj jave da je pritvoren.. naime, u brijačnici je deda prepoznao jednog od braće koji su ubili Ristu, i krenuo ni manje ni vise, britvom na njega.. pošto je deda bio viđenija ličnost u gradu (direktor Unisa), niko nije mogao da vjeruje šta se dešava i šta mu bi da iz čista mira krene na čovjeka koji je sjedio u stolici i čitao novine.. ovaj ga je prepoznao i jedini znao njegov razlog, i kažu, jadničak, samo ponavljao ''nemoj Rade, ja sam svoje odslužio''.. deda osvetnik.. srećom, sve je ostalo na pokušaju, a taj je malo poslije odselio iz Bugojna..

Moja mama Gordana je bila izuzetan đak u tehničkoj školi u Bugojnu, i puno obećavala, dedin ponos i dika, veliki potencijal (već bila upisana na fakultet u Beogradu.. međutim sudbina, šta li, bi da 1970., sa nepunih 20, upozna stasitog Hercegovca Emira, koji je bio na nekom terenskom radu u Bugojnu, zaljubi se i pobjegne u Mostar da se uda za njega.. pričali su mi da su deda i njegov rođak Stanko Janjić, nakon nepuna 2 sata došli za njom da je vrate kući, ali ona ne htjede i tu nastade razdor između nje i oca, mog dede Rade.. on se vratio u Bugojno skršen i razočaran i svima zabranio kontakt s njom.. sestra Divna je krišom kontaktirala s mamom, i podnosila raporte baki, koju je cijela situacija ubijala, ali je deda ostajao pri svom.. ponos je čudo.. i tako bi sve dok se nisam ja rodila, 1973. godine i kad je saznao da je dobio unuku, došao je da me vidi, vidio da mama ima lijep život, da je muž pazi, da je fina familija i ''zakopala se ratna sjekira''.. Mene i brata je držao k'o malo vode na dlanu, puno je putovao po cijelom svijetu i donosio nam poklone kakve niko nije imao, iz Rusije, Kine, Irana.. ljetni i zimski raspusti su bili posebna priča, nasa želja-njegova zapovijest.. tatu je zavoljeo kao sina, tako da je ta priča happy ending..

'92. nakon par nekih prijetećih pisama odlaze iz Bugojna u Vojvodnu kod familije, kontajući, braća i sestra su tu, pomoće se, bar dok rat u Bosni malo ne popusti.. međutim, ovi se baš nisu otimali oko dobrodošlice (ili je on možda puno očekivao), odatle razočaran, star i iznemog'o baku pod ruku i za Banjaluku, kod rođaka Stanka Čavića (svaki drugi rođak se zvao Stanko..heheh) i kad je prestao rat, opet nazad u Bugojno na svoje ognjište, u svoju kuću koja jeste bila opljačkana, ogoljena (čak su i parket poskidali), ali eto nije bila zapaljena kao mnoge.. malo uz našu pomoć, malo od dobrih ljudi, ponovo se skućio, i nažalost, prošle godine u januaru umro od duge i teške bolesti.. sretna sam jer je vidio mene i moju djecu par mjseci prije smrti kad smo dolazili u posjetu..

[…]».

Dakle, Ingina priča u najkraćim crtama izgleda bi ovako: Jedan predak je presretao turske karavane pa je za njim raspisana poternica. Bežeći od odmazde naiđe na Bugojno. Imao je 8 sinova: 1. jednog koji je švercovao duvan po Dalmaciji i kojeg je privukla jedna lepa Šibenčanka i prihvata veru svoje žene; 2. drugog koji je bio konzul; 3. trećeg koji odlazi u Zagreb; 4. Milana (završio Šumarski fakultet); 5. Branka (stolara); 6. Stojka; 7. Dušana i 8. Dragoja. Dragoje (bio član Seljačke stranke) se oženio Višnjom sa kojom u Kutlićima dobija 1. Čedu (rođen 1921., poginuo u 2.sv.ratu), 2. Rista (rođ. 1923., poginuo), 3. Milku (rođ. 1926., poginula), 4. Kostu (sada u Beogradu), 5. Ljubicu (sada u Vrbasu, udata Marić, ima sina), 6. Milana-Mileta (sada u Beogradu, ima sina Gorana) i 7. Radeta. Rade sa majkom i dvojicom braće i sestrom odlazi za Žabalj (Vojvodina). Rade se vraća na staro ognjište gde se ženi i ostaje tu sve do smrti. Dobija kćerku i kasnije unuku Ingu i unuka Sašu.

Zoranina i Ingina priča ima, po mom mišljenju, 4 glavne dodirne tačke: 1) poklapanje predanja sa odlaskom nekih Eraka u Dalmaciju – neko je svakako tamo otišao (ili u Zadar ili u Šibenik), a vrlo je moguće da Eraci iz Pirovca i Pline imaju nekog učešća u ovoj priči, 2) veliki (za današnje pojmove) broj dece – 12 kod Zorane ili 8 kod Inge, 3) Dušan – Dragojev brat iz Inginih priča isto je što i Zoranin deda, 4) povezanost sa Petrovićima ili Popovićima.

http://www.trazimo.info/read.asp?id=3332 (stari link)

Jelena 8.X 2006.: Trazim poreklo svog prezimena, kao i rodoslov moje porodice Erak, otac Miloš, deda ?or?e, baba An?a iz sela Kutlići, Kupres, Bugojno, Bosna. Tako?e bih stupila sa ro?acima gde god da su. Pozdrav», a Marko 19.I 2007.: rodjen sam u Maktanima selo Oborci, kraj Donjeg Vakufa a od 1955 godine doseljeni smo u Zabalj kraj Novog Sada. Otac Djordje i majka Stana iz sela Ponjevici kraj Donjeg Vakufa

Đorđe (selo Ponjevići, oženjen Stanom) > Marko (rođen u Maktanima, Oborci, a od 1955. u Žablju)

Đorđe (selo Kutlići, oženjen Anđom) > Miloš > Jelena

2013. godine sam zabeležio da je na (danas, 2022., nefunkcionalnom) linku http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/03-11-2009/Koreni/4173/POREKLO-SRPSKIH-PORODICA-I-PREZIMENA-/print (autori Mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić) 03.XI 2009. postojala neka informacija vezana za Erake, ali na http://www.maksimovic.rs/literatura/eknjige/RadomorVeraRakic_PorekloSrpskihPorodicaIPrezimena.pdf ne nalazim taj datum...

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Ovde je i neizostavan podatak iz knjige popa Sava Nakićenovića "Бока (антропогеографска студија)", Српска краљевска академија, Београд 1913., gde se kaže da su «Ераци, дошли из Херцеговине има 280 година, а Боснићи из Босне има 230 година, а славе св. Николу. Читула Боснића, као и Васа Ерака и Марка Ерака налазе се у Савини. Ераци звали се Ераковићи». Ostaje da se detaljnije prouči kakva je veza (ako je uopšte ima) Eraka iz Radovanića (Boka, Luštica), Bugojna, Sanskog Mosta, Travnika, Pirovca (Šibenik), Stilja i Pline i u kakvoj su (mogućoj) geneološkoj korelaciji sa njima Erakovići iz Bratiškovaca i Štikova.

B) Tefterski Heraci iz trougla Bugojno - Kupres - Uskoplje (Gornji Vakuf)

U zborniku radova u čast dr. sc. Mirka Valentića – "Hereditas rerum croaticarum", Buczynski Alexander, Kruhek Milan, Matković Stjepan, Škegro Ante, Hrvatski institut za povijest, Zagreb 2003. – je na 30-37. str. zbornika članak pod naslovom "Uskopaljski Vlasi".

Profesor Škegro (rođen 16. travnja 1961. na Okolišću, Bugojno; radi kao viši znanstveni saradnik u Hrvatskom institutu za povijest, Zagreb – https://www.bib.irb.hr/pregled/profil/27829 , https://hr.wikipedia.org/wiki/Ante_%C5%A0kegro) je u sećanje na porodične prijatelje iz detinjstva, V/vlahe iz Čipuljića (kod Bugojna) i sa Kupresa, napisao mali prilog o njihovoj istoriji, kulturi, jeziku i životu sa pomenutog prostora.

Zahvaljujem profesoru na dostavljenom članku.

Na 33. strani piše, pored ostalog, sledeće (kurziv je u izvoru):

«[…] Jezik kojim su vlasi Čipuljića međusobno komunicirali, osim ''cincarskim'' nazivao se i karavlaškim [fusnota 73], što također upućuje na njihovo rumunjsko podrijetlo [f. 74]. Filipescu među vlasima razlikuje stari kulturni rumunjski element, koji se poslije turske invazije doselio iz Makedonije, Epira i Albanije, te još jedan sloj koji je dospio iz kneževine Vlaške. Prvi je opće poznat pod imenom cincara odnosno ašana (što su dva sinonima), a drugi sloj pod imenom karavlaha. Cincari govore makedonsko-rumunjskim narečjem i zato se općenito nazivaju makedonski Rumunji ili južni Rumunji, a karavlasi dako-rumunjskim narečjem kao i Rumunji iz Rumunjske [f. 75]. Krajem 16. odnosno početkom 17. st. vlasi iz Čipuljića dospjeli su u Uskoplje najvjerojatnije iz Makedonije [f. 76]. Na takav zaključak upućuje i jezik njihove međusobne komunikacije, koji je zapravo makedonski dijalekt rumunjskog jezika. I tradicija koja se među tim vlasima očuvala do 20. st. također govori da su podrijetlom iz Makedonije. Ako vlasi Čipuljića doista potječu iz Makedonije, onda im se izvorni zavičaj treba tražiti u središnjim vlaškim balkanskim oazama – Tesaliji i Epiru [f. 77]. Filipescu, temeljem srodnosti jezika, običaja, religije i dr., vlahe Čipuljića dovodi u svezu s Čičima oko Učke u Istri [f. 78].

Sela Gornju i Donju Rudinu kod Bugojna, koja su bila baština nekog Juraja, 1550. naselili su hercegovački vlasi – islamizirani Hasan i kršćanin Radule. Krajem 15. st. u nahiji Ljubović kadiluka Prijepolje u Sandžaku, spominju se vlasi Mirča Radule [f. 79]. U isto vrijeme selo Donja Skrt (između Bugojna i Kupresa) bilo je u posjedu nikšićkih vlaha Heraka [f. 80 – Opširni popis Kliškog sandžaka, 47.], koji su se oko Bugojna sve do danas održali, očuvavši i svoje plemensko ime Erak.

U sjevernom dijelu Uskoplja čisto vlaška naselja jesu Donji, Srednji i Gornji Oborci te Blagaj sa selištem Krstjan. Ti su vlasi za Osmanlije osiguravali komunikaciju koja je preko prijevoja Komar Uskoplje povezivala s lašvanskom dolinom. Tijekom 16. st. potpuno su se islamizirali [f. 81 – Handžić ''Studije o Bosni'', 145.].

Vlaško su naselje i Karavlasi (Zijamet), smješteni u brdsko-planinskom kraju između Bugojna, Donjeg Vakufa i Novog Travnika. U nazivu ovog naselja krije se njihovo zapadnorumunjsko podrijetlo [fusnota 82 – ''Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika'', 862; ''Hrvatski enciklopedijski rječnik'', 556.]. Filipescu konstatira da karavlasi govore dako-rumunjskim narečjem kao i Rumunji iz Rumunjske, a da su podrijetlom iz Vlaške (Tara románeascā, Muntenia / Cara Románeascā), tj. iz zapadnorumunjskih područja [f. 83 = Filipesku – Dragičević ''Karavlaška naselja'', 78, 79.]. Prema istom autoru, karavlasi, za koje je karakteristično da se bave poljodjelstvom i izradom drvenog posuđa, najviše su obitavali po Slavoniji i Posavini [f. 84 = Filipesku – Dragičević ''Karavlaška naselja'', 239-240.]. Sukladno tome, i u Uskoplje su najvjerojatnije dospjeli s tih prostora. Osmanlije su karavlasima nazivali crne vlahe odnosno morlake – maurovlahe, podrijetlo kojih se ponekad traži među sjevernoafričkim Maurima [f. 85 – Mandić ''Rasprave i prilozi'', 537-550.]. Ime sela Zijamet, koje označava veliki vojni posjed, upućuje na zaključak da su i ovi vlasi u Uskoplje dospjeli tijekom osmanlijskog osvajanja Uskoplja, odnosno nasrtaja na Jajačku banovinu. Nakon što se granica sukoba između Osmanlijskog Carstva i Ugarsko-Hrvatskog Kraljevstva odmakla prema zapadu odnosno sjeverozapadu, ti su vlasi trajno ostali u Uskoplju te se djelomice preobrazili u poljodjelce. Međutim, svoj su iskonski vlaški karakter uspjeli očuvati do danas. Biregionalnimbisesilnim stočarstvom još se uvijek bave. O njihovu ratničko-pljačkaškom karakteru svjedoče i četnički odredi formirani tijekom prvih godina Drugog svjetskog rata od pučanstva naselja sa snažnom vlaškom populacijom (Čipuljić, Donji Vakuf, Zijamet, i dr.) [f. 86 – Mesud Hotić ''Ratna hronika Bugojna'', Bugojno 1969., 8, 28-31.], kao i od kupreških vlaha tijekom i neposredno poslije Drugog svjetskog rata [f. 87 = Džaja – Draganović ''Sa Kupreške visoravni'', 140, osobito bilj. 1.].».

U kratkoj ali značajnoj dopisci s cenjenim profesorom, postavio sam pitanje zašto se u članku Vlasi svuda pišu malim slovom ''v'', našta mi je odgovorio: «Vlahe pišem malim slovom. Točno! Zašto? Kao što vidite iz članka nisam ih tretirao kao naciju nego kao zanimanje! Namjerno nisam htio ulaziti u problem njihovog etniciteta, jer je to vrlo komplekasn problem, a nažalost na našim (južnoslavenskim) prostorima i politički - bolje reći politikantski».

O Eracima je iz svog kraja rekao sledeće: «Inače Eraka, po vjeri katolika i po nacionalnosti Hrvata, bilo je na širem bugojanskom području do posljednjeg rata (1992.-1995.) kada su gotovo sve Hrvate (slično kao i Srbe) protjerali (a preostale još uvijek protjeruju) islamske vojne postrojbe odnosno islamske općinske vlasti Bugojna».

Ranije sam smatrao da je profesor olako povezao «nikšićke» Herake iz 15-16. veka sa sadašnjim Eracima (koincidencija da se na jednom istom prostoru pojavljuje prezime posle nekoliko vekova, zbilja upućuje na neporemećen kontinuitet življenja jednog plemena-bratstva). Pitanje je da li su Heraci koji su držali Donju Skrt u vezi sa svojim prezimenjacima s istog područja danas? Ostaje mi da istražim literaturu o kretanju nikšićkih Heraka kao i da pokušam da utvrdim koliko uopšte ima različitih rodova-familija (H)Erak u slivu gornjeg Vrbasa.

C) Sv. Stefan

U "Шематизму православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске за 1882.", Eraci sa slavom Sv. Stefan zabeleženi su u parohijama Bočac, Javorani (obe u banjalučkom protoprezviteratu), Lju(v)ša (Varcarvakuf) i Šolaji (Varcarvakuf).

Prvi (2013. godine bio je još uvek u izradi) sveobuhvatni objedinjavajući rodoslovi Eraka Svetog Stefana mogli su se videti na https://www.facebook.com/bratstvo.erak ali, iz nekog razloga, tih rodoslova danas (2022.) više nema (ili je uključena opcija da ne budu javno vidljivi?). Grupu/stranicu je vodio g. Denis Erak - https://www.facebook.com/denis.erak, veliki (i koliko za sada znam) i jedini sakupljač rodoslova i predanja bosanskih Eraka. Sa Denisom sam imao izuzetno značajnu prepisku i imali smo u planu da bar pokušamo da otvorimo neke projekte u vezi porekla (H)Eraka i (H)Erakovića ali obaveze su nas onemogućile. Nadam se da će budućnost biti bar malo svetlija po tom pitanju. Uspeo sam da sačuvam nekoliko rodoslova u nadi da je u pitanju ukupan broj tablica koje je Denis svojevremeno postavljao na facebook što, čini mi se, potvrđuje i njegova poruka od 7.III 2008.: "Meni ne treba jos puno Eraka sa slavom Sv.Stefan da ih imam uokvirene u porodicna stabla. Pored ona tri moja, imam dva odvojena iz Boraca, jedan iz Cerkazovica, Jedan iz Ljubaceva, stim da imam jos polovicnu jednu granu iz Ljubaceva i iz Bregova-Mokri Lug. Ostaje mi jos jedna kompletna iz Popovca koji je od Ljubaceva par kilometara. Tako da bi, ako Bog da, uskoro mogao imati pokrivene sve Erake sa slavom Sv.Stefan sa imenima i mjestima boravka ma gdje bili."

Na https://www.facebook.com/293824293697/posts/kako-je-nastalo-prezime-erak-i-odakle-smo-svi-mi-/10150097190843698/ nalazim jednu kraću diskusiju.

Naša prepiska započela je decembra 2007. i usled obima materijala, koji mi je Denis slao, pokušao sam sve to iz nekoliko puta sistematizovati kako bih bio u toku Denisovih istraživanja i kako bih uopšte ušao u nepoznatu materiju. Ispostavilo se da je to bio pravi podvig za mene, s obzirom da je Denisovo istraživanje bilo izuzetno dinamično jer je, praktično, u hodu doupunjavao ili menjao mišljenja i zaključke, kako je do informacija dolazio tokom vremena. Materijal je po vrednosti neprocenjiv i predstavlja pravu riznicu u erakološkoj letaraturi. Smeo bih reći da je to verovatno prva erakološka diskusija u istoriji a da su sagovornici, s jedne strane, osoba s prezimenom Erak i, s druge, osoba s prezimenom Eraković. Kako vidim, sa ove distance, Denis na žalost nije imao adekvatnog sagovornika jer sam ja više saznavo od njega nego on od mene. Ne znam da li je Denis zapisivao sve što je pronalazio o Eracima i Erakovićima, ali istori(ografi)ja (ili bar geneologija) bosanskih Eraka mislim da bi bila drastično uskraćena bez Denisovih istraživanja i zalaganja...

Prvi pokušaj sistematizacije građe izneo sam na https://www.trazimo.info/?p=6713 (inače prva od dve stranice koje smo zajedno otvorili Denis i ja - druga je https://www.trazimo.info/herak-erakovic-herakovic-erak/) gde sam 13.IV 2008. stavio tekst koji je pokušaj sažetog izvoda iz dotadašnjih prepiski sa Denisom.

"U predanju bosanskih Eraka, koji slave sv. Stefana (9. januar), govori se o nekom Djuri koji je sa svojih pet sinova (od kojih su poznata jedino tri imena: Jakov, Pejo i Simo) dosao na prostor sela Ljubaceva (juzno od Banjaluke) negde, mozda, u prvoj polovini XIX veka.Pretpostavlja se da je doslo do sukoba sa begom i da je to razlog zasto su se Eraci sv. Stefana, potom, rasuli na sve strane mahom po centralnoj Bosni.Izgleda da se ova seoba iz Ljubaceva dogodila oko 1850. godine ili ranije.

Jedna grana oticice u Trnovo (jugozapadno od Mrkonjic Grada, kod Gerzova).U Trnovu se pojavljuju braca Mijajlo (rodj. 1842.), Stevan (rodj. 1844.) i Ilo, a mozda i Marko i Jaso.Jaso ce se oko 1907. preseliti u Perucicu (kod Cerkazovica, opstina Jezero, zapadno od Jajca)."

Drugi (ozbiljniji) pokušaj bio je 2.VII 2009. kada šaljem verziju Denisu kako bih bio siguran da li sam nešto preskočio ili pogrešio. Poruku namenjenu Denisu stavljam u navodnike („”) kako bih je razdvojio od ostatak teksta.

„Zdravo Denise,

Sredio sam kompletne podatke koje si mi slao tokom dopisivanja. Nameravam ih u dogledno vreme staviti na «HERAK, ERAKOVIĆ, HERAKOVIĆ, ERAK – baza podataka». Naravno, ništa neću učiniti bez tvoje dozvole pa ti šaljem tekst uz nekoliko pitanja:

ERAK

Sv. Stefan

U, mogu slobodno reći, istorijskoj dopisci sa g. Denisom Erakom, saznao sam o velikoj nepoznatoj grupaciji Eraka čija je slava Sveti Stefan (9. januar). Podaci još uvek nisu potpuni jer smo trenutno u fazi prikupljanja svega što je vezano za ovu familiju.

Tokom 2008. godine uvideli smo nekoliko različitih varijanti mogućeg prvobitnog kretanja ovih Eraka, a to je odličan pokazatelj kako i najmanji novi podatak može izmeniti dobar deo neke dotada stečene slike:

1. U predanju ljubačevskih Eraka, koji slave sv. Stefana (9. januar), govori se o nekom Đuri koji je sa svojih pet sinova (od kojih su poznata jedino tri imena: Jakov, Pejo i Simo) došao na prostor sela Bočca (jednina=''Bočac'', južno od Banjaluke) negde, možda, u prvoj polovini XIX veka, i ubrzo otišao. Pretpostavlja se da je došlo do sukoba sa begom ili do manjka pogodnog zemljišta te je to možda razlog zašto su otišli iz Bočca. Izgleda da se ova seoba dogodila oko 1850. godine ili kasnije.

— Jedni će otići u obližnje selo Ljubačevo (Javoranska parohija, južno od Banjaluke, zabeleženi su između 1880-1886. godine) gde se i danas nalaze. Ne znaju za imena dvojice Đurinih sinova niti kuda su otišli.

— Pretpostavka je da je jedan sin nepoznatog imena otišao u Trnovo (kod Gerzova, jugozapadno od Mrkonjić Grada). U Trnovu se pojavljuju braća Mijajlo (rođ. 1842.), Stevan (rođ. 1844.) i Ilo (rođ. 1852.) koji su verovatno Đurini unuci, a možda i Marko i Jašo. Denis piše: «U djelovodniku Gerzovačke crkve sam našao petoricu sa približnim godištima pa sam u početku mislio da ih je bilo pet braće, ali je pisalo da je Jašo, a zvali su ga Jašilo oko 1907. odselio u Perućicu (iznad Čerkazovića oko 2.8 km, a Čerkazovići od Jezera 2.6 km [opština Jezero, zapadno od Jajca - hijerakul]) a za Marka nije pisalo ništa. Kasnije sam saznao da Marko i Jašo nisu bila braća Mijajila, Stevana i Ile i da ne znaju ko su oni, ali u djelovodniku i oni su Eraci». Iz Trnova odmah beže jer su ih Turci koji su se prezivali Ćuk proterali. Sklanjaju se u Šibove (desetak kilometara od Mrkonjić Grada-Varcar Vakufa). Eraci u Šibovima su se zakumili na imanju jednog čoveka sa tim čovekom. Do dan-danas se to kumstvo održalo. Eraci se, potom, vraćaju u Trnovo oko 1876-1877. godine kada je prestala opasnost od turskog zuluma ali ne na ono isto mesto odakle su i pobegli već negde drugde jer su im, u međuvremenu, zemljište zaposeli Gvozdenci.

— Hipotetička pretpostavka je da je drugi Đurin sin nepoznatog imena otišao u Lju(v)šu (selo južno od Jajca) sa sinom Savom (Đurinim unukom). Savovi Eraci iz Ljuše beže po padu manastira (oko koga su Turci i Srbi imali žestok okršaj i gdje su Srbi izvukli deblji kraj i morali bežati) u Borce (Jezero). U Ljuši je, hipotetički, ostao jedan koji se zvao Ilija (1882.). Ilijina rodbina će, kasnije, takođe napustiti Ljušu i krenuti za svojima u Borce. U Ljuši, nakon toga, nije ostao više niko. Jedino što je sigurno u ovoj priči je činjenica da je negde između 1880-1886. godine postojalo u parohiji sela Lju(v)ša prezime Erak sa slavom Sv. Stefana i da su Savo i Ilija odnekud došli u Borce. Po Eracima iz Boraca nazvaće se i jedan zaselak – Eraci.

2. Nešto kasnije se došlo do novih informacija, u vezi sa Savovim Eracima iz Boraca kod Jezera: «[…] Dakle, Savo je otac Jovin a Jovo je imao dva sina Simu i Stanka. (Savo bi mogao biti rođen oko 1800. a Jovo oko 1835. A taj Jovo koji se nalazi u jasenovačkim žrtvama[www.jasenovac-info.com/cd/zrtve/html/e.html - hijerakul ] je bio u Borcima i imao sina Jovana koji je bio u četnicima i živio je do oko 1980. Oni su došli iznenada a ne zna [Denis misli na Gordanu Erak - hijerakul] odakle u II. Svj. ratu i nisu im bili ništa a imali su istu slavu i preslavu. A za Iliju pretpostavlja da bi mogao biti potomak od Savinog brata i to da su njeni [Gordanini] Eraci došli prvo u Prisoje (od Jezera oko 3 km i da su u tom Prisoju svi počev od Save sahranjeni) a Ilijini se sahranjivali u Borcima jer nisu bili došli u Prisoje tek kad su ovi otjerani na Borce». Ovo mu je ispričala Gordana Erak, a njoj njena baba Mileva (Muratović) Erak a njoj njena svekrva Stana Simina koja je živela 102 godine.

3. Denis piše: «Sjećam se da mi je jedne prilike rekao Stojan Erak da je neki od njegovih predaka sa mlađim bratom iz pravca Mrkonjića bježao u Ljubačevo i imali su malog konja i na njemu dva sepeta u jednom je bio mačak a u drugom pijetao i spomenuo mi je da je ubijen beg. A moji mi to nisu pominjali, pa čak ni ono sto mi je pop [kako je ime popa?] rekao». Denis zatim nastavlja: «Da napomenem da mi je drugi isto iz Ljubačeva ispričao onu priču ''Đuro i pet sinova''. A ovo sam tek saznao da su Eraci iz Ljubačeva došli iz Trnova, da je neki koji je bio kovač imao 9 sinova i kad su ubili bega onda su se podijelili i jedni došli kod Bočca tj. Mokri Lug i ovo je pričao jedan Dušan Erak svom sinu Mikajlu […] koji je i danas živ, a Dušan je živio 94 godine i umro oko 1998. godine.[…]».

a) Jedna od prvih verzija najstarijeg pretpostavljenog kretanja Eraka, čija je slava Sv. Stefan, bila je sledeća: «Na osnovu kazivanja mog strica [reč je o Relji Eraku, rođen 22.VI 1932. u Trnovu - hijerakul], Erakovići su otišli sa prostora oko Nikšića i došli na Romaniju [istočna Bosna - hijerakul], kratko se zadržali i krenuli dalje [pretpostavka je da su otišli na zapad, ka selu Bočac] ali sa skraćenim prezimenom [na Romaniji su «ostavili staru slavu i nastavak –OVIĆ», prenosi Denis] što mi je potvrdio njegov vršnjak koji je tada radio na željeznici u Sarajevu i volio je da čita i zanimao se za korijene pa kako je rekao taj podatak je našao, u ne zna naziv knjige, u Zemaljskom muzeju u Sarajevu». Denis piše: «Po kazivanju mog strica on samo zna to da je između Nikšića i Trnova (Gerzovo) bio Bočac […]».

b) Kako je vreme odmicalo, otkrivani su nepoznati detalji: 22.I 2008. – «Saznao sam da su Eraci krenuli iz Mokrog Luga sela na granici opstina Mrkonjić Grada (Varcar Vakufa) i Kneževa (Skender Vakufa). Nekada je to bilo selo a poslije zaseok u selu Baljvine udaljeno oko 9 km (vazdušne linije). Kao i Šolaji u kojima su imali crkvu koja je bila udaljena oko 4 km i tu im je bila parohija, a Bočac je udaljen oko 9 km (vazdušne linije), najbliži su Kneževu 9 km. Sa sjeverne strane je planina Čemernica a sa južne kanjon rijeke Ugar, nadmorska visina iznad 800 metara i gravitirali su Kneževu iako su administrativno u Mrkonjić Gradu. Bočac im je bio usput ali su se kratko nastanili u okolini sela Agino Selo pa sjeverno ka Banja Luci u okolini sela Krmine da bi dosli u Ljubačevo koje administrativno kao i prethodna sva tri mjesta pripadaju Banja Luci a ovo zadnje pripada parohiji Javoranskoj koje je administrativno u Kneževu». 07.II 2008. – «Novi momenti su da je između Nikšića i Bočca bila Romanija, pa sada bih mogao reći i Trnovo. Kako sada stvari stoje da su oni prvo bili u Trnovu pa su usjekovanjem begove glave pobjegli u Mokri Lug parohija Šolaji […] pa odatle jedni u Krmine (parohija Bočac) pa Ljubačevo (parohija Javorani), drugi Prisoje – Borci (ne znam parohiju ali moguće je da je to bila Ljuša), Čerkazovići (ne znam mada pretpostavljam isto Ljuša) pa ponovo Trnovo (parohija Gerzovačka)». 17.II 2008. – «Upravo sad sam došao iz Jezera i pričao sa jednim Erakom iz Čerkazovića gdje sam saznao potpuno nove momente. Da su Eraci i Kačari došli zajedno sa Romanije na prostor u okolini Drvara. Da se Kačari nisu tako prezivali već su to prezime dobili na Romaniji po tom nekom koji je pravio kace. A da su Eraci sa slavom Sv.Nikola to dobili navodno kad se neki prizetio u uzeo slavu». Oko 23.II 2008. Denis je od Natašinog dede [kako se zove deda i njegovo godište?] saznao, doduše ne baš precizno, o porodičnom predanju o Đuri sa petoricom sinova, o nekom kovaču sa devetoricom sinova, o tome da su Eraci «od Mokrog Luga sa rijeke Ugar a onda da su sa Aginog Sela kod Bočca, ali da je prije toga bilo Trnovo […]» itd. 26.II 2008. – «Sada mi se poklapaju priče od jedne grane Eraka iz Boraca i Eraka iz Čerkazovića da su doselili iz okoline Glamoča odnosno Drvara i da se vežu za porodicu Kačar i da su se sa njima vratili na današnja staništa Prisoje-Borci, Gorica-Čerkazovići, a Kačari u Perućicu (sva tri mjesta u krugu od 6 km vazdušne linije na brdima) moji u Trnovo odakle se stvaraju još par raseljavanja (Trnovo-Agino Selo, moji se vratili u Trnovo, drugi otišli u Krmine pa Ljubačevo, a treći u Mokri Lug pa Bregove). Denis 18.III 2008. piše – «[…] Ove sedmice sam bio u Kneževu i sela Mujdžići i Strojice kod Šipova pa sam tu čuo da se neka udala u Erake u Pljevi. Za to čujem prvi put da tamo ima Eraka. Pljeva obuhvata dio prema Glamoču, Dragnić Podovi, Brđani, Dragnić i G. Podgorje. Stric mi je ranije pokazivao prstom na taj prostor da su djedovi tamo bili i da tamo ima Eraka Kosa i Eraka Podići. Jedan iz Boraca mi je rekao da mu je baba pričala da su došli iz pravca Glamoča. Niko nije znao za taj prostor niti da je tu ostao neko od Eraka. Nisam našao nijednog u imeniku pa ću ići sa drugim metodom da i toga otkrijem».

c) 9.XII 2008. Denis piše: «[…] Takođe to mi je isto potvrdio i jedan Erak koji potiče iz Bregova i koji mi je rekao da jedan od njih ima razrađeno stablo svih Eraka iz Bregova, a on mi je spomenuo i neko selo kod Kolašina da su odatle navodno Eraci došli [kako se zove taj Erak i da li se možeš setiti imena sela kod Kolašina?]».

Eraci iz Trnova (Mrkonjić Grad)

«Moji su došli u Trnovo među prvima i jači potok je dobio ime Erakovica po njima da bih ih Turci sa prezimenom Ćuk protjerali i oni odu u Šibove, selo između Varcar Vakufa (Mrkonjić Grada) i Trnova da bi po padu Turaka vratili se u Trnovo ali ne na isto mjesto jer su prije njih došli Gvozdenci i tada su opet došli među prvima jer taj prostor koji su zauzeli bio ogroman i izuzetno pogodan za obrađivanje a imali su i oko 4-5 izvora vode, skoro pola što ih je cijelo Trnovo imalo». «Na osnovu [''legende o Stevanu'' – videti priču pod rednim brojem 1 dole - hijerakul] moglo bi se pretpostaviti da su doselili u Trnovo drugi put oko 1876-77. godine, pošto su to bili pasivni krajevi Turci su ga napustili oko 1878-79 godine. Da su u Tnovu prvi put bili vrlo kratko kao i u Šibovima, jer Šibovi (oko 20 km od Mrkonjić Grada-Varcar Vakufa) su bili pod Parohijom Varcar Vakufa i kada je vršen taj popis bili bi zavedeni, a pretpostavljam da su bili kao podstanari jer kako sam čuo tamo su živjeli kod čovjeka na imanju sa kojim su se zakumili, i ja sam lično bio na tom mjestu, i to kumstvo poštuju svi moji stričevi. (U toj seobi od Bočca do Trnova drugi put su bili čukundjed, čukunbaba, sa tri sina Mijajilo, Stevan i Ile, i bio je jedan Jašo koji je otišao u te Čerkazovice a ovi moji kažu da nije bio Mijajličin sin)». «Pretpostavljam da su moj pradjeda i dva mu brata rođena u Bočcu što znači da su poslije 1855. a prije 1876. sa ocem otišli iz Bočca a da su i prije 1840. (to mogu provjeriti u Baraćima gdje sam našao djedov i babin datum rođenja 1907. godine, jer imaju uredno vođene matične knjige jer su u to doba bili opština dok ih Tito nije ukinuo jer je bio četnicki kraj) bili u Bočcu. Za sada bi pretpostavka mogla biti da je dioba Eraka ili čak doseljavanje u Bočac bilo između 1800. i 1840.». «Inače Trnovo je 1881. godine imalo 281 stanovnika svi pravoslavci, 35 kuća od čega je samo jedna bila od Eraka. (Ovi podaci su iz Austrougarskog popisa koji je pravljen 1880. i 1881. godine). Jedino znam da su 1881. bili tu jer je tada rođeno prvo dijete u Eracima sa tačnim datumom rođenja a ostali koji su prije rođeni su zavedeni samo sa godištima. To prvo dijete je ćerka mog pradjeda.

Vjerovatno je neko ostao na ovim parohijama i poslije seoba jer ima Erak i u Čerkazovicima, selo Između Mrkonjić Grada i Šipova, koji je kasnije došao a niko mi njih nije spominjao, a slave Sv.Stefan. Takođe i u Baljvinama južno od Bočca gdje slave istu slavu a Baljvine, Bočac i Šolaji na geografskoj karti čine skoro istostranični trougao.

Kao valjan izvor za mjesta gdje su sve bili za period do 1941. godine može poslužiti i spisak jasenovačkih žrtava [www.jasenovac-info.com/cd/zrtve/html/e.html - hijerakul] gdje su naveli ime, ime oca, godinu rođenja i mjesto prebivališta, na tom spisku, imaju trojica mojih [Denis misli na Neđu Ilijinog, Luku Simovog i Petra Stevanovog]». S obzirom da u tim spiskovima ima Eraka i u mestu Trnova (koje je kod Sanskog Mosta) i u mestu Trnovo kod Mrkonjić Grada, Denis se s pravom pita: «Ovdje ima jedna stvar koja mi nije baš čista: u selu Trnova kod Sanskog Mosta zaveli su Đuru nn [tj. nepoznato ime Đurinog oca - hijerakul] sa godištem sina Stevanovog koji se zvao Đuro, on je rođeni brat Petrov a i njega su ustaše zaklale, a Luka je sin Simin sa istim godištem. E sad, da li je posrijedi samo greška u tom slovu a umjesto o na kraju ili su stvarno takvi živjeli i tamo».

Mijajlo je imao Marka (rođ. 21.IV 1907. – umro 27.XI 1957.; «bio dobar kovač i četnici u II. Svj. ratu ga nisu htjeli mobilisati jer im je bio prijeko potreban kao takav», piše Denis), Mitra (rođen 1889. – poginuo? 1914.), Joku udatu Suknjaja (1885.), kćerku udatu Vukoman i kćerku udatu Gvozdenac. Marko Mijajlov ima Dragutina (rođ. 1929.), Milutina (1929-1932.), Relju (rođ. 1932.), Zdravka (rođ. 1936.), Živka (rođ. 1939.) i Mitra (1946-2006.). Mitar ima Denisa i Draganu.

Predanja i priče o trnovskim i drugim Eracima : Denis je poslao nekoliko priča – 1. «Ima jedna legenda. Naime, Stevan (1844.) kad se oženio tada je vladalo tursko pravilo ''prva bračna noć'' da žena mora spavati sa begom. Uprkos Stevanovim upozorenjima i prijetnjama žena je spavala sa begom. Stevan je bega čekao u kukuruzima udario ga ušicama sjekire po glavi i otišao u odaju (tada su svi živjeli u jednoj kući a pored kuće je bila kućara-ostava gdje se najstariji oženi pa onda sebi pravi kuću) ubio tu svoju ženu i zakopao je u blizini kućare pored neke šljive, koje se moji sjećaju i dan danas tačnog mjesta [«oko te šljive gdje je ukopana Stevanova žena je prašuma kad sam bio gore nisam mogao prići», kaže Denis], zatim ode u kuruze da i bega zakopa. Dočim bega nije bilo ostali su samo vidljivi tragovi krvi, a beg se osvijestio i otišao. Onda je Stevan plašeći se odmazde pobjegao u selo Perućica udaljeno oko 30 kilometara od Trnova u drugi begovat, tada je bilo ako si napravio nešto samo prebjegneš na prostor drugog begovata (kao danas preko granice) i spasen si, i tamo se zadržao oko godinu dana dok Turci nisu protjerani i vratio se ponovo». 2. «Legenda o Mijajilu – Mijajilo od milja zvani Mijajlica bio je omalen rastom, jako razvijen, maljav po cijelom tijelu, po predanjima koje mi je stric prenio. Bio je tesar i u to vrijeme su se radile drvene kuće (brvnare) a on je bio majstor za njih. Pored toga je bio zenskaroš, stric mi je pričao da mu je pričala tetka Mijajlicina kći Joka, da ni ona sama ne zna sa koliko je žena bio a dosta ih je dolazilo kući. Tako ti negdje 1905. kad je imao 63 godine radio kuću u zaseoku Kopanje u Trnovu i naveče idući kući naiđe pored kuće te Milice Majstorović (43), koja je bila udovica sa dvoje djece i uzme je na leđa i odnese je kući u Erake. […] Ranije sam ti napisao da je imao tri kćeri i sina Mitra koji je nestao. Bio je u to vrijeme jedan od najvećih zemljoposjednika u parohiji Gerzovačkoj ali puno žena i puno pastoraka, pa zemlju u miraz kad je udavao kćeri, i na kraju kad je umro dioba, tako da je moj djed Marko znao u ljutnji reći da zna gdje je sahranjen otišao bi mu na grob pokakiti se». 3. «Eraci-Cigići – Stric mi je proteklog vikenda [to će biti 15-16.III 2008.] rekao da zna za dvije verzije [o tome zašto su Erake iz Trnova zvali Cigićima]. I. Da je to zbog čestog seljakanja za vrijeme Turaka. II. Mijajilo je radio krov kuće kod nekog, muslimana, odmarao se na nekoj klupi i musliman kao slučajno u trku sruši klupu a Mijajilo u padu zgrabi letvu i pukne po njemu a on ti kao u čudu upita šta ti bi Ciganine a Mijajilo mu odgovori što se zaobada Obade i od tada su ovog Turčina prozvali Obadom a Mijajila Cigićom». 4. «Legenda o vodi Erakovica – Kad su Eraci doselili prvi put u Trnovo jedan od njih na izvoru odsiječe glavu nekom Turčinu, po kojem je voda i dobila ime Erakovica, i onda bojeći se odmazde odu na Šibove a jedan od njih produži dalje za Krupu na Vrbasu koja je oko 25 km udaljena od Banja Luke i tamo se nastani. Ovu legendu mi je ispričao sveštenik Gerzovačke crkve [ime sveštenika?] na dan 27.01.2008. godine. Čuo sam da tamo imaju Eraci ali sam mislio da su ovi Ljubačevski pa se nisam htjeo dodatno zanimati, čak kad sam bio u Krupi rekli su mi da tu ima Eraka ali ja nisam mario za to. Naime, u Krupi na Vrbasu ima Manastir, a ispod njega prekrasni slapovi sa vodenicama na rijeci Krupa. Ta rijeka izvire negdje kod Podrašnice (Baraći-Mrkonjić Grad) i tu ponire, prolazi ispod Manjače i izvire iznad Krupe na Vrbasu tece 3,5 km stvarajući predivan ambijent i uliva se u rijeku Vrbas». 5. «Po Trnovu i Gerzovačkoj parohiji prije se govorilo u Erake ne šalji, a iz Eraka vodi». 6. «1914. godine otišao je moga pradjeda sin Mitar rođen 1889. u rat pod uniformom austrougarske vojske i nikad se nije vratio živ a niti je stigla bilo kakva informacija da je mrtav, bio je tek oženjen i nije imao djece, tko zna možda je živio pod nekim drugim prezimenom ili je skončao u nekoj od Srbijanskih grobnica austrougarskih vojnika». 7. U Borcima je seoski knez, za vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, bio Simo Erak (zna se da je Simo sa svojim bratom Stankom iz nekog razloga bio u svađi do kraja života); Radivoj Erak (rođen 1957.) je možda prvi sa fakultetskim obrazovanjem iz oblasti medicine – već deset godina je uspešni direktor bolnice u Mrkonjić Gradu; «Stric kovač ima zlatne ruke za obradu metala; moj stric je svake pijace (nedjelje) dolazio u Banja Luku ali godisnje jednom svrati onda i moj otac ide njihovoj majci (mojoj babi) prolazi kroz Mrkonjic pa u godini jednom svrati».

Stara groblja bosanskih Eraka

Kao bitan trag u istoriji svake porodice i pojedinca su sveta mesta ili groblja. Nažalost, Balkan nije ''sretno'' mesto za čuvanje starina o čemu je i Denis posvedočio:

«U Prisojama postoji groblje gdje su Eraci sahranjivani ali su prekopavana tako da nema ni krstova niti humki od starijih. Npr. Savo i Jovo su sahranjeni da bi se sahranio sledeći Simo (sin Jovin a unuk Savin) prekopani su ovi i on sahranjen. A u Trnovu kod mojih takođe postoji Eraka groblje ali pored toga što se ne mogu dešifrovati slova sa krstova ne mogu se naći ni grobovi Mijajila i Stevana a Ilin postoji. Tako da sumnjam da je puno bolja situacija i u Ljubačevu ali ću svakako otići da se uvjerim [ima li šta novo povodom ovoga?]. Mada sam bio na jednom groblju kod same Javoranske crkve i tu sam našao veoma malo starih grobova a drugog starijeg groblja nema».

Raseljeni Eraci

Ono što predstavlja možda i najsloženiji deo je utvrđivanje raseljenosti Eraka čija je slava Sv. Stefan. Stara staništa su gotovo ispražnjena čestim migracijama usled ratova, premeštanja iz sela u grad, iz pasivnih krajeva u Panoniju, preseljenja u inostranstvo itd.

U «Šematizmu pravoslavne mitropolije i arhidijeceze dabro-bosanske za 1884, 1885. i 1886. godinu», Sarajevo 1886. i u knjigama rađenim na osnovu ovog Šematizma (Stevanović ''Prezimena Srba u Dabrobosanskoj eparhiji'', Pale 1993. ili 1994.; Đ. Janjatović ''Prezimena Srba u Bosni'', Sombor 1993.), Eraci Sv. Stefana su zabeleženi u parohijama Bočac, Javorani (oba mesta pripadala banjalučkom protoprezviteratu), Ljuvša i Šolaji (varcarvakufski protoprezviterat). U parohiji Medna Dolnja, odnosno Donja Medna (gerzovački protoprezviterat; jugozapadno od Mrkonjić Grada, izvorište reke Sane) – spominje se prezime ''Herak'' čija je slava takođe Arhiđakon Stefan. Međutim, zbog nepoklapanja administrativnih i crkvenih granica, kao i zbog čestog menjanja administrativnih razgraničenja opština i srezova, nije jednostavno odrediti precizno mesto boravišta određenih porodica iz popisa rađenih krajem XIX veka u BiH.

Do Drugog sv. rata (a ponegde i kasnije) Eraka je bilo u Trnovu, Ljubačevu, Borcima, Gorici, Čerkazovićima, Baljvinama, Bregovima, možda u Lju(v)ši, zatim u Mokrom Lugu, Krminama, Aginom Selu (sva navedena mesta su u slivu reke Vrbas u Bosni), a Vojvodina je masovno naseljavana nakon rata.

Za sada se zna da je jedan Erak iz Bregova otišao u Baljvine gde je formirao veliku porodicu a jedan da se iz Ljubačeva preselio u Krmine, da u Popovcu (par kilometara od Ljubačeva) ima jedna grana, da u Krupi na Vrbasu više nema Eraka, da su ugašena tri ognjišta – Trnovo, Borci i Gorica («spustili se oko 2.5 km u Čerkazoviće» [ko se spustio? ovi iz Gorice?]), da su se Eraci iz Čerkazovića uglavnom naselili u i oko Sremske Mitrovice «dok je manji dio ostao gdje su sa Eraka brda iznad Čerkazovića [da li možeš reći nešto više o Erak brdu? da li je to zaselak?] poslije Drugog svjetskog rata spustili dole». Denis piše: «bio sam [oko 19.V 2008.] u Šolajima i tamo mi kažu [ko kaže?] da nikada nisu imali crkve i da nemaju pojma da je to bila parohija. Znaju da Eraci žive u Bregovima kod Mokrog Luga [...]. Takođe su mi rekli da su većinom odselili kod Sremske Mitrovice u mjesto Mali Mokri Lug, naziv su prenijeli sa ovih prostora tamo pa zato nosi prefiks ''Mali''. [...] Potomci braće moga pradjeda Stevana i Ile su svi po Vojvodini a u Beogradu imam jednog koji je navodno živio u valjda naselju Alibunar zvao se Lazo Đurov Stevanov Erak rođen oko 1930. godine i da je [sa suprugom Jovankom] imao pet kćeri». U Banatskom Novom Selu su, izgleda, neki Eraci iz Boraca (kod Jezera, Jajce), u Ruskom Selu je Mlađen Đurov Stevanov rođen 1927., sa ženom Jovankom i kćerkom Anđom koja živi i radi u Nemačkoj, u Čurugu (Bačka) je Milorad, a u Adi Slavko sa ženom Livijom Lehotski. Biljana iz Čikaga, koja je po majci Erak, živela je u Sremskoj Mitrovici gde i danas ima dosta familije a poreklom je iz Bregova.

Poznati fudbaler Predrag Erak (igrač zeničkog ''Čelika'' a potom splitskog ''Hajduka'') je iz Travnika ali za sada nemamo bliže podatke.

Zanimljivo je da Eraci iz Baljvina jedini imaju preslavu Veliku Gospojinu (kraj avgusta) za razliku od ostalih koji imaju Aranđelov-dan.

__________________________________

Slobodno reci šta da menjam, dodam, oduzmem. Inače, pod slovom A) su tvoji Eraci a pod slovom B) biće Eraci sa slavom Sv. Nikola.

Pozdrav !”

Istog dana, Denis mi šalje poruku: […] nemoj stavljati još ništa jer nisam imao vremena da pažljivo pročitam ali ima malih korekcija, a drago mi je da će ići u etar. […]

Tada kreću i Denisove i moje obaveze pa od zamisli nije bilo ništa, a tek 25.X 2009. pokrećem ponovo to pitanje a Denis ostaje pri tome da tekst mogu da izbacim na internet ali tek kad se poslože određene kockice, da ne bi iskakali u javnost sa greškama.

Ja sam još 3.II 2008. predočio Denisu ideju o pokretanju internet stranice o poreklu Eraka i Erakovića Svetog Stefana, na šta mi odgovara 7.II:

"E ovdje si me pretekao u predlogu. Razmišljao sam o tome. Ovako nešto, što si naveo, nikako ne može imati negativne posledice čak naprotiv. Naime, ja sam razmišljao o par stvari u tom pogledu:

1. Da se napravi sajt o Erakovićima i Eracima, bez obzira koja je slava u pitanju, i neka on u početku bude siromašan ali vremenom ce se nadograđivati. Ima takvih sajtova još.

2. Kako si predložio može se objaviti i dati kontakt adresa pa i na taj način da radimo.

3. Razmišljao sam o cirkularnom pismu i popratnoj mini anketi koju bi poslali na adrese Eraka i Erakovića bez obzira gdje se nalaze ali prvo ići sa Srbijom, Bosnom pa poslije sa Crnom Gorom, Hrvatskom i šire. […]

4. Pokušati sazvati Erakoviće odnosno Erake na jedno okupljanje, jeste da to košta ali neka dođu prve godine samo trojica, druge neka dođe samo još jedan više pa onda će inercijom ići dalje. U ovoj varijanti je najpodesnija Vojvodina, bar što se tiče Eraka sa slavom Sv.Stefan jer tamo je oko 75% njih.[…]

Možemo razmišljati u ovom smjeru pa odabrati koje varijante su nam najprikladnije (mijenjati ih i nadograđivati), a istini za volju manje će nas koštati traganje nego sada. Inicijativu neko mora pokrenuti a za sada nevidim nikoga ispred nas dvojice a ne treba žuriti dok dobro ne osmislimo ovaj veoma značajan projekat.

U pogledu svega ovoga smatram da bi bilo dobro pripremati se kao da ćemo jednog dana napisati monografiju Erakovića odnosno Eraka, slikovito rečeno da udarimo pečat svih naših predaka i damo putokaz svim našim pokolenjima."

Sa trećim pokušaj sistematizacije stao sam maja 2013. Struktur(al)nog je karaktera, tj. seciran je po određenim delovima/segmentima. Do danas je ostao nezavršen. Moje poruke sam naznačio da sam ih ja napisao ("Ja:"), a Denisove su i naznačene ("Denis:") i nenaznačene.

Re-konstrukcija problematike "Erakovići-Eraci u Bosni" i hipoteze/pretpostavke o najdaljem poreklu:

28.XII 2007. = Da ja sam taj, posto vidim da ste Vi Erakovic a po mojim saznanjima i moji su nosili prezime Erakovic i slavili su Sv. arhandjela Mihajla, kad su selili negdje na Romaniji su ostavili ovic i uzeli prezime Erak i slavu Sv. Nikolu (19.12) i naselili kod Bugojna, da bi se tu posvadjali i ponovo selili i to moje krilo odseli u selo Trnovo kod Mrkonjic Grada i uzme za slavu Sv. Stefana (09.01) a ima ih jos u par mjesta.

04.I 2008. = Erakovica ima ovdje u okolini Banja Luke tacnije kod sela Ljubacevo a parohija Javoranska, moram ti priznati da nisam posvecivao paznju o Erakovicima mada cu sada poceti jer znam svestenika u toj crkvi a on mi je rekao da postoji djelovodnik negdje od 1890 godine.

17.I 2008. = Slijed stvari ste dobro shvatili i ja sam ih po svojim tadasnjim saznanjima tako i navodio. Dok u medjuvremenu dolaskom do jos informacija neke stvari su se izmijenile. Na osnovu kazivanja mog strica Erakovici su otisli sa prostora oko Niksica i dosli na Romaniju, kratko se zadrzali i krenuli dalje ali sa skracenim prezimenom sto mi je potvrdio njegov vrsnjak koji je tada radio na zeljeznici u Sarajevu i volio je da cita i zanimao se za korijene pa kako je rekao taj podatak je nasao, u nezna naziv knjige, u zemaljskom muzeju u Sarajevu.

17.I 2008. = Postoje Erakovici i Eraci kao zaseoci u selu Ljubacevo parohija Javoranska (oba mjesta nose naziv po njima) koji su bili veoma blizu, udaljeni oko par kilometara. A do pred rat sam cuo da su u istom zaseoku Bastasi zivjeli i jedni i drugi.

17.I 2008. = Da napomenem, na satelitskim kartama nazive Eraci imas na tri mjesta Trnovo, Ljubacevo i Borci a Erakovice u Ljubacevu to je sto se tice BiH. Mada ima brdo kod Bugojna Erakovac, a u topografskim kartama potok Erakovica - Trnovo, Eraka podi[ć]i kod Baraca. To bi se moglo pretpostaviti da su u tim mjestima dosli medju prvima i uzeli vece posjede a to se desavalo padom turaka (bio sam na sva tri posjeda koja nose naziv Eraci), a prije toga u ovim mjestima koje je naveo Janjatovic nema ih iz cega bi se moglo zakljuciti da su u ta mjesta kasnije od drugih dosli i da su imali jako nepovoljan polozaj parcela pa cak da su i krcili sumu sto je bio cest slucaj ovdje.

17.I 2008. = Sjecam se da mi je ucitelj bio Crnogorac i da mi je cesto znao govoriti, na njima svojstven nacin, Erakovicu a kad je ljut onda mi odbrusi Erak, dok to meni tada nije znacilo nista imao sam 7-9 godina.

18.I 2008. = Ja: […] A) Naselja i poreklo stanovnistva, Srpski etnografski zbornik knj. LIX, prvo odeljenje, 1949 god., ''Banjani'', Svetozar Tomic, 330.str.:»Pada u oci da mnogi domacini uzimaju za preslavu prvi praznik posle slave, tako: Jovanstaci – sv.Savu, neki Nikoljstaci – sv.Stevana (27.decembra). « Ovo je izuzetno bitan podatak jer se prvi put pronalazi veza izmedju onih koji slave sv.Nikolu i sv.Stevana.Moguce je da su neki Erak(ovici) svoju davnu preslavu uzeli za slavu.Uzimajuci u obzir FENOMEN prelaska oblika Erakovic u oblik Erak (ovaj prelazak spominje Martic na sajtu Zorane Erak a spominjete i Vi da se to dogodilo Erakovicima na Romaniji), ja pretpostavljam da su prvobitno postojali samo Erakovici sa slavom sv.Stefan ili samo Erakovici sa sv.Nikolom.Zatim dolazi do razdvajanja Erakovica sa sv.Stefanom od Erakovica sv.Nikole.Tokom decenija ili vekova od Erakovica sv.Stefana nastaju Eraci sv.Stefana, a od Erakovica sv.Nikole nastaju Eraci sv.Nikole.Ova moja pretpostavka nemora biti tacna jer ja ne znam koji oblik je stariji.Da li su Erakovici sv.Stefana nastali od Eraka ili obrnuto? Samo znam da se moji Erakovici pojavljuju vec 1765.godine u Sremu.Molim Vas pisite sta mislite o ovoj mojoj pretpostavci.

22.I 2008. = Sto se tice Erakovica o njima nemam nikoga ko bi mi mogao posvjedociti o necemu ali ima jedna Petra Herakovic u Banja Luci pa cu se cuti sa njom.

24.I 2008. = U Trnovu se potok oko kojeg su se nastanili nazvao Erakovica.Medjutim, iz Trnova odmah beze jer su ih Turci koji su se prezivali [Ć]uk proterali.

24.I 2008. = Denis: Sa tvojim pretpostavkama se u potpunosti slazem i donio si mi novi momenat oko preslave, to sam bio uocio ali nisam imao zasto da se vezem da je to bio obicaj, ali pokusaj sad uzeti u obzir u svemu tome i Sv.Mihajla -Arandjelovdan jer on je 21.11 Sv.Nikola 19.12 a Sv.Stevan 09.01 takoreci tri velike slave u nizu, e sad treba naci vezu ako postoji. Po meni je nedvojbeno da su Erakovici stariji od Eraka. [novi red, dalje "/"] U skladu sa tvojim pretpostavkama pokusacu da iznesem neke svoje pretpostavke. [/] Polazeci od jedne varijante da su Erakovici odnosno Eraci sa obe slave istog porijekla. Moglo bi biti da su dosli na prostor kod Bugojna zivjeli izvjesno vrijeme i doslo do razlaza. Ne mora to biti svadja jer je u Crnoj Gori, pa i ovdje medju srbima i muslimanima a za hrvate neznam, vladalo pravilo da svi stariji sinovi napustaju kucu (kod muslimana i zanat) jer ona je predodredjena za najmladjeg (kod muslimana on mora da odrzi pa makar se bavio sasvim necim drugim o tome sam pisao i imao vise zivih slucajeva). Sada bi se moglo izvoditi dosta varijanti ali bi islo u nedogled pa cu pokusati sa ovom drugom jer mi je ona izvjesnija. [/] Polazeci od toga Da su Erakovici odnosno Eraci odvojenog porijekla, cemu sve vise dajem prednost, jos ukoliko se ispostavi i da je vasa prislavica Sv.Mihajlo-Arandjelovdan, jer ti Erakovici su porijeklom od Niksica mozda cak i okoline Velimlja ili Tupana. Bilo bi da su njih par krenuli nekim razlogom iz postojbine u potrazi za boljim uslovima za zivot i kad su dosli na Romaniju jedni su odlucili da ostanu vjerni starom prezimenu a drugi da ga skrate, a jedni da ostanu a drugi da produze [али то је онда теза о истом пореклу? - hijerakul], tu mislim eventualno na one koji su tvoji preci tj. Otisli za Srem. Dalje put u srednju Bosnu je isao u pravcu Travnika gdje se jedan ili dvojica Erakovica zaustavili i ostali (mada sumnjam) a drugi par od mozda po jednog clana (ili cak vise ali kao braca ili rodjaci a ne kao porodica) Erakovica i Eraka produzili za Mokri Lug -Solaje oko 70 km od Travnika, a mozda su odavde neki otisli u pravcu Srema. Za ove koji su produzili u pravcu Solaja ima vise varijanti ali jedna bi mogla biti da su se ozenili iz iste kuce i uzeli slavu domacina kako je tada bilo nepisano pravilo, naravno uz dobijanje odredjenog dijela posjeda. Ili iz dvije kuce ali se pogodilo da su obje slavile istu slavu Sv.Stefan. Ili mozda da se jedan ozenio a uz sebe je imao jos clanova. [/] Drugo da im je neki od vecih zemljoposjednika u nedostatku radne snage, jer poznato je da su bili cesti sukobi sa turcima i da su harale razne epidemije koje su odnosile zivote, dodijelio imanje stim da uzmu slavu domacina, sto je takodje bilo dosta primijenjeno u to vrijeme da se svijeca na ognjistu ne gasi. ( Ako nisi znao turski vojnici ili poturceni srbi se nisu smjeli zeniti muslimankom vec obavezno za srpkinju ili hrvaticu (sto je bio rijedak slucaj jer je katolicka crkva bila kudi kamo jaca i homogenija od nasih) Tu su se udomili, orodili i ojacali [ако се на Pоманији деле на 2 дела а облик ''Eрак'' настаје нпр. тек доласком у средњу Босну, онда не може бити да слава св. Cтефан настаје у средњој Босни, а ако из средње Босне одлазе у Cрем онда отпада теза о одвајању на Pоманији – 4.V 2013. hijerakul]. Trece da su uzeli neki okrajak krcili sumu i polako preko kumstava i zenidbom dobijali komad po komad zemlje sto je takodje na ovim prostorima bilo primijenjeno, jer za kumstva i miraz tada nisu imali vrijednih stvari [добијали су земљу јер нису имали мираз > нису имали мираз јер су побегли/бежали - hijerakul], dukata ili para, uzimajuci u obzir da su oni doseljenici ili bjegunci i sav svoj imetak su mogli nositi samo na konju, i njega ako su imali, a sta su mogli nositi da bi po 50-100 kilometara pjesacili po bosanskim gudurama u prosjeku oko 3-4 km/h je nisu isli sami, lako je pretpostaviti. (brzi hod se racuna oko 6 km/h, a setnja 4 km/h, varijantom po ravnom i do 2 sata hoda a putujuci po cijele dane to je druga prica).Sada ne vidim cetvrti model jer da su dosli medju prvima imali bi veci posjed i bilo bi to mjesto prozvano po njima po uzoru na Ljubacevo, Borke, Trnovo. Da im je bezuslovno data zemlja slavili bi Sv.Mihajla ili Sv:Nikolu (ako su iz Bugojna ili mozda od Njegusa). Onda kad su se zamjerili oko haraca morali su ici u drugi begovat, a neko je ostao ko je bio poslusniji. Sto nije iskljuceno jer su ovi Eraci iz Knezeva iz sela Bregovi 3.5 km istocno od Mokrog Luga, a ista parohija i slave Sv:Stefana.

28.I 2008. = Legenda o vodi Erakovica,

Kad su Eraci doselili prvi put u Trnovo jedan od njih na izvoru odsijece glavu nekom turcinu, po kojem je voda i dobila ime Erakovica, i onda bojeci se odmazde odu na Sibove a jedan od njih produzi dalje za Krupu na Vrbasu koja je oko 25 km udaljena od Banja Luke i tamo se nastani. Ovu legendu mi je ispricao svestenik Gerzovacke crkve na dan 27.01.08. godine. Cuo sam da tamo imaju Eraci ali sam mislio da su ovi Ljubacevski pa se nisam htjeo dodatno zanimati, cak kad sam bio u Krupi rekli su mi da tu ima Eraka ali ja nisam mario za to. Naime, u Krupi na Vrbasu ima Manastir, a ispod njega prekrasni slapovi sa vodenicama na rijeci Krupa. Ta rijeka izvire negdje kod Podra[š]nice (Baraci-Mrkonjic Grad) i tu ponire, prolazi ispod Manjace i izvire iznad Krupe na Vrbasu tece 3,5 km stvarajuci predivan ambijent i uliva se u rijeku Vrbas.

03.II 2008. = Prije neki dan sam razgovarao sa Gordanom Erak i rekla mi je da su joj rekli Milivoje Bratić dopisnik Srpske radio televizije iz Trebinja i Milutin Pejic profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Banja Luci (ovog drugog poznajem licno) da su Eraci izvorni i da nisu nastali od izvedenica.

03.II 2008. = Ne sumnjam u iskaze svog strica Relje Eraka i njegova kazivanja jer sam par puta bio zapostavio neke stvari pa sam bez veze lutao tako da stojim na njegovom fonu da su Eraci postali od Erakovica od Niksica i da imaju preslavu Arandjelovdan. Poznavajuci ga da ako nezna nece reci nista.

17.II 2008. = Ono sto ce biti nezaobilazno da ce skoro svi Eraci biti upuceni na BiH a malo i na Hrvatsku, dok ces ti biti u znatno povoljnijem polozaju za svoje Erakovice jer oni su i meni pomalo misterija i svaka nova informacija vezana za BiH je dobro dosla. Pricao sam sa Eracima iz Ljubaceva (Javorani) (covjek je rodjen 1930 godine) i on se nesjeca Erakovica u Bastasima, kaze da zna sve u tom mjestu ali nesjeca se nijednog Erakovica. Jedino mi preostaje da kad budem isao u Javoransku crkvu pokupim podatke o Erakovicima, koliko znam da imaju djelovodnik od 1905 godine. Ovaj podatak vezan za Prisoj kod Srebrenice i Erakovice je veoma bitan, znaci da su tu bili, i intrigantan jer se nalazi u ravni Crna Gora-Kuzmin. […] U pogledu ovoga bilo bi dobro da u pismu navedes sva mjesta koja nose naziv Erakovici i njima pridodati Solaje-Knezevo, Bastasi-Banja Luka,Travnik, Erakovici-Srebrenica i iz Srbije (izuzeti Crnu Goru i Hrvatsku) pa im odmah postaviti pitanje odakle su oni porijeklom.

26.II 2008. = Sjetio sam se da je jedan Predrag Erakovic isao u sklolu u selu Strpci kod Prnjavora. Bio je mladji od mene godinu dana 1970 godiste. Neznam odakle mu je bio otac ali majka je iz tog sela sa pezimenom Vidovic. Znam da su ga zvali Kanada jer su mu roditelji tamo otisli a i on je po zavrsetku osnovne skole, koliko sam cuo a to bi bilo negdje oko 1985 godine.

18.III 2008. = Bio sam sa stricem ovaj vikend i pitao ga za Arandjelovdan i rekao mu one stvari oko tih preslava onda je i on ustuknuo jer nije imao cvrstih uvjerenja u raniju pricu.

24.III 2008. = Što se tiče Istorije o Eracima i Erakovićima tu sam ograničenog znanja. Ono što mogu potvrditi činjenicama to držim da je tako bilo a ono što navedem pod pretpostavkama to je uvijek podložno promjenama. Milivoje Bratić drži do toga da su Eraci potomci plemenite Njeguške porodice sa Cetinja, dok istoričar Milutin Pejić je rekao da su Eraci izvorni. Tog Milutina Pejića znam lično ali ga odavno nisam sreo, a njegov sin je oženio jednu moju rodicu (treće koljeno) sa majčine strane a poznajem ih boje.

19.V 2008. = Bio sam u Šolajima i tamo mi kažu da nikada nisu imali crkve i da nemaju pojma da je to bila parohija. Znaju da Eraci žive u Bregovima kod Mokrog Luga a za Erakoviće neznaju ali ih vežu uz Erake.

29.V 2008. = Ponovo sam se raspitivao i nema tog mjesta Mali Mokri Lug, ali kako sam čuo, oni hoće da promijene naziv sa starog, ne znaju sadašnji naziv, na naziv Mali Mokri Lug. / Po nekom mom razmišljanju Erakovići koji su bili na parohiji Šolaji tj. pretpostavljam u selu Mokri Lug bili su zajedno sa Eracima.

17.X 2008. = Brdo Erakovac kod Bugojna sam našao, čini mi se na Google ili pak na svojim topografskim kartama, nisam siguran ali je na jednom od ta dva izvora.

27.XI 2011. = Za Štrpce nisam saznao odakle su se naselili ali tu su oni naši Musići i ima zaseok koji nosi naziv Muse i jedan Cer koji su zasadili kad su došli, on je ogroman i daleko se vidi i nosi naziv Musni Cer (baš tako a ne Musin). I ima još jedo prezime veoma veliko a ima ga u onom rodoslovu Erakovića od onog Erakovića iz CG.

17.X 2012. = Denis: Jedino sam došao do saznanja da su one misterije o Šolajima i Ljuši vezane za naše u selima Bregovi i Baljvine / Šolaji nisu imali crkvu al su nosili kao parohiju a Eraci su živjeli u Bregovima koja je potpadala a Baljvine Ljuši / na negdje stoji i Ljuvša / ovi iz Bregova se sjećaju da su živjeli Erakovići al su davno odselili pa ne znaju tačno gdje / a koliko smo ranije konstatovali da su oko Travnika

Ja: da to je Petrova porodica kojase kasnije preselila u Tuzlu, ali nisu mi rekli njehovu vezu sa Erakovićima iz Šolaja / prioritet mi je da pohvatam literaturu iz ''Prezimena u CG'' gde se spominje prezime ERAK ali u potpuno nejasnom kontekstu, ali problem je što autor nije bio baš precizan oko navođenja literature.

http://www.montenegro.org.au/E.html

''Eraković..............''

Jako blizu tvog saznanja za Kolašin ako sam zapamtio

a i ovi iz Ljubačeva se sjećaju da su došli od nekud a jedna baka tvrdi da su iz Bregova / jedino ovi iz Bregova ne mogu reći za ostale Erake / ali kako sam ja spoznao da su se i drugi seljakali i da bi njihova pretpostavka mogla biti tačna

Ja: Pitao si kad su došli. Za Erakoviće iz Travnika (Šematizam 1885., sv. Stefan) znam, na osnovu dopiske, da je Simov (Kočićev drugar) otac došao u Travnik. Dakle, nije neka duboka starina. / Gore sam napisao ''Petrova porodica'', zeznuo sam se, mislio sam na Sima, a Petar je njegov otac.

Denis: OK / koliko se sjećam da mi je Stojan Erak rekao da su u Ljubačevu bile najviše dvije kuće Erakovića a Slobodan Erak iz Bregova da su mu pričali oko četiri kuće Erakovića u Bregovima

Ja: Inače, ovi iz Tuzle (potomci) ne znaju odakle je tačno došao Simov otac Petar ali znaju da je hajdukovao na granici Hercegovina/CG. Inače, kad bih otkrio odakle su onda bih otkrio odakle su i moji iz Kuzmina (isto sv. Stefan)

Denis: Pretpostavljam da su Bregovi u pitanju jer su tu najpostojaniji i organizovaniji i imaju stablo koje seže u polovinu 18 vijeka tačnije oko 1750 godine

Ja: Hvala ti za ovo 2-4 kuće!! / To nisam znao!!

Denis: ia da su oni tu bili i došli iz CG i nisu se pokretali nigdje / kad god nešto tragam za svoje isto tako se informišem i za Erakoviće

Ja: Imam jednu teoriju: vidiš li ono Pošćenje (Drobnjaci) gore? E, to je Luburić našao. Kod Banjanskih Erakovića kolaju razna predanja koja još niko nije sakupio. Jedno kaže da su na Njegušima postojala 2 brata: jedan ode na Velestovo a drugi na Pošćenje a odatle, pretpostavlja se, u Bosnu. / ja sam ostao zatečen kad sam čuo za ovo. Inače, sam Luburić nije ništa zabeležio osim da su na Pošćenju u nepoznato doba bili neki Erakovići.

Denis: sad i ja vidim da se prvi put pominje žabljak a sudeći po Eracima sv stefan da samo trče u visoke krajeve / hahahaha / i da može biti da imaju veze sa Žabljakom

Ja: U tom smislu, na osnovu toga, pomišljam da Erakovići sv. Stefana sa Njeguša odlaze na Pošćenje a odatle ili kolektivno odlaze, kako kažeš, u Bregove ili se dele na 2 grupe: jedna u Kuzmin a druga daje Petrovu porodicu (Simo-Tuzla)...

Denis: sada imamo više pretpostavki o kretanjima i dijeljenjima još samo da pohvatamo neke konce da te pretpostavke budu izdefinisane u tvrdnje

Ja: ali kako onda objasniti da Eraci sv. Nikole smatraju da su srodni Eracima sv. Stefana??? to sve komplikuje!

Denis: to se jedino može vezati za CG a nikako za Bosnu i dalje

i po mentalitetu smo potpuno različiti

Ja: misliš na Erake sv. Nikole?

Denis: da da

Ja: a još da iskomplikujemo: u Travniku 1885. žive još i Erakovići sv. Nikole...

Denis: to je logično jer oko Bugojna i Donjeg Vakufa žive ti Eraci a Travnik je bio najbliži veći centar kao i Eracima iz Baljvina i Bregova

Bregovi su pripadali Kneževu-Skender Vakufu a Travnik im je 50 kilometara kao i ovima iz Bugojna

za taj prostor do 90-tih Travnik i Jajce su bili najbliži veći centri a zbog konfiguracije terena i uslova života Travnik je bio u daleko boljoj poziciji i zato se najviše gravitiralo njemu

17.X 2012. = Denis: ja sam bio ubjeđenja da smo sa Njeguša i da sam otišao u Cetinje kopao bih mnogo po ppodacima i opet nebi našao sponu sa nama a ovako smo dalazili do podataka da su u igri Nikšić Kolašin i evo sada Žabljak a ovi iz Bregova kažu da smo sa Kolašina, jedino moj stric je rekao sa Nikšića al možda je on pogrešno protumačio i zamjenio sa Kolašinom

03.XII 2012. = Denis: imam jednog profa crnogorca koji je svestran i skoro mi rekao da se Eraković pominje prvi put u turskim defterima i to u okolini Nikšića / u stvari u njihovom popisu

Ja: ако можеш замоли га да ти наведе тачан наслов тефтера - прегледао сам неких 5-6

Denis: […] on je iz bjelopavlića a preziva se Jovanović

Ja: питај га и за Ераковиће (Савељиће)-Бјелопавлиће (слава св. Петка)

Denis: a taj Slobodan Erak koga sam ti preporučio za prijatelja je iz tih Eraka iz Bregova koji poznaju korijen iz 1700 i neke

Ja: хвала за препоруку!!!

Denis: a to pripada tim šolajima koji se pominju kao parohija

Ja: http://www.maplandia.com/bosnia-and-herzegovina/republika-srpska/erakovici

Denis: to je Ljubačevo

Ja: пар стотина метара северно је заселак Ераци...случајно?

Denis: da i bili su tamo al poodavno otišli

Ja: а ко живи сада у засеоку Ераковићи?

Denis: niko koliko znam / a pitaću ovog svog da se raspita pošto svaki vikend ide tamo

Ja: http://www.maplandia.com/bosnia-and-herzegovina/republika-srpska/eraci-44-39-1-n-17-13-17-e/

Denis: to je to dva zaseoka udaljena na oko 50 metara Eraci od Erakovića kako mi je pričao Stojan Erak

Ja: значи, оба су у општини Љубачево, јел тако?

Denis: selo Ljubačevo a Opština Banja Luka a parohija Javoranska a / a sad i Ljubačevo ima svoju crkvu unazad maksoiimalno 5 godina

05.IV 2013. = Ja: i šta kažu? Erakovići otišli u agino selo ili Eraci?

Denis: Iz Agina sela su otišli Eraci a tu se ne pominju Erakovići / jedino u Ljubačevu da ih je bilo a od ovih iz Bregova nisam uspio saznati jer je to po Šolajima

Ja: ej Deni, za onaj podatak o Šolajima iz 1882.: po tim podacima gde su se ti erakovići nalazili - u bregovima ili ljubačevu? Pošto su i bregovi i ljubačevo podpadali pod parohiju šolaje...

Denis: Ljubačevo je pripadalo pod Javorane / a Bregovi su Šolajima [...] a danas su Šolaji pod Kneževom / al pitanje po crkvenoj podjeli / jer su Javorani u Kneževu a Ljubačevo u Banja Luci teritorijalno a crkveno su pod jednim

Ja: ...uh zapetljancija :) / ali uglavnom, po crkvenom, 1882. erakovići su izgleda bili u bregovima (šolaji) jer ih tada nema kod javorana (banjaluka). Kod javorana-ljubačeva dolaze tek kasnije, lupam poč. 20veka

Denis: sjećam se da su Erakovići bili na dvije lokacije a Eraci na 4

Ja: Misliš tada 1882.? Da, eraci sv.stefana u bočacu, javor., ljuši i šolajima a moji erakovići u šolajima i travniku. Oni u travniku je simina porodica

Denis: da

Ja: Po kuzminskim crkvenim protokolima piše da je nikola eraković u kuzmin došao iz BOSNE a da u kuzminu živi od 1765.

Denis: onda su te dvije lokacije otvorene

Ja: To je...4 grupe erakovića: bregovi + travnik + ljubačevo + kuzmin = negde imaju zajednički koren u bosni u 18.veku [...] / Moguće da postoji veza bregovi-kolašin...ili se neki obradović-eraković (svi su iz lubnica kod berana) zadesio u bregovima i neprecizno rekao da ima Erak(ović)a kod kolašina-berana?

21. IV 2013. = Ja: Denise da te pitam: jednom si mi napisao da u Trnovu postoji potok Erakovica. Da li je taj potok dobijo ime po tvojim Eracima?

Denis: da [...] / taj potok dijeli teritorijalno Šipovačku i Mrkonjićku opštinu

Ja: a prolazi kroz vaše posede?

Denis: ne / tu su mi se poklopile 3 priče / od Eraka iz Ljubačeva. mog strica koji njih nezna i Gerzovačkog popa / da su došli i htjeli se nastaniti na tom dijelu i nedade im beg te ga ubiju kod te vode i onda odu dalje / tačnije zove se "Erakovac"

[...]

Ja: [...] Jel to ono kad je Stevan ubio bega pa se sklonio u perućicu?

Denis: nije / to je bilo poslije / kad su se moji ponovo vratili u Trnovo a nastanili su se koji kilometar nedaleko od toga na krajnje nepovoljnoj lokaciji [...]

Ja: To je onda ona priča o malom konju sa 2 sepeta?

Denis: e u to još nisam siguran jel to bilo iz Agina sela kod Bočca ili Trnova / jer mi je ovaj momak iz Ljubačeva rekao iz Agina Sela su došli u Ljubačevo / priče se čas preklapaju a čas tijesno mimoilaze i da mi je sastaviti starine iz Ljubačeva i Bregova možda bi se štošta još poklopilo

Ja: hmm...to su onda tvoji možda ubili jednog bega a stevan kasnije ranio drugog?

Denis: tačno / nema te porodice koja ne kaže da su pradjedovi ubili bega pa selili a kad bit o uzeo zdravo za gotovovonda turci ne bi ni 50 godina vladali koliko je begova pobijeno / al ne treba zaboraviti harač i danak u krvi, pa prva bračna noć i štošta nešto što je donosio turski zulum

24.IV 2013. = Ja: Pročešljao sam celu knjižicu Vladimira Vulina ''Zatočnici slobode'', Banja Luka 1990. Naša prez-imena se javljaјu na sledećim stranama: 30-31.str. (Simo Eraković sa Kočićem po Zmijanju), 59. (Gatarići), 61. (Erakovica i Erakuša), 62. (Erakuša). / Ovde se Erakovica otprilike nalazi izgleda, kako sam shvatio, blizu Dubičke Gore, sela Trijebave, južnih manjačkih kosa prema Mrkonjiću i kuća bratstva Ćulumi. / Jel ta Erakovica isti onaj potok za kojeg si rekao da se zove Erakovac? / a Erakuša je valjda naziv za grupu kuća Eraka? / a Erakuša je valjda naziv za grupu kuća Eraka?

Denis: Nije. Djevojke su specifične i njih zovu Erakušama.

Ja: dobro, ali u ovom kontekstu kod Vulina to je toponim: ''Na vrh Erakuše zeca bi ugledao među smrekvama, ko' ora sivi,..'' (61.str.) / ''Oni, moj rođo, ustalili pa otresaju sa sebe - slamke i pljevu: ni što čuli, ni opazili. Na moju dušu, sinko, mog'o si košaru sa nji odvući u Erakušu - ne bi opazili. Eto, ti, današnje mladeži'' (62.str.)

Denis: da sigurno je tako

[...]

Denis: ovi iz Ljubačeva su našli dva koljena više od onoga što sam ja imao i poklapa se moja priča da su iz Trnova otišli u Agino Selo pa odatle za Ljubačevo

Ja: a Eraci u Gorici (iz Čerkazovića) su izumrli?

Denis: nisu al im se loza gasi / i skoro su svi sišli u Jezero a stari su pomrli

Ja: i Borci su sišli u Jezero?

Denis: ne nego su se raselili a najviše ih je po vojvodini / a ima ih u Trnu između Banja Luke i Laktaša par , jedan u Mrkonjiću i jedan u Banja Luci / i u Šamcu ima jedan / a sve ostalo je po Srbiji

Ja: onda su Đuro i 5 sinova došli iz Trnova u Bočac ili Agino Selo?

Denis: pa kako stvari stoje tako je nekako al čekam da ovaj kompletira još štošta pa kad se nađemo imaću potpuniju sliku

Ja: hmm...onda moguće da je prapostojbina Eraka iz regiona Glamoča ili Mliništa (Eraka Kosa i Podići) a ne da su iz CG/Hercegovine došli u region Čemernice?

Denis: tamo su se doselili / i odatle raseljavali

Ja: mada možda su se u Bočac/Agino Selo ''vratili'' tj. da je bilo dvostrukog prelaženja Vrbasa...hipotetički

Denis: a kako su se seljakali i kratkotrajno zadržavali na određenim lokacijama tako su ta mjesta dobijala i svoja imena kao i ona voda Erakovica / interesantno da se sve vrti oko Vrbaca i sve pripada njegovom slivu pa čak i onio Eraci sa slavom sveti Nikola

Ja: ovi iz bugojna su izgleda iz Boke Kotorske

Denis: i ja mislim a kad pogledam kartu slibnog područja Vrbasa svi Eraci su u tom prostoru

Ja: opet...može biti da su Eraci sv. stefana prvo došli u Bregove ili tu negde pa je jedna grupa otišla ka Trnovu a druga u Bočac, pa su seobom iz Trnova u Agini Selo sreli ''stare'' Erake u Bočcu, tj. da Eraci u Aginom Selu nisu isto što i Eracu Bočcu bar ne bliže koleno...

Denis: Bočac je vezan za Agino Selo [...]

[...]

Denis:Trnovo je bilo pusto dok ga nisu naselili a svi su došli u kratkom razmaku i moji su kumovi sa Vuletama a Vuleta je bilo do rata u Gverama kod Glamoča odakle su i Eraci se raseljavali

7.V 2013. = Denis: mjesto gdje žive Eraci u Bregovima se zove Erakovići i ima još jedan naziv

a u nedjelju idem u Bregove / iz Ljubačeva su našli korijene koje sežu u kraj XVIII vijeka

a iz Bregova imam to i formirao sam i Travničku granu Eraka sa slavom sveti Stefan a oni su se pomjerili iz Goleša

7.V 2013. = [...] Ja: A erakovići su zaselak bregova?

Bratstvo Erak: nisu a tako zovu taj dio gdje su Špirini [porodica Mlađena Spire Eraka - hijerakul] a ima još jedan dio gdje ga drugačije zovu a isto žive Eraci

Ja: Eraci žive u erakovićima? Zašto se to onda ne zove eraci, ako znaš?

Bratstvo Erak: to ću u nedjelju da vidim

29.V 2013. = bio sam u Bregovima i pričao sa najstarijim Erakom tj Draganom 1930 / On tvrdi da je Kostin otac direktno došao iz Crne Gore i to od Kolašina a pretpostavlja da je čak moguće i da je Kosta došao sa njim / i zna za tri brata Kostu, Lazu i Đuku a tvrdi da su i Ljubačevski Eraci otišli iz Bregova / i da su ih zvali Erakovićima jako dugo i zato se prozvalo to mjesto Erakovići u kome su živjeli Eraci / interesantno da su i oni imali prislavu Aranđelovdan / a navedena trojica braće su rođena u XVIII vijeku

1-2.VI 2013. = Ja: Ako je tačno da ste se zvali Erakovići do Bregova, to onda menja situaciju jer su onda išle dve uporedne struje iz Stare CG ka Kolašinu: 1.Erakovići sv. Vasilija, 2. Erakovići sv. Stefana, plus još treća struja: 3. Erakovići sv. Jovana... / Preslava Aranđelovdan upućuje na vezu sa Erakovićima iz Velestova (Ozrinići) koji su preci banjanskih Erakovića... / A ko je koga nazivao Erakovićima? Ove u ljubačevu? / Ili se to odnosi na mesto erakovići kod bregova?

Denis: kod Bregova / imam četiri imena iz 18 vijeka / braću Kostu-Koju, Lazu i Đuku za koje se kaže da je njihov otac dođao pa vrlo vjerovatno i oni sa njim / i Đuro / koji je imao 9 sinova među kojima su i moji / i rekao mi je Dragan Erak iz Bregova da je učitelj izvjesni Boško Koprivica iz Kolašina mu rekao da Erakovići iz Kolašina imaju stablu u kome imaju podatke do Stanka i Pante Eraka

Ja: Onda je to onaj Đuro što je prvobitno imao 5 sinova u bočcu?

Denis: jeste / al imao je 9 sinova / al neću još da tvrdim to dok nbe provjerim neke stvari

jer u Trnovo se vratilo njih 5 / Kosta, Lazo i Đuka ne spadaju među tih 9 / u Trnovo se vratili Mijajilo, Stevan, Ile, Marko i Jašo

03.VI 2013. = Denis: meni je prevashodan cilj da povežem staništa i onda idem dalje a za sada samo da vidim moguća staništa u Crnoj Gori odakle su otišli kao Erakovići za Bosnu nebi li na taj način brže povezao stvari / sada se otvara i druga mogućnost da su i ovdje jedno vrijeme bili Erakovići i onda izostavili nastavak -ović / što se može potkrijepiti time da postoje dva zaseoka sa tim Imenom Erakovići u Ljubačevu i Bregovima

Ja: Da to je ono da se od erakovića sv.stefana odvojila grupa bez ović

Denis: da, taj momenat koji smo do sada zanemarivali postaje aktuelan / i još traje dilema dal je to bilo na Glasinačkom polju ili na novim staništima / a po nekim stvarima se može reći da su se ovdje odvojili kao Erakovići jer ako su za Ljubačevo otišli iz Bregova otišli su kao Erakovići / a ona teorija o tome da su prvo bili u staništi sela Gvere između Glamoča i Grahova bi se mogla otpisati jer za ovih 15 godina niti jedan trag me nije odveo tamo

Ja: Ima jedan detaljčić da je od erakovića iz velestova bio jedan Petar Srgov hajduk po hercegovini

Denis: a iz Bregova se jasno vidi Trnovo i može definisati put kretanja u seobi jednog dijela i Agino selo pa onda Ljubačevo / Bregovi su skroz na južnoj padini planine Čemernica a Ljubačevo na sjevernoj a Sgino selo je na zapadnoj / i kad se na karti pogleda Eraci su samo išli sa brda na brdo hahahaha

Ja: Taj petar srgov možda je otac sime iz travnika-tuzle

Denis: neznam / al bi se moglo uzeti u obzir da je došla oveća grupa Erakovića i da su onda jedni (tvoji) otišli za Sremsku Mitrovicu a i ovi se naknadno cijepali

Ja: Imam tekst poslaću ti ga kasnije, a i vaša preslava upućuje na velestovo

Denis: da su bile tri grane a Agino selo je samo bila kratkotrajno stanište mojih / i ja tako mislim a ovome je sigurno pobrkao stvari taj Boško Koprivica / i njegov unuk mi je rekao da Dragan dosta zna al ne precizno

Ja: Moguće da je moj nikola iz 1760. jedan od one devetorice iz kolašina... / Pardon, mislio sam na kostu, lazu i đuku da su braća mom nikoli / Malo mi čudno zašto se svi erakovići u bregovima nisu transformisali u erak?

Denis: ma jesu / ja sam samo rekao da pretpostavljam da su došli tu kao Erakovići / i nekon kratkog vremena se predjeli u Erak / a vidi imena Kosta-Kojo, Lazoi Đuka tri brata / kostin sin Joja a njegovi Stanko i Pante a Lazin sin Vajo a unuk Mika / Miko

Ja: Ako je npr. reč o svađi u bregovima, šta im je značilo da odbace ović, tj. zašto nisu uzeli neko peto prezime?

Denis: nevjerujem da je svađa bila u pitanju / jdnostavno teren je bio oskudan i kamenit i nedovoljan za opstanak / a u Bregovima oko njih su veoma kratka prezimena bila / a neznam kad su došli Tomaševići i Ćetkovići

Ja: Razumem, ali ako već postoji kraj erakovići a recimo istog su porekla sa eracima, to onda znači da su istovremeno živeli zajedno u bregovima i ovi sa ović i oni bez?

Denis: po jednoj opciji moguće je da su se svi prezivali isto i da su se tvoji odselili a ovi se raseljavali i da su moji tj Đurini u Ljubačevo došli kao Erakovići / i da su u Trnovu bili kao Erakovići jer je voda Erakovica / a bilo bi eraka voda / pošto već imaju toponimi Eraka podići, Eraka kosa i sl

Ja: Sjajna zapažanja, ali šta stim da se erakovići spominju i 1885. kod šolaja, dakle nisu svi erakovići otišli iz bregova

Denis: slažem se a moguće je da su to ovi koji su otišli put Travnika i Tuzle / jer su moji u jeku tog popisao otišli iz Agina Sela(Bočac) u Trnovo

Ja: Greška jer se tada erakovići nalaze i u šolajima i u travniku

Denis: ne tvrdim al kažem samo slučaj za svoje

Ja: Ali Deni, nešto tu ne štima: ako su tvoji i bili erakovići dolaskom u trnovo, kako odjednom svuda nastaju eraci i u ljubačevu i u bregovima?

Denis: nemoj me držati za riječ, samo iznosim neka mišljenja / jer su mi se neke stvari pobrkale al dok se slegnu razbistriće se

Ja: Ok / Čudno je to da u bregovima toliko dugo zajedno žive i oni s ović i oni bez, od 18.veka do 1885.

Denis: to jeste al ovi ne pominju nikakve Erakoviće osim sebe / al inače su jako tvrdokorni i posirovi pa im se ne može sve uzeti kao pravi argument / a povrh svega su jako nezainteresovani i ponašaju se ka da smo svi potekli od njih i da su oni iznad ostalih

Ja: Deni, jel zbilja postoji kraj erakovići u bregovima?

Denis: oni sami kažu da se taj dio zvao Erakovići / gdje su njihove kuće i sada

Ja: kao toponim?

Denis: ima na bratstvu slika Eraci - Bregovi na taj se misli / e to ne / nisam našao / a nemam te vojne karte iz SFRJ da provjerim

Ja: Dakle, žive u Erakovićima, neki eraci kažu da su se tako prezivali ranije, a ipak nose prezime bez ović? Kako to?

Denis: hahahaha neznam / i tvrde da su svi Eraci od njih pa čak i kuću pokazuju odakle je Đuro otišao a nisu znali da su Lazo i Kosta braća / i ženili se međusobno / i to da svi sve znaju al neće da kazuju nego hoće da vide kako to drugi rade / i da oni kažu jel tako ili nije

Ja: Palo mi na pamet da oni erakovići u šolajima iz 1885. nemaju veze sa erakovićima-eracima u bregovima, ali da su istog porekla. / Odnosno, ovi iz travnika-šolaja došli su znatno kasnije od npr. erakovića-eraka u 18.veku u bregove.

05.VI 2013. = Ja: Moguće da su erakovići otišli iz bregova odmah posle popisa iz 1882. Zato ih se eraci ne sećaju...

Denis: kako da ne / oni spominju tri brata Kostu, Lazu i Đuku a ja mislim da je to od milja Đuro jer je Kosta bio Kojo a njegov sin Joja Jovan / i kažu da su njih trojica došli sa ocem

Ja: A eraci onda ćapili njihova pusta imanja

Denis: baš tako / a ovi poslije ćipili Đukino ognjište

Ja: Ali onda bi eraci morali živeti negde drugde u bregovima pre no što su došli na eraković pašnjake?

Denis: pa ako su došli kao Erakovići onda su došli zajedno / i kad su ovi otišli a ovi skratili prezime a taj dio je ostao da se zove kao prvobitno Erakovići / da nije bilo tako onda bi bili i Eraci i Erakovići

Ja: Ali 1882. erakovići i eraci stoje zajedno u šolajima (bregovima) po janjatoviću?

Denis: bili su svoji i izmiješani / a ko zna koliko ih je bilo braće / pa uzmi da je Đuro imao 9 sinova / a npr Kosta 2 i Lazo 1 / a kakvi su Eraci nije samo opcija da je zemlja bila škrta nego i svađe da su uzrok cijepanju i odlasku pa se onda nisu pominjali

Ja: Mislim da to ne objašnjava da 1882. ima i ović i bez ović a danas da je samo bez u bregovima

Denis: a i u Ljubačevi ima toponim Erakovići / a i Eraci

[...]

Ja: Samo jesi li siguran da su ovo kod ljubačeva samo toponimi? Meni izgleda da su to grupe živih kuća

Denis: odavno nema Erakovića tu a ovi najstariji se sjećaju samo priča da su bili / znači da su otišli prije dvadesetih godina a moguće je samo da se vide ruševine i može nazrijeti ognjište ukoliko neko drugi to nije očistio i uredio kao oranicu ili neko novo stanište

Ja: Hehe, ovi erakovići samo misteriozno iščezavaju, i u ljubačevu i u bregovima :)

Denis: neznam al ovi iz Ljubačeva se sjećaju da ih je bilo a ovi iz Bregova kažu da su to oni / al nemoj ispustiti iz vida da se možda ne plaše da bi se neko pojavio da dijeli zemlju jer je to i danas prisutno skoro kod svih Eraka iako im zemlja ostaje pusta

Ja: Upravu si. A možda erakovići u ljubačeva nemaju fiksni telefon pa ih zato nema u imeniku

Denis: nema ih uopšte / ovi najstariji se sjećaju po pričama da ih je bilo / 4 ili 5 kuća / i na kraju da je bila samo jedna porodica koja je otišla i ne znaju gdje / a ima slučaj gdje je rođeni stric negirao svoju bratanicu bojeći se da će tražiti očevinu ili djedovinu / imam takva dva slučaja iz Ljubačeva [...] ne zaboravi da su Erake prozvali cigićima i da su prokleti, a to nije slučajno / imam najsvježiji primjer sa svojim stricem koji je na kraju rekao da u Eracima niko još zemlje nije uspio podijeliti pa da to neću ni ja [...]

O Kolašinu:

09.XII 2008. = Bio sam u Šolajima i pričao sa nekim starosjediocima, a takođe sa svojim kolegom i prijateljem koji je direktor škole u Javoranima, a uzgred je i direktor dvije područne škole u Živinicama i Šolajima, koji se raspitao kod jednog učitelja koji živi i radi u Šolajima u školi. Takođe to mi je isto potvrdio i jedan Erak koji potiče iz bregova i koji mi je rekao da jedan od njih ima razrađeno stablo svih Eraka iz Bregova, a on mi je spomenuo i neko selo kod Kolašina da su odatle navodno Eraci došli.

11.XII 2011. = Dobio poruku al što se tiče Eraka iz Bregova koji znaju svog rodonačelnika iz druge polovine 18 vijeka / kažu da je njima kazivano da su porijeklom od Kolašina. A oni bi spadali u tu parohiju Šolaji jer ti Bregovi nemaju svoju crkvu i administrativno potpadaju u opštinu Kneževo (Skender Vakuf) gdje spadaju i Šolaji a kad se ide od Kneževa za Bregove prolazi se kroz Šolaje.

17.X 2012. = ja sam bio ubjeđenja da smo sa Njeguša i da sam otišao u Cetinje kopao bih mnogo po ppodacima i opet nebi našao sponu sa nama a ovako smo dalazili do podataka da su u igri Nikšić Kolašin i evo sada Žabljak a ovi iz Bregova kažu da smo sa Kolašina, jedino moj stric je rekao sa Nikšića al možda je on pogrešno protumačio i zamjenio sa Kolašinom

Eraci sa slavom Sv. Đorđe:

26.IX 2008. = U međuvremenu sam uspostavio kontakt sa izvjesnim Markom Erakom iz Kikinde koji kaže da mu je otac iz okoline Ključa i da je slava im Sv. Đorđe ili ti Đurđevdan što me je zapanjilo [...]

24-25. IV 2013. = Denis: a kod Ključa sam naišao na jedine Erake sa Đurđevdanom

Ja: znam, onaj u kikindi

Denis: mjesto Previle / prije ribnika na nekih 10-tak kilometara / al su svi odselili u Vojvodinu / na P jeste al nisam 100% siguran jesul Previle ili

Ja: previle je kod kikinde ili ključa?

Denis: Ključa / al pripada Ribniku RS

Denis: nisu Previle nego Previja / Previle su iznad Mrkonjića

Ja: našao sam: severno od G. Ribnika a blizu D. Ribnika / jel znaju svoje poreklo?

Denis: [...] a koliko se sjećam da su mi pominjali da su došli iz Hrvatske / onaj trougao o kojem si ti pričao

Ja: [...]...oni su skratili prezime Eraković jer su svi Erakovići u Štikovu sv.Đorđe...ili su se dalmatinski Erakovići prvo prezivali Erak ali malo verovatno pošto je rekao da su iz H. došli u Previju

Denis: koliko se sjećam da su odatle i neznam ništa više o tome / znam da sam se iznenadio kad sam čuo slavu / rekao mi je i mjesto o kojem su mu pričali / al sam zaboravio

Ja: vrlika, svilaja, bratiškovci...

Denis: prije bih rekao ovo drugo / treće / pardon / Vrlika nije sigurno

Ja: to je onda problem jer su u bratiškovcima erakovići sv.nikole a oni se rođakaju se erakovićima u štikovu koji su sv.đorđa

[...]

Denis: Branislava Jelisavac mi je pričala o tome i bio sam stupio u kontakt sa njim al sam zaboravio

Denisova kritička analiza (u kurzivu) Zoranine priče:

Tata mi je pricao za tu varijantu da smo dobili prezime zato sto je neki u familiji bio erav...a kad sam ga pitala sta to znaci, rekao mi je da nema pojma i da misli da to znaci razrook...toliko o upucenosti... Meni je deka par godina pre nego sto je umro ispricao pricu koja mi se cinila vjerodostojnija, a kasnije sam cak nasla i na internetu neka dokumenta koja je potvrdjuju... Moj deda, Dusan Erak je rodjen 1915. godine i bio je najmladji od njih 12-oro djece. On se seca price njegovih striceva i deda o tome kako smo se (mislim, mi Eraci) doselili u Bugojno i kako smo u stvari svi jedna loza, bez obzira na slavu (objasnicu ti to kasnije, da krenem sad hronoloski...) Eraci su fakticki Popovici sa Njegusa (ovo se odnosi na kraj XVIII veka...), koja je bila bratska loza sa familijom Petrovica. Neki nas dalji predak je ubio nekog Turcina i cela porodica je morala da prebegne u Hercegovinu kako bi se spasla osvete. Tu su proveli neko kratko vreme da bi se kasnije jedna veca grupa nastanila u Zapadnu Bosnu (to je vec XIX vek...) a ostali odlaze oko zadra i primaju katolicanstvo... E, sad po prici, kada su dosli iz Hercegovine u Bosnu, mestani nisu znali ko su i ciji su i zvali su ih Hercegovci, Ere, Eraci i tako je ostalo... Svi Eraci pravoslavne veroispovesti pripadaju jednoj lozi, tako da smo svi barem neki dalji rod...(jesam ti rekla da sam ti provereno tetka...)

( Na osnovu ovoga da se zakljuciti sa su informacije o porijeklu dosta uopstene i da se pored one moje legende kod nje dovode dvije teze u kontradiktornost tj. Prva da su pobjegli kao Eraci sa Njegusa, a druga da su za kratko vrijeme se totalno asimirali sa hercegovcima i da su im drugi na osnovu ponasanja dali i prezime po tome, ali kako Eraci zasto ne Ercezi (Erceg)).

E, sad zasto jedni slave Sv.Stefana a drugi Sv.Nikolu... Kao sto smo utvrdili, cudna familija...dva brata su se sukobila tako da jedan odlazi iz Bugojna u M.Grad i uzima slavu Sv.Stefan...(kraj XIX pocetak XX veka...). Moj tata je radio u Crnoj Gori, prvo kao urednik Dana a kasnije i kao urednik Glasa Crnogoraca (inace i ja sam se bavila novinarstvom, kao i ti i moj tata, tako da vjerujem da nam je ta crta genetska...) ciji je osnivac mitropolija Crnogorsko-Primorska i sam mitropolit Amfilohije mu je po crkvenim knjigama potvrdio pricu da su Eraci ustvari Popovici.

(Ova informacija je samo od nje da su se posvadjali, mada poznavajuci ove iz Trnova, Ljubaceva i Boraca bez dvojbe moze se prihvatiti ali ima i druga stvar. Uglavnom su se selili stariji sinovi jer je najmladjima ostajala kuca i okucnica i on kad ode negdje uglavnom se prizeti ili domazeti i u tom slucaju uglavnom zadrzava prezime a uzima puncevu slavu a svoju zadrzava kao prislavicu a u slucaju svih navedenih Eraka koji slave Sv.Stefana prisluzuju Sv.Mihajla (Arandjelovdan) tako da bi njena varijanta mogla otpasti. A druga stvar desavalo se da ga primi neki domacin pored svoje djece, nedostatak muskih glava od posljedica bolesti ili ratova pa da se odrzi imanje, i da mu desetinu imanja ali i tada je isti slucaj kao i kad se prizeti).

Kasnije sam nasla na internetu rodoslov porodice Petrovic gdje izmedju ostalog i pise kako su Eraci tj. Popovici presli u Bosnu... Malo je tu prica romanticnijai od tada vjerujem samo u tu varijantu... Elem, Turci su krali djevojke iz familije Erak jer su bile jaaaako lepeeee... i dva brata odluce da ih otmu i ubiju Turke...to je bio razlog zasto su morali da prebegnu... (Ovo oko Petrovica i Popovica ne mogu komentarisati jer sam jos daleko od njih, a ovo drugo da su Erakuse jako lijepe to u potpunosti stoji. Po Trnovu i Gerzovackoj parohiji prije se govorilo u Erake ne salji (vjerovatno zbog naravi, ali doce i ona na red da je komentarisemo) a iz Eraka vodi).

Znam da je, sem u Bugojnu, deda imao neku rodbinu po Vojvodini (da´`l u Vrbasu, Zrenjaninu ne znam...) ali ih nikada nisam upoznala. Inace moji baka i deka su bili jako asocijalni i na sa kim se nisu druzili, tako da ni moj tata nije upoznao tu rodbinu koja mu je ustvari vrlo bliska... Bas tuzno...

(Ovo da su asocijalni mogu slobodno reci da se poklapa sa Eracima iz Ljubaceva, Boraca i Trnova. Ali kasnije i o tome kad iscrpimo osnovne informacije koje nam daju smjernice kuda idemo).

Jedno kratko zapažanje o prezimenu "Herak" u Mednoj Do(l)nji iz "Šematizma":

18/24.I 2008. = Ja: B) Sematizam pravoslavne mitropolije i arhidijeceze dabro-bosanske za 1884,1885 i 1886., Sarajevo 1886.: zapisao sam da u Javoranima pored Eraka sv.Stefana zive 1884-1886 godine i prezimena Delic, Šikman, Milojevic, Šopalo, Popovic, Zubovic, Jošic, Glavic, Brankovic, Zvijerac, Gajic, Krlov, Vukovic.Svi slave sv.Stefana.U Bocacu zive Grbovac, Ćuza, Talijan, Antonic, Kovljanic, Beric, Mladjenovic, Popovic, Cvijetic, Ban, Vučic, Vukoman, Baralic.Svi slave sv.Stefana.U Ljuvsi(Varcarvakuf) zive Zekonjic, Kalaba, Glamocak, Radeš, Vojinovic, Vrbljanac, Trnjinic, Samardzija.Svi slave sv.Stefana.U Mednoj Donjoj su Bjelic, Mandic, Kajkara, Vukoman, Kovacevic, Beric, Vuleta i Herak.Svi slave sv.Stefana.U Solajima su Knezevic, Malic, Brbor, Ćetkovic, Kalabic, Čavusevic, Panic, Simic, Žunic i Erakovic.Svi slave sv.Stefana. Mozete primetiti da je Kalaba u Ljuvsi a Kalabic u Solajima.Prezime Vukoman je u Bocacu i u Mednoj.Berici su u Bocacu i u Mednoj.Moja pretpostavka je da su Heraci iz Medne poreklom iz Bocca jer se i Berici i Vukomani spominju u oba mesta (Bocac-Medna). Problem je slovo ''H'' kod ovih Eraka ali ja mislim da je ili doslo do greske u zapisivanju ili se u tom regionu u tadasnje vreme jos uvek govorilo sa H u prezimenu (H)Eric, (H)Erceg, (h)era i td.Mogli bi ste uporediti neka prezimena iz Trnova sa ovim ovde navedenim prezimenima.

Denis: Ako si mogao primijetiti da su svi iz Medine koji slave Sv:Stevana i u Trnovu jer znam Kajkare, Berici prve komsije sa jedne strane iza njih malo dalje Mandici, Vulete sa druge strane, moje babe Bozane majka je Vuleta, Vukomani su ispod i od Mijajila se kci udala u Vukomane, a imaju jos jedni Vukomani oko pet km prema Sibovima, samo su Bjelici ovamo Bijelici, a za Kovacevice neznam.

Bregovi (predeo oko Jezera (Borci, Prisoje, Čarkazovići)):

24.I 2008. = Ja: Mislim da je Vasa pretpostavka tacna: Eraci u Trnovu, Baljvinama, Borcima, Cerkazovicima koji ne znate sa sigurnoscu odakle poticete, slavom sv.Stefanom i najstarijim predanjem o Bocacu (Denis: Sada se moze reci Solaji-Mokri Lug, jer je Bocac bio veci i uz saobracajnicu Jajce-Banja Luka pa su se po njemu deklarisali, a ne po sjedistu parohije

Ja: (Djuro i pet sinova) povezujete se opet sa istim mestom – BOCACOM. Sigurno bi sa jos nekim podacima upotpunili nase istrazivanje.Ono sto me zanima je priroda podatka od Vaseg strica, (Denis: Stric mi govori po sjecanju onoga sto su mu pricali njegov otac a moj djed Marko, Simo, Ilija i Dusan Ilini) pa bih Vas pitao: da li je podatak da je Bocac stajao izmedju Romanije i Trnova potpuno porodicno predanje ili samo pretpostavka? (Denis: U zadnjoj poruci sam ti naveo tacno mjesto koje sam saznao u nedjelju jer sam sjeo i okrenuo 5-6 brojeva dok nisam naisao na najstarijeg iz Ljubaceva koji zna nesto a sa tim se trebam cuti za 15 dana ponovo dok se sjeti ii dok se sastane sa drugima u selu Eraci i Erakovici, pa ako bude bilo potrebno otici cu tamo za jedan vikend jer znam gdje su)

26.II 2008. = Sada mi se poklapaju price od jedne grane Eraka iz Boraca i Eraka iz Cerkazovica da su doselili iz okoline Glamoca odnosno Drvara i da se vezu za porodicu Kacar i da su sa njima se vratili na danasnja stanista Prisoje-Borci, Gorica-Cerkazovici, a Kacari u Perucicu (sva tri mjesta u krugu od 6 km vazdusne linije na brdima) moji u Trnovo odakle se stvaraju jos par raseljavanja (Trnovo-Agino Selo, moji se vratili u Trnovo, drugi otisli u Krmine pa Ljubacevo, a treci u Mokri Lug pa Bregove).

11.I 2011. = Pohvatao sam još dosta svojih i imam lozu koja seže u 1700 i u parohiju Šolaji a sada je to druga a radi se o mjestu Bregovi.

17.X 2012. = a ovi iz Bregova tvrde da je jedan otišao u Baljvine i tamo su se namnopžili a kasnije u Ljubačevo i da su oni od njih / a i ovi iz Ljubačeva se sjećaju da su došli od nekud a jedna baka tvrdi da su iz Bregova / jedino ovi iz Bregova ne mogu reći za ostale Erake / ali kako sam ja spoznao da su se i drugi seljakali i da bi njihova pretpostavka mogla biti tačna.

03.XII 2012. = a taj Slobodan Erak koga sam ti preporučio za prijatelja je iz tih Eraka iz Bregova koji poznaju korijen iz 1700 i neke

Ljubačevo:

22.I 2008. = Saznao sam da su Eraci krenuli iz Mokrog Luga sela na granici opstina Mrkonjic Grada (Varcar Vakufa) i Knezeva (Skender Vakufa). Nekada je to bilo selo a poslije zaseok u selu Baljvine udaljeno oko 9 km (vazdusne linije). Kao i Solaji u kojima su imali crkvu koja je bila udaljena oko 4 km i tu im je bila parohija, a Bocac je udaljen oko 9 km (vazdusne linije), najblizi su Knezevu 9 km. Sa sjeverne strane je planina Cemernica a sa juzne kanjon rijeke Ugar, nadmorska visina iznad 800 metara i gravitirali su Knezevu iako su administrativno u Mrkonjic Gradu.

Bocac im je bio usput ali su se kratko nastanili u okolini sela Agino Selo pa sjeverno ka Banja Luci u okolini sela Krmine da bi dosli u Ljubacevo koje administrativno kao i prethodna sva tri mjesta pripadaju Banja Luci a ovo zadnje pripada parohiji Javoranskoj koje je administrativno u Knezevu.

03.II 2008. = E sada imam novi momenat, zvao sam mjesnu kancelariju u Krupi na Vrbasu i receno mi je da tu nema nijednog Eraka niti zna da je bio, ali zna da ima u Krminama i da je taj dosao iz Ljubaceva, pa mi preostaje da istrazim dalje jer se dovodi u pitanje kada je pocela seoba i koji su putevi bili. Sjecam se da mi je jedne prilike rekao Stojan Erak da je neki od njegovih predaka sa mladjim bratom iz pravca Mrkonjica bjezao u Ljubacevo i imali su malog konja i na njemu dva sepeta u jednom je bio macak a u drugom pijetao i spomenuo mi je da je ubijen beg. A moji mi to nisu pominjali, pa cak ni ono sto mi je pop rekao.

Da napomenem da mi je drugi isto iz Ljubaceva ispricao onu pricu Djuro i pet sinova. A ovo sam tek saznao da su Eraci iz Ljubaceva dosli iz Trnova, da je neki koji je bio kovac imao 9 sinova i kad su ubili bega onda su se podijelili i jedni dosli kod Bocca tj. Mokri Lug i ovo je pricao jedan Dusan Erak svom sinu Mikajlu (bas tako Mikajlu) koji je i danas ziv, a Dusan je zivio 94 godine i umro oko 1998 godine. Za sada necu nista komentarisati, vidis i sam da se neke stvari mijenjaju pa nek se slegne a na karti bi se mogla nazrijeti putanja.

17.X 2012. = a ovaj Erak je iz Ljubačeva i rekao mi je da je jedan od njih pravio to porodično stablo i umro je a bilo mu je drago kad sam rekao da imam nekog materijala po pitanju toga al mi je najslabije urađen dio vezan za Ljubačevo

Bočac:

28.V 2007. = Deo Denisove poruke profesoru Laketi: Po pricama koje sam čuo od starijih od Niksica su se doselili na prostor sela Bocac kod Banje Luke da bi potom oko 1880 godine podijelili se u par grana krenuli na nekoliko novih odredista. Jedni su otisli u selo Trnovo kod Mrkonjic Grada, drugi u selo Prisoje pa potom u Borce Jezero, treci u Ljubacevo kod Banje Luke, možda ih ima još.

24.I 2008. = Ja: Ljubacevski (Javorani) Eraci pricaju da je odnekud u Bocac dosao Djuro sa pet sinova.( Denis: NE nego da su iz Bocca krenuli)Ti sinovi su se zvali Jakov, Pejo, Simo i, moguce, Savo ( Denis: Ne Savo nego njegov otac) i otac pradede Mijajla.Ljubacevski Eraci ne znaju imena poslednje dvojice.Dolazak u Bocac bi mogao biti izmedju 1800-1840, kako pretpostavljate.Znaju da se Djuro sa porodicom kratko zadrzao u Bocacu i da je otisao ili da su samo njegovi sinovi otisli iz Bocca.(Denis: Djuro otisao sa sinovima) Ne znaju kuda. (Denis: Za dvojicu kojima neznaju imena neznaju kuda su otisli, a ja pretpostavljam da je to otac moga pradjede i otac Savin)) Ova seoba iz Bocca ili oko njega se mozda dogodila izmedju 1840-1872 (Denis: mislom poslije 1855), a razlog je mogao biti i nesporazum sa begom (Denis: DA jer u protivnom nebi svi odlazili).

Stupine (Šipovo):

14.III 2013. = Ja: Pre neki dan kolegu Milana Pisara (penzioner) pitah da li je negde tokom njegovih putovanjima po Jugoslaviji (iz oficirske je porodice) naišao možda nekad na neke Erakoviće. Rekao je da nije na Erakoviće ali jeste na Erake. Pitah ga da obrazloži, a on kaže da je pre neku godinu bio kao noćni čuvar u jednoj knjižari pa je čita knj. s naslovom Srpski prezimenoslov ili Prezimenik srp. prezimena, ne zna tačno, i kaže da je našao svoje u jednom mestu kod Šipova i da se seća da je u obležnjem selu STUPINE pročitao da ima ERAKA. Da li si nekada čuo za to selo? Pokušaću da nađem tu knjigu. [mislim da Denis nikada nije pročitao ovu moju poruku, mada se Šipovo pominje kod njega u kontekstu prebivanja Eraka kod Ljuvše, Boraca i Čerkazovića, udaje jedne Erakuše u selo Pljeva i toponima Eraka Kosa i Eraka Podići - hijerakul]

Neke administrativne podele i matične knjige s kraja XIX veka:

03.II 2008. = Denis: Nadao sam se da cu jos odgovora pronaci u mjesnom uredu Baraci i u domovniku u Gerzovu. Na zalost nista od toga jer su mi rekli u obe ustanove da nemaju starih knjiga jer su one sacuvane od ratova ali nisu od komunista. Komunisti su oko 1846-47 pokupili stare knjige uz revers i nikada ih nisu htjeli vratiti, ali to neznaci da su i unistene. U Baracima su poceli vrsiti prepisku 1947 godine i oni koji su rodjeni poslije postoje podaci a za one koji su rodjeni prije mala je mogucnost da je neko ubacen. Jedino mi preostaje da ponovo izlistam taj domovnik.

18.IV 2013. = Ja: 1. protoprezviterat Kotor-varoš > parohija Javorani > sela: Zaselje, Vagani, Boljanić, Kablovi, Lipovac, Popovac, Tovladić, Timar, Čitluk, Šibovi, Vranić, Jasik, Hadrovci, Prisoje, Podosoje, Basić, Šainović > crkva sv. Nikole, matične knjige uredno se vode od 1884.

2. protoprezviterat Kotor-varoš > parohija Šolaji > sela: Kostići, Mokri Lug, Bregovi, Baljvi, Čarići, Paunovići, Borki > crkvena općina zajednička je sa parohijom ŽIVINIČKOM > crkva u Živinicama sv. oca Nikole, matične knjige su od 1884. (za Živice), matične knjige su od 1889. (za Šolaje). Sedište paroha iz Šolaja je u Skender Vakufu.

5. protoprezviterat Banjalučki > parohija Bočac > sela: Agino selo, Krmine > u Bočcu crkva Pokrova presvete Bogorodice, a filijala je u Krminama gde je crkva Sv. oca Nikole, matične knj. od 1884. redovno

O mestima iz "Šematizma" i raseljavanju Eraka:

Rogousac je mjesto izmedju Bugojna i Donjeg Vakufa. Eraci koji slave Sv.Nikolu su iz sklopa izmedju dvije planine Rudine i Radovan planina i rijeke Vrbas. Tacnije mjesta u kojima su zivjeli sva se nalaze u navedenom sklopu Hapstici, Kutlici, Glavice, Stolac i Brda. Hapstici su od Rogousca oko 8 km (vazdusne linije), Hapstici su od Brda udaljeni oko 7 km (vazdusne linije) a sva navedena mjesta su na putu izmedju, prvog i zadnjeg, kako sam ih naveo.

Ljusa je samo parohija ali jos nisam uspio pronaci koje je tacno mjesto prebivalista mada se u spisku Jasenovackih zrtava spominje selo Stolac ali isto selo postoji i kod Bugojna.

Umci, za njih ima podatke sa spiska Jasenovackih zrtava gdje se pominju Kijevci, Donji Dabar i Trnova ali bi sacekao da nekoga nadjem iz tog predjela.

Travnik, nemam podataka ali pouzdano znam da je onaj fudbaler Predrag Erak igrac Zenickog Celika pa potom Splitskog Hajduka bio iz Travnika.

NAPOMENA: Ova mjesta iz Janjatoviceve knjige mogu posluziti samo kao polazna osnova u pronalazenju stanista Eraka i Erakovica i njihovim tacnim parohijama, ali nikako se vezati za njih kao stanista.

________________________________________

Četvrti pokušaj sistematizacije izveo sam 7.-8. IV 2023. godine. Iako bi se kompletna prepiska između Denisa i mene (kao i između bilo kojih drugih osoba sa prezimenima (H)Erak-ović) mogla svrstati u "erakološku" literaturu, odnosno mogla bi se podvrgnuti detaljnijoj i sveobuhvatnijoj analizi, to ostavljam nekim drugim istraživačima u budućnosti, ukoliko ih bude bilo i ukoliko prepiska preživi naredne decenije. Prepiska može poslužiti i kao prikaz toka jednog perioda Denisovog istraživanja, naravno u onoj meri u kojoj je to Denis meni predočio. Ovde izdavajam samo one podatke koji bi trenutno bili od koristi (verovatno) zvaničnoj etnologiji u nekom (u)opšte(no)m smislu. Ovde nisam hteo izložiti segmente koji se dotiču karakterologije, politike, ličnih podataka ali i nekih predrasuda i animoziteta o drugima koje imamo i Denis i ja. Segmenti koje sam označio sa "Najraniji period", "Eraci Svetog Stefana (prva polovina 19. veka)", "Eraci Svetog Stefana (hronološki nejasno/neodređeno)" i "Eraci Svetog Stefana (sredina 19. veka i kasnije)", morali bi da se uzmu sa oprezom, s obzirom da neke događaje iz istorije Eraka nije lako hronološki odrediti, a i moguće da sam neke pogrešno klasifikovao. Moje poruke su naznačene sa "Ja" a Denisove poruke su i naznačene i nenaznačene.

Denisovo pismo na forumu serbiancafe.com na kojem je učestvovao i prof. Nikola Laketa (prethodnica prepiske između Denisa i mene):

Denisovo pismo Laketi

Pozdravljam prof. Laketu

Molio bih bilo kakvu dodatnu informaciju o Eracima

Po pricama koje sam čuo od starijih od Niksica su se doselili na prostor sela Bocac kod Banje Luke da bi potom oko 1880 godine podijelili se u par grana krenuli na nekoliko novih odredista. Jedni su otisli u selo Trnovo kod Mrkonjic Grada, drugi u selo Prisoje pa potom u Borce Jezero, treci u Ljubacevo kod Banje Luke, možda ih ima još. Ovi navedeni slave svetog Stefana 9. januara. Ima ih koji slave i svetog Nikolu pa me interesuje dali i ini pripadaju istoj lozi

Odgovor Laketin

Prof.Laketa - 28. maj 2007. u 21.59 (*.com.au)

O porodici ERAK,Erakovic pisano je dosta na ovim stranicama,to mozete

pogledati da sada ne ponavljamo.Vase pitanje:da li pripadaju istoj lozi? Najvjerovatnije je da svi pripadaju istoj lozi.Postoji mogućnost da se slava promijeni,ali samo u izuzetnim slučajevima kada neko postane„domazet” kada se ozeni i dodje na imanje djevojke da tu živi i obtradju je zemlju tada mijenja slavu i uzima slavu porodice iz koje se ozenio i u kojoj se udomazetio.Ne znam šta je bilo kod Vasih Eraka te su mijenjali krsnu slavu?

Najraniji period:

(28.II 2007.) posto vidim da ste Vi Erakovic a po mojim saznanjima i moji su nosili prezime Erakovic i slavili su Sv. arhandjela Mihajla, kad su selili negdje na Romaniji su ostavili ovic i uzeli prezime Erak i slavu Sv. Nikolu (19.12) i naselili kod Bugojna, da bi se tu posvadjali i ponovo selili i to moje krilo odseli u selo Trnovo kod Mrkonjic Grada i uzme za slavu Sv. Stefana (09.01) a ima ih jos u par mjesta.

(4.I 2008.) Pricao mi je jedan od mojih Eraka da je u Zemaljskom muzeju u Sarajevu citao da su Eraci bili kratko na Romaniji i da su otisli dalje na zapad i da su tu ostavili staru slavu i nastavak -OVIC, a sve ostalo je za sada na razini prica koje nemaju opipljivih dokaza.

(4.I 2008.) Ove podatke sto sam navodio to su kazivanja mojih striceva koji su rekli da su i njima pricali njihovi oci

(17.I 2008.) Na osnovu kazivanja mog strica Erakovici su otisli sa prostora oko Niksica i dosli na Romaniju, kratko se zadrzali i krenuli dalje ali sa skracenim prezimenom sto mi je potvrdio njegov vrsnjak koji je tada radio na zeljeznici u Sarajevu i volio je da cita i zanimao se za korijene pa kako je rekao taj podatak je nasao, u nezna naziv knjige, u zemaljskom muzeju u Sarajevu. / Po jednom izvoru koji mi je rekla Zorana Erak iz Beograda po kazivanjima njenog oca Zorana koji je bio novinar za Crnogorsku mitropoliju i po njegovim istrazivanjima porijekla dosli su iz Crne Gore u okolinu Bugojna i slavili Sv.Nikolu i tu se posvadjali i jedno krilo je otislo dalje a neznaju gdje i culi da su uzeli slavu Sv.Stefan.

(17.I 2008.) Po kazivanju mog strica on samo zna to da je izmedju Niksica i Trnova(Gerzovo) bio Bocac sto se slaze sa Janjatovicevim podacima. Jos, ova druga grana koja se nalazila u selu Ljubacevo Javoranska parohija sa slavom Sv.Stefan po njihovim kazivanjima da su odnekud dosli u Bocac i otisli iz Bocca Djuro i pet sinova Jakov, Pejo, Simo a za dvojicu da su otisli na drugu stranu a oni neznaju gdje niti im znaju imena, a ja pretpostavljam da bi tu jedan od te dvojice mogao biti i otac mog pradjeda Mijajila (1842), Stevana (1844) i Ile (1852) jer se po godinama pa i po mentalitetu mogu dovesti u vezu.

(17.I 2008.) Tako da na ono trece pitanje nemam valjan odgovor (da li su dosli u Bugojno ili Bocac) ovi moji kazu da su kratko bili u Boccu (...) a neznaju sta je bilo izmedju Romanije i Bocca. / A ovi iz Bugojna kazu da je bilo Bugojno.

(22.I 2008.) Saznao sam da su Eraci krenuli iz Mokrog Luga sela na granici opstina Mrkonjic Grada (Varcar Vakufa) i Knezeva (Skender Vakufa). Nekada je to bilo selo a poslije zaseok u selu Baljvine udaljeno oko 9 km (vazdusne linije). Kao i Solaji u kojima su imali crkvu koja je bila udaljena oko 4 km i tu im je bila parohija, a Bocac je udaljen oko 9 km (vazdusne linije), najblizi su Knezevu 9 km. Sa sjeverne strane je planina Cemernica a sa juzne kanjon rijeke Ugar, nadmorska visina iznad 800 metara i gravitirali su Knezevu iako su administrativno u Mrkonjic Gradu. / Bocac im je bio usput ali su se kratko nastanili u okolini sela Agino Selo pa sjeverno ka Banja Luci u okolini sela Krmine da bi dosli u Ljubacevo koje administrativno kao i prethodna sva tri mjesta pripadaju Banja Luci a ovo zadnje pripada parohiji Javoranskoj koje je administrativno u Knezevu.

(24.I 2008.) Ja: Mislim da je Vasa pretpostavka tacna: Eraci u Trnovu, Baljvinama, Borcima, Cerkazovicima koji ne znate sa sigurnoscu odakle poticete, slavom sv.Stefanom i najstarijim predanjem o Bocacu / Denis: Sada se moze reci Solaji-Mokri Lug, jer je Bocac bio veci i uz saobracajnicu Jajce-Banja Luka pa su se po njemu deklarisali, a ne po sjedistu parohije)

(3.II 2008.) Prije neki dan sam razgovarao sa Gordanom Erak i rekla mi je da su joj rekli Milivoje Bratić dopisnik Srpske radio televizije iz Trebinja i Milutin Pejic profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Banja Luci (ovog drugog poznajem licno) da su Eraci izvorni i da nisu nastali od izvedenica. Ja (8.II 2008.): Ovaj podatak od Milivoja Bratića i Milutina Pejića je izuzetan.Sad bi bio red da dotična gospoda iznesu na videlo izvore iz kojih su crpili svoje zaključke i da ti izvori budu izloženi sudu javnosti.Ako su ti podaci tačni, to bi se kosilo sa iskazima Martića iz Banja Luke na sajtu «Tražimo.info» od 19.I 2007. (...), kosilo bi se i sa podatkom Vašeg strica Relje o Erakovićima sv.Mihajla sa Romanije, kao i sa podatkom do kojeg je došao sam Jovan Erdeljanović u knjizi «Stara Crna Gora» kada je govorio na 448.strani o prezimenu Herak u Dodošima (Riječka nahija) koje potiče od Herakovića sa Njeguša.

(3.II 2008.) Ne sumnjam u iskaze svog strica Relje Eraka i njegova kazivanja jer sam par puta bio zapostavio neke stvari pa sam bez veze lutao tako da stojim na njegovom fonu da su Eraci postali od Erakovica od Niksica i da imaju preslavu Arandjelovdan. Poznavajuci ga da ako nezna nece reci nista.

(3.II 2008.) Da napomenem da mi je drugi isto iz Ljubaceva ispricao onu pricu Djuro i pet sinova. A ovo sam tek saznao da su Eraci iz Ljubaceva dosli iz Trnova, da je neki koji je bio kovac imao 9 sinova i kad su ubili bega onda su se podijelili i jedni dosli kod Bocca tj. Mokri Lug i ovo je pricao jedan Dusan Erak svom sinu Mikajlu (bas tako Mikajlu) koji je i danas ziv, a Dusan je zivio 94 godine i umro oko 1998 godine.

(7.II 2008.) Novi momenti su da je između Nikšića i Bočca bila Romanija, pa sada bi mogao reći i Trnovo. Kako sada stvari stoje da su oni prvo bili u Trnovu pa su usjekovanjem begove glave pobjegli u Mokri Lug parohija Šolaji (što sam ti naveo u prošloj poruci) pa odatle jedni u Krmine (parohija Bočac) pa Ljubačevo (parohija Javorani), drugi Prisoje – Borci (neznam parohiju ali moguće je da je to bila Ljuša), Čerkazovići (neznam mada prtpostavljam isto Ljuša) pa ponovo Trnovo (parohija Gerzovačka).

(17.II 2008.) Upravo sad sam dosao iz Jezera i pricao sa jednim Erakom iz Čerkazovića gdje sam saznao potpuno nove momente. Da su Eraci i Kačari došli zajedno sa Romanije na prostor u okolini Drvara. Da se Kačari nisu tako prezivali već su to prezime dobili na Romaniji po tom nekom koji je pravio kace. A da su Eraci sa slavom Sv.Nikola to dobili navodno kad se neki prizetio u uzeo slavu.

(23.II 2008.) Natašin djed je dobar poznavalac prilika kod Eraka ali mi se i on gubi iznoseći oprečne informacije (Đuro sa pet sinova pa onda neki kovač sa 9 sinova, jednom da su od Mokrog Luga sa rijeke Ugar a onda da su sa Aginog Sela kod Bočca, ali da je prije toga bilo Trnovo nije se mijenjalo). Eraci se mogu povezati sa Kačarima (poznati bokseri Tadija i Slobodan) i o toj vezi sam ti ukratko pisao ali ću ponoviti.

(18.III 2008.) Bio sam sa stricem ovaj vikend i pitao ga za Arandjelovdan i rekao mu one stvari oko tih preslava onda je i on ustuknuo jer nije imao cvrstih uvjerenja u raniju pricu. (...) Sto se tice slave Arandjelovdana gore sam ti pomenuo i tako da sada se ne moramo vezati za to, pa ni za Niksic, jedino ostaju Erakovici i mozda stereotip Crna Gora.

(24.III 2008.) Milivoje Bratić drži do toga da su Eraci potomci plemenite Njeguške porodice sa Cetinja, dok istoričar Milutin Pejić je rekao da su Eraci izvorni. Tog Milutina Pejića znam lično ali ga odavno nisam sreo, a njegov sin je oženio jednu moju rodicu (treće koljeno) sa majčine strane a poznajem ih boje. Pejića ako ga nesretnem zvaću ga i pitati šta on zna da mi kaže. A ono oko Aranđelovdana, i svih ostalih kazivanja bez jačeg uporišta uzmi samo kao informaciju koju je potrebno provjeriti a ne da je dokaziva činjenica.

(3.XII 2012.) Denis: imam jednog profa crnogorca koji je svestran i skoro mi rekao da se Eraković pominje prvi put u turskim defterima i to u okolini Nikšića / u stvari u njihovom popisu

Ja: ако можеш замоли га да наведе тачан наслов тефтера – прегледао сам неких 5-6

Denis: OK čim ga prvi put budem vidio pitaću ga / on je iz bjelopavlića a preziva se Jovanović

Ja: питај га и за Ераковиће (Савељиће)-Бјелопавлиће (слава св. Петка)

Eraci Svetog Stefana (prva polovina 19. veka):

(17.I 2008.) A jos jedna grana je u selu Borci u opstini Jajce a danas je to opstina Jezero imaju Savu koji je dosao tu negdje kad i moji u selo Trnovo, a on spada u generaciju mog cukundjeda (generacija Mijajilovog oca). Sto bi se i po Janjetovicu moglo dovesti u vezu da bi oni mogli biti potomci tog drugog za koga neznaju ime.

(17.I 2008.) Pretpostavka Jakov, Pejo i Simo u Ljubacevo (mjesto nosi naziv Eraci) su dosli prije tog popisa, Savo je istovremeno doselio u okolinu Ljuse(tako danas stoji u kartama bivsa opstina Donji Vakuf a danas u RS opstina Sipovo) a ne u Borcima ( tu Eraci imaju ucrtani u kartama). Moji su dosli u Trnovo medju prvima i jaci potok je dobio ime Erakovica po njima da bih ih Turci pod prezimenom Cuk protjerali i oni odu u Sibove selo izmedju Varcar Vakufa (Mrkonjic Grada) i Trnova da bi po padu Turaka vratili se u Trnovo ali ne na isto mjesto jer su prije njih dosli Gvozdenci i tada su opet dosli medju prvima jer taj prostor koji su zauzeli bio ogroman i izuzetno pogodan za obradjivanje a imali su i oko 4-5 izvora vode, skoro pola sto ih je cijelo Trnovo imalo.

(17.I 2008.) Vjerovatno je neko ostao na ovim parohijama i poslije seoba jer ima Erak i u Cerkazovicima, selo Izmedju Mrkonjic Grada i Sipova, koji je kasnije dosao a niko mi njih nije spominjao, a slave Sv.Stefan. Takodje i u Baljvinama juzno od Bocca gdje slave istu slavu a Baljvine, Bocac i Solaji na geografskoj karti cine skoro istostranicni trougao.

(17.I 2008.) Pretpostavljam da su moj pradjeda i dva mu brata rodjena u Boccu sto znaci da su poslije 1855 a prije 1876 sa ocem otisli iz Bocca a da su i prije 1840 (to mogu provjeriti u Baracima gdje sam nasao djedov i babin datum rodjenja 1907 godine,jer imaju uredno vodjene maticne knjige jer su u to doba bili opstina dok ih Tito nije ukinuo jer je bio cetnicki kraj) bili u Boccu. Za sada bi pretpostavka mogla biti da je dioba Eraka ili cak doseljavanje u Bocac bilo izmedju 1800 i 1840.

(28.I 2008.) Legenda o vodi Erakovica, / Kad su Eraci doselili prvi put u Trnovo jedan od njih na izvoru odsijece glavu nekom turcinu, po kojem je voda i dobila ime Erakovica, i onda bojeci se odmazde odu na Sibove a jedan od njih produzi dalje za Krupu na Vrbasu koja je oko 25 km udaljena od Banja Luke i tamo se nastani. Ovu legendu mi je ispricao svestenik Gerzovacke crkve na dan 27.01.08. godine. Cuo sam da tamo imaju Eraci ali sam mislio da su ovi Ljubacevski pa se nisam htjeo dodatno zanimati, cak kad sam bio u Krupi rekli su mi da tu ima Eraka ali ja nisam mario za to. Naime, u Krupi na Vrbasu ima Manastir, a ispod njega prekrasni slapovi sa vodenicama na rijeci Krupa. Ta rijeka izvire negdje kod Podrašnice (Baraci-Mrkonjic Grad) i tu ponire, prolazi ispod Manjace i izvire iznad Krupe na Vrbasu tece 3,5 km stvarajuci predivan ambijent i uliva se u rijeku Vrbas.

(3.II 2008.) Ovdje se mijenja i njena (od Gordane Erak) grana jer sam ja pogresno naveden od njenog strica Mirka Eraka. Dakle, Savo je otac Jovin a Jovo je imao dva sina Simu i Stanka. (Savo bi mogao biti rodjen oko 1800 a Jovo oko 1835.

(3.II 2008.) A za Iliju pretpostavlja (Gordana Erak) da bi mogao biti potomak od Savinog brata i to da su njeni Eraci dosli prvo u Prisoje (od Jezera oko 3 km i da su u tom prisoju svi pocev od Save sahranjeni) a Ilijini se sahranjivali u Borcima jer nisu bili dosli u Prisoje tek kad su ovi otjerani na Borce. Oprosti mi na ovome ali tako i ja dobijam informacije pa ti tako i prenosim a njoj je pricala njena baba Mileva (Muratovic) Erak a njoj njena svekrva Stana Simina koja je zivjela 102 godine.

(3.II 2008.) E sada imam novi momenat, zvao sam mjesnu kancelariju u Krupi na Vrbasu i receno mi je da tu nema nijednog Eraka niti zna da je bio, ali zna da ima u Krminama i da je taj dosao iz Ljubaceva, pa mi preostaje da istrazim dalje jer se dovodi u pitanje kada je pocela seoba i koji su putevi bili. Sjecam se da mi je jedne prilike rekao Stojan Erak da je neki od njegovih predaka sa mladjim bratom iz pravca Mrkonjica bjezao u Ljubacevo i imali su malog konja i na njemu dva sepeta u jednom je bio macak a u drugom pijetao i spomenuo mi je da je ubijen beg. A moji mi to nisu pominjali, pa cak ni ono sto mi je pop rekao.

(24.IV 2013.) Denis: ovi iz Ljubačeva su našli dva koljena više od onoga što sam ja imao i poklapa se moja priča da su iz Trnova otišli u Agino Selo pa odatle za Ljubačevo

(26.IV 2013.) Denis: sam li ti pričao da je ovaj iz Ljubačeva otišao dva koljena unazad

Ja: rekao si nešto ali ne detaljno...pričaj mi

Denis: i da je taj rekao da su iz Trnova došli u Agino selo / i da su trnovački Eraci iz Ljubačeva otišli tamo

Ja: znači iz Trnova u Ljubačevo pa iz Lj. u Agino selo?

Denis: ne nego da su se odvojili od njih i ovi otišli za Ljubačevo a ovi se vratili u Trnovo

Ja: znači iz trnova u agino selo...tu se dele na 2 grupe - jedna odlazi u ljubačevo a druga se vraća u trnovo?

Denis: vratilo se njih 5 / tri rođena brata među kojima je i moj pradjed i još dvojica koja su otišla dalje / Jašo i Marko

Ja: jašo-jašilo, oko 1907 odlazi u Perućicu

Denis: da / u crkvenim knjigama stoji Jašo a stric se sjećao da su pričali Jašilo

Ja: a jel se otkrilo šta su marko i jašo ekipi Mijajlu, Stevanu i Ilu?

Denis: nisam još / vidjeću poslije praznika sa ovim iz Ljubačeva što mi je to rekao pa ću da vidim dal imaju kod njega na popisu

Ja: to je istorijsko otkriće ovo za kretanje iz agina sela - ljubačevo/trnovo

Denis: do tih saznanja sam došao ranije a ovo sada je samo potvrda / još dok sam sa Stojanom razgovarao

Eraci Svetog Stefana (hronološki nejasno/neodređeno):

(22.I 2008.) Ove godine na slavi Sv.Stevana pitam Vladu Lazinog odakle su Eraci dosli u Borce a on mi kaze da mu je baba pricala da su dosli negdje od Glamoca. Pitam ga jesul to babini ili djedovi a on kaze da nezna. / Moj stric Relja govori da Eraci iz Trnova su se vise puta seljakali dok se nisu nastanili u Trnovo i kako mi je rukom pokazao u pravcu Mlinista to je administrativno opstina Glamoc i rekao da na tom dijelu postoje Eraka podići i Eraka kosa (kao strana ili strmina) i po nekom njegovom sjecanju to je bilo prije Trnova 1 put, Sibova i Trnova drugi put.

(26.II 2008.) Sada mi se poklapaju price od jedne grane Eraka iz Boraca i Eraka iz Cerkazovica da su doselili iz okoline Glamoca odnosno Drvara i da se vezu za porodicu Kacar i da su sa njima se vratili na danasnja stanista Prisoje-Borci, Gorica-Cerkazovici, a Kacari u Perucicu (sva tri mjesta u krugu od 6 km vazdusne linije na brdima) moji u Trnovo odakle se stvaraju jos par raseljavanja (Trnovo-Agino Selo, moji se vratili u Trnovo, drugi otisli u Krmine pa Ljubacevo, a treci u Mokri Lug pa Bregove). A pisao sam ti da je jedan iz Eraka (Jaso) iz Trnova otisao na Perucicu kod Jezera bivsa opstina Jajce, da je Stevan bojeci se odmazde takodje bio tamo, znaci znali su nekoga, a jedan od tih boksera je rodjen u Perucici a drugi u Beogradu. Kad budes listao Janjatovica pogledaj i njih Kacare koja im je slava i parohija. Oni su na Romaniji dobili novo prezime po nekom koji je pravio kace, sto se veze sa mojima da su tada ostavili nastavak –ovic. I koja se prezimena spominju sa Kacarima kod Drvara (ima manastir Rmanj).

(18.III 2008.) Ove sedmice sam bio u Knezevu i sela Mujdzici i Strojice kod Sipova pa sam tu cuo da se neka udala u Erake u Pljevi. Za to cujem prvi put da tamo ima Eraka. Pljeva obuhvata dio prema Glamocu Dragnic Podovi, Brdjani, Dragnic i G.Podgorju. Stric mi je ranije pokazivao prstom na taj prostor da su djedovi tamo bili i da tamo ima Eraka Kosa i Eraka Podici. Jedan iz Boraca mi je rekao da mu je baba pricala da su dosli iz pravca Glamoca. Niko nije znao za taj prostor niti da je tu ostao neko od Eraka. Nisam nasao nijednog u imeniku pa cu ici sa drugim metodom da i toga otkrijem.

(25.X 2009.) Šaljem ti slike: (denis 1.010) je panorama Eraka iz Boraka kod Jezera (Gogini) a druga slika (denis 1.083) je sa groblja u prisoju gdje se Eraci sahranjuju a priča se da je ta zemlja bila njihova i onda su pobjegli u Borke i ostavili zemlju na kojoj je napravljeno groblje. Na slici smo Goga i ja a na spomeniku je Branko (otac) Simo - mlađi (djed) Mileva Muratović iz Stolca - Hercegovina (baba) prvi krst do Sime,je njegov otac il Gogin pradjed Simo - stariji, a drugi krst je Savin, stric Brankov a brat Simin - mlađi.

(24.IV 2013.) Ja: Denise, jesi li otkrio nešto za onu Erakušu što je otišla u Pljeve? / ovo si jednom napisao: ''sam bio u Knezevu i sela Mujdzici i Strojice kod Sipova pa sam tu cuo da se neka udala u Erake u Pljevi.'' / Eraka Kosa i Eraka Podići...ka Glamoču

Denis: nisam ništa uspio tu a koliko sam čuo da tamo nema niti jednog Eraka već duže vrijeme / to se načazi na potezu između Gerzova i Mliništa

Ja: aha...Pljeva je onda južno a Mlinište zapadno od Gerzova?

Denis: jeste, tako reći kod izvora Plive i uz samu rijeku Plivu

Eraci Svetog Stefana (sredina 19. veka i kasnije):

(28.II 2007.) Dosao sam do svoga pradjede koji se zvao Mijajilo i da je rodjen 1842 a neznam gdje.

(4.I 2008.) Vec duze vrijeme sam u fazi prikupljanja podataka od mog pradjeda Mijajila koji je imao jos dva brata Stevana i Ilu a tko im je otac jos nisam nasao

(17.I 2008.) Ti si naveo knjigu Prezimena Srba u Bosni od Djordja Janjatovica Sombor 1993, a ja sam iste ove podatke nasao 1996-97 u knjizi Prezimena Srba u Dabrobosanskoj eparhiji od Stevanovica izdate na Palama 1993 ili 94 godine. Tu sam procitao da su svestenici SPC vrsili taj popis izmedju 1878 i 1881 godine, dakle nakon dolaska Austrougara u BiH. Znaci da bi ta seoba mogla biti oko pada Turaka (mada su i prije bili u rasulu za sto su i Austrougari isli da uzmu Bosnu pod svoje) jer je bilo dosta zemlje oslobodjeno iz begovskih posjeda, jer po tadasnjim pravilima samo ljudi koji su bili sultanove ili careve vjeroispovijesti su mogli biti zemljoposjednici, a u protivnom samo korisnici. A posto je Eraka bilo mnogo na jako pasivnom prostoru i skrtoj zemlji oko Bocca oni su morali traziti bolje staniste, a uz to kako sam cuo da su se zamjerili sa begom oko davanja haraca.

(17.I 2008.) Inace Trnovo je 1881 godine imalo 281 stanovnika svi pravoslavci, 35 kuca od cega je samo jedna bila od Eraka. ( Ovi podaci su iz Austrougarskog popisa koji je pravljen 1880 i 1881 godine). Jedino znam da su 1881 bili tu jer je tada rodjeno prvo dijete u Eracima sa tacnim datumom rodjenja a ostali koji su prije rodjeni su zavedeni samo sa godistima. To prvo dijete je cerka mog pradjeda.

(17.I 2008.) Ljusa je planina izmedju Donjeg Vakufa i Sipova u podnozju postoji manastir u oko koga su Turci i Srbi imali zestok okrsaj i gdje su nasi izvukli deblji kraj i morali bjezati pa predpostavljam da je destinacija za Erake iz Ljuse bila Borci jer je ipak ostao jedan koji se zvao Ilija (1882) on je u srodstvu sa Savinima a i on je kasnije dosao u Borke i u Ljusi nije ostao vise niko. To mogu provjeriti kad bi se raspitao kad je manastir opustosen zadnji put prije pada Turaka.

(17.I 2008.) Ima jedna legenda. Naime, Stevan (1844) kad se ozenio tada je vladalo tursko pravilo “prva bracna noc” da zena mora spavati sa begom. Uprkos Stevanovim upozorenjima i prijetnjama zena je spavala sa begom. Stevan je bega cekao u kukuruzima udario ga usicama sjekire po glavi i otisao u odaju (tada su svi zivjeli u jednoj kuci a pored kuce je bila kucara-ostava gdje se najstariji ozeni pa onda sebi pravi kucu) ubio tu svoju zenu i zakopao je u blizini kucare pored neke sljive, koje se moji sjecaju i dan danas tacnog mjesta, zatim ode u kuruze da i bega zakopa. Docim bega nije bilo ostali su samo vidljivi tragovi krvi, a beg se osvijestio i otisao. Onda je Stevan plaseci se odmazde pobjegao u selo Perucica udaljeno oko 30 kilometara od Trnova u drugi begovat, tada je bilo ako si napravio nesto samo prebjegnes na prostor drugog begovata (kao danas preko granice) i spasen si, i tamo se zadrzao oko godinu dana dok turci nisu protjerani i vratio se ponovo. / Na osnovu ove price moglo bi se pretpostaviti da su doselili u Trnovo drugi put oko 1876-77 godine, posto su to bili pasivni krajevi turci su ga napustili oko 1878-79 godine. Da su u Tnovu prvi put bili vrlo kratko kao i u Sibovima, jer Sibovi (oko 20 km od Mrkonjic Grada-Varcar Vakufa) su bili pod Parohijom Varcar Vakufa i kada je vrsen taj popis bili bi zavedeni, a pratpostavljam da su bili kao podstanari jer kako sam cuo tamo su zivjeli kod covjeka na imanju sa kojim su se zakumili, i ja sam licno bio na tom mjestu, i to kumstvo postuju svi moji stricevi. ( U toj seobi od Bocca do Trnova drugi put su bili Cukundjed, Cukunbaba, sa tri sina Mijajilo, Stevan i Ile, i bio je jedan Jaso koji je otisao u te Cerkazovice a ovi moji kazu da nije bio Mijajlicin sin)

(17.I 2008.) Da napomenem, na satelitskim kartama nazive Eraci imas na tri mjesta Trnovo, Ljubacevo i Borci a Erakovice u Ljubacevu to je sto se tice BiH. Mada ima brdo kod Bugojna Erakovac, a u topografskim kartama potok Erakovica - Trnovo, Eraka podici kod Baraca. To bi se moglo pretpostaviti da su u tim mjestima dosli medju prvima i uzeli vece posjede a to se desavalo padom turaka (bio sam na sva tri posjeda koja nose naziv Eraci), a prije toga u ovim mjestima koje je naveo Janjatovic nema ih iz cega bi se moglo zakljuciti da su u ta mjesta kasnije od drugih dosli i da su imali jako nepovoljan polozaj parcela pa cak da su i krcili sumu sto je bio cest slucaj tada ovdje.

(24.I 2008.) U djelovodniku Gerzovacke crkve sam nasao petoricu sa pribliznim godistima pa sam u pocetku mislio da ih je bilo pet brace, ali je pisalo da je Jašo, a zvali su ga Jašilo oko 1907 odselio u Perucicu (iznad Cerkazovica oko 2.8 km a Cerkazovici od Jezera 2.6 km) a za Marka nije pisalo nista. Kasnije sam saznao da Marko i Jaso nisu bila braca Mijajila, Stevana i Ile i da neznaju ko su oni, ali u djelovodniku i oni su Eraci. A Mijajlo je svom sinu kojeg je dobio u 65 godini dao ime Marko tj.mom djedu, a moj otac je dobio ime po tom nestalom Mitru.)

(24.I 2008.) Ja: B) Sematizam pravoslavne mitropolije i arhidijeceze dabro-bosanske za 1884,1885 i 1886., Sarajevo 1886.: zapisao sam da u Javoranima pored Eraka sv.Stefana zive 1884-1886 godine i prezimena Delic, Šikman, Milojevic, Šopalo, Popovic, Zubovic, Jos(Sumadija)ic, Glavic, Brankovic, Zvijerac, Gajic, Krlov, Vukovic.Svi slave sv.Stefana.U Bocacu zive Grbovac, Ćuza, Talijan, Antonic, Kovljanic, Beric, Mladjenovic, Popovic, Cvijetic, Ban, Vučic, Vukoman, Baralic.Svi slave sv.Stefana.U Ljuvsi(Varcarvakuf) zive Zekonjic, Kalaba, Glamocak, Radeš, Vojinovic, Vrbljanac, Trnjinic, Samardzija.Svi slave sv.Stefana.U Mednoj Donjoj su Bjelic, Mandic, Kajkara, Vukoman, Kovacevic, Beric, Vuleta i Herak.Svi slave sv.Stefana.U Solajima su Knezevic, Malic, Brbor, Ćetkovic, Kalabic, Čavusevic, Panic, Simic, Žunic i Erakovic.Svi slave sv.Stefana. Mozete primetiti da je Kalaba u Ljuvsi a Kalabic u Solajima.Prezime Vukoman je u Bocacu i u Mednoj.Berici su u Bocacu i u Mednoj.Moja pretpostavka je da su Heraci iz Medne poreklom iz Bocca jer se i Berici i Vukomani spominju u oba mesta (Bocac-Medna).

(28.I 2008.) Legenda o Mijajilu. / Mijajilo od milja zvani Mijajlica bio je omalen rastom, jako razvijen, maljav po cijelom tijelu, po predanjima koje mi je stric prenio. Bio je tesar i u to vrijeme su se radile drvene kuce (brvnare) a on je bio majstor za njih. Pored toga je bio zenskaros, stric mi je pricao da mu je pricala tetka Mijajlicina kci Joka, da ni ona sama nezna sa koliko je zena bio a dosta ih je dolazilo kuci. Tako ti negdje 1905 kad je imao 63 godine radio kucu u zaseoku Kopanje u Trnovu i navece iduci kuci naidje pored kuce te Milice Majstorovic (43), koja je bila udovica sa dvoje djece i uzme je na ledja i odnese je kuci u Erake. Tako bi, da to Mijajlica ne napravi i nedobi sina Marka u svom 65 ljetu ti danas nebi imao sagovornika. Ranije sam ti napisao da je imao tri kceri i sina Mitra koji je nestao. Bio je u to vrijeme jedan od najvecih zemljoposjednika u parohiji Gerzovackoj ali puno zena i puno pastoraka, pa zemlju u miraz kad je udavao kceri, i na kraju kad je umro dioba, tako da je moj djed Marko znao u ljutnji reci da zna gdje je sahranjen otisao bi mu na grob pokakiti se.

(3.II 2008.) A taj Jovo (Jovo Savov) koji se nalazi u jasenovackim zrtvama je bio u Borcima i imao sina Jovana koji je bio u cetnicima i zivio je do oko 1980. Oni su dosli iznenada a nezna odakle u II. Svj. ratu i nisu im bili nista a imali su istu slavu i preslavu.

(3.II 2008.) I jos jedna stvar koji sam svjesno zanemarivao da su moje Erake iz Trnova znali zvati Cigići a stric mi nije znao objasniti zasto.

(17.II 2008.) Deo Denisovog pisma rođaku: Surfajući po internetu dođem do Vaše adrese. Razlog mog javljanja je što uređujem porodično stablo a imam da je izvjesni Čedo sin Simin sa suprugom Stanom ( djevojački Šarac ) odselio u Bečej i ima dva sina Iliju i Rajka, to je sve što znam o njima, pa sam pretpostavio da bi možda Vi mogli biti njihovi srodnici. / Naime, moji su se oko 1881 naselili u selo Trnovo kod Mrkonjić Grada. Tada su došla tri brata Mijajilo, Stevan i Ile da bi se potomci drugog i trećeg nakon II svjetskog rata raselili po Vojvodini pa imam šture podatke o njima, krsna slava im je sveti arhiđakon Stefan 9 januara.

(18.III 2008.) Eraci-Cigici. Stric mi je proteklog vikenda rekao da zna za dvije verzije. I. Da je to zbog cestog seljakanja za vrijeme turaka. II. Mijajilo je radio krov kuce kod nekog ,muslimana, odmarao se na nekoj klupi i musliman kao slucajno u trku srusi klupu a Mijajilo u padu zgrabi letvu i pukne po njemu a on ti kao u cudu upita sta ti bi Ciganine a Mijajilo mu odgovori sto se zaobada Obade i od tada su ovog turcina prozvali Obadom a Mijajila Cigićom.

(18.III 2008.) Sto se tice grobalja. U Prisojama postoji groblje gdje su Eraci sahranjivani ali su prkopavana tako da nema ni krstova niti humki od starijih. Npr. Savo i Jovo su sahranjeni da bi se sahranio sledeci Simo (sin Jovin a unuk Savin) prekopani su ovi i on sahranjen. A u Trnovu kod mojih takodje postoji Eraka groblje ali pored toga sto se nemogu desifrovati slova sa krstova nemogu se naci ni grobovi Mijajila i Stevana a Ilin postoji. Tako da sumnjam da je puno bolja situacija i u Ljubacevu ali cu svakako otici da se uvjerim. Mada sam bio na jednom groblju kod same Javoranske crkve i tu sam nasao veoma malo starih grobova a drugog starijeg groblja nema. / A oko te sljive gdje je ukopana Stevanova zena je prasuma kad sam bio gore nisam mogao prici sa fotoaparatom.

(27.XI 2011.) Ima mjesto Jezero a poslije rata je to opština i na jušnoj strani ima veliko brdo i na sjevernoj padini je selo Prisoje a preko brda na južnoj padini su Borci. Eraci su živjeli u Prisojama i onda se morali pomjeriti i svi odu na Borke al su se sahranjivali na svojoj zemlji i kasnije je tu formirano groblje Prisojsko. A ima još jedna grana na Borcima i oni su se svi sahranjivali na groblju u Borcima a isti im je predak Sava al nisu bili zajedno cijelo vrijeme. Vjeruj mi ni sam nisam načisto zašto se koriste oba termina Borci i Borke. Znam da se zovu Boci a kod Kneževa ima selo Borak.

(6.IV 2013.) na primjer Gerzovo je imalo parohiju al je sveštenik dolazio u Trnovo i posluživao molitvu baš kod jednog kamena u dvorišu mojih / pominje se otkup za 70 dukata za članove porodice [ovde se Denis poziva na podatak iz knjige o Obradovićima-Erakovićima iz Morače tj. o tome kako su izgubili planinu Vočje - hijerakul] pa se može reći da je uloga crkve u to vrijeme bilo kao danas banke / znam da su moji tako dali u zalog najplodniji dio zemlje a to je jako mala parcela i kasnije su je otkupili i danas se ta parcela naziva crkvište

Eraci Svetog Stefana (20-21. vek):

(4.I 2008.) Potomci brace moga pradjeda Stevana i Ile su svi po Vojvodini a u Beogradu imam jednog koji je navodno zivio u valjda naselju Alibunar zvao se Lazo rodjen oko 1930 godine i da je imao pet kceri.

(17.I 2008.) 1914 godine otisao je moga pradjeda sin Mitar rodjen 1889 u rat pod uniformom austrougarske vojske i nikad se nije vratio ziv a niti je stigla bilo kakva informacija da je mrtav, bio je tek ozenjen i nije imao djece, tko zna mozda je zivio pod nekim drugim prezimenom ili je skoncao u nekoj od Srbijanskih grobnica austrougarskih vojnika.

(17.I 2008.) Pokusavao sam preko belih strana da dodjem do telefonskog imenika ali nisam imao uspjeha u tome, pa bih te zamolio ako ti mozes da mi izvuces neke brojeve telefona. Erak Lazo (Alibunar-Beograd), Erak Slavko (Ada), Erak Milorad (Curug) i Erak Stevo (probaj sve moguce taj kao da je u zemlju propao)

(18.I 2008.) Ja: Evo sta sam saznao: u Adi nije registrovano Slavkovo ime ali jeste Lidija Erak(024/854-180). Milorad Erak(Curug 021/833-478).Obavio sam jedno istrazivanje oko imena Lazo Erak: nije registrovan u Alibunaru pa sam pomislio da stanuje u nekom mestu koje je blizu Alibunara.Blizu Alibunara su mesta Banatski Karlovac, Vladimirovac i Banatsko Novo Selo.Nije ga bilo u prva dva mesta ali jeste u Banatskom Novom Selu(Lazo Erak, 013/616-444).Za Steva Eraka ste napomenuli da mu nemozete uci u trag.Pokusao sam za Beograd – nema ga.Pokusao sam za Novi Sad – ni tamo ga nema.Dakle, poceo sam sa velikim gradovima.Onda sam se setio da u Vrbasu (u Backoj) zivi veci broj Erakovica Crnogoraca.Pokusao sam za ovaj grad i pronasao sam ga: Stevo Erak(021/703-081). / Ja se od sveg srca nadam da je Lidija Erak iz Ade u nekoj vezi sa Vasim Slavkom Erakom.Mozda supruga.Isto tako se nadam da je Lazo koji zivi u Banatskom Novom Selu (oko 30km severoistocno od Beograda i nekih 17km od Alibunara, stim sto je Novo Selo blize Beogradu od Alibunara, a N. Selo i Alibunar su u sredistu Deliblatske pescare) ista ona osoba o kojoj ste Vi mislili.Ja sam se iznenadio da u Vrbasu pored crnogorskih Erakovica ima i Vasih Eraka (mislim na Stevu).Opet se nadam da to nije neki drugi Stevo.Ako niste slucajno znali, pozivni za Srbiju je 00381 pa bi Miloradov broj telefona glasio, valjda, 00381/021/833-478.

(22.I 2008.) Travnik, nemam podataka ali pouzdano znam da je onaj fudbaler Predrag Erak igrac Zenickog Celika pa potom Splitskog Hajduka bio iz Travnika.

(24.I 2008.) Ja: Vec ste me preduhitrili po pitanju Janjatovica, Zorane Erak, geografskih mesta Erci i Erakovici i po pitanju spiska jasenovackih zrtava u kojem sam pronasao Nedju, Luku i Petra Eraka.

Denis: Ovdje ima jedna stvar koja mi nije bas cista u selu Trnova kod Sanskog Mosta zaveli su Djuru nn sa godistem sina Stevanovog koji se zvao Djuro, on je rodjeni brat Petrov a i njega su ustase zaklale, a Luka je sin Simin sa istim godistem. E sad dali je posrijedi samo greska u tom slovu a umjesto o na kraju ili su stvarno takvi zivjeli i tamo.

(24.I 2008.) Od mojih Eraka u Beogradu, tako su mi rekli, bio je jedan Lazo sa zenom Jovankom imao pet kceri i to je sve sto znam o njemu. U Banatskom Novom Selu imam udate dvije rodice ali one pojma nemaju, a znam da ima Eraka iz Boraca tamo. A za Stevu sumnjam da bi on mogao biti tamo skoro pola vijeka a da se nije javio braci, doduse jedan od njih je taj Lazo a drugi je u Ruskom selu Mladjen i zena mu isto Jovanka i znam da imaju kcerku Andju koja zivi i radi u Njemackoj, mada i o njima neznam nista vise. (To mi je ta grana koja se nije popunjavala od samog pocetka, osim imena Stevinog sina iz prvog braka koji se zove Dusan porodica mu u Podrasnici kod Mrkonjic Grada nadjem broj telefona ali kao da je iskljucen.

(28.I 2008.) Ovi Eraci u Cerkazovicima su uglavnom odselili u ili oko Sremske Mitrovice i slave Sv. Stefana a za preslavu neznaju, dok je manji dio ostao gdje su sa Eraka brda iznad Cerkazovica poslije drugog svjetskog rata spustili dole.

(3.II 2008.) A Moj djed Marko je bio dobar kovac i cetnici u II. Svj ratu ga nisu htjeli mobilisati jer im je bio prijeko potreban kao takav.

(3.II 2008.) Ja: Znam da je jedan Erak (decko sada ima mozda 25-30 godina) trenirao atletiku i takmicio se za Atletski klub «Sirmijum» u Sremskoj Mitovici.Bio je veoma uspesan u skoku u vis.Mozda je to jedan od Vasih Eraka poreklom iz Cerkazovica.

(7.II 2008.) Taj atletičar Erak iz Sirmiuma je vjerovatno porijeklom iz Šolaja tj. sela Mokri Lug ili Bregovi.

(17.II 2008.) Naprimjer mojih po Vojvodini ima oko 20

(3.III 2008.) Jovana je zainteresovana i rekla je da ce prikupiti podatke o svojima i da ce mi proslijediti adresu svojih rodjaka u Banja Luci kako bih mogao ja sa njima kontaktirati. / Zvao sam Milorada eraka iz Curuga i mogu ti reci da me ugodno iznenadio. A onaj telefon Lidije Erak nisam okretao a cuo sam da se Slavkova ena zove Livija rodjena Lehotski. Ova je druga u dinastiji Eraka koja nije cisto pravoslavka a samo jedna se udala za polutana Srbin-hrvat od mog strica cerka u Mladenovcu.

(7.III 2008.) Sto se tice adresa Eraka iz Beograda tu se moze naci samo jedan moj (Lazo Erak) koji pripada slavi Sv.Stefan iz BiH.

(18.III 2008.) A u pogledu brace Erakovica i navodne droge. Kad sam dobio brojeve telefona od Eraka iz Novih Kozaraca kod Kikinde receno mi je da ih se cuvam jer su drski i dilaju drogu a ja ti malo ispitam i kontaktiram neke pa njih kad ono pojma nema o tome, cista laz, tako da sumnjam u iskaze tog Rade, jer da su oni dileri on ih nebi smjeo ni spomenuti, to ti iz iskustva mogu reci jer znam ljude kada i kako postupaju.

(18.III 2008.) Samo mi pojasni gdje se Karaburma svrstava jer mi stric rece da je izvjesni Lazo Erak zivio na Karaburmi a da je Stevan u Crnoj Gori. (...)

(24.III 2008.) Dali imas nekoga da poznaje strukturu Karaburme imaju li maticni ured i dali se moze doci do podataka o Lazi i Jovanki Erak i njihovih pet kceri.

(24.III 2008.) Od mog najstarijeg strica cerka i zet su bili zarobljeni u Sarajevu i na Jahorini u hotelu Pahuljica (gdje su se od 1992 do 1997 odrzavale skupstine RS) bila je berza gdje se odrzavala trgovina zarobljenim ljudima. Tu su dolazili komandiri ili njihovi adjutanti iz Sarajeva pa su trgovali onim Srbima koji su zateceni tamo. Moj rodjak je bio tamo i pregoovarao o tome da izvuce to dvoje (Stojičić Draga i Čedo naci ces ih u Mijajličinom stablu) i trazili su 8 hiljada maraka i dogovore za oko 7 dana isplatu. Rodjak sakupi od Eraka i Stojicica te pare i ode tamo kad ovaj turcin povisio cijenu, a rodjak mu kaze da nema smisla du su se dogovorili tako i on je toliko i donio, na to mu turcin kaze “e sada toliko vrijede lesevi” i jedva ti umoli turcina da ostane pri dogovorenom i nekako se to zavrsi da zivi izadju iz Sarajeva.

(12.IV 2008.) Naime, do 1940 Eraka je bilo u Trnovu, Ljubačevu, Borcima, Gorici, Čerkazovićima, Baljvinama, Bregovima i Ljuši (o njima u Ljuši sam skoro čuo da postoje ali ne znam ništa pa ću istraživati).

(19.V 2008.) Bio sam u Šolajima i tamo mi kažu da nikada nisu imali crkve i da nemaju pojma da je to bila parohija. Znaju da Eraci žive u Bregovima kod Mokrog Luga a za Erakoviće neznaju ali ih vežu uz Erake. / Takođe su mi rekli da su većinom odselili kod Sremske Mitrovice u mjesto Mali Mokri Lug, naziv su prenijeli sa ovih prostora tamo pa zato nosi prefiks mali.

(26.IX 2008.) Takođe mi se javila i izvjesna Biljana po majci Erak iz Čikaga a živjela je u Sremskoj Mitrovici a i sada tamo ima mnogo familije.

(6.IV 2013.) Denis: i ima novi momenat / Eraka sa slavom sveti Stefan bilo je i u Travniku / u selu Goleši - Turbe

Ja: Kod janjatovića nalazim u travniku JERAK sa sv.stefan...misliš na to?

Denis: ne nego sam njih dvojicu uhvatio da su odatle / jedan živi u Beogradu i drugi ovdje u Gradišci a da su mahom izbjegli u Prijedor

Ja: Kako sada stojiš sa poreklom eraka iz bregova? Da li su iz pojasa oko Jezera (borci+prisoje+čerkazovići) ili su svi eraci iz Bočca?

Denis: ovi su iz Bočca i sa njima su u tijesnoj vezi Ljubačevci / a od Bregova se Baljvinski Eraci / a od Ljubačevskih Krminski Eraci / a moji su jedni od ta dva a bliži su Ljubačevu / a i ovi Travnički su bliže Bregovima jer je tada Travnik bio centar a taj dio naslonjen na njega i tuda je išao put ka Travniku i samo se zaustavili i formirali ognjište / i onaj bivši fudbaler Hajduka Predrag Erak je iz tog mjesta i sa našom slavom

(24.IV 2013.) Ja: a Eraci u Gorici (iz Čerkazovića) su izumrli?

Denis: nisu al im se loza gasi / i skoro su svi sišli u Jezero a stari su pomrli

Ja: i Borci su sišli u Jezero?

Ja: Kako je sa bastasima?

Denis: oni su u sklopu Ljubačevskih Eraka i ovaj momak koji će mi to odraditi ima ih u svojoj grani / i Krmine su u istoj / a imaju još dvije veće grane

(8.VI 2013.) Denis: a ima jedan od mojih koji je otišao da radi u Nikšićku željezaru nemamo pojma o njemu a otišao je poslije drugog svjetskog

O Erakovićima (danas ili doskoro):

(4.I 2008.) Erakovica ima ovdje u okolini Banja Luke tacnije kod sela Ljubacevo a parohija Javoranska,

(17.I 2008.) Drugo. Postoje Erakovici i Eraci kao zaseoci u selu Ljubacevo parohija Javoranska (oba mjesta nose naziv po njima) koji su bili veoma blizu, udaljeni oko par kilometara. A do pred rat sam cuo da su u istom zaseoku Bastasi zivjeli i jedni i drugi.

(17.I 2008.) Sto se tice ove veze Eraka i Erakovica, da budem iskren 1996-97 kad sam imao pred sobom ove podatke, bio sam na pocetku svega ovoga i nisam se puno osvrtao na to, do cim si me sada ozbiljno potaknuo na razmisljanje, stvar je ozbiljna i nimalo ne lici na slucajnost, mislim da su se putevi preplitali i da su usko vezani. To mi daje obavezu da u nastavku traganja idem paralelno sa oba prezimena. / Sjecam se da mi je ucitelj bio Crnogorac i da mi je cesto znao govoriti, na njima svojstven nacin, Erakovicu a kad je ljut onda mi odbrusi Erak, dok to meni tada nije znacilo nista imao sam 7-9 godina.

(22.I 2008.) Sto se tice Erakovica o njima nemam nikoga ko bi mi mogao posvjedociti o necemu ali ima jedna Petra Herakovic u Banja Luci pa cu se cuti sa njom.

(17.II 2008.) Pricao sam sa Eracima iz Ljubaceva (Javorani) (covjek je rodjen 1930 godine) i on se nesjeca Erakovica u Bastasima, kaze da zna sve u tom mjestu ali nesjeca se nijednog Erakovica. Jedino mi preostaje da kad budem isao u Javoransku crkvu pokupim podatke o Erakovicima, koliko znam da imaju djelovodnik od 1905 godine. Ovaj podatak vezan za Prisoj kod Srebrenice i Erakovice je veoma bitan, znaci da su tu bili, i intrigantan jer se nalazi u ravni Crna Gora-Kuzmin. Budi oprezan kod naziva mjesta jer se jedno ime nalazi na vise lokacija i ako neznas nesto vise onda mozes nacisto da fulas. U pogledu ovoga bilo bi dobro da u pismu navedes sva mjesta koja nose naziv Erakovici i njima pridodati Solaje-Knezevo, Bastasi-Banja Luka,Travnik, Erakovici-Srebrenica i iz Srbije (izuzeti Crnu Goru i Hrvatsku) pa im odmah postaviti pitanje odakle su oni porijeklom.

(26.II 2008.) Sjetio sam se da je jedan Predrag Erakovic isao u sklolu u selu Strpci kod Prnjavora. Bio je mladji od mene godinu dana 1970 godiste. Neznam odakle mu je bio otac ali majka je iz tog sela sa pezimenom Vidovic. Znam da su ga zvali Kanada jer su mu roditelji tamo otisli a i on je po zavrsetku osnovne skole, koliko sam cuo a to bi bilo negdje oko 1985 godine.

(18.III 2008.) E tog Simu Erakovica sam nasao u knjizi Vladimira Vulina «ZATOCENICI SLOBODE Sa Zmijanja i oko Zmijanja». Petrov drug, Simo Erakovic. Momak guste, crne kose i tankih nausnica. Nekoliko dana po preobrazenju – Petar (Kocic), Dimitrije Zakic i Simo Erakovic, obilazise sela i zaseoke Zmijanja, upoznavahu vidjenije domacine i momke. Ispitivahu zivot, porijeklo i obicaje Zmijanja po uputstvu Jovana Cvijica. (ovo sam u prekidima prezentovao samo one momente gdje se spominje Simo Erakovic, a to je bila 1908 godina oko preobrazenja mislim maj).

(27.VII 2008.) Izgleda da sam našao tvoje rođake u Bosni, tj. Erakoviće koji slave Sv.Stefana 9. januar / I imao si sreće da i oni prate to i imaju dosta znanja o tome. Tako da ćeš vrlo brzo sklopiti mozaik i povezati svoje korijene. Sada ti žive u Tuzli. Nije u pitanju onaj Simo kojeg sam ti jednom prosledio već su drugi. Mada me malo razočarala dotična Vanja Eraković

Denis: jel ti nešto u rodu bio Simo Eraković savremenik Petra Kočića, mislim da je bio u Mladoj Bosni

Vanja (ž): to je moj pradjed :) / jeste, bio je u Mladoj Bosni / imam ja tih tragova i previše... / i o pradjedu i o djedu / i o stričevima tako da... / moj stric ima sve te dopise o porijeklu / ja se previše i bakćem tim stvarima / od vjerskih praznika obilježava se samo božić i vaskrs / mi smo komunistička porodica :) / 9. januar / pa koja god to bila / nemam ja nekih afiniteta za istraživanjem por. stabala isl. / ostavljam istoriju da govori za sebe / a ja živim mnogo ispred njih tako da... / živim današnjost / i stičem svoje zasluge / ali eto...koga / interesuje / želim mu sreću u radu

Denis: saznati svoje (tko si i odakle si) nesmatram ugrožavanjem današnjice

Konstrukcija ''Mokri Lug (Bregovi) – Eraci – Erakovići'':

(29.V 2008.) Po nekom mom razmišljanju Erakovići koji su bili na parohiji Šolaji tj. pretpostavljam u selu Mokri Lug bili su zajedno sa Eracima.

(27.VIII 2008.) Da li si naišao na ijednog Erakovića da je došao iz Bosne a da slavi našu slavu (Šolaji- tačnije Mokri Lug ili Bregovi, pisao sam ti da je formalno sjedište parohije bilo u Šolajima ali da nikada nisu živjeli u tom selu već u navedenim selima a iz tih sela su mahom Eraci odselili u okolinu Sremske Mitrovice i Ljubačevo- Erakovići i Eraci)

(17.X 2008.) Stupio sam u kontakt sa izvjesnim Daliborom Erakom koji potiče iz sela Bregovi kao i Biljana ali mi nije bio nešto raspoložen za kontakt a uspio sam ga nekako ubijediti da se sretnemo u drugoj polovini iduće sedmice. A taj živi na oko 200 metara od mog radnog mjesta.

(5.XII 2008.) Neznam da li se sjećaš kad sam rekao da Eraka ni Erakovića nikada nije bilo u Šolajima, osim što tako piše u crkvenim knjigama, a Mokri Lug i Bregovi su ta mjesta u kojima su bili nastanjeni dok su i danas u Bregovima. Jedino što sam saznao da su Eraci iz Bavljvina porijeklom iz Bregova. Naime, jedan je otišao tamo i formirao porodicu koja se kasnije jako raširila. Takođe, sreo sam još jednog Eraka iz Bregova i rekao mi je da ima neki među njima koji ima razrađeno porodično stablo svih Eraka iz Bregova ali mi se i on ne javlja, iako je bio jako zainteresovan.

(9.XII 2008.) Ja: Gde si čuo da je sedište u Šolajima bilo samo formalno? Kako znaš?

(9.XII 2008.) Bio sam u Šolajima i pričao sa nekim starosjediocima, a takođe sa svojim kolegom i prijateljem koji je direktor škole u Javoranima, a uzgred je i direktor dvije područne škole u Živinicama i Šolajima, koji se raspitao kod jednog učitelja koji živi i radi u Šolajima u školi. Takođe to mi je isto potvrdio i jedan Erak koji potiče iz bregova i koji mi je rekao da jedan od njih ima razrađeno stablo svih Eraka iz Bregova, a on mi je spomenuo i neko selo kod Kolašina da su odatle navodno Eraci došli. / Takođe, ja sa obišao sva tri postojeća groblja u Šolajima i nigdje nema Eraka a mogu ti reći da su relativno mlada groblja tj. najstariji koji sam vidio bio je negdje oko 1930-tih godina. Dva su manja sa negdje oko 10-tak spomenika i jedan ima oko 30-tak. / Obišao sam i Javoransko groblje koje je uz crkvu i ono broji negdje oko 150 grobova ali nigdje Eraka.

(11.I 2011.) Pohvatao sam još dosta svojih i imam jednu lozu koja seže u 1700 i u parogiji Šolaji su bili a sada je to druga a radi se o mjestu Bregovi.

(22.I 2011.) Ja: (...), али покушај (ако си у стању) мало појаснити ово око лозе која сеже до 1700. године. Да ли имају неке везе са селом Ераковићи код Јаворана и како се тај податак за 1700. годину поклапа (ако се уопште поклапа) са Ерацима код Бугојна ?

(11.XII 2011.) Dobio poruku al što se tiče Eraka iz Bregova koji znaju svog rodonačelnika iz druge polovine 18 vijeka / kažu da je njima kazivano da su porijeklom od Kolašina. A oni bi spadali u tu parohiju Šolaji jer ti Bregovi nemaju svoju crkvu i administrativno potpadaju u opštinu Kneževo (Skender Vakuf) gdje spadaju i Šolaji a kad se ide od Kneževa za Bregove prolazi se kroz Šolaje. / Tako da bi ovaj momenat mogao neke stvari da promijeni u mojim dosadašnjim saznanjima i naravno da se otkriju vjerodostojnije. Inače oni su dosta raseljeni i grupisani su u okolini Sremske Mitrovice. / Ima još jedna stvar koja je dobra a to je da je pop iz Javorana unaprijeđen i otišao na veću funkciju negdje drugdje a da je došao novi i samim tim se otvorila nova šansa da pogledamo te crkvene spise iz početka 20 vijeka gdje se navodno pominju pored Eraka i Erakovići.

(17.XII 2011.) Ja: Да, заборавио сам Колашин... Изузетно значајна ствар.

Ти си ми већ 09.XII 2008. писао «(...)» а 11.I 2011.: «(...)».

Сада први пут пишеш о другој половини 18. века.

А) Занимљиво је, а оно што знам, да су се током векова на простору Колашин-Беране укрштале различите струје неких Ераковића за које сам први пут сазнао из ''Презимена у Црној Гори''.

1. Ту сам наишао на неке О(н)товиће, Кујовиће, Шуковиће и Обрадовиће а који се повезују са Ераковићима а ови са Његушима.

2. Убрзо (мислим да на то нисам наишао пре 1. септембра 2009. ) је неко на интернет ставио у PDF-формату делове књиге ''Родослов братства Кујовића'' из 2008. године а што ме је у најмању руку запрепастило јер у лепо урађеном и прегледном родослову проналазим и Милутина који је, према овоме, Хераков син. О том Милутину ни Ердељановић ни Ковијенић реч не говоре! Милутинов синови су Драгутин (од њега Никола (Кујо) > Кујовићи и Вујадин > Шуковићи), Обрад (> Обрадовићи), Дидан (> Дидановићи).

3. Онда сам наишао негде у октобру 2010. на текст са фејса (тема је изгледа ''ШУКОВИЋИ – братство презимењака'' > Порекло) о пореклу Шуковића (славе св. Василија) и мало о Обрадовићима (тема: ''LUBNICE-MALA MOSKVA'' > Porijeklo prezimena Obradović!) (постављени априла 2010.)

Б) Поред ових горе поменутих братстава који се везују за Лубницу (Беране), Удовичицу, Штаваљ (Сјеница), Васојевиће, Миоско, Вочје, Колашин, Морачу, Веље Дубоке (Ровца), Александра Ераковић (Алекс Мојра?), која је од Ераковића св. Јована из Владимираца код Шапца, преноси да је код њих постојало предање о сеоби кроз предео где је манастир Морача (Црна Гора).

В) У Средњем Полимљу, нахија Љубовиђа, у 15. веку је владао познати Херак Вранеш или Врањеш од којега су настала бројна братства.

Г) Турски тефтери из 15-16. века бележе низ појављивања имена Херак на потезу ''Дурмитор – Стари Влах (Санџак)''.

Д) При граници Србија-ЦГ, северно од Бијелог Поља, то нашао на нету, постоји село Ераковићи али о томе ништа друго не знам.

Иначе, изгледа да у северној/источној Црној Гори презиме (Х)Ерак нигде није успело заживети као братство. Не рачунајући бококоторске и централнобосанске Ераке, изгледа да су следећи коју су најближи територији Црне Горе бошњачки (муслимански) Хераци из околине Горажда.

Моја привремена радна хипотеза је следећа:

Расељени његушки (Х)ераковићи би можда били данашњи:

1. бањански Ераковићи (Аранђеловдан),

2. далматински Ераковићи (св. Ђорђе),

3. колубарски Ераковићи (св. Јован),

4. кузмински и тузлански Ераковићи (св. Стефан),

5. берански Ераковићи (сви св. Василије ?)

Ако можеш покушај сазнати име тог села код Колашина од тог човека из Брегова. Можда ћемо још нешто открити.

(3.I 2012.) Ja: Не знам да ли си добио претходну поруку коју бих допунио само тиме да књига ''Презимена Црне Горе'' од Миљанића ипак спомиње и неке Ераке везане за Колашин јер пише: ERAKOVIĆ - "[...] u Moraču (Kolašin), došli iz Njeguša (Cetinje) i Erak.". Шта значи ово ''и Ерак'' не знам али ћу проверити када будем проверавао литературу од поменуте књиге.

(17.X 2012.) Denis: Jedino sam došao do saznanja da su one misterije o Šolajima i Ljuši vezane za naše u selima Bregovi i Baljvine / Šolaji nisu imali crkvu al su nosili kao parohiju a Eraci su živjeli u Bregovima koja je potpadala a Baljvine Ljuši / na negdje stoji i Ljuvša / ovi iz Bregova se sjećaju da su živjeli Erakovići al su davno odselili pa ne znaju tačno gdje / a koliko smo ranije konstatovali da su oko Travnika

Ja: da to je Petrova porodica koja se kasnije preselila u Tuzlu, ali nisu mi rekli njehovu vezu sa Erakovićima iz Šolaja

Denis: Mislim da su Eraci i Erakovići koji su živjeli na ovom prostoru i obuhvaćeni popisom iz 1882 godine zajedno došli i da su bliži krvni srodnici i da mi je doći do toga kad su došli ovamo onda će lakše biti naći preciznu vezu sa Crnom Gorom i tačno mjestom odakle su pokupljeni / a ovi iz Bregova tvrde da je jedan otišao u Baljvine i tamo su se namnopžili a kasnije u Ljubačevo i da su oni od njih / a i ovi iz Ljubačeva se sjećaju da su došli od nekud a jedna baka tvrdi da su iz Bregova / jedino ovi iz Bregova ne mogu reći za ostale Erake / ali kako sam ja spoznao da su se i drugi seljakali i da bi njihova pretpostavka mogla biti tačna

Ja: Pitao si kad su došli. Za Erakoviće iz Travnika (Šematizam 1885., sv. Stefan) znam, na osnovu dopiske, da je Simov (Kočićev drugar) otac došao u Travnik. Dakle, nije neka duboka starina. Gore sam napisao ''Petrova porodica'', zeznuo sam se, mislio sam na Sima, a Petar je njegov otac.

Denis: OK / koliko se sjećam da mi je Stojan Erak rekao da su u Ljubačevu bile najviše dvije kuće Erakovića a Slobodan Erak iz Bregova da su mu pričali oko četiri kuće Erakovića u Bregovima

Denis: Pretpostavljam da su Bregovi u pitanju jer su tu najpostojaniji i organizovaniji i imaju stablo koje seže u polovinu 18 vijeka tačnije oko 1750 godine

Ja: Hvala ti za ovo 2-4 kuće!! / To nisam znao!!

Denis: ia da su oni tu bili i došli iz CG i nisu se pokretali nigdje / kad god nešto tragam za svoje isto tako se informišem i za Erakoviće

Ja: Imam jednu teoriju: vidiš li ono Pošćenje (Drobnjaci) gore? E, to je Luburić našao. Kod Banjanskih Erakovića kolaju razna predanja koja još niko nije sakupio. Jedno kaže da su na Njegušima postojala 2 brata: jedan ode na Velestovo a drugi na Pošćenje a odatle, pretpostavlja se, u Bosnu. / ja sam ostao zatečen kad sam čuo ovo. Inače, sam Luburić nije ništa zabeležio osim da su na Pošćenju u nepoznato doba bili neki Erakovići.

Denis: sad i ja vidim da se prvi put pominje žabljak a sudeći po Eracima sv stefan moglo bi se reći da samo trče u visoke krajeve hahahaha / i da može biti da imaju veze sa Žabljakom

Denis: sada imamo više pretpostavki o kretanjima i dijeljenjima još samo da pohvatamo neke konce da te pretpostavke budu izdefinisane u tvrdnje

Ja: ali kako onda objasniti da Eraci sv. Nikole smatraju da su srodni Eracima sv. Stefana??? to sve komplikuje!

Denis: to se jedino može vezati za CG a nikako za Bosnu i dalje / i po mentalitetu smo potpuno različiti

Ja: misliš na Erake sv. Nikole?

Denis: da da

Ja: a još da iskomplikujemo: u Travniku 1885. žive još i Erakovići sv. Nikole...

Denis: to je logično jer oko Bugojna i Donjeg Vakufa žive ti Eraci a Travnik je bio najbliži veći centar kao i Eracima iz Baljvina i Bregova / Bregovi su pripadali Kneževu-Skender Vakufu a Travnik im je na 50 kilometara kao i ovima iz Bugojna

za taj prostor do 90-tih Travnik i Jajce su bili najbliži veći centri a zbog konfiguracije terena i uslova za život Travnik je bio u daleko boljoj poziciji i zato se najviše gravitiralo njemu

Ja: znači hteo sam da se ubijem kad sam saznao da knjiga Nikole N. Tomića ''Pleme Drobnjak'' još uvek nije štampana tj. u rukopisu je (i to još iz 1980. godine) a ona ima neke frapantne odgovore tim pre što postoje još jedno 3-4 knjige o Drobnjacima i sve sam ih pročitao i nijedna ništa ne govori, samo konstatuju Erakoviće s Pošćenja!

Denis: ja sam bio ubjeđenja da smo sa Njeguša i da sam otišao u Cetinje kopao bih mnogo po ppodacima i opet nebi našao sponu sa nama a ovako smo dalazili do podataka da su u igri Nikšić Kolašin i evo sada Žabljak a ovi iz Bregova kažu da smo sa Kolašina, jedino moj stric je rekao sa Nikšića al možda je on pogrešno protumačio i zamjenio sa Kolašinom

(3.XII 2012.) Denis: a taj Slobodan Erak koga sam ti preporučio za prijatelja je iz tih Eraka iz Bregova koji poznaju korijen iz 1700 i neke

Ja: a to pripada tim šolajima koji se pominju kao parohija

http://www.maplandia.com/bosnia-and-herzegovina/republika-srpska/erakovici

Denis: to je Ljubačevo

Ja: пар стотина метара северно је заселак Ераци...случајно?

Denis: da i bili su tamo al poodavno otišli

Ja: а ко живи сада у засеоку Ераковићи?

Denis: niko koliko znam / a pitaću ovog svog da se raspita pošto svaki vikend ide tamo

Ja: http://www.maplandia.com/bosnia-and-herzegovina/republika-srpska/eraci-44-39-1-n-17-13-17-e/

Denis: to je to dva zaseoka udaljena na oko 50 metara Eraci od Erakovića kako mi je pričao Stojan Erak

Ja: значи, оба су у општини Љубачево, јел тако?

Denis: selo Ljubačevo a Opština Banja Luka a parohija Javosranska a / a sad i Ljubačevo ima svoju crkvu unazad maksoiimalno 5 godina

(4-5.IV 2013.) Ja: izgleda da su iz bregova preselili u ljubačevo...

Denis: i Agino Selo pod okriljem Bočca je dosta učestalo u pričama

Ja: to je zato što mešaju prezime erak i prezime eraković, njima je to isto, možda?

Denis: nije / najviše pasivnost i nezainteresovanost o svom porijeklu

Ja: i šta kažu? Erakovići otišli u agino selo ili Eraci?

Denis: Iz Agina sela su otišli Eraci a tu se ne pominju Erakovići / jedino u Ljubačevu da ih je bilo a od ovih iz Bregova nisam uspio saznati jer je to po Šolajima / a tri godine pokušavam da dogovorim sa ovim iz Bregova da se vidim i ne uspijevam a 5 km je između nas

Ja: ej Deni, za onaj podatak o Šolajima iz 1882.: po tim podacima gde su se ti erakovići nalazili - u bregovima ili ljubačevu? Pošto su i bregovi i ljubačevo podpadali pod parohiju šolaje...

Denis: Ljubačevo je pripadalo pod Javorane / a Bregovi su Šolajima

Ja: ...a da javorani su pod ondašnjim banjalučkim a šolaji pod varcarvakufskim protoprezviteratom (šire od parohije)...upravu si

Denis: a danas su Šolaji pod Kneževom / al pitanje po crkvenoj podjeli / jer su Javorani u Kneževu a Ljubačevo u Banja Luci teritorijalno a crkveno su pod jednim

Denis: sjećam se da su Erakovići bili na dvije lokacije a Eraci na 4

Ja: Misliš tada 1882.? Da, eraci sv.stefana u bočacu, javor., ljuši i šolajima a moji erakovići u šolajima i travniku. Oni u travniku je simina porodica

Denis: da

Ja: Po kuzminskim crkvenim protokolima piše da je nikola eraković u kuzmin došao iz BOSNE a da u kuzminu živi od 1765.

Denis: onda su te dvije lokacije otvorene

Ja: To je...4 grupe erakovića: bregovi + travnik + ljubačevo + kuzmin = negde imaju zajednički koren u bosni u 18.veku / Koji ti mejl da ti pošaljem sve sređeno o erakovićima iz okoline kolašina i berana? / Moguće da postoji veza bregovi-kolašin...ili se neki obradović-eraković (svi su iz lubnica kod berana) zadesio u bregovima i neprecizno rekao da ima Erak(ović)a kod kolašina-berana? (...)..nisam još sredio za Obradoviće-Erakoviće iz Tepaca-Žabljak a oni su takođe prolazili kroz bosnu...

(6.IV 2013.) Denis: U pravu si to sa Šolajima / da nisu imali crkvu a jesu parohiju

Ja: Izgleda da je u bosni bio čest slučaj da jedna crkva opslužuje više parohija

Denis: i jeste

Ja: Kako sada stojiš sa poreklom eraka iz bregova? Da li su iz pojasa oko Jezera (borci+prisoje+čerkazovići) ili su svi eraci iz Bočca?

Denis: ovi su iz Bočca i sa njima su u tijesnoj vezi Ljubačevci / a od Bregova se Baljvinski Eraci

(24-25.IV 2013.) Ja: onda su Đuro i 5 sinova došli iz Trnova u Bočac ili Agino Selo?

Denis: pa kako stvari stoje tako je nekako al čekam da ovaj kompletira još štošta pa kad se nađemo imaću potpuniju sliku

Ja: hmm...onda moguće da je prapostojbina Eraka iz regiona Glamoča ili Mliništa (Eraka Kosa i Podići) a ne da su iz CG/Hercegovine došli u region Čemernice?

Denis: tamo su se doselili / i odatle se raseljavali

Ja: mada možda su se u Bočac/Agino Selo ''vratili'' tj. da je bilo dvostrukog prelaženja Vrbasa...hipotetički

Ja: ovi iz bugojna su izgleda iz Boke Kotorske

Denis: i ja mislim a kad pogledam kartu slibnog područja Vrbasa svi Eraci su u tom prostoru

Denis: Bočac je vezan za Agino Selo / a jedan samnom radi i preziva se Vukoman a Vukomana ima i u Trnovu i moji su bliski sa njima i oni su se doselili tamo isto kao i Vulete

Ja: hmm...a moji Erakovići u kuzminu kumovi VuletIĆIMA

Denis: Trnovo je bilo pusto dok ga nisu naselili a svi su došli u kratkom razmaku i moji su kumovi sa Vuletama a Vuleta je bilo do rata u Gverama kod Glamoča odakle su i Eraci se raseljavali

Ja: u Kuzminu kumstvo Erakovića i Vuletića je dosta staro pa mislim da je možda čak nastalo i u Bosni. u knjizi o kuzminu za Vuletiće se kaže da su i iz Bosne i iz Like. Slavili su u kuzminu sv.đorđa i sv.nikolu. Kod Janjatovića Vuletića ima: slava Đurđevdan (Banjaluka, Sarajevo, Stroice-Gerzovo), slava Jov. Krstitelj (Jelovac, Prijedor), slava sv. Luka (Sokolovo-Ključ) / koja je slava tih Vuleta?

Denis: sveti Stefan

Ja: upravu si sad sam otkrio: slave sv.Stefana i 1882. su živeli u Mednoj Donjoj zajedno sa Heracima sv.Stefana... / a ovu Vuletići s slavom sv.Đorđe u Stroicama garant su rođaci Vuletićima u Kuzminu

Denis: Strojice su prema Kupresu / i tamo je stari manastir Glogovac / na pola puta između Šipova i Kupresa

Ja: šta ako su oni vražji Erakovići u Bregovima iz Stroica došli zajedno s Vuletićima u Bregove?

Denis: ako ti je pri ruci iščitaj mi ta mjesta iz 1882 gdje su Eraci i Erakovići sa slavom sveti Stefan / Ljuša / to je to / Ljuša nije imala svoju crkvu a spadala je u Strojice / isto kao i LJubačevo pod Javorane / Bregovi pod Šolaje / il Glogovac

Ja: Eraci sv.Stefana: Bočac, Javorani, Ljuvša, Šolaji / Erakovića sv.Stefana: Travnik, Šolaji

Denis: ima i Ljuvša i Ljuša oba su u opticaju / isto kao i Agino Selo pod Bočcem

Ja: ne poklapa se - 1882. Erakovići su u Šolajima (verovatno Bregovi) a Vuletići su 1882. u Strioicama......jedino da su Eracu u Ljuvši pogrešno zapisani i da su to zapravo ERAKOVIĆI??

Denis: neznam / al sumnjam da su pogrešno zapisani / al Ljuša pripada Donjem Vakufu / gdje ima Eraka sa svetim Nikolom

Ja: Erak sv.NIkola: Rogoušac, Travnik, Umci-Sanski Most

(7.V 2013.) Denis: (...) u žurbi sam i na brzinu da prebacimo koju / mjesto gdje žive Eraci u Bregovima se zove Erakovići i ima još jedan naziv / a u nedjelju idem u Bregove / iz Ljubačeva su našli korijene koje sežu u kraj XVIII vijeka / a iz Bregova imam to i formirao sam i Travničku granu Eraka sa slavom sveti Stefan a oni su se pomjerili iz Goleša

Ja: Svaka čast! Hvala! / Pitaj ih za Erakoviće i Kolašin, ako znaju...

Denis: hoću / si vidio na slici te Erake u Bregovima koje nazivaju Erakovićima / pošalji zahtjev Mlađen Spiro Erak on je iz tih Eraka i on mi je rekao sa to a i dobar poznavalac i može da se bolje raspita oko toga

Ja: (...) A erakovići su zaselak bregova?

Denis: nisu a tako zovu taj dio gdje su Špirini a ima još jedan dio gdje ga drugačije zovu a isto žive Eraci

Ja: Eraci žive u erakovićima? Zašto se to onda ne zove eraci, ako znaš?

Denis: to ću u nedjelju da vidim

(29.V – 2.VI 2013.) Denis: bio sam u Bregovima i pričao sa najstarijim Erakom tj Draganom 1930 / On tvrdi da je Kostin otac direktno došao iz Crne Gore i to od Kolašina a pretpostavlja da je čak moguće i da je Kosta došao sa njim / i zna za tri brata Kostu, Lazu i Đuku a tvrdi da su i Ljubačevski Eraci otišli iz Bregova / i da su ih zvali Erakovićima jako dugo i zato se prozvalo to mjesto Erakovići u kome su živjeli Eraci / interesantno da su i oni imali prislavu Aranđelovdan / a navedena trojica braće su rođena u XVIII vijeku

Ja: Hvala ti Denise za ovo!!! / Nisam mogao ranije da ti odgovorim jer mi nestalo inetrneta. / Ako je tačno da ste se zvali Erakovići do Bregova, to onda menja situaciju jer su onda išle dve uporedne struje iz Stare CG ka Kolašinu: 1.Erakovići sv. Vasilija, 2. Erakovići sv. Stefana, plus još treća struja: 3. Erakovići sv. Jovana... / Preslava Aranđelovdan upućuje na vezu sa Erakovićima iz Velestova (Ozrinići) koji su preci banjanskih Erakovića... / A ko je koga nazivao Erakovićima? Ove u ljubačevu? / Ili se to odnosi na mesto erakovići kod bregova?

Ja: Onda je to onaj Đuro što je prvobitno imao 5 sinova u bočcu?

Denis: jeste / al imao je 9 sinova / al neću još da tvrdim to dok nbe provjerim neke stvari / jer u Trnovo se vratilo njih 5 / Kosta, Lazo i Đuka ne spadaju među tih 9 / u Trnovo se vratili Mijajilo, Stevan, Ile, Marko i Jašo

Ja: Nemam pojma ko su ovi iz kolašina. Osim obradovića i onih iz banjana ne znam ko se još nalazi u severnoj cg

Denis: nema veze polako, stvari se pomiču sa mrtve tačke i nadoći ćemo i na to

(3.VI 2013.) Ja: Ima doduše jedan tefter iz 1455. gde se spominju heraci kod nikšića

Denis: meni je prevashodan cilj da povežem staništa i onda idem dalje a za sada samo da vidim moguća staništa u Crnoj Gori odakle su otišli kao Erakovići za Bosnu nebi li na taj način brže povezao stvari / sada se otvara i druga mogućnost da su i ovdje jedno vrijeme bili Erakovići i onda izostavili nastavak –ović / što se može potkrijepiti time da postoje dva zaseoka sa tim Imenom Erakovići u Ljubačevu i Bregovima

Ja: Da to je ono da se od erakovića sv.stefana odvojila grupa bez ović

Ja: Ima jedan detaljčić da je od erakovića iz velestova bio jedan Petar Srgov hajduk po hercegovini

Denis: a iz Bregova se jasno vidi Trnovo i može definisati put kretanja u seobi jednog dijela i Agoni selo pa onda Ljubačevo / Bregovi su skroz na južnoj padini planine Čemernica a Ljubačevo na sjevernoj a Agino selo je na zapadnoj / i kad se na karti pogleda Eraci su samo išli sa brda na brdo hahahaha

Ja: Taj petar srgov možda je otac sime iz travnika-tuzle

Denis: neznam / al bi se moglo uzeti u obzir da je došla oveća grupa Erakovića i da su onda jedni (tvoji) otišli za Sremsku Mitrovicu a i ovi se naknadno cijepali

Ja: Imam tekst poslaću ti ga kasnije, a i vaša preslava upućuje na velestovo

Ja: Ako je npr. reč o svađi u bregovima, šta im je značilo da odbace ović, tj. zašto nisu uzeli neko peto prezime?

Ja: Razumem, ali ako već postoji kraj erakovići a recimo istog su porekla sa eracima, to onda znači da su istovremeno živeli zajedno u bregovima i ovi sa ović i oni bez?

Ja: Sjajna zapažanja, ali šta s tim da se erakovići spominju i 1885. kod šolaja, dakle nisu svi erakovići otišli iz bregova

Denis: slažem se a moguće je da su to ovi koji su otišli put Travnika i Tuzle / jer su moji u jeku tog popisao otišli iz Agina Sela(Bočac) u Trnovo

Ja: Greška jer se tada erakovići nalaze i u šolajima i u travniku

Denis: ne tvrdim al kažem samo slučaj za svoje

Ja: Ali Deni, nešto tu ne štima: ako su tvoji i bili erakovići dolaskom u trnovo, kako odjednom svuda nastaju eraci i u ljubačevu i u bregovima?

Denis: nemoj me držati za riječ, samo iznosim neka mišljenja / jer su mi se neke stvari pobrkale al dok se slegnu razbistriće se

Ja: Ok / Čudno je to da u bregovima toliko dugo zajedno žive i oni s ović i oni bez, od 18.veka do 1885.

Ja: Deni, jel zbilja postoji kraj erakovići u bregovima?

Denis: oni sami kažu da se taj dio zvao Erakovići / gdje su njihove kuće i sada

Ja: kao toponim?

Denis: ima na bratstvu slika Eraci - Bregovi na taj se misli / e to ne / nisam našao / a nemam te vojne karte iz SFRJ da provjerim

Ja: Dakle, žive u Erakovićima, neki eraci kažu da su se tako prezivali ranije, a ipak nose prezime bez ović? Kako to?

Ja: Hvala ti, čekaću. / Palo mi na pamet da oni erakovići u šolajima iz 1885. nemaju veze sa erakovićima-eracima u bregovima, ali da su istog porekla. / Odnosno, ovi iz travnika-šolaja došli su znatno kasnije od npr. erakovića-eraka u 18.veku u bregove.

(4.VI 2013.) Denis: al sad mislim da sam pronašao svih 9 sinova Đurinih

(5.VI 2013.) Ja: Moguće da su erakovići otišli iz bregova odmah posle popisa iz 1882. Zato ih se eraci ne sećaju...

Denis: kako da ne / oni spominju tri brata Kostu, Lazu i Đuku a ja mislim da je to od milja Đuro jer je Kosta bio Kojo a njegov sin Joja Jovan / i kažu da su njih trojica došli sa ocem

Ja: A eraci onda ćapili njihova pusta imanja

Denis: baš tako / a ovi poslije ćipili Đukino ognjište

Ja: Ali onda bi eraci morali živeti negde drugde u bregovima pre no što su došli na eraković pašnjake?

Ja: Ali 1882. erakovići i eraci stoje zajedno u šolajima (bregovima) po janjatoviću?

Ja: Mislim da to ne objašnjava da 1882. ima i ović i bez ović a danas da je samo bez u bregovima

Denis: a i u Ljubačevi ima toponim Erakovići / a i Eraci

Ja: To je! Moramo da ćapimo one likove koji žive u erakovićima kod ljubačeva da nam objasne

Ja: Samo jesi li siguran da su ovo kod ljubačeva samo toponimi? Meni izgleda da su to grupe živih kuća

Ja: Hehe, ovi erakovići samo misteriozno iščezavaju, i u ljubačevu i u bregovima :)

Ja: Upravu si. A možda erakovići u ljubačeva nemaju fiksni telefon pa ih zato nema u imeniku

Denis: nema ih uopšte / ovi najstariji se sjećaju po pričama da ih je bilo / 4 ili 5 kuća / i na kraju da je bila samo jedna porodica koja je otišla i ne znaju gdje / a ima slučaj gdje je rođeni stric negirao svoju bratanicu bojeći se da će tražiti očevinu ili djedovinu / imam takva dva slučaja iz Ljubačeva / pa zašto su mene prvi put ignorisali i odbacili ja pretpostavljam da su kontali da treba da izvidim za nekoga pa da će im onda ono malo jada da cijepa / ne zaboravi da su Erake prozvali cigićima i da su prokleti, a to nije slučajno / imam najsvježiji primjer sa svojim stricem koji je na kraju rekao da u Eracima niko još zemlje nije uspio podijeliti pa da to neću ni ja / i to da su jako zavidni ili pakosni i to ti mogu argumentovati

Eraci sa slavom Sveti Đorđe:

(26.IX 2008.) U međuvremenu sam uspostavio kontakt sa izvjesnim Markom Erakom iz Kikinde koji kaže da mu je otac iz okoline Ključa i da je slava im Sv. Đorđe il ti Đurđevdan što me je zapanjilo i poslao sam mu par pitanja u vezi toga i sada čekam odgovor.

(16.X 2008.) Ja: Izvesti me o Marku iz Kikinde. Izgleda da su ovi iz Ključa srodnici Erakovićima iz trougla Split-Šibenik-Knin jer i oni tamo slave Đurđevdan. No, videćemo.

(24-25.IV 2013.) Denis: a kod Ključa sam naišao na jedine Erake sa Đurđevdanom

Ja: znam, onaj u kikindi

Denis: mjesto Previle / prije ribnika na nekih 10-tak kilometara / al su svi odselili u Vojvodinu / na P jeste al nisam 100% siguran jesul Previle ili

Ja: previle je kod kikinde ili ključa?

Denis: Ključa / al pripada Ribniku RS

Ja: ništa više ne znaju?

Denis: nisu Previle nego Previja / Previle su iznad Mrkonjića

Ja: našao sam: severno od G. Ribnika a blizu D. Ribnika / jel znaju svoje poreklo?

Denis: nije mi ovaj bio nešto pričljiv a koliko se sjećam da su mi pominjali da su došli iz Hrvatske / onaj trougao o kojem si ti pričao

Ja: bog te mazo...oni su skratili prezime Eraković jer su svi Erakovići u Štikovu sv.Đorđe...ili su se dalmatinski Erakovići prvo prezivali Erak ali malo verovatno pošto je rekao da su iz H. došli u Previju

Denis: koliko se sjećam da su odatle i neznam ništa više o tome / znam da sam se iznenadio kad sam čuo slavu / rekao mi je i mjesto o kojem su mu pričali / al sam zaboravio

Ja: vrlika, svilaja, bratiškovci...

Denis: prije bih rekao ovo drugo / treće pardon / Vrlika nije sigurno

Ja: to je onda problem jer su u bratiškovcima erakovići sv.nikole a oni se rođakaju se erakovićima u štikovu koji su sv.đorđa

Denis: nemoj me držati za riječ a ne mogu da se sjetim koji je sa fcb među mojim prijateljima taj i odatle

Ja: ima još drniš, baljci...

Denis: https://www.facebook.com/meraklija?fref=ts / mislim da je ovaj / pošalji mu zahtjev i vidi / a ja ću da pokušam doći i do drugog imena iz tih Eraka

Denis: Branislava Jelisavac mi je pričala o tome i bio sam stupio u kontakt sa njim al sam zaboravio

Eraci sa slavom Sveti Nikola:

(17.I 2008.) Zorana Erak Beograd / moj deda je poreklom iz bugojna!dusan erak,bilo ih je 12 dece,rodjen 1915.ziveo u sinju,kragujevcu...bio vojno lice,ima sina zorana...

znam otprilike rodoslov porodice erak,pricao mi je deda dok je bio ziv.cudna familija,niko ni sa kim nije u kontaktu ...JA BIH JAKO VOLELA DA STUPIM U KONTAKT SA RODJACIMA AKO POSTOJE!

(22.I 2008.) Ovo nisam uspio da ti napisem. Naime, pocetkom 1996 listajuci telefonski imenik nadjem cetiri Eraka kao vlasnike telefonskog broja i nazovem jednog od njih izvjesnog Nikolu iz okoline Bugojna. Taj Nikola je rodjeni ujak bivsem predsjedniku RS Draganu Čaviću. O porijeklu je rekao sljedece; Bio je u selu jedan erav covjek ( bi je sepav na jednu nogu i nakrivljen na tu stranu), siromah i bez igdje ikoga, u zrelim godinama neozenjen i opsluzivao je bega drvima i sta god bi mu ovaj nalozio, ali je bio vedre naravi i uvijek je pjevao. Beg kad god bi mu bilo tesko zaustavi tog eravog covjeka pa se sa njim isprica i tako mu bude lakse (ovaj bi mu dolazio nekako kao psiholog). Jedne prilike ga upita beg sto se ne zeni i zasnuje porodicu, nasto mu ovaj odgovori u smislu da je ostario i da ga kao takvoga nece niko za zeta niti bi bilo koja htjela za njega udati. Na to ce beg njemu da za to nebrine jer ima neka iz domacinske kuce a nije se udavala pa ce on srediti nju a njemu ce dati mali cup dukata i zemlje pa da se skuci i formira porodicu. Vjerovatno je beg ucijenio ili dao povlasten polozaju ovom domacinu za to da uda cerku za tog eravog, i ispunio svoje obecanje. Tako je taj ozenio se, sagradio dom i formirao porodicu. Nakon par godina ide ovaj eravi ali je prestao pjevati, begu bi cudno pa ga pozva i pita sta mu je, do cim mu ovaj odgovori da su ga prevladali problemi i da mu nije do pjevanja, nasto mu beg naredi da vrati sve dukate koji su mu ostali uz izgovor; Kad si bio siromah bio si vedar i veseo, a postao si kao ja, a sad ocu da tebe oslobodim briga i da mi opet budes onakav kakav si bio. / I navodno je taj eravi dobio prezime Erak a slavu Sv. Nikolu je naslijedio navodno od te zene iz domacinske kuce. Po prici tog Nikole on je rodonacelnik Eraka iz Bugojna. / Pa sad budi pametan kome vjerovati, a nesmijes zanemariti i ovu cinjenicu. Ovaj podatak ukoliko je tacan unosi dodatnu kofuziju u istrazivanju. Da su ti Eraci bili samo u “Rogouscu i Travniku” moglo bi se zavrsiti sa njima ali otkud oni u “Umcima” i otkud Erakovici koji slave Sv.Nikolu u Travniku. ( NAPOMENA: Ovo je jedini od Eraka koji slave Sv.Nikolu kojeg sa kontaktirao).

(22.I 2008.) Rogousac je mjesto izmedju Bugojna i Donjeg Vakufa. Eraci koji slave Sv.Nikolu su iz sklopa izmedju dvije planine Rudine i Radovan planina i rijeke Vrbas. Tacnije mjesta u kojima su zivjeli sva se nalaze u navedenom sklopu Hapstici, Kutlici, Glavice, Stolac i Brda. Hapstici su od Rogousca oko 8 km (vazdusne linije), Hapstici su od Brda udaljeni oko 7 km (vazdusne linije) a sva navedena mjesta su na putu izmedju, prvog i zadnjeg, kako sam ih naveo. / Ljusa je samo parohija ali jos nisam uspio pronaci koje je tacno mjesto prebivalista mada se u spisku Jasenovackih zrtava spominje selo Stolac ali isto selo postoji i kod Bugojna. / Umci, za njih ima podatke sa spiska Jasenovackih zrtava gdje se pominju Kijevci, Donji Dabar i Trnova ali bi sacekao da nekoga nadjem iz tog predjela.

(24.I 2008.) Denis: Ono sto mi je Zorana rekla citiracu njene poruke. / ... odgovara mi na onu « Legendu »... / Tata mi je pricao za tu varijantu da smo dobili prezime zato sto je neki u familiji bio erav...a kad sam ga pitala sta to znaci, rekao mi je da nema pojma i da misli da to znaci razrook...toliko o upucenosti... Meni je deka par godina pre nego sto je umro ispricao pricu koja mi se cinila vjerodostojnija, a kasnije sam cak nasla i na internetu neka dokumenta koja je potvrdjuju... / Moj deda, Dusan Erak je rodjen 1915. godine i bio je najmladji od njih 12-oro djece. On se seca price njegovih striceva i deda o tome kako smo se (mislim, mi Eraci) doselili u Bugojno i kako smo u stvari svi jedna loza, bez obzira na slavu (objasnicu ti to kasnije, da krenem sad hronoloski...) / Eraci su fakticki Popovici sa Njegusa (ovo se odnosi na kraj XVIII veka...), koja je bila bratska loza sa familijom Petrovica. Neki nas dalji predak je ubio nekog Turcina i cela porodica je morala da prebegne u Hercegovinu kako bi se spasla osvete. Tu su proveli neko kratko vreme da bi se kasnije jedna veca grupa nastanila u Zapadnu Bosnu (to je vec XIX vek...) a ostali odlaze oko zadra i primaju katolicanstvo... E, sad po prici, kada su dosli iz Hercegovine u Bosnu, mestani nisu znali ko su i ciji su i zvali su ih Hercegovci, Ere, Eraci i tako je ostalo... / Svi Eraci pravoslavne veroispovesti pripadaju jednoj lozi, tako da smo svi barem neki dalji rod...(jesam ti rekla da sam ti provereno tetka...) (Denis: Na osnovu ovoga da se zakljuciti sa su informacije o porijeklu dosta uopstene i da se pored one moje legende kod nje dovode dvije teze u kontradiktornost tj. Prva da su pobjegli kao Eraci sa Njegusa, a druga da su za kratko vrijeme se totalno asimirali sa hercegovcima i da su im drugi na osnovu ponasanja dali i prezime po tome, ali kako Eraci zasto ne Ercezi (Erceg)). / E, sad zasto jedni slave Sv.Stefana a drugi Sv.Nikolu... Kao sto smo utvrdili, cudna familija...dva brata su se sukobila tako da jedan odlazi iz Bugojna u M.Grad i uzima slavu Sv.Stefan...(kraj XIX pocetak XX veka...). Moj tata je radio u Crnoj Gori, prvo kao urednik Dana a kasnije i kao urednik Glasa Crnogoraca (inace i ja sam se bavila novinarstvom, kao i ti i moj tata, tako da vjerujem da nam je ta crta genetska...) ciji je osnivac mitropolija Crnogorsko-Primorska i sam mitropolit Amfilohije mu je po crkvenim knjigama potvrdio pricu da su Eraci ustvari Popovici. (Denis: Ova informacija je samo od nje da su se posvadjali, mada poznavajuci ove iz Trnova, Ljubaceva i Boraca bez dvojbe moze se prihvatiti ali ima i druga stvar. Uglavnom su se selili stariji sinovi jer je najmladjima ostajala kuca i okucnica i on kad ode negdje uglavnom se prizeti ili domazeti i u tom slucaju uglavnom zadrzava prezime a uzima puncevu slavu a svoju zadrzava kao prislavicu a u slucaju svih navedenih Eraka koji slave Sv.Stefana prisluzuju Sv.Mihajla (Arandjelovdan) tako da bi njena varijanta mogla otpasti. A druga stvar desavalo se da ga primi neki domacin pored svoje djece, nedostatak muskih glava od posljedica bolesti ili ratova pa da se odrzi imanje, i da mu desetinu imanja ali i tada je isti slucaj kao i kad se prizeti). / Kasnije sam nasla na internetu rodoslov porodice Petrovic gdje izmedju ostalog i pise kako su Eraci tj. Popovici presli u Bosnu... Malo je tu prica romanticnijai od tada vjerujem samo u tu varijantu... Elem, Turci su krali djevojke iz familije Erak jer su bile jaaaako lepeeee... i dva brata odluce da ih otmu i ubiju Turke...to je bio razlog zasto su morali da prebegnu... (Denis: Ovo oko Petrovica i Popovica ne mogu komentarisati jer sam jos daleko od njih, a ovo drugo da su Erakuse jako lijepe to u potpunosti stoji. Po Trnovu i Gerzovackoj parohiji prije se govorilo u Erake ne salji (vjerovatno zbog naravi, ali doce i ona na red da je komentarisemo) a iz Eraka vodi). / Znam da je, sem u Bugojnu, deda imao neku rodbinu po Vojvodini (da´`l u Vrbasu, Zrenjaninu ne znam...) ali ih nikada nisam upoznala. Inace moji baka i deka su bili jako asocijalni i na sa kim se nisu druzili, tako da ni moj tata nije upoznao tu rodbinu koja mu je ustvari vrlo bliska... Bas tuzno... (Denis: Ovo da su asocijalni mogu slobodno reci da se poklapa sa Eracima iz Ljubaceva, Boraca i Trnova. Ali kasnije i o tome kad iscrpimo osnovne informacije koje nam daju smjernice kuda idemo).

(18.III 2008.) Erak Zdravka iz ulice Arsenija Carnojevica je Zoranina majka, a Zoran iz ulice Vuka Karadzica (pretpostavljam da je) otac jer su njeni roditelji razvedeni. Majka joj je rodom sa Sokoca sa Romanije.

Toponimi (po Eracima i Erakovićima):

(17.I 2008.) Pretpostavka Jakov, Pejo i Simo u Ljubacevo (mjesto nosi naziv Eraci) su dosli prije tog popisa, Savo je istovremeno doselio u okolinu Ljuse(tako danas stoji u kartama bivsa opstina Donji Vakuf a danas u RS opstina Sipovo) a ne u Borcima ( tu Eraci imaju ucrtani u kartama). Moji su dosli u Trnovo medju prvima i jaci potok je dobio ime Erakovica po njima da bih ih Turci pod prezimenom Ćuk protjerali i oni odu u Šibove selo izmedju Varcar Vakufa (Mrkonjic Grada) i Trnova da bi po padu Turaka vratili se u Trnovo ali ne na isto mjesto jer su prije njih dosli Gvozdenci i tada su opet dosli medju prvima jer taj prostor koji su zauzeli bio ogroman i izuzetno pogodan za obradjivanje a imali su i oko 4-5 izvora vode, skoro pola sto ih je cijelo Trnovo imalo.

(18.I 2008.) Ja: Medjutim, dopunio bih Vas oko udaljenosti sela Eraci od sela Erakovici (Ljubacevo – Javorani).Vi govorite o par kilometara, ali sam ja na drugom sajtu pronasao tacne razdaljine cak 230 sela i zaselaka u radijusu od 9.7km oko sela Erakovici.Eraci su najblizi Erakovicima na tom spisku i nalaze se 0.6km (600m) od njih.Ljubacevo je na 2.7km, Javorani na 3.4km, a Bastasi na 5.5km od Erakovica.Ja ne znam istinitost ovih podataka, a mozete ih naci na www.islamicfinder.org/world.php. Isto tako, dosta mesta u BiH sa imenom Erak(ovic) nasao sam na maps.fallingrain.com/world/BK i nona.net/features/map/placedetail.879328.

(16-17.X 2008.) Ja: Davno si mi još napisao da kod Bugojna postoji brdo Erakovac. Kako si došao do tog podatka ?

Denis: Brdo Erakovac kod Bugojna sam našao, čini mi se na Google ili pak na svojim topografskim kartama, nisam siguran ali je na jednom od ta dva izvora.

(21.IV 2013.) Ja: Denise da te pitam: jednom si mi napisao da u Trnovu postoji potok Erakovica. Da li je taj potok dobijo ime po tvojim Eracima?

Denis: da / ima i slika / samo da se sjetim gdje sam je našao / da na Google earth / taj potok dijeli teritorijalno Šipovačku i Mrkonjićku opštinu

Ja: a prolazi kroz vaše posede?

Denis: tu su mi se poklopile 3 priče / od Eraka iz Ljubačeva. mog strica koji njih nezna i Gerzovačkog popa / da su došli i htjeli se nastaniti na tom dijelu i nedade im beg te ga ubiju kod te vode i onda odu dalje / tačnije zove se "Erakovac"

Ja: E hvala ti puno čoveče! / Jel to ono kad je stevan ubio bega pa se sklonio u perućicu?

Denis: nije / to je bilo poslije / kad su se moji ponovo vratili u Trnovo a nastanili su se koji kilometar nedaleko od toga na krajnje nepovoljnu lokaciju / a taj dio ispod te vode je izuzetno plodan i prilično ravan plato za te krajeve / prije dvije godine kad sam prolazio i vidio kakvi su usjevi na toj zemlji nisu se zadžaba riješili Bega

Ja: To je onda ona priča o malom konju sa 2 sepeta?

Denis: e u to nisam još siguran jel to bilo iz Agina sela kod Bočca ili Trnova / jer mi je ovaj momak iz Ljubačeva rekao iz Agina Sela su došli u Ljubačevo / priče se čas preklapaju a čas tijesno mimoilaze i da mi je sastaviti starine iz Ljubačeva i Bregova možda bi se štošta još poklopilo

Ja: hmm...to su onda tvoji možda ranije ubili jednog bega a stevan kasnije sekirom ranio drugog?

Denis: tačno / nema te porodice koja ne kaže da su praddjedovi ubiuli bega pa selili a kad bi to uzeo zdravo za gotovo onda turci nebi ni 50 godina vladali koliko je begova pobijeno / al ne treba zaboraviti harač i danak u krvi, pa prva bračna noć i štošta nešto što je donosio turski zulum

(24.IV 2013.) Ja: Pročešljao sam celu knjižicu Vladimira Vulina ''Zatočnici slobode'', Banja Luka 1990. Naša prez-imena se javljaјu na sledećim stranama: 30-31.str. (Simo Eraković sa Kočićem po Zmijanju), 59. (Gatarići), 61. (Erakovica i Erakuša), 62. (Erakuša). / Ovde se Erakovica otprilike nalazi izgleda, kako sam shvatio, blizu Dubičke Gore, sela Trijebave, južnih manjačkih kosa prema Mrkonjiću i kuća bratstva Ćulumi. / Jel ta Erakovica isti onaj potok za kojeg si rekao da se zove Erakovac? / a Erakuša je valjda naziv za grupu kuća Eraka?

Denis: Nije. Djevojke su specifične i njih zovu Erakušama.

Ja: dobro, ali u ovom kontekstu kod Vulina to je toponim: ''Na vrh Erakuše zeca bi ugledao među smrekvama, ko' ora sivi,..'' (61.str.)

Denis: da sigurno je tako

Ja: ''Oni, moj rođo, ustalili pa otresaju sa sebe - slamke i pljevu: ni što čuli, ni opazili. Na moju dušu, sinko, mog'o si košaru sa nji odvući u Erakušu - ne bi opazili. Eto, ti, današnje mladeži'' (62.str.)

Denis: (...) al nisam odavno je uzeo u ruke pa da lociram gdje bi moglo biti to brdo

Ja: nema veze ni Vulin nije baš precizan...naveo sam strane gde spominje to

Denis: lično sam ga poznavao i dao mi je tu knjigu sa posvetom

Ja: straiji čovek?

Denis: umro je prije 10-tak godina

Ja: e laka mu zemlja:( / ne znaš iz kog mesta je poreklom?

Denis: iz Stričića sa Manjače / odakle je i Petar Kočić / a majka Petra Kočića je bila iz Vulina pa su se Vulini busali sa time i živjeli na Pertovim lovorikama

Moje (sintezične) hipoteze:

(18.I 2008.) Od ovog saznanja dolazim do drugog saznanja: Erake u Ljubacevu (Javorani), Janjtoviceve Erake u Bocacu (1878-1886) i podatak Vaseg strica povezuje ista stvar – BOCAC. Mislim da je Vasa pretpostavka tacna: Eraci u Trnovu, Baljvinama, Borcima, Cerkazovicima koji ne znate sa sigurnoscu odakle poticete, slavom sv.Stefanom i najstarijim predanjem o Bocacu (Djuro i pet sinova) povezujete se opet sa istim mestom – BOCACOM. Sigurno bi sa jos nekim podacima upotpunili nase istrazivanje.Ono sto me zanima je priroda podatka od Vaseg strica, pa bih Vas pitao: da li je podatak da je Bocac stajao izmedju Romanije i Trnova potpuno porodicno predanje ili samo pretpostavka? (...) Citao sam taj sajt sa malim kovcegom [ovde mislim na sajt trazimo.info - hijerakul] leta 2007. pa znam o cemu se radi ali nisam znao da Zoranini slave sv.Nikolu.Imam jednu teoriju o tim Eracima sa slavom sv.Nikole.Dakle, saznali smo da su njeni iz Crne Gore dosli kod Bugojna.Na istom sajtu ste mogli primetiti da je dr Erak Marko iz Obrovaca kod Donjeg Vakufa.Zarko Veselinovic tu pise o Eracima iz sela Kljevci kod Sanskog Mosta.Primeticete da Janjatovic u ''Prezimena Srba u Bosni'' govori o Eracima u Rogouscu (Bugojno), Travniku i Umcima (Sanski Most).Jelena Erak na Zoraninom sajtu [sajt trazimo.info - hijerakul] spominje selo Kutlice(Kupres Denis: (NIJE), Bugojno).Iz ovih podataka, prema mojoj proceni koja naravno nemora biti tacna, zapazam dve grupe Eraka sv.Nikole: oko Sanskog Mosta i oko Bugojna (tu su i jedni iz Travnika). (Denis (24.I 2008.): Ovi iz Travnika bi se mozda mogli dovesti u vezu sa ovima iz Bugojna zbog blizine) Zarko Veselinovic kaze da ovi iz Kljevaca poticu iz Golubica kod Knina.Martic kaze da Eraci u Kljevcima poticu iz Bratiskovica.Ako su Kljevci kod Sanskog Mosta, onda su Eraci kod Sanskog Mosta poreklom iz okoline Knina ili iz predela negde pod planinom Dinarom u Dalmaciji.Ostaju nam jos Eraci iz Bugojna da im utvrdimo poreklo.Zorana kaze da je iz Crne Gore.Sada donosim podatak do kojeg sam ja dosao: ovde kod mene zivi jedan Gojko Erakovic pod planinom Kosmajem u Sumadiji.Samo sam jednom pricao sa njim kao i Vi sa svojim Eracima.Saznah da je iz Drnisa (u centru trougla Knin-Sibenik-Split) i da je nacuo kako su njegovi Erakovici poreklom iz Crne Gore.Postoji veliki broj Erakovica u pomenutom trouglu Knin-Sibenik-Split (u ''Ilustrovanoj politici'', od 4.VIII 2001., br.2220., pronasao sam Iliju i Dusana iz Splita koji su bili zarobljeni od strane Hrvata).Dodavanjem podatka kojeg Martic donosi na Zoraninom sajtu da su Eraci u Kjlevcima isto sto i Erakovici u Bratiskovicima (Dalmacija), ja zakljucujem: Eraci sa slavom sv.Nikola koji zive oko Sanskog Mosta i oko Bugojna-Gornjeg Vakufa poreklom su iz trougla Knin-Sibenik-Split i tu su se prvobitno prezivali Erakovic.Erakovici su u ovaj trougao dosli iz Crne Gore.Erakovici sv.Nikole,koji su po Janjatovicu ziveli u Travniku, poreklom su ili iz Dalmacije ili iz Crne Gore.Svi ovi Eraci-Erakovici sv.Nikole (Bugojno, Travnik, Sanski Most, Kutlici, Drnis, Kljevci, Golubic, Knin, Obrovac, Split) zajednickim su poreklom iz Crne Gore, tacnije sa pluostrva Lustice (prekoputa Herceg Novog) iz mesta Radovanici !! Odakle ovo znam? U Boki Kotorskoj je poznato da izvesni (H)Erakovici na poluostrvu Lustici predstavljaju neku vrstu starosedelaca tog poluostrva a najstarija crkva na Lustici je, pogodite koja, naravno Sv.Nikole. (Denis (24.I 2008.): Sa ovim bi se i ja slozio. Nedavno sam zvao Petra iz Lustice (sa tog mog spiska) ali bila mu je samo supruga kuci i ona je rekla da su oni porijeklom sa Njegusa,a nisam je pitao nista vise a rekla mi je da ce Petru biti drago ako se javim pa da popricamo na tu temu sto sam i obecao) / Sve je ovo samo jedna teorija koja uopste nemora biti tacna.Ja sam samo povezao podatke koji bi se uklapali.Ali podaci postoje.

(18.I 2008.) A) Naselja i poreklo stanovnistva, Srpski etnografski zbornik knj. LIX, prvo odeljenje, 1949 god., ''Banjani'', Svetozar Tomic, 330.str.:»Pada u oci da mnogi domacini uzimaju za preslavu prvi praznik posle slave, tako: Jovanstaci – sv.Savu, neki Nikoljstaci – sv.Stevana (27.decembra). « Ovo je izuzetno bitan podatak jer se prvi put pronalazi veza izmedju onih koji slave sv.Nikolu i sv.Stevana.Moguce je da su neki Erak(ovici) svoju davnu preslavu uzeli za slavu.Uzimajuci u obzir FENOMEN prelaska oblika Erakovic u oblik Erak (ovaj prelazak spominje Martic na sajtu Zorane Erak a spominjete i Vi da se to dogodilo Erakovicima na Romaniji), ja pretpostavljam da su prvobitno postojali samo Erakovici sa slavom sv.Stefan ili samo Erakovici sa sv.Nikolom.Zatim dolazi do razdvajanja Erakovica sa sv.Stefanom od Erakovica sv.Nikole.Tokom decenija ili vekova od Erakovica sv.Stefana nastaju Eraci sv.Stefana, a od Erakovica sv.Nikole nastaju Eraci sv.Nikole. / Ova moja pretpostavka nemora biti tacna jer ja ne znam koji oblik je stariji.Da li su Erakovici sv.Stefana nastali od Eraka ili obrnuto? Samo znam da se moji Erakovici pojavljuju vec 1765.godine u Sremu. (Denis (24.I 2008.): Sa tvojim pretpostavkama se u potpunosti slazem i donio si mi novi momenat oko preslave, to sam bio uocio ali nisam imao zasto da se vezem da je to bio obicaj, ali pokusaj sad uzeti u obzir u svemu tome i Sv.Mihajla -Arandjelovdan jer on je 21.11 Sv.Nikola 19.12 a Sv.Stevan 09.01 takoreci tri velike slave u nizu, e sad treba naci vezu ako postoji. Po meni je nedvojbeno da su Erakovici stariji od Eraka.)

(25.I 2008.) 1.teorija: setio sam se teorije Velikog praska.Naime, kosmos je prema ovoj teoriji nastao iz jednog jezgra i usled velikog praska se poceo siriti u svim pravcima.Ako Eraci slavom sv.Stefana danas zive u velikom broju razlicitih mesta to znaci da bi trebalo da su ranije stanovali mnogo blize jedni drugima.Iz ove logike bi znacilo da su, ako bi se islo jos dalje u proslost, Eraci potekli iz jednog jedinog mesta.U najstarijem sloju predanja spominje se Bocac pa bih pretpostavio da je to prvo mesto (region Javorani-Bocac-Knezevo) odakle su potekli.Medjutim, i ti rani Eraci (u Bocacu, 1800-1840.) su odnekud dosli u Bocac.Problem je, dakle, nepoznanica oko razgranavanja Eraka sv.Stefana pre 1800.godine (trenutno je problem razgranavanje Eraka i posle 1800.godine ali u ovim teorijama skoncentrisan sam samo na period pre 1800.).

2.teorija: gde su Eraci sv.Stefana obitavali pre dolaska u Bocac? Mislim da je izuzetno vazan podatak onaj o Erakovicima sa slavom sv.Arhandjela Mihajla koje spominjete da su bili na Romaniji. Kod sebe imam knjigu «Erakovici u Banjanima» od Rada F. Pejovic-Erakovica, Podgorica 2002. u kojoj se kaze da su banjanski Erakovici slavili sv.Arhandjela Mihajla.Povezujuci ovaj podatak sa mogucim pretpostavljanjem da su Eraci sv.Stefana nastali od Erakovica sv.Mihajla (Romanija) i sa podatkom o poreklu Eraka sv.Stefana iz Niksica, bilo bi sasvim logicno da su Erakovici sv.Mihajla na Romaniju dosli iz Banjana (Niksic je sasvim blizu Banjana).Sve govori da su Eraci sv.Stefana poreklom od velikog crnogorskog plemena Erakovica sv.Mihajla koje zivi u Banjanima (zapadna Crna Gora).Medjutim, izgleda da cu srusiti ovaj zakljucak ukoliko uporedim vreme nastanka Erakovica sv.Mihajla sa vremenom pojavljivanja mojih sremskih Erakovica sv.Stefana.U pomenutoj knjizi «Erakovici u Banjanima» kaze se da se Erakovici sv.Mihajla prvi put pojavljuju u Banjanima oko1780.godine, eventualno 1760.godine. Medjutim, Erakovici sv.Stefana su u Kuzminu (Srem) vec 1765.godine kako je otkrio istoricar Nikola Radojcic.U tako kratkoj vremenskoj razlici na tako ogromnoj geografskoj razdaljini (Kuzmin-Banjani) Erakovici sv.Stefana nisu mogli nastati od Erakovica sv.Mihajla.Kako objasniti, onda, pojavu da se predanje nekih Erakovica sv.Mihajla pojavljuje kod Eraka sv.Stefana? Ja nemam za sada odgovor na ovo ali mislim da je doslo do preklapanja tradicija razlicitih porodica u jednom trenutku.

ZAKLJUCAK: Ako su Eraci sv.Stefana uopste nastali od nekih Erakovica ti Erakovici bi pre slavili sv.Stefana nego sv.Mihajla.Zastupam teoriju o nekakvoj za sada neobjasnjivo bliskoj povezanosti Eraka sv.Stefana sa mojim Erakovicima sv.Stefana u periodu izmedju 1760. i 1885.godine (Javorani – Bocac – Solaji – Kuzmin).

3.teorija: po mojem dubokom ubedjenju, Nikola Erak iz Bugojna sa kojim ste pricali izgleda vise ceni kojekakve legende od racionalnalnih podataka.Meni njegova prica deluje sasvim u skladu sa onim saljivim pricama iz narodne knjizevnosti.Zanimljivo je da eravog coveka spominju i crnogorski Erakovici u Banjanima (sv.Mihajlo) samo sto oni pod recju «eravost» podrazumevaju razrokost (problem sa ocima) a ne sepavost (hromost).Ovaj podatak da su Erakovici u Banjanima mozda nastali od eravog coveka, a njihovi rodjaci sa prezimenom Kilibarda od kilavog nasao sam u knjizi «Naselja i poreklo stanovnistava», Srpski etnografski zbornik, knj.LIX, 1.odeljenje, ''Banjani'', Svetozar Tomic, 1949., 353.strana . Ovakvo tumacenje postanka prezimena i imena Erak nista ne dokazuje.Ne bih se slozio sa Vama da ovaj podatak unosi kinfuziju u istrazivanju posto se iz njega ne moze uopste videti bilo sta znacajnije za sada.Nesporazum je nastao iz nemogucnosti da se objasni znacenje imena/prezimena Erak.Etimolosko (etomologija – nauka o poreklu reci) poreklo imena (H)Erak je vrlo zanimljivo.Nasao sam o tome dosta: 1.»Recnik licnih imena kod Srba», Milica Grkovic, Beograd 1977.: ''Erak, isto ime kao Herak samo je nestalo inicijalno h .[…]Hera, od Herak, moze biti od grc.[od grcke reci] hrwz, lat. heros – junak;'' 2.Montenegrina – digitalna biblioteka crnogorske kulture:Antropologija: Spiro Kulisic « Etnogenezi Crnogoraca» sa www.network54.com/Forum/63400/thread/1139549543/last-1139549543/: ''Među njima Stepan, sin Niksica, i Herak sin Vladice sigurno su "vlasi", zakljucuje Filipovic, ali mora se naglasiti da su ovi Vlasi vec poslovenjeni , sa vlaskim tragom u formaciji imena Herak, prema Skokovoj analizi vlaskih imena.'' 3.Vojislav Krsic “Leksikon religija, mitologije i vjerskih sekti”, Beograd 2002.:Etrurska bozanstva: “Herkle – bozanstvo zivotne snage, napretka i srece.” 4.Emil Benvenist “Recnik indoevropskih ustanova”, Novi Sad 2002., 144-145.str.: “Hera je, sa svoje strane, vrhovna boginja, i to osobito u Argu.Lik koji joj je pridruzen je Herakle, Herin zet prema najrasprostranjenijoj mitskoj tradiciji.Medjutim, odredjena fakta, na primer Herina ljubomora, kao da ukazuju na bracni, a ne materinski odnos.Moze se sa verovatnocom uzeti da je Herakle u neko drevno vreme bio Herin “princ-suprug”.Ne postoji, dakle, samo jedan par, nego dva:Zevs i Diona s jedne, Hera i Herakle s druge strane.”

ZAKLJUCAK: Jos pre formiranja grcke civilizacije, na Balkanu se proslavljao Heraklo kao bog, verovatno kao bog sunca, vatre, zivota, izobilja, zdravlja, snage, svetla, svetosti.Ime mu verovatno potice iz dublje indoevropske tradicije i vezano je za sunce i sve sto ide uz to.Pretpostavljam da se njegov kult zadrzao kod starosedelaca kao sto su Tracani,Iliri, mozda Kelti.Rimljani su romanizovali starosedelacko stanovnistvo pa su tako nastali Vlasi (Aromuni).Dolaskom Slovena ti Vlasi su delom poslovenjeni.Ime bozanstva Heraklo kod Vlaha je ostalo u formi imena Herak i zadrzalo se do danas u obliku patronimika (prezimena) kao sto su Herakovic, Herak, Erak, Erakovic i sl.

KONACNI ZAKLJUCAK SVE TRI TEORIJE: Eraci sv.Stefana mozda bi mogli svoje poreklo traziti u poreklu Erakovica sv.Stefana.Posto se Erakovici pojavljuju u Solajima i Travniku sasvim blizu Eraka, to bi znacilo da verovatno postoji nekakva zajednicka istorija ova dva prezimena.Erakovici sv.Stefana su u Srem dosli oko 1760.godine.Dakle, i proslost Eraka sv.Stefana bi se mogla traziti pre sredine XVIII veka.Oko 1800. Djuro Erak sa pet sinova odnekud dolazi u Bocac i iz Bocca se pocinje siriti vecina Eraka sv.Stefana.Eraci i Erakovici koji slave sv.Nikolu izgleda da nemaju bliske veze sa Eracima i Erakovicima sv.Stefana.Erakovici sv.Mihajla na Romaniji poticu sa Banjana iz Crne Gore i nemaju veze sa Erakovicima sv.Stefana koji su iz Bosne.Ime Herak je prastarog balkanskog porekla iz doba Tracana i Ilira a kasnije su ga nosili Vlasi i Sloveni.

(SVI OVI ZAKLJUCCI JOS UVEK NISU POTPUNO DOKAZANI)

(8.II 2008.) Napisaste da selo Prisoje stoji 3km od Jezera (pretpostavljam da je to region između Mrkonjić Grada i Jajca).Saznah na «nona.net/features/map/placedetail.886838/Prisoj/» da postoji jedno malo mesto Prisoj (možda čak i Prisoje) koje se nalazi u regionu Srebrenice (istočna Bosna).To ne bi bilo čudno ako se ime Prisoj(e) rasprostire širom Bosne.Međutim, samo 4km od ovog srebreničkog Prisoja nalazi se selo ni manje ni više nego Erakovići.Nisam pametan da li je reč o koincidenciji ili čemu drugom.

(22.II 2008.) Dakle, iz Erdeljanovićevih podataka i podataka iz Zbornika br. XV trenutno jedina veza koja povezuje ikakve Erake (u ovom slučaju to su Zoranini Eraci) i Popoviće iz Njeguša je veza koju čini prezime Herak u Dodošima koje tu slavi Petkovdan.Ako je uopšte istina to što je naveo Erdeljanovć (moderna istraživanja zasigurno donose daleko više informacija nego što je Erdeljanović znao pre 50 i više godina) onda to znači da su Heraci iz Dodoša prvobitno slavili Djurdjevdan (s obzirom da su Djurdjevdan slavili Popovici sa Njegusa) a potom da su prihvatili Petkovdan.Da li je moguce da su Zoranini Eraci sv.Nikole/sv.Stefana poreklom iz Dodosa? Ako je to tacno onda je ovo slucaj višestruke promene slava: prvo Djurdjevdan (Njegusi), potom Petkovdan (Dodosi), a onda sv.Nikola (Bosna) pa i sv.Stefan dalje.Priznaćete da je ovo vrlo nemoguće.S druge strane, ako Eraci sv.Nikole (Bugojno) i Heraci sv.Petke (Dodosi) predstavljaju dve grane sa istim poreklom, onda bi to bio pokazatelj da gde god dođu (H)eraci onu tu ostave svoju raniju slavu i brzo preuzmu slavu tog mesta u koje su došli.Meni ni ova verzija nije ubedljiva.Ovim logičkim postavkama mozda sam pokazao da je teorija o poreklu Eraka sv.Nikole (tj. Zoraninih Eraka) od Popovića, Petrovića ili kojih drugih stanovnika Njeguša na klimavim nogama.Veoma je vazan podatak da Zorana spominje kraj XVIII (18.) veka mada je, naizgled, ovaj podatak nebitan.Kovijanic je uporedjujuci arhivske podatke iz Dubrovnika sa mogucom godinom rođenja sina po pasovima (kolenima) došao do podatka da su se braća Petar i Đurađ (rodonačelnici Petrovića i Popovića) rodila oko 1570. godine, što znaci da su Popovići postojali već tokom čitavog 17.veka.Ona kaže:»Eraci su faktički Popovići (ovo se odnosi na kraj 18.veka...)». Odnosi se na sta? Na Popoviće ili na Erake? U tom slučaju meni ni potvrda samog gospodina mitropolita Amfilohija ništa neznači. Ja sam iz ovih precizno navedenih izvora i autora pokušao pokazati mogućnost da postoje i kontraargumenti na izjave Zorane koja nije navela svoje izvore (recimo, gde je to na internetu pronašla podatak o prelasku Eraka ili Popovića iz Crne Gore u Bosnu).

(22.II 2008.) C) Pop Sava Nakićenović “Boka – antropogeografska studija”, Srpska kraljevska akademija, Etnografski zbornik, Beograd 1913.: »ERACI, došli iz Hercegovine ima 280 godina [Sava je mislio na verovatno 1630. godinu], a Bosnići iz Bosne ima 230 godina [verovatno 1680. godina], a slave sv. Nikolu.Čitula Bosnića, kao i Vasa Eraka i Marka Eraka nalazi se u Savini.ERACI zvali se ERAKOVIĆI.« Moram napomenuti da je Sava Nakićenović nepouzdani istrživač.Jovan Erdeljanović se često žali na njega pa ga ispravlja na više mesta.Zato ovih par rečenica treba čitati sa oprezom.Prvo, pitanje da li je pop Sava sam izveo zaključke da su Eraci iz Hercegovine a Bosnići iz Bosne vodeći se da prezime zvuči slično sa određenim geografskim područjem.Drugo, ono da su se Eraci prvobitno nazivali Erakovići takođe je sumnjivo ako se uzme u obzir da je u to doba (pred Prvi svetski rat) postojala težnja da se Boka Kotorska, koja je tada bila pod Austro – Ugarskom, pripoji kraljevini Crnoj Gori i da je Sava zbog toga pokušao Erake povezati sa dinastijom Petrovića.S druge strane, ako je tačno ovde da su Eraci nastali od Erakovića, onda to svakako nije ono veliko pleme Erakovića sa slavom sv.Aranđela iz Banjana koje se formiralo u 18. veku jer Sava kaže da su Eraci i Bosnići u Boku došli već u 17.veku (ako se od 1910 – 1900.god., kada je pop verovatno vršio terenska istraživanja, oduzme 230 i 280 godina).Pošto slave sv. Nikolu a nastali su, kako kaže pop, od Erakovića, onda su i ti Erakovići prema logici stvari slavili sv.Nikolu.Mi znamo samo za jedne Erakoviće sa tom slavom a oni su živeli u Travniku blizu Eraka i Erakovića sv.Stefana i sv.Nikole.Upoređujući sa podacima od Vukote Miljanića gore, vidi se da su verovatno isti Eraci živeli u Radovanovićima kod Tivta.Onaj 16.vek kod Vukote se odnosi, čini mi se, na Erakoviće koji su tada uveliko živeli na Njegušima i koji će izroditi Petroviće.Ja sam u tekstu Vaska Kostića (on je aktivista nevladine organizacije “Matica Boka”) pročitao da u Luštici u mestu Radovanićima (verovatno je pogrešno reći Radovanovićima) žive izvesni Herakovići kod kojih je najstarija crkva Svetog Nikole.E sad, zaključujem iz svega ovoga da u Boki Kotorskoj jedni pored drugih žive Herakovići i Eraci koji zajedno slave sv.Nikolu i da postoje indicije da vode poreklo negde sa granice Hercegovine i Crne Gore.I još nešto: priča se da je Sveti Sava lično osveštao tu crkvu na Luštici i da je čak blagosiljao Herakoviće.Pitajte Vašeg Petra sa Luštice o tome.Ovo možete da pročitate na www.njegos.org/boka/kosticbk2.htm pod naslovom “Odakle su Petrovići Njegoši” ali je dosta toga politički obojeno.

(15.III 2008.) Ima dosta stvari na koje ti nisam odgovorio. 1. Tvoje su Erake zvali Cigić a niko ne zna zbog čega.Imam jednu teoriju: sigurno znaš za takozvana «jevrejska», «mađarska» i «ugarska» groblja po Bosni i Srbiji.U većini ovih grobalja ni Jevreji ni Mađari nikada nisu sahranjivani.Srbi su Jevrejima i Mađarima nazivali razne narode koji nisu bili Srbi (Vlahe, Nemce, Italijane, plemena iz Azije i td.).U mitološkom životu Slovena tuđinac (dakle nesloven) je povezivan sa donošenjem sreće, sa opasnošću, grešnošću, sa divovima, ljudožderima, psoglavcima, psima, đavolima.Narodni stereotipi i predrasude povezivali su nesrpske govore i jezike sa nemuštim jezikom.Sve se to opet povezivalo sa vračanjem i magijom.Pronašao sam jedan zanimljiv podatak: «U Poljskoj, ljude koji narušavaju običaje nazivaju Cigani, niedowiarki (polj. ''mitološki jednooki ljudi'', rus. poluverki, poluvericы – umrla nekrštena deca (...))».S obzirom da su tvoje nazivali Cigić, možda su ih starosedeoci, domorodačko stanovništvo Trnova, smatrali na neki način strancima.Možda je ovo dokaz da su tvoji u nekom smislu kršili običaje (promenili slavu).Ali, meni najbliža varijanta je ona o vlaškom poreklu Eraka-Erakovića. 2. To da je Mijajlo bio omalen rastom i maljav je izuzetan podatak za antropologiju i anatomiju Eraka-Erakovića.U mojoj rodbini niko nije bio visok.Ili su srednje visine ili malo ispod običnog.Ja sam visok 173-75 cm a otac 180.Proučavanje izgleda lobanje me je posebno interesovalo.Poslao sam ti fotografije pa možeš upoređivati sa tvojima.Poznato je da je najranije stanovništvo Balkana kao i čitavog Sredozemlja bilo nisko rastom i sa širom lobanjom za razliku od visokih plemena sa severa i istoka koja su imala dukačku i usku lobanju.Ovo je zanimljivo istražiti.

(10.XII 2011.) Ja: Што се тиче твојих Ерака, оно што си ми ти издекламовао, у нашим ранијим дописивањима, мени је за сада количински највећи извор.

Дошао сам до мислим једне хипотезе која има доста рупа, нејасних места, сумњивих трагова... Доста тога се врти око Херцеговине чији поједини буџаци нису уопште научно такнути. Дедијер је написао књигу о Херцеговини али не детаљно с обзиром на услове у којима је живео. Доста ствари му је пропадало током свих оних ратова. Написао је нешто као историју Босне и Херцеговине и то у два примерка. Један примерак му се са све коњем стропоштао у неку клисуру док је с војском бежао преко Албаније, а други примерак су му швабе спалиле у Сарајеву (жена му ваљда до смрти није смела рећи шта се догодило али је и онако одмах потом умро не сазнавши за то). Можеш замислити како се тај човек осећао док је гледао како му све то нестаје... Ћоровићу (био масон?) је опет Гестапо мазнуо комплетну библиотеку, Цвијићу пала граната на зграду пуну списа а Скарића изгледа (нисам сигуран) упуцали негде 1943. године, Народна библиотека разорена до темеља...

На брзину ћу ти написати како мислим да сам склапао, али нисам никако сигуран:

1. Накићеновић преноси да су луштички Ераци раније били Ераковићи и да су из Херцеговине. Слава св. Никола;

2. први пут сазнајем за Чарађу (код Гацка) и везу са Жумберком од Лакете на Trazimo.info;

3. Бранислав Ђурђевић ми шаље да се код Новака Мандића Студа спомиње Алекса Ивић који повезује Чарађу и Жумберак;

4. сазнајем и да Владислав Скарић повезује Гацко и Жумберак;

5. сазнајем на фејсу, у ''Братству Ераковић'', да међу далматинским Ераковићима чија је слава св. Ђорђе има и Ераковића са славом св. Никола.

6. спомиње се нека сеоба Херака и Раича преко Гацконског поља али није сигурно да ли је то преузето из неких дробњачких предања или је по среди нешто петнаесто...

7. Мандић Студо пише да и Шобајић спомиње Херака и Чарађу али када сам дошао до те Шобајићеве књиге испоставило да се да нема ни Е од Ерака. Ту сам се изнервирао и сад не знам у чему је Мандић погрешио да ли у Шобајићевом наслову или у имену аутора. То није једина грешка јер је већ погрешио код једног наслова Алексе Ивића којег (наслов) још увек тражим.

[zaboravio sam spomenuti element o banatskim Herakovićima sa slavom sv. Nikola, a istu slavu slave i žumberački Herakovići i Heraci – hijerakul, april 2023.]

Тако некако (морам да видим биљешке).

Онда ми је пало на памет да је можда реч о посебној групи (Х)ераковића из Гацка чија би слава вероватно била св. Никола. По тој некој мојој тези, Херцеговина би имала током историје три различите, међусобно несродне, групе (Х)ераковића: 1. Хераковићи око Стоца и Поповог поља, 2. Хераковићи око Гацка или Голије, 3. Хераковићи из катуна Малешеваца (око Требиња). Поред ове три групе налазило би се сијасет херцеговачких Херака (што презимена што имена) који би били забележени турским тефтерима...

Неки од херцеговачких Хераковића би се упутили преко Далмације до Лике па одатле у Жумберак где стају на чело крајишких војски против Турака. По тој хипотези, поунијаћени (потом вероватно покатоличени) тамошњи Хераковићи би вероватно морали имати у сећању да су постојали трагови да су некада имали некакве везе са светим Николом. Ако је то на пример тачно, онда би вероватно међу њима особно (персонално) име ''Никола'' могло бити релативно фреквентно.

Данашњи Ераковићи са славом св. Никола, којих има неколицина око Дрниша, били би можда остатак те сеобе Херцеговина-Лика-Жумберак али доласком нових, свежијих, јачих таласа (његушких?) Ераковића чија је слава св. Ђорђе на простор северне Далмације, стара слабија острвца Ераковића св. Николе бивају приморана да се асимилују и прихвате да су истородни са Ераковићима св. Ђорђа како не би била одбачена од својих а зграбљена од католичких маса.

Све би то било лепо да се нису у целу причу умешали моји Ераковићи светог Стефана. Наиме, постоје два-три трага:

1. Драгишино писмо из Тузле да су његови стари вероватно негде са границе Херцеговина – Црна Гора;

2. Лубурић у књизи о Дробњацима открива да су можда давно некада на Пошћењу (код Шавника, под Дурмитором; кажу да је то централни и најлепши део Дробњака) боравили неки Ераковићи;

3. Симино писмо у којем ми наводи да је ко зна кад и од кога добио неку пошиљку у којој пише да се претпоставља да је син Стјепана Петра Калуђерова (са Његуша), Радич, вероватно управо тај који је боравио на Пошћењу и да су његови потомци можда негде у Босни;

Лубурић је своје дело издао 1929. Сазнао сам за новију књигу о Дробњацима од Вука Шибалића и Стојана Караџића из две хиљаде и неке чини ми се али испало је да је Лубурић чак садржајније написао. Знао сам чак и за трећу (у ствари четврту јер је С. Томић писао још пре Лубурића) књигу о Дробњацима од Николе Н. Томића али о овој књизи нема ни трага ни гласа у Народној иако је штампана 80-их, додуше у Калифорнији. У њој је, тако посредно сазнајем кроз књигу ''Презимена у Црној Гори'', изгледа траг да се из Дражевине прешло на Пошћење!!

Уколико Ераковићи св. Стефана нису нека четврта херцеговачка група, онда су можда са Његуша или однекуд другде...

Ајд да је само то него се сад појављује још и 1. митрополит Амфилохије који објашњава Зоранином оцу да су Ераци (ваљда тако симболично назива његушке (Х)ераковиће?) по црквеним књигама Поповићи (одатле прихватање неких Ерака са славом св. Никола те приче здраво за готово ?), 2. затим ту су још неке веће па самим тим и мистериозније групације Ераковића по Хрватској (Цабуна, Петриња, Славонски Брод, Костајница, изгледа и Ријека) а од Ерака Глина, Шибеник, Карловац, Плина, можда Оточац, 3. онда текст са http://www.grbalj.org/9.html где је између осталог и извод из књиге Чедомира Љешевића где се спомиње некакав «грбаљски племић гроф Ерак», 4. па Вукова изрека о Хераку и Петаку, 5. па занимљива питања Васка Костића али са, мислим, чудним и сумњивим пре-спајањима Габеле, Дубровника, Боке и Његуша, 6. па Шкегрово навођење ''никшићких'' влаха Херака на простору горњег тока Врбаса, 7. па Симин извештај да Раде (који је писао ''Ераковићи у Бањанима'') није навео да у Бањанима има неколицина чудноватих породица Ераковића који се уопште не могу сврстати у релативно добро одрађену лозу осталих бањанских Ераковића, 8. па чудне гласине некаквог прелажења преко Романије (за ово сам 1. пут чуо од неког за мене до данас (а што ме ужасно живцира) непознатог Ераковића код Лакете на ''Поука о презименима'' где сам и тебе нашао, а осим њега ту сеобу изгледа преноси и твој стриц)...

Ако су, по Накићеновићу (пише да се то ваљда може наћи у манастиру Савини), неки Ераковићи могли дати бококоторске (луштичке) Ераке са славом св. Никола, онда помишљам да су, по тој линији, и бугојански Ераци некако повезани са тим Ераковићима који су дали Ераке са Луштице. А ако су твоји Ераци потекли од ових бугојанских (тако помишља Зорана), онда би могли бити даљи потомци тих мистериозних Накићеновићевих Ераковића (дакле мојих хипотетичких ишчезлих (Х)ераковића из Чарађе)...

Иначе, смртно озбиљно сам схватио оно што си ми пренео 4. јануара 2008. («Pricao mi je jedan od mojih Eraka da je u Zemaljskom muzeju u Sarajevu citao da su Eraci bili kratko na Romaniji i da su otisli dalje na zapad i da su tu ostavili staru slavu i nastavak -OVIC») и 17. јануара 2008. («Na osnovu kazivanja mog strica Erakovici su otisli sa prostora oko Niksica i dosli na Romaniju, kratko se zadrzali i krenuli dalje ali sa skracenim prezimenom sto mi je potvrdio njegov vrsnjak koji je tada radio na zeljeznici u Sarajevu i volio je da cita i zanimao se za korijene pa kako je rekao taj podatak je nasao, u nezna naziv knjige, u zemaljskom muzeju u Sarajevu.»). Ако је моја претпоставка тачна, не може бити речи ни о чему другом до о легендарном ''Гласнику Земаљског музеја у Сарајеву'' јер заиста ми не пада на памет шта би се још могло читати у облику књиге па још из музеја. Оно што је проблем је што тај Гласник излази још од, чини ми се, 1889. а до 1950. године то износи паклена 62 броја а сваки број по паклених 200, 300, 400 страна. Народна библиотека има изгледа све бројеве до 50-их година а можда и даље. Отпочео сам већ реализацију тог подвига и прочитао сам 1936., 1937., 1938., 1939., 1941., 1942., 1943., 1945. (ова свеска има само природне науке), и пола 1930. године. Када бих само сазнао да ли је реч о броју пре или после Другог св. рата десетковао бих муку.

Исто тако, у потпуности сам извео подвиг читања ''Опширног пописа Клишког санџака''. У животу нисам читао дебљу књигу. Истина, само сам визуелно тражио облик имена (Х)ерак тако да нисам укључивао мозак. Обележио сам стране где се име налази и треба само још да их ставим на папир. Има их доста. Реч је о преведом тефтеру за простор који би одговарао делу северне Далмације и целе југозападне БиХ а попис је вршен негде током 16. века ако сам запамтио. Сазнао сам да се ама баш нигде не спомиње ''Никшић'' или ''никшићки'' а што проф. Шкегро везује за Хераке чији је посед био у Доњем Скрту. Не знам у чему је погрешио. Да ли је истарске влахе заменио никшићким (јер су неке групације са Истре долазиле у клишки санџак) или је реч о нечему другом не знам... Када будем систематизовао подручја појављивања клишких Херака проследићу ти јер постоји теоретска могућност да су неки од њих преци твојих Ерака с обзиром да је Герзово, јел, тај неки део Босне...

Denisove (sintezične) hipoteze:

(24.I 2008.) U skladu sa tvojim pretpostavkama pokusacu da iznesem neke svoje pretpostavke. / Polazeci od jedne varijante da su Erakovici odnosno Eraci sa obe slave istog porijekla. Moglo bi biti da su dosli na prostor kod Bugojna zivjeli izvjesno vrijeme i doslo do razlaza. Ne mora to biti svadja jer je u Crnoj Gori, pa i ovdje medju srbima i muslimanima a za hrvate neznam, vladalo pravilo da svi stariji sinovi napustaju kucu (kod muslimana i zanat) jer ona je predodredjena za najmladjeg (kod muslimana on mora da odrzi pa makar se bavio sasvim necim drugim o tome sam pisao i imao vise zivih slucajeva). Sada bi se moglo izvoditi dosta varijanti ali bi islo u nedogled pa cu pokusati sa ovom drugom jer mi je ona izvjesnija. / Polazeci od toga Da su Erakovici odnosno Eraci odvojenog porijekla, cemu sve vise dajem prednost, jos ukoliko se ispostavi i da je vasa prislavica Sv.Mihajlo-Arandjelovdan, jer ti Erakovici su porijeklom od Niksica mozda cak i okoline Velimlja ili Tupana. Bilo bi da su njih par krenuli nekim razlogom iz postojbine u potrazi za boljim uslovima za zivot i kad su dosli na Romaniju jedni su odlucili da ostanu vjerni starom prezimenu a drugi da ga skrate, a jedni da ostanu a drugi da produze, tu mislim eventualno na one koji su tvoji preci tj. Otisli za Srem. Dalje put u srednju Bosnu je isao u pravcu Travnika gdje se jedan ili dvojica Erakovica zaustavili i ostali (mada sumnjam) a drugi par od mozda po jednog clana (ili cak vise ali kao braca ili rodjaci a ne kao porodica) Erakovica i Eraka produzili za Mokri Lug -Solaje oko 70 km od Travnika, a mozda su odavde neki otisli u pravcu Srema. Za ove koji su produzili u pravcu Solaja ima vise varijanti ali jedna bi mogla biti da su se ozenili iz iste kuce i uzeli slavu domacina kako je tada bilo nepisano pravilo, naravno uz dobijanje odredjenog dijela posjeda. Ili iz dvije kuce ali se pogodilo da su obje slavile istu slavu Sv.Stefan. Ili mozda da se jedan ozenio a uz sebe je imao jos clanova. / Drugo da im je neki od vecih zemljoposjednika u nedostatku radne snage, jer poznato je da su bili cesti sukobi sa turcima i da su harale razne epidemije koje su odnosile zivote, dodijelio imanje stim da uzmu slavu domacina, sto je takodje bilo dosta primijenjeno u to vrijeme da se svijeca na ognjistu ne gasi. ( Ako nisi znao turski vojnici ili poturceni srbi se nisu smjeli zeniti muslimankom vec obavezno za srpkinju ili hrvaticu (sto je bio rijedak slucaj jer je katolicka crkva bila kudi kamo jaca i homogenija od nasih) Tu su se udomili, orodili i ojacali. Trece da su uzeli neki okrajak krcili sumu i polako preko kumstava i zenidbom dobijali komad po komad zemlje sto je takodje na ovim prostorima bilo primijenjeno, jer za kumstva i miraz tada nisu imali vrijednih stvari, dukata ili para, uzimajuci u obzir da su oni doseljenici ili bjegunci i sav svoj imetak su mogli nositi samo na konju, i njega ako su imali, a sta su mogli nositi da bi po 50-100 kilometara pjesacili po bosanskim gudurama u prosjeku oko 3-4 km/h je nisu isli sami, lako je pretpostaviti. (brzi hod se racuna oko 6 km/h, a setnja 4 km/h, varijantom po ravnom i do 2 sata hoda a putujuci po cijele dane to je druga prica).Sada ne vidim cetvrti model jer da su dosli medju prvima imali bi veci posjed i bilo bi to mjesto prozvano po njima po uzoru na Ljubacevo, Borke, Trnovo. Da im je bezuslovno data zemlja slavili bi Sv.Mihajla ili Sv:Nikolu (ako su iz Bugojna ili mozda od Njegusa). Onda kad su se zamjerili oko haraca morali su ici u drugi begovat, a neko je ostao ko je bio poslusniji. Sto nije iskljuceno jer su ovi Eraci iz Knezeva iz sela Bregovi 3.5 km istocno od Mokrog Luga, a ista parohija i slave Sv:Stefana.

(24.I 2008.) Jos jedna pretpostavka da su Erakovici odnosno Eraci jedne slave dosli prije ovih drugih, pa kad su i ovi drugi dosli ostajali su tu jer ih veze prezime i porijeklo, a mozda su se sreli uz put pa isli zajedno. / Druga pretpostavka otkud toliko Erakovica u trouglu Split-Sibenik-Knin ? Poznato je da su Austrougari u to vrijeme formirali tzv. Vojnu krajinu za odbranu od najezde osmanlija i da su u toj vojsci bili mahom Crnogorci a kasnije i Srbi. Poznato je da su od monarhije, tada vojnici, imali status slobodnih seljaka tj. ispoljavati vjeru, obicaje, obradjivati zemlju, baviti se stocarstvom ili kakvim zanatom bez bilo kakvih obaveza prema monarhiji dok im je jedina obaveza bila kad zatreba puske u ruke i u boj protiv osmanlija. Pa se stoga dovodi u vezu, prvo, ljubomora pa onda i mrznja hrvata prvenstveno prema Srbima jer su ovi morali da daju porez carevini, a zanemarivali su cinjenicu da su ovi davali glavu, a Srbi su ih u to vrijeme podrugljivo zvali madjaronima sto je ove posebno iritiralo. A kasnije kad je otomanska imperija slabila ovi su polako poceli da uvode svoj rezim tako sto su im ostavljali posjede pod uslovom da predju na katolicanstvo, jer je bio na snazi zakon da vlasnik zemlje mora biti iste vjere kao i car ili carica, u protivnom ce biti najamnik ili mora ici. / Ako nisi znao isti takav zakon je bio i u otomanskoj imperiji samo sto pored toga sto se morao poturciti morao je uzeti ime Abdulah (sto na arapskom znaci prvi posveceni) pa onda Abdulah svojoj djeci je mogao davati muslimanska imena koja je on htjeo. Naime, pisuci o starom zanatstvu u Banja Luci naidjem na podatke da je Mustafa sin Abdulahov bio koz(zaba)ar, Mehmed sin Abdulahov bio kovac, i tako redom a znajuci cinjenicu da u jednoj porodici nije moglo biti vise zanata u to vrijeme, to pravilo je tek nastalo polovinom proslog vijeka, kad su prestali ratovati odnosno ginuti pa ih je muskih glava bilo vise nego prije. Dodjem u dilemu sta je sad ovo, nesto ne stima i slucajno uzmem knjigu Hamdije Kresevljakovica «Obrti u starom Sarajevu» i tamo sam imao sta procitati Abdulah sin Markov, Abdulah sin Jovanov, Abdulah sin Stevanov i tako redom. Tako ti dodjem do toga da su prvo na udaru poturcavanja bili imucniji Srbi koji su se bavili kakvim zanatom, pa onda oni koji su imali lijepe posjede pretezno u ravnici a to poturcavanje je u bosni pocelo oko 1467, a u Banja Luci oko 1515 godine. A za one koji nisu htjeli uzeti islam oni su morali bjezati po brdima, bila je «prva bracna noc», «danak u krvi» i zuluma na pretek. Ono sto me iznenadilo a tek sam saznao u ovom ratu da su muslimani iz Vrbanje pored Banjaluke, naselje do moga, u svojim sobama il na zidovima ili u ladicama imali ikone, ikone svetaca nasih, sto znaci da su svjesni svojih korijena a kod njih je obicaj bio da kad babo(otac) umire on ostavlja sanducic u amanet svom najmladjem sinu a u sanducicu licne stvari.

(12.IV 2008.) Znaš li koju krsnu slavu imaju Erakovići i Eraci iz Hrvatske odnosno Dalmacije, moje mišljenje da smo mi Erakovići i Eraci sa slavom Sv.Stefana u bližem srodstvu sa njima i da je odlazak iz Crne Gore bio istovremen, a kasnije su se množili.

(20.IV 2008.) Pretpostavljam da su Erakovići u Dalmaciji, jednim dijelom tamo prebjegli iz Bosne nakon što ih je prisilno naselilo u tzv. Visoku Krajinu, a drugim da su tamo otišli kao ratnici jer su dobijali posjed i bili slobodni seljaci da bi zauzvrat imali obavezu da budu štit od daljeg prodiranja islama. Ako se poklopi da je, jednim dijelom, i njihova slava Sv.Stefan onda bi se putevi mogli ukrstiti, tvojih, mojih i ostalo. / Takođe, usudiću se da iznesem mišljenje da se dolazak Eraka na prostore BiH može vezati za 1714.godinu i Numan-pašu. Opet ću se vratiti na kazivanje svog strica i njegovog rođaka da su Eraci porijeklom od okoline Nikšića i da su na Romaniji/Glasinac ostavili nastavak –ović. Od onih mjesta gdje su Eraci živjeli do Drugog svjetskog rata ima jedna iznimka da Eraci iz Baljvina jedini imaju preslavu Veliku Gospojinu (kraj avgusta) za razliku od svih ostalih koji imaju Aranđelov-dan.

Denis i ja o njeguškim i banjanskim (H)erakovićima:

(3.II 2008.) Dragi moj prezimenjace jedne prilike mi je jedan moj prijatelj koji radi u Zavodu za zastitu spomenika i kulturnog naslijedja Republike Srpske rekao da je ovo cega smo se mi uhvatili, u pavom smislu, rudarski posao. Danas si nasao komad rude, pa kopas dalje a ono sljaka pa opet komad rude i tako redom. Kopas a neznas jesil promasio ili si na domak pravog iskopa. A za nas dvojicu dali cemo doci do rudnika i kada vidjecemo. / Upravo su ovo razlozi sto se ja nisam puno zanimao za stvari oko Crne Gore jer sam se plasio da me ne navede na pogresan trag, vec sam krenuo unatrag ka pocetku na osnovu onoga sto mi je na dohvatu i cime raspolazem tj. predanja potkovana dokumentima.

(2.III 2008.) Ja: Ja sam kasnije došao do telefona tog Bože i saznao sam da je iz Banjana, Crnogorac znači.Lično nije znao ništa ali mi je sve vreme objašnjavao da svi Erakovići na planeti potiču sa Lovćena i da su u srodstvu sa dinastijom Njegoš. (7.III 2008.) Denis: Ovo smatram onim stereotipom o kome si i ti pisao. Koliko sam ja upucen prvo staniste Erakovica je bilo u staroj Hercegovini pod planinom Njegos (zlatna (juzna) strana) i otuda je dodatak Petrovic Njegos, a da je bilo obrnuto Njegos nebi ni postojalo vec nesto drugo. Ne sjecam se tacno gdje sam nasao da je oko 1600 godine u Banjanima bilo oko 440 porodica Erakovica. Iz cega pretpostavljam da je nakon toga doslo do raseljavanja a njih sedam je otislo u Veljokrajane kod Rajica, a po njima je to mjesto dobilo naziv Njegusi.

(15.III 2008.) Ja: Vidim da i ti Denise stojiš u uverenju da Eraci sv.Stefana potiču od Erakovića sv.Aranđela koji žive u Banjanima iako često sam kažeš da nećeš ništa komentarisati dok se ne dođe do pravih dokaza.Kada kažem da su moja razmišljanja drugačija mislim na to da ja uopšte ne stavljam pred sebe kao cilj Erakoviće iz Crne Gore niti bilo koje druge Erakoviće (npr. u Dalmaciji) već se samo vodim dokazima.Moj deda je rekao da Erakovići u Kuzmina potiču iz Crne Gore ali ja se i pored toga ne vodim tim podatkom jer to nije dokaz.

(15.III 2008.) Ja: 2.: pomenuo si da si negde pročitao da je oko 1600. godine u Banjanima bilo oko 440 porodica Erakovića.Ovo je vrlo opasan podatak.Nemoj me i ovde pogrešno shvatiti – samo želim ukazati na to da se tebi to čini kao usputan i sporedan podatak ali po mom mišljenju nije.Možda ćeš reći da nikada nećemo ni doći do te 1600. godine tako je nebitno da li je ovaj podatak o 440 porodica tačan ili ne.Ali, po sredi je kardinalna greška.Naime, što se tiče Erakovića sv.Aranđela sa Banjana oni su se na Banjane doselili tek posle 1750.To kažu oni sami.Zaravan i varošica koja se zove Njeguši ispod Lovćena dobile su naziv po potoku Nje(l)goše (pottocum Nelgose) koje se 1326-37. spominje u kotorskim spomenicama na latinskom jeziku.U XIV veku Njeguško polje se nije zvalo tako već Ledinac, a tek naseljavanjem stanovništva polje će dobiti današnji naziv nastao po imenu potoka Njegoše.Ime Njeguši dakle nema apsolutno nikakve veze sa imenom planine Njegoš.Prvi Erakovići koji dolaze iza Lovćena na Njeguše su Herak Heraković (Cherach Cherachovic de Drobgnacis) i Raič Heraković iz Drobnjaka oko 1440. godine kako piše u pravim pisanim dokazima (u kotorskim mletačkim spisima).U tom pogledu, nikakvi Erakovići nisu mogli doći posle ili oko 1600. na Lovćen iz Banjana jer je tada (1600.) već uveliko bilo Erakovića na Lovćenu.Ako si mislio ne na 1600. već na 1400-1440. onda opet ne bi bilo tačno da su Erakovići doneli ime Njeguši na Lovćen jer se Njeguši spominju već 1326-37.godine.Erakovići sa Banjana su se organizovali i napisali knjigu o sebi i popisali su sve Erakoviće sv.Aranđela po imenu.Od 1760. do danas ukupno je 772 muškarca u bratstvu tih Erakovića.Ako je tek za poslednjih 250 godina rođeno 772 čoveka mislim da je malo verovatno da je 1600. već bilo 440 porodica.Možda nije reč o 440 porodica Erakovića već o 440 porodica koje imaju među svojim ukućanima ime (H)erak.Oko Banjana i Durmitora zaista je ime Herak bilo često.I još jedna ispravka – kod Veljeg Kraja nisu Rajići već Rajićevići.Inače istina je da postoji predanje da se Raič prvobitno nastanio na onom mestu koje će se kasnije zvati Rajićevići, a Herak na mestu koje će se zvati Herakovići.Istina je i za Zlatnu Stranu.Zanimljivo je da spominješ sedam Erakovića.Ne znam na šta si tačno mislio ali postoji narodno predanje-anegdota u Veljem Kraju da se 70 Veljokrajana (ređe Veljakrajani ili Veljekrajci - Veljokrajani su staro bratstvo-pleme koji nastanjuju selo Velji Kraj) išlo žaliti Ivanbegu (Ivanu Crnojeviću, vladao 1465-1490.) na 7 Herakovića i Rajićevića koji im čine nasilja.Kada je Ivanbeg video da se njih 70 žali na sedmoricu prokleo je ovih 70: «Da Bog da se oni hiljadili a vi nikada ne množili!» Eto, to sam samo hteo reći da nisti potpuno upućen, a pretpostavka ti je, uz dužno poštovanje, pogrešna.

(18.III 2008.) Denis: 1.Stekao si pogresan dojam da sam se uhvatio pretpostavke da Eraci poticu sa Banjana. Tacno je da to koristim ali samo kao vodilju a ima jos jedna pretpostavka koju sam negdje procitao da su Erakovici od Zenice dosli u prostor oko Gacka pa onda presli na prostor u Crnoj Gori bilo to Banjani ili podno Lovcena a nemora znaciti da su nasi uopste isli dole vjerovatno su neki krenuli ka zapadu Bosne pa dalje u Dalmaciju a neki ka Sremu a tek jedan dio juzno ka Staroj Hercegovini. Sto moze da bude da nasi Crne Gore nisu ni vidjeli a nisam upoznat da je Erakovica ili Eraka sa slavom Sv. Stefan bilo dole.

Denis: 2.U pravu si da nisam upucen. Citao sam neke stvari Erdeljanovica i jos nekih pa nisam mogao da povezem nista niscim. Kasnije si i ti to potvrdio na osnovu svojih istrazivanja a mnoge stvari nisam ni znao, te o pristrasnosti i poltronstvu pojedinih autora a nadasve bitan faktor je dovoljna neupucenost nekih autora pa su sami izvodili neke zakljucke, razlozi mogu biti poltronstvo, osveta, davanje sebi laznog autoriteta i td... Mada u pogledu ovoga drzim do toga da mi je bitno doci sto dalje i da to bude nepobitno za sva vremena. A za ostalo mozemo naglasiti da su indicije.

(20.III 2008.) Ja: Važno mi je da stvorim sliku kakvo viđenje stvari imaš po pitanju porekla crnogorskih Erakovića.Na taj način bih ti skrenuo pažnju ako negde pogrešiš ili ako si negde u pravu.Nije sad da sam nešto pametan već zato što sam dosta toga čitao.Iz poslednjih pisama malo mi je jasnije kako na sve to gledaš.Uputio bih te oko onog da su crnogorski Erakovići iz Zenice.U jednom prošlom pismu izneo sam rodoslovlje najpoznatijeg od Petrovića – Herakovića, Petra II (autora Gorskog vjenca).Ovde bih ponovio samo za ovu priliku: Boguta (oko 1340.god.) – Bogutin sin Đurađ Bogutović (pojavljuje se 1.III 1399. u arhivama sa petoricom sinova Vukcem, Radinom, Pribilom, Ostojem i Herakom) – Herak Đurđevic (oko 1400) – Herak Heraković (oko 1440, verovatno mu je brat Raič Heraković i zajedno dolaze na Lovćen tj. na Njeguše) – Stiepo Heraković (1480) – Luka Stijepović (1510) – Stjepan kaluđer (1540) – Petar Kaluđerov (oko 1570, rodonačelnik dinastije Petrovića, rodjeni brat popa Đuradja koji je rodonacelnik Popovića) – Stijepo Petra Kaluđerova Petrović (1600) – Petar kaluđer Petrović (1640) – Šćepac (Stijepo) Kaludjerov Petrović (1680) – Damjan Petrovic ( 1720, brat vladike Danila i kneza Rada) – Marko (1750) – Tomo (1790, brat vladike Petra I Petrovica Njegosa) – vladika Rade (oko 1830, duhovno mu ime Petar II).Porodično predanje Petrovića zaista govori da je neko od najranijih predaka došao iz Zenice ili Travnika ali nema pismenih dokaza.Prema kotorskim dokumentima, nameće se verovatnoća da je Boguta taj koji je iz Zenice (ili kojeg drugog grada iz Bosne) došao na prostor između Hercegovine i Crne Gore.Zašto Boguta? Zato što se Bogutov sin, Đurađ Bogutović, 1.III 1399. već pojavljuje u kotorskim spisima pa samim tim taj Đurađ nije mogao doći iz Bosne već samo njegov otac.Za Bogutovog unuka, Heraka Đurđevića, piše da je iz Drobnjaka (predeo na padini planine Durmitor).Tek sin Heraka Đurđevića, Herak Heraković, dolazi na Njeguše i osniva bratstvo (to je oko 1440. godina).A sad za pretpostavku o Gacku: čak se zna ko je kada i gde plasirao izmišljotinu da su preci Petrovića i Radonjića (Radonjići su od Raiča a Petrovići od Heraka) boravili u Gacku.Naime, 1770. je održan jedan crnogorski zbor na Cetinju.Na tom zboru poglavice su napisale jedan referat koji je više bio umetničke prirode negoli za ozbiljnu istoriju.Zborom je predsedavao tadašnji gubernator (to je jedna titula) Jovan Radonjić iz Njeguša i vidi se očigledna tendencija da se istakne bratstvo Radonjića.Ovde iznosim deo tog referata iz 1770.godine: «poneže iz drevlje sei znameniti dom proizišao iz Hercegovini od znatnago serbskago blagorodnoga Raiča župana Gatačkoga (koji proizhodi od visoke kuće Nemanjića) koji nemog trpjeti i udržavati nasilija turskago pribjeg k prijatelju svojemu k uzmožnomu Ivanu Černojeviću Gospodinu Zetckomu i Černogorskomu koji jego milostivo primio i učinio pervim načelnikom i upraviteljem v katunskoj nahiji i imao je pred pročimi blagorodnimi familijami pervenstvo i izabrao sebje mjesto dlja prebivanja i poselio se prvoji na Njeguše.Po njem sjedoval sin jego prehrabri vojvoda Radonja po njemu sija blagorodnaja familija i do ninje nazivajeca Radonjići...».

Od Bogute do Heraka Đurđevića niko se nije prezivao (H)eraković.Onako kako si napisao stekao sam utisak, ispravi me ako grešim, da su se možda svi rano razdvojili iz Zenice (centralne Bosne) i da su potekli na sve strane sveta.A sad te ja pitam: kako to misliš da su jedni otišli tamo, drugi vamo, treći na treću stranu kada prvi njeguški Erakovići nastaju 1440. (pošto nastaju 1440., odakle su onda naši ako kažeš da možda Crnu Goru nisu ni videli, a pritom Zenica propada jer se Boguta nije prezivao Heraković) i to samo pod Lovćenom? Ili: kako si iskonstruisao hipotetičku vodilju za ovima iz Banjana kada uopšte ne postoje ni indicije bilo kakve pa i najmanje veze između tvojih Eraka i Erakovića iz Banjana? Pokušaću oboriti tvrdnje na kojima se baziraš: 1. znam da je stric Relja rekao za mogućnost poticanja iz okoline Nikšića, ali to bi isto tako značilo da ste se tamo oduvek prezivali Erak i da ste živeli pored obližnjih Erakovića ne stupajući sa njima ni u kakav odnos; 2. stričev vršnjak na železnici je čitao knjigu iz Zemaljskog muzeja o Erakovićima koji odbacuju –ović i postaju Erak.Nikako ne bih želeo da te razočaram, ali ovo ama baš ništa ne znači jer ko zna koji su to Eraci i Erakovići pošto naših prezimena ima tuce širom Bosne.Da su zapamtili naslov knjige iz tog muzeja već bi bilo nešto – mi bi smo pročitali opet taj tekst i uvideli kontekst pod kojim se pominju romanijski Eraci i Erakovići.Osim toga, Milivoje Bratić i Milutin Pejić govore (onako kako je prenela Goca Brankova) da su Eraci izvorni i da nisu nastali od izvedenica.Dakle, ima izgleda da oduvek imate prezime Erak i da tako nemate veze sa ovim mutnim Erakovićima; 3. mislio sam da će tvoja preslava Aranđelovdan biti od izuzetnog značaja za povezivanje sa banjanskim Erakovićima koji zaista slave sv.Aranđela.Međutim, neke kockice su mi se srušile nakon izveštaja da stric nema više uverenja u raniji iskaz.Ja sam još 18. januara postavio pitanje o prirodi podataka (da li su u pitanju potpuno prodična predanja ili pretpostavke) koje je izneo stric, ali šta je tu je.Tako se vraćamo na mogućnost da su Eraci sv.Stefana mnogo bliži mojim Erakovićima iz Kuzmina i Šolaja negoli nekim drugim Erakovićima.

2. Nemoj me pogrešno shvatiti, ja ne kritikujem tvoje pretpostavke zato što su pretpostavke već ih kritikujem zato što eventualno nisi dobro smislio pretpostavke.Verovatno si stekao utisak da potpuno odbacujem Nikšić zato što nema dokaza.Ne.Čak suprotno od toga.Ja želim pronaći kariku koja povezuje tvoje Erake i nikšićki kraj.Gore sam naveo nedostatke tvojih pretpostavki a sada ću navesti podatke koji otvaraju prostor možda zaista pravim indicijama: A) Đorđije – Đoko Pejović “Iseljavanje Crnogoraca u XIX v.”, 51.str.: Prilikom napada Numan-paše Ćuprilića na Crnu Goru 1714. godine, zarobljeno je više stotina a prema nekim autorima i više hiljada Crnogoraca koji su sa ženama i decom odvedeni u Bosnu i naseljeni na Glasincu i oko Vlasenice.Među ovim iseljenicima bili su: Cuce, Bjelice, Ćeklići, Pješivci, Bjelopavlići, a nešto kasnije i Pivljani, Drobnjaci i šest rodova iz Banjana i dvanaest rodova iz okoline Nikšića. B) U jednom od pisama saopštio sam da na internetu postoji sajt pod naslovom “Uskopaljski vlasi” koji se nemože otvoriti verovatno zbog toga što mu je istekao rok na netu.Ipak, mogu se nazreti fragmenti (delovi) podataka sa tog sajta.Ovde ti iznosim te delove: “Ipak, vlasi su i u tome ostali dosljedni, …samo izvana prihvaćajući srpsku narodnosnu i crkvenu svijest.Uskopaljski vlasi, kao i njihovi srodnici s Kupre- …[verovatno Kupresa]”… “du [verovatno do ili od] nikšićkih vlaha Heraka, ... 80. [možda 1780. ili 1880. ili nešto drugo] koji su se oko Bugojna sve do danas održali očuvavši i svoje plemensko ime Erak.U sjevernom dijelu Uskoplja čisto vlaška…”. Nikako nisam uspevao saznati ime autora ovih redaka do pre par dana.Ovo je napisao Škegro Ante u članku “Uskpaljski vlasi // Hereditas rerum croaticarum / Buczynski, Aleksander; Kruhek, Milan; Matković, Stjepan, editor(s).Zagreb 2003: Hrvatski institut za povjest, 2003.Str. 30-37.” Onda sam na sajtu Filozofskog fakulteta u Kiseljaku pronašao biografije nekoliko profesora iz oblasti istorije u Hrvatskoj i Bosni.Među njima je bio i Ante Škegro.Naime, on je doktor, profesor i viši znanstveni radnik.Rođen je 1961. blizu Bugojna, završio klasičnu gimnaziju u Dubrovniku, diplomirao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, a magistrirao u Zagrebu.Napisao dve knjige i 16 članaka u različitim studijama.Sada radi u institutu za povjest u Zagrebu.

(24.III 2008.) Denis: Što se tiče Istorije o Eracima i Erakovićima tu sam ograničenog znanja. Ono što mogu potvrditi činjenicama to držim da je tako bilo a ono što navedem pod pretpostavkama to je uvijek podložno promjenama.

(12.IV 2008.) Denis: Prepisujući i čitajući Rada Filipovog Pejovića-Erakovića mogu ti reći da je dosta interesantno ali me malo nervira to što je dosta redaka posvetio Petrovoćima-Njegoš a koliko sam ja shvatio oni su popkušavali na razne načine da prikriju svoje porijeklo od Herakovića i do sada skoro nikako nisam htjeo da to i pominjem a kad pomenem onda kažem da su oni proizašli od Erakovića a ne Erakovići od njih.

(20.IV 2008.) Denis: Čitajući knjigu “Erakovići u Banjanima” inspirisan sam novim idejama u pogledu one zajedničke tabele s tim što ću moći navoditi Eraci – Trnovo, Eraci – Ljubačevo, Eraci – Borci za razliku od Rada Filipova što je navodio Rade Filipa Pejova i sl. Onaj dio gdje je navodio Erakoviće-ratnike potaknuo me na drugi model koji ću pripremiti i poslati ti da mi kažeš svoj stav o njemu. Takođe, ona tabela gdje je unosio brojnost po pasovima mi je interesantna s tim što bih ja pored Eraka-sinova uveo i Eraka -kćeri u tu tabelu. Puno ti hvala na tome što si se sjetio da mi prosleđuješ tu knjigu. Imao sam namjeru da kad-tad objavim neku knjižicu o Eracima, a sada si mi pomogao da se na vrijeme mogu sistematizovati i početi odmah sa uklapanjem tog mozaika, ali i dalje smatram da će to biti dug proces i da bi bilo neozbiljno fiksirati godinu objave. / Odrastao sam kod majčinih u selu Štrpci kod Prnjavora i tamo ima Mucića i Tomaša. Mucići su bili brojniji i ogroman dio se zove po njima Musići i ima jedno drvo Cer koji je star preko 100 godina i nosi ime Musni Cer. (našao sam i kod Radeta Štrpce i to da veoma malo znaju o Musićima i Tomašima). / Na osnovu dosadašnjeg pregleda knjige definitivno se mogu složiti sa tobom, na osnovu svojih dosadašnjih saznanja uključujući i ovo, da smo mi Erakovići odnosno Eraci sa slavom Sv. Stefana bliži u odnosu na Erakoviće iz Crne Gore i Erake sa slavom Sv. Nikola.

(11.VII 2009.) Denis: Stupio sa u kontat preko FACEBOOK-a sa Srđanom Erakovićem koji živi u Požarevcu. Na rodoslovu Musići-potomci Muse Mitrovog - Akim - Gavrilo - Miladin - Branislav - Srđan. A preporučio mi je Simu Erakovića koji živi u Londonu i radi na prikupljanju podataka o Erakovićima.

(8.VI 2013.) Ja: e sad problem je u poreklima: sv.đorđe i sv.jovan se kunu da su sa njeguša, sv.mihailo tvrde različite stvari ali uglavnom vode se da su sa njeguša, sv,nikola se nekako povezuje sa sv.đorđem ali nejasno. jedino moji ništa ne znaju ali ovi iz banije tvrde da postoji predanje da su sa cetinja...

Denis: pa i ovi iz Sremske hoće da se vežu za Petroviće hahahaha

Ja: sv.vasilije isto tvrde njeguše

Denis: lijeni su da istražuju i onda gledaju da se prišlepaju najpoznatijem

Ja: vidiš to mi je čudno kod tog malog - morao je negde čuti da petrovići potiču od erakovića. to je ipak za nekakav respect

Denis: ma daj (...) to je i po novinama pisalo / i onda se samo prišlepaj i hvali a niđe nikakvog argumenta ni veze / imam i ja to stablo iz novina gdje to piše / a to im odgovara a da je rodonačelnik Bogut bio katolik to ne odgovara i to nećemo, ma jel

Ja: ja da nisam pročitao erdeljanovića ja ni danas ne bi znao za njeguške erakoviće :)

Denis: bio je časopis posvećen kralju Nikoli i u njemu je bila loza i pominju se Erakovići a i u novinama je bilo tih dinastijskih loza od nemanjića pa na ovamo

Ja: a odakle ti znaš za bogutu katolika?

Denis: imam negdje neke kopirane stvari a drugo je to da su imena sinovima davali svoja imena

Ja: to je kovijanićeva teza zapravo

Denis: ja to rekao jednoj Erakuši i ona se naljuti na mene i pola godine nije htjela pričati / i ja joj kažem za to oko imena a ona meni da to srbi ne rade a pitam je što je njen pradjed dao njenom djedu svoje ime pa inavrndjed čukundjedu

Erak i Petak/Perak:

(19.V 2008.) Denis: Što se tiče one izreke ja znam za "Ne hvali Eraka ni kudi Peraka, jer su oba psa jednaka." A za Petaka nisam čuo, a niti znam značenje riječi Petak.

(24.V 2008.) Ja: Zanimljivo je da se pomenuta izreka već 200 godina koristi posle Vuka Karadžića.Gde si je ti čuo? Verovatno postoji više verzija iste.

(29.V 2008.) Denis: Koliko se sjećam jeste bilo Petak ali pošto mi ta riječ nije ništa govorila usvojio sam od Peraka da su to bili Peraci. Naime, poznajem Perake, jer su Gogini sa majčine strane Peraci.

(18.VI 2008.) Ja: Da te pitam, sećaš li se da smo ono pričali o Heraku i Petaku? E, kaži mi gde si tačno čuo za tu poslovicu.

(2.VII 2008.) Denis: Ono za Eraka i Petaka koliko se sjećam da sam čuo samo od tih Peraka, tj. njihovo tumačenje da se radi o Eraku i Peraku.

(4.VII 2008.) Ja: Izvini šte te davim za ove Perake, ali imam neke elemente koje bih mogao povezati, pa te molim da mi kažeš odakle potiču Gogini Peraci, koja im je slava.Nisam baš sasvim razumeo – u jednom momentu si napisao da se sećaš da je bio PeTak ali da si usvojio da je PeRak zato što su to Peraci tako rekli ? Šta je tačnije u izvornom obliku te poslovice ? Možda ti se čini ovo nebitnim (sporednim), ali trenutno vršim neke analiza pa bi mi ovi podaci dobro došli.

(21.VII 2008.) Denis: Za Perake; / Ni oni sami neznaju odakle potiču. Znaju da je njihov djed odnekud došao i udomazetio se u Prisoje u bogatu porodicu. Slave dvije slave, jednu od te porodice Sv. Stefana 09.01 i od tog Peraka Đurđevdan. / Koliko se sjećam da sam pročitao PeTak, ali na osnovu čega Peraci govore da je PeRak neznam ali u komunikaciji sa njima i ja koristim to da je u pitanju PeRak.

(Mogući) izvori pisanih dokumenata i nekih kontakata i s tim u vezi neke administrativne podele:

(4.I 2008.) Maticni ured u Baracima kod Mrkonjic Grada, vidio sam da imaju uredne podatke od 1910 pa na ovamo. A u Gerzovackoj crkvi postoji djelovodnik od 1860 godine iz koje sam povadio neke sitnice a prvi tacni podaci o Eracima se pojavljuju 1881 godine iz cega se moze zakljuciti da prije te godine nisu bili na gerzovackoj parohiji. U tom djelovodniku su se vodili tacni podaci rodjenih i umrlih tamo negdje do 1930 godine.

(4.I 2008.) Mada sto se tice ovih prostora moglo bi se istraziti u muzejima ili arhivama Austrougarske koji se nalaze u Becu jer koliko je meni poznato da su oni pustosili nase arhive i nosili ih u svoje. Ovo ti pouzdano govorim jer sam radio kao novinar i pratio sam staro zanatstvo u Banjaluci pa sam vadio podatke iz Arhiva i Muzeja Republike Srpske, kao i iz Zavoda za zastitu istorijskog nasledja, spomenika i kulturne bastine RS.

(4.I 2008.) Denis: jer znam svestenika u toj crkvi a on mi je rekao da postoji djelovodnik negdje od 1890 godine. [misli se na selo Ljubačevo i na parohiju Javoransku - hijerakul]

(17.I 2008.) (to mogu provjeriti u Baracima gdje sam nasao djedov i babin datum rodjenja 1907 godine,jer imaju uredno vodjene maticne knjige jer su u to doba bili opstina dok ih Tito nije ukinuo jer je bio cetnicki kraj)

(17.I 2008.) Javorani su na oko 20 kilometara od Banja Luke bio sam u njihovom manastiru i imaju djelovodnik od oko 1907 godine.

(17.I 2008.) Iskopao sam da je Izvjesni antropolog Arsenijevic, neznam mu ime, vrsio antropoloska istrazivanja o kretanju stanovnistva za vrijeme kraljevine Jugoslavije i da je jako dobro obradio prostor Bosanske Krajine. Nazalost nisam uspio doci do te knjige.

(24.I 2008.) 1998 godine sam se par dana druzio sa Miroslavom Niskanovicem etnologom koji radi u SANU-Beograd a pisao je za ENIGMU onaj feljton Porodicna predanja, a on je obradjivao prostor Bosanske krajine i rekao mi osnovne smjernicu u istrazivanju pa se toga pridrzavam. Takodje, tada sam bio jako dobar sa direktorom Muzeja RS jednim etnologom koji je cio svoj radni vijek proveo u istrazivanju obicaja Bosanske krajine i dosta prica sam cuo od njega

(28.I 2008.) Ako ti je Janjatoviceva knjiga dostupna i ako ti nece predstavljati problem da mi popises sve parohije banjaluckog, varcarvakufskog, šipovackog, travnickog, glamockog, ključkog, sanskog mosta, jajca i gerzova. Razlog, nikako da svrstam Cerkazovice i Borce, jer sam saznao da su crkvu u Jezeru dobili pocetkom proslog vijeka pa me zanima gdje su se svrstavali, a drugi razlog je da znam gdje su postojale crkve da bi mogao traziti djelovodnike.

(3.II 2008.) Nadao sam se da cu jos odgovora pronaci u mjesnom uredu Baraci i u domovniku u Gerzovu. Na zalost nista od toga jer su mi rekli u obe ustanove da nemaju starih knjiga jer su one sacuvane od ratova ali nisu od komunista. Komunisti su oko 1846-47 pokupili stare knjige uz revers i nikada ih nisu htjeli vratiti, ali to neznaci da su i unistene. U Baracima su poceli vrsiti prepisku 1947 godine i oni koji su rodjeni poslije postoje podaci a za one koji su rodjeni prije mala je mogucnost da je neko ubacen. Jedino mi preostaje da ponovo izlistam taj domovnik.

(19.V 2008.) Bio sam u Šolajima i tamo mi kažu da nikada nisu imali crkve i da nemaju pojma da je to bila parohija.

(2.VII 2009.) Slika Denis.1.008.jpg je panorama Eraka u Borcima, a ova druga je slika sa ulaza u crkvu brvnaru u Javoranima jednu od najstarijih crkava brvnara u BiH. Bio sam sa sveštenikom i trebam ponovo otići najavljen kako bi dobio na uvid crkveni djelovodnik iz perioda 1900 - 1910.

(17.X 2012.) Ja: Deni, prelistao sam gotovo sve Glasnike zenaljskog muzeja. U Glasniku za 1984. našao sam o stanovništvu Gerzova (Niškanović) ali nije obuhvaćeno Trnovo.

Denis: Tog Niškanovića sam lično poznavao i sjedio sa njim u par navrata kad je bio u BL / I tada sam vidio da se nije bavio Trnovom niti žiteljima Trnova / Imam jednu njegovu knjižicu o prezimenima i jako šturo je napisana

(20.X 2012.) Ја: ''Гласник земаљског музеја'', 1985., св. 40:

- Герзово 1528. припадало нахији Сокол;

- 1626. Герзово се налази у клишком санџаку;

- 1. половином 18. века Герзово је у кадилуку Језеро и у санџаку Клис;

- ''Године 1851. Иван Фрањо Јукић наводи да Герзово припада језерској нахији и да има 12 кућа, попа и дрвену цркву. За вријеме владавине султана Абдул-Меџида у Герзову је саграђена нова камена црква на брду Велетово. У герзовској цркви се и данас чува ''ферман'' који су Герзовци добили као одобрење за градњу цркве. Црква је подигнута 1859. године.'';

- после аустроугарске окупације Герзово је седиште истоименог протопрезвитерата у који спадају парохије: Герзово, Бараћи, Пецка, Медна Дољна, Медна Горња, Врбљани, Пецка Дољна, Строице и Вагањ. У парохију Герзово спадали су засеоци: Брдо, Громиле и Поткрај као и суседна села Подгорија, Соколац и Драгнић.

- ''Према попису становништва из 1885. године Герзово је у административном погледу општина (окружје Травник, котар Јајце, испостава Варцар-Вакуф) и броји 130 кућа и 947 становника. Герзово у то вријеме добија основну школу [...]. У општину Герзово тада су спадали данашњи засеоци: Брдо, Громиле, Поткрај и село Подгорија.'';

- ''За вријеме Краљевине Југославије Герзово и даље остаје у административном погледу центар општине, а послије II свјетског рата општинско мјесто постаје оближње село Бараћи. Данас и Бараћи и Герзово потпадају под општину Мркоњић-Град и сједишта су мјесних заједница. Мјесна заједница Герзово поред засеока Брдо, Громиле и Поткрај и даље обухвата дио села Подгорија, а припојен му је бараћки заселак Богојевићи.''

(3.XII 2012.) Ja: нешто ти је реко проф. Милутин Пејић да Ераци нису настали од изведеница?

Denis: a čovek nije pogledao ni taj popis ni crkvene knjige onda t može biti jasno gdje je prikupljao materijal u bifeu ili pred zadrugom (prodavnicom / ma jedne prilike sam ga pitao i lupa koješta i usmjerava na knjige

Ja: уздао сам се у проф. Жељка Вујадиновића из Бањалуке али он је сам поновио оно што је већ писао проф. Љушић а овај опет поновио оно што је већ истражио...и тако...

Denis: sve kod nas ide prepisivačkom linijom i niko neće da se bavi istraživačkim dijelom / a da su imalo pronicljivi vidjeli bi da je sva draž u tome a ne sjedi i prepiši

(14.III 2013.) Ja: Pre neki dan kolegu Milana Pisara (penzioner) pitah da li je negde tokom njegovih putovanjima po Jugoslaviji (iz oficirske je porodice) naišao možda nekad na neke Erakoviće. Rekao je da nije na Erakoviće ali jeste na Erake. Pitah ga da obrazloži, a on kaže da je pre neku godinu bio kao noćni čuvar u jednoj knjižari pa je čita knj. s naslovom Srpski prezimenoslov ili Prezimenik srp. prezimena, ne zna tačno, i kaže da je našao svoje u jednom mestu kod Šipova i da se seća da je u obležnjem selu STUPINE pročitao da ima ERAKA. Da li si nekada čuo za to selo? Pokušaću da nađem tu knjigu.

(18.IV 2013.) Ja: Zdravo Denise! / Vidi šta sam otkrio:

1899. je došlo do pretumbavanja crkvene regionalne organizacije pa je oformljena mitropolija Banjalučko-Bihaćka. Po tadašnjem stanju ovako je bilo:

1. protoprezviterat Kotor-varoš > parohija Javorani > sela: Zaselje, Vagani, Boljanić, Kablovi, Lipovac, Popovac, Tovladić, Timar, Čitluk, Šibovi, Vranić, Jasik, Hadrovci, Prisoje, Podosoje, Basić, Šainović > crkva sv. Nikole, matične knjige uredno se vode od 1884.

3. protoprezviterat Derventski > parohija Majevac > sela: Ritešić, TRNJANI, Božinci > crkva Pokrova presvete Bogorodice, matične knj. od 1879.

4. protoprezviterat Bihaćki > parohija Bihać > sela: Jezero, Žegari, Muslić, Grmuša, Vinica, Založje, Čekrlije, Zlopoljac, Srbljani, Breskovica, Turja, Papari > crkva Silaska svetog Duha sa filijalom u Grmuši gde je crkva Sv. Pantelejmona, matične knj. od 1887.

Ima više mesta sa imenom Bastaji/Bastasi...jedno selo spada u Živinice a drugo u parohiju Rebrovac (kod Rebrovca je crkva Rožderstva presvete Bogorodice, a matične knj. su od 1884.)

Denis: (...) Jedna velika mana kod nas braće Srba i duhovnih otaca našij jeste da te knjige čuvaju i ne daju na uvid kao da je to njihov ličnio testament

Ja: (...) izgleda da se matične knjige za Šolaje, ako su preživele, nalaze u Živinicama?

_________________________________________________________

ИЗ ШЕМАТИЗМА ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ И АРХИДИЈЕЦЕЗЕ ДАБРО-БОСАНСКЕ ЗА 1884, 1885. И 1886. ГОДИНУ

- АРХИЂАКОН СТЕФАН -

Протопрезвитерат бањалучки – село Јаворани: надзиратељ Вид. Ковачевић Парохија са 10 села, црква горња.Има кућа:202, душа:1723.Родило се 1883. муш.24, жен.24.Умрло муш.20, жен.14.Вјенчано 8.Свечари славе св. архиђ. Стефана:Делић, Шикман, Милојевић, Шопало, Поповић, Зубовић, Јошић, Главић, Ерак, Бранковић, Звијерац, Гајић, Крлов, Вуковић, Зубовић. Парох:Павле Млађеновић. [37.стр.]

Протопрезвитерат бањалучки – село Бочац:

Бочац парохија, са 2 села.Цркве нема.Има кућа:154, душа:1434.Родило се 1883. муш.25, жен.19.Умрло муш.15, жен.10.Вјенчано 6.Славе св. архиђ. Стефана:Грбавац, Ћуза, Талијан, Антонић, Ковљанић, Берић, Млађеновић, Поповић, Цвијетић, Ерак, Бан, Вучић, Вукоман, Баралић.Парох: Стеван Млађеновић. [44.стр.]

Протопрезвтерат варцарвакуфски – село Љувша:

Нема цркву.Има кућа:166, душа:1475.Славе св. архиђ. Стефана: Зекоњић, Калаба, Гламочак, Радеш, Војиновић, Врбљанац, Трњинић, Ерак, Самарџија.Парох:Милан Глушац. [?]

Протопрезвитерат герзовачки – село Медна до(л)ња:

Има кућа:188, душа:1450.Славе св.архиђ. Стефана: Бјелић, Мандић, Кајкара, Вукоман, Ковачевић, Берић, Вулета, Херак.Парох:Симо Берић. [114.стр.]

Протопрезвитерат варцарвакуфски – село Шолаји:

„Шолаји парохија.Цркве нема; има кућа 95, душа 938.Родило се 1883. муш. и жен. 32.Умрло муш. и жен. 49.Вјенчано 5.Има села 5.Свечари славе св. Василију: Петровић, Стојановић.Славе св. Јована: Вуковићи, Милановић, Прдићи.Славе св. Ђорђију:Ујачевић, Марјановић, Будићи, Богојевићи, Шајин,Марићи, Тепићи, Удовичић, Глишић, Спасеновић, Ђурић.Славе Лазареву Суботу:Чичић.Славе св. Игњатију: Реговић, Бјелић, Лакетић, Соларовић.Славе св. ап. Тому: Коњевић.Славе Часне вериге: Ороз.Славе св. Николу:Радићи, Обрадовићи, Савићи, Стевановић, Минац, Тешановићи, Марковић, Јоцић, Томаши, Милановић, Удовичић.Славе св. Стевана: Кнежевићи, Малићи, Брбори, Ерак, Ћетковићи, Калабићи, Чавушевић, Ераковић, Панић, Симићи, Жунић.Парох:Алекса Кнежевић.“ [112.стр.]

Протопрезвитерат травнички – Травник:надзиратељ Јефто Гашић

„Парохија град са 17 села.Парохијална црква, храм Успенија пресв. Богородице.Има кућа 244, душа 2364.Родило се 1883. муш.69, жен.66.Умрло муш.75, жен.50.Вјенчано 21.Свечари славе св. архиђ. Стефана: Којићи, Ђурићи, Шкаво, Шивара, Ђекић, Вуковић, Бикеша, Ераковић, Прањић, Шушљик, Васиљевић, Пачвара, Јерак, Пањић, Спремо.“Пароси:Јефто Гашић и Симо Пејовић. [107.стр.]

-СВЕТИ НИКОЛА -

Протопрезвитерат бугојнски – Рогоушац:

Слави св.Николу:Ерак.

Протопрезвитерат Сански Мост – Умци:

Слави св. Николу:Ерак.

Протопрезвитерат травнички – Травник:

Славе св. Николу:Ламбић, Јовић, Панић, Чабак, Симић, Вуковић, Полетан, Ковјенић,Ђукић, Максимовић, Коларац, Косић, Митровић, Мостарац, Ћућић, Томкић, Ђуриђ, Лазаревић, Ванић, Лиџа, Јосић, Медић, Тодоровић, Блажевић, Стојановић, Продановић, Црњаковић, Илиш, Костић, Марковић, Цвијановић, Шећеровић, Благојевић, Ераковић, Медић, Хаћим, Ерак, Лалић, Врућан, Лакић, Ковачић, Мијатовић, Ђогат, Каурин, Којић, Аћимовић, Милутиновић, Бодић, Јовић. [107.стр.]

_________________________________________________________

Spisak (pretpostavljam poginulih u Drugom sv. ratu) koji mi je Denis poslao 22.I 2008.

Telefonski spisak Eraka koji mi je Denis poslao 22.I 2008.

Претражи овај блог

HERAK, ERAKOVIĆ, HERAKOVIĆ, ERAK - rodoslov

45

Коментари

Постави коментар